OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо

                    Едсон Арантес до Насименто Пеле (1940-2022)

                    Пеле на Кошеву, маказице за победу, жал за генијем и употреба фудбала у пропагандне сврхе: Хлеба и Пелеа

                    Читај ми!

                    Пише:  Раде Мароевић

                    петак, 30. дец 2022,  09:08 -> 17:14

                    Иако смо одрасли играјући фудбал, ретко се ко усуђивао да на утакмицама у блату прошараном понеким бусеном траве буде баш Пеле. Некако би то било превише. Било је неколико Сафета Сушића, један Милко Ђуровски, чак и Кочо Димитровски. Али, за Пелеа је била потребна посебна вештина. Рецимо гол директно из корнера, пречка из волеја или из зезања ретровизор паркираног аутомобила. „Пеле, одмори мало", рекао би комшија скупљајући делиће нетом поломљеног стакла. Али Пелеова репрезентација Бразила из 1958. године остала је једини тим у историји фудбала чији су састав наизуст знали и они који га никада нису гледали - Жилмар, Д. Сантос, Н. Сантос, Зито, Белини, Орландо, Гаринча, Диди, Вава, Пеле и Загало.

                    Испод телевизора, увијен у целофан и положен у кристалну посуду, стајао је снежно бели дрес Сантоса у којем је Пеле 1972. одиграо утакмицу против Жељезничара на Кошеву. Ту белу „десетку" сам неколико пута носио током утакмица у парку испред зграде. Наравно, тајно, као што сам баскет играо у дресу Џо Џо Вајта, легенде Бостон Селтикса, који је са Олимпијских игара у Мексику донео мој отац. Пелеову белу „десетку" је замотао и сложио Благоје Братић, Жељина легенда, наш комшија и отац мојих другова из детињства, који је Едсона Арантеса до Насимента чувао током тог, за крај у којем сам одрастао, историјског меча.

                    На дресу је стајала и лопта. Бели фудбал, један од неколико којима је одиграна та утакмица. Та лопта је, после једног неконтролисаног волеја, завршила на трафостаници. Благоје је истрчао из кола, зграбио лопту и једнако брзо и без речи отишао. Вратио се после пола сата са две гланц нове лопте, које смо добили у замену за обећање да ни за живу главу, више никада у животу и ни под којим условима нећемо „Пелеов фудбал" изнети из куће.

                    Лопту којом смо играли, заиста, бар једном је распалио Пеле, можда је баш њоме на тој утакмици дао изједначујући гол за Бразилце. Жељо је повео голом још једног од наших комшија - Јосипа Букала.

                    Иако смо одрасли махом играјући фудбал, ретко се ко усуђивао да на утакмицама у блату прошараном понеким бусеном траве буде баш Пеле. Некако би то било превише. Било је неколико Сафета Сушића, један Милко Ђуровски, чак и Кочо Димитровски. Али, за Пелеа је била потребна посебна вештина. Рецимо гол директно из корнера, пречка из волеја или из зезања ретровизор аутомобила. „Пеле, одмори мало", рекао би комшија скупљајући делиће нетом поломљеног стакла.  

                    Временом, сећање на Пелеов дрес и бели фудбал је, некако, бледело. Вероватно јер га никада заиста и нисмо гледали како игра, осим пар кратких снимака, које су уочи светских првенстава приказивале телевизије. Оне маказице у филму Бег у победу, гол главом Италији 1970. и трофеј Жила Римеа у његовим рукама. 

                    Фудбалски, Пелеово место заузео је Марадона, нама свакако ближи јер је представљао симбол отпора, тврдоглавости, својеглавости и врхунске вештине. Свега чему смо у то време, свако на свој начин, стремили.

                    „Нисам мртав" 

                    Пеле се, полако, претварао у икону политичке коректности, заштитно лице корпоративног спорта и чистунства, свега оног што нас и није претерано занимало.

                    Све до Светског првенства у Катару.

                    Фотографије Пелеа како љуби златни пехар Жила Римеа биле су окачене свуда по Дохи, док су бразилски навијачи, како се чини, пре утакмица више бринули за његово здравље него за исход мечева. Развили су и велику заставу, желећи опоравак једном од највећих, ако не и највећем играчу у историји фудбала.

                    И вероватно једином у историји ове игре који је по завршетку финалне утакмице светског првенства ушао у свлачионицу срећнији јер је преживео него што је по трећи пут подигао најзначајнији трофеј у свету фудбала.

                    „Нисам мртав, нисам мртав", викао је у свлачионици стадиона Астека у Мексико Ситију 1970. године, срећан што неће морати да се суочи са гневом челника војне диктатуре који су у то време владали Бразилом. Иако није ни желео да игра на том првенству, од њега се није очекивало само да обуче дрес, већ и да освоји трофеј.

                    Тај догађај је некако измакао пажњи љубитеља фудбала, пре свега због бескрајних и бесмислених расправа о томе ко је највећи играч у историји ове игре - Пеле, Марадона или Лионел Меси. 

                    Месијева фудбалска сторија је прича о величанственом фудбалском таленту. Марадонина о таленту, притисцима и падовима. Пелеова о успеху и бескрупулозности војне хунте, која је у то време безобзирно харала Бразилом, остављајући за собом страх, ожиљке и гомиле лешева.

                    Хлеба и Пелеа 

                    У историји светских првенстава нико вероватно није био бољи од Пелеа. Освојио је три првенства. Прво 1958. године још као тинејџер, када је постигао шест голова - свих шест у завршници турнира. Дао је победнички гол у четвртфиналу против Велса, три против Француза у полуфиналу и још два у финалу са Швеђанима. И нацији фудбала донео први трофеј светског првака.

                    Бразил ће на следећем Мундијалу у Чилеу 1962. одбранити титулу светског шампиона, победивши у финалу Чехословачку. На овом првенству Пеле је постигао седам голова.

                    Године 1964, војна хунта предвођена генералом Кастелом Бранком и уз подршку Вашингтона свргнула је левичарског председника Жоаоа Гулара и увела диктатуру, која ће потрајати следеће две деценије.

                    После Светског првенства у Енглеској 1966. године , на којем Бразил није прошао групну фазу, изгубивши од Португала и Мађарске, Пеле више није желео да игра за репрезентацију. То је за званичнике војне диктатуре било неприхватљиво, јер су били савршено свесни снаге коју би њиховој пропаганди донео још један велики спортски успех.

                    Пелеа су прогласили „националним благом", што је практично значило да не сме да игра ван Бразила, и он је служио само као заштитно лице локалне верзије политичке стратегије која се користила још од времена старог Рима - хлеба и игара. Или, како су то у Бразилу звали - хлеба и Пелеа.

                    Тек повремено, Европљани су могли да га гледају у мечевима Интерконтиненталног купа, или за ретких излета Сантоса на пријатељске мечеве. Тако су част да га виде 1972. године имала и четири града у бившој Југославији. Све утакмице, против Жеље, Звезде, Динама и Радничког, завршене су нерешено. На Кошеву је било 1-1 и изједначујући гол постигао је управо Пеле.

                    Истовремено, постао је и прва црна истинска звезда фудбала, попут Џекија Робинсона у бејзболу или Била Расела у кошарци. Када се онако црн и талентован пробио у врх игре, од њега се више није очекивало да буде добар, већ само најбољи.

                    Операција Кондор

                    Такве притиске понео је на Светско првенство у Мексику 1970. године, па се геније игре наједном претворио у велемајстора, достигао врхунац и до титуле довео тим који многи сматрају најбољим који је икада заиграо на Мундијалима. Како су писали хроничари, био је то и тренутак када је црно-беле телевизијске преносе испунила боја, што је аури која се око Пелеа створила донело додатну снагу.

                    Најокрутнији диктатор у историји Бразила, генерал Емилио Медици, који је владао од 1969. до 1974, користио је фудбал како би се народу представио као добар момак. Слогани и симболика необично налик фашистичкој пратили су велики тим Бразила на пут у Мексико, а техничко вођство репрезентације било је избушено припадницима тајне полиције.

                    И као Иранци у Катару, бразилски навијачи су на првенство кренули одлучни да навијају против своје репрезентације. Страхујући да би још једна титула унедоглед развукла патње у земљи, жарко су желели да Пеле и екипа одмах испадну са турнира.

                    Али када је фудбал у питању, емоције често надјачају разум. И као што су два табора иранских навијача скакала после сваке успешне акције свог тима, и Бразилци су, када би Пеле добио лопту, заборављали генерала Медиција и почињали да навијају за Пелеов тим.

                    Или, како је то у једном од документараца о највећем фудбалеру од свих Бразилаца рекао његов саиграч Пауло Сезар Лима: „Волим Пелеа, али једна његова реченица могла је да покрене талас промена у Бразилу."

                    Пеле, свакако, није био Мухамед Али, који је жртвовао титулу светског првака устајући против рата у Вијетнаму. Али, једнако, било је јасно да ни Бразил није Америка, па Пеле тако није могао да буде сигуран да га војна хунта, за пример осталима, неће насмрт измрцварити.

                    Бразилски тријумф у Мексику је помогао генералу Медицију да додатно учврсти власт. Бразилска хунта била је део америчке операције познате под кодним именом „Кондор", у оквиру које су САД помагале пучеве и успостављање десничарских диктатура на тлу Латинске Америке како би сузбиле тамошње левичарске покрете. Медици је са Никсоном и Кисинџером, као стратегом операције, разматрао планове о свргавању Кастра на Куби и Аљендеа у Чилеу. Први није успео, други јесте.

                    Након Пиночеовог пуча 11. септембра 1973, фудбалски стадиони у Чилеу постали су логори за заточене левичаре и места егзекуције. Један од погубљених на стадиону у Сантјагу био је и чилеански песник и кантаутор Виктор Хара. Неколико сати пре своје смрти, 16. септембра, Хара је написао песму „Стадион Чиле" (Estadio Chile), а папир са стиховима сакрио у ципели свог пријатеља. Фудбалски стадион „Насионал де Чиле" у Сантјагу, на коме је девет година раније Пелеов Бразил освојио другу титулу светског шампиона, постао је место ужаса.

                    Исте, 1973 године, Пеле је девети и последњи пут добио „Златну лопту" као најбољи фудбалер света, а затим прешао у њујоршки Космос где ће завршити фудбалску каријеру.

                    Иза војне хунте у Бразилу остало је двадесетак хиљада опозионара, левичара и симпатизера, који су били жртва мучења и тортуре, као и имена 500 људи чија судбина ни до данас није расветљена.

                    А она Пелеова репрезентација Бразила из 1958. године остаће једини тим у историји фудбала чији су састав наизуст знали и они који га никада нису гледали - Жилмар, Д. Сантос, Н. Сантос, Зито, Белини, Орландо, Гаринча, Диди, Вава, Пеле и Загало.

                     

                    Свет
                    Биланс америчког Рата против тероризма: Од пада Кула близнакиња до данас
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Биланс америчког Рата против тероризма:  Од пада Кула близнакиња до данас
                    Данас лавови, сутра овце: Где ће почети нови светски рат по Оду Арнеу Вестаду
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Данас лавови, сутра овце: Где ће почети нови светски рат по Оду Арнеу Вестаду
                    О европском лицемерју и хушкању на рат: За чији рачун треба напасти Русију
                    Пише:  Бранко Милановић
                    О европском лицемерју и хушкању на рат: За чији рачун треба напасти Русију
                    О новом филму о самиту Реган-Горбачов у Рејкјавику 1986. године: Апокалипса, када?
                    Пише:  Бранко Милановић
                    О новом филму о самиту Реган-Горбачов у Рејкјавику 1986. године: Апокалипса, када?
                    Друштво
                    Мој рођак, непостојећа особа: Прича из двaдесетог века
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Мој рођак, непостојећа особа: Прича из двaдесетог века
                    Машина је прочитала Бредберија и запалила библиотеку: Како је вештачка интелигенција проговорила
                    Пише:  Горан Белановић
                    Машина је прочитала Бредберија и запалила библиотеку: Како је вештачка интелигенција проговорила
                    Три правца размишљања о свету вештачке интелигенције: Економија, политика и филозофија за ново доба
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Три правца размишљања о свету вештачке интелигенције: Економија, политика и филозофија за ново доба
                    Два математичара против 10.000 АI агената: Како се решaвање једначина старих 200 година претворило у сукоб људи и машина
                    Пише:  Саша Марковић
                    Два математичара против 10.000 АI агената: Како се решaвање једначина старих 200 година претворило у сукоб људи и машина
                    Економија
                    Против сврсисходног делања и аврамских религија у свету изобиља: Белешке уз Кејнсове „Економске могућности“
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Против сврсисходног делања и аврамских религија у свету изобиља: Белешке уз Кејнсове „Економске могућности“
                    „Економист“ против економисте: Ко је оклеветао Дарона Аџемоглуа и какве то везе има са вештачком интелигенцијом
                    Пише:  Аница Телесковић
                     „Економист“ против економисте: Ко је оклеветао Дарона Аџемоглуа и какве то везе има са вештачком интелигенцијом
                    Шта је Варуфакис у Београду рекао o Америци, Европи и нама: Будите близу Европској унији, али не улазите
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Шта је Варуфакис у Београду рекао o Америци, Европи и нама: Будите близу Европској унији, али не улазите
                    Шта би повећање камата Европске централне банке могло да значи за Србију: Баук инфлације пред вратима
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Шта би повећање камата Европске централне банке могло да значи за Србију: Баук инфлације пред вратима
                    Политика
                    Од „косовског Џорџа Вашингтона“ до 25 година робије: Може ли суд у Хагу бити укинут и како ће изгледати Тачијев жалбени маратон
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Од „косовског Џорџа Вашингтона“ до 25 година робије: Може ли суд у Хагу бити укинут и како ће изгледати Тачијев жалбени маратон
                    Спасавање редова Тачија: Како је америчка „лака коњица“ бранила бивше команданте ОВК
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Спасавање редова Тачија: Како је америчка „лака коњица“ бранила бивше команданте ОВК
                    Албанац, наш најбољи (не)пријатељ: Комшије о којима заправо не знамо ништа
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Албанац, наш најбољи (не)пријатељ: Комшије о којима заправо не знамо ништа
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Историја
                    Голубови као војнe писмоноше кроз историју: Птичја курирска станица испод Петроварадина
                    Пише:  Драган Куруцић
                    Голубови као војнe писмоноше кроз историју: Птичја курирска станица испод Петроварадина
                    Данило Грегорић, немачки човек у Београду: Тајни преговарач за приступање Тројном пакту
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Данило Грегорић, немачки човек у Београду: Тајни преговарач за приступање Тројном пакту
                    Судбина заборављеног националног борца Стеве Петрановића: Прва позоришна представа у БиХ
                    Пише:  Вуле Журић
                    Судбина заборављеног националног борца Стеве Петрановића: Прва позоришна представа у БиХ
                    Телевизија у нацистичкој Немачкој: Паралелна стварност под знамењем кукастог крста
                    Пише:  Драган Амброзић
                    Телевизија у нацистичкој Немачкој: Паралелна стварност под знамењем кукастог крста
                    Култура
                    Витомил Зупан, еротоман, боксер, морнар и партизан, робијаш и бестселер писац: Довиђења у следећем рату
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Витомил Зупан, еротоман, боксер, морнар и партизан, робијаш и бестселер писац: Довиђења у следећем рату
                    Лекције из људскости Арсена Диклића: Од „Не окрећи се сине“ преко „Салаша у Малом Риту“ до „Дјеце Козаре“
                    Пише:  Чедомир Вишњић
                    Лекције из људскости Арсена Диклића: Од „Не окрећи се сине“ преко „Салаша у Малом Риту“ до „Дјеце Козаре“
                    Из историје женског покрета за право гласа, слободу и равноправност: Правдољубље Олге Попс Тимотијевић
                    Пише:  Жанета Ђукић Перишић
                    Из историје женског покрета за право гласа, слободу и равноправност: Правдољубље Олге Попс Тимотијевић
                    Први пут с књигом Лазе Лазаревића у рукама: Оно чега има и чега нема у његовим причама
                    Пише:  Вуле Журић
                    Први пут с књигом Лазе Лазаревића у рукама: Оно чега има и чега нема у његовим причама
                    Музика
                    Лифт за тринаести спрат рокенрола: Плоча која је отворила врата психоделији
                    Пише:  Жикица Симић
                    Лифт за тринаести спрат рокенрола: Плоча која је отворила врата психоделији
                    Балада о Владимиру Висоцком: Прекинути лет Хамлета са Таганке
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Балада о Владимиру Висоцком: Прекинути лет Хамлета са Таганке
                    Песме иза огледала вештичијег доба: Донованови сновиђајни филмови за слепе
                    Пише:  Жикица Симић
                    Песме иза огледала вештичијег доба: Донованови сновиђајни филмови за слепе
                    О реалном и немогућем, слушајући албум Ролингстонса „Aftermath“: Звук ствари које ће доћи
                    Пише:  Жикица Симић
                    О реалном и немогућем, слушајући албум Ролингстонса „Aftermath“:  Звук ствари које ће доћи
                    Спорт
                    Сећање на прву медаљу наших кошаркаша: У режији Радивоја Кораћа Жућка
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Сећање на прву медаљу наших кошаркаша: У режији Радивоја Кораћа Жућка
                    Велики фудбалери које су мундијали мимоишли: Како и зашто им се није дало
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Велики фудбалери које су мундијали мимоишли: Како и зашто им се није дало
                    Шест деценија од прве шампионске титуле Војводине: Како су Лале прекинуле владавину Велике четворке
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Шест деценија од прве шампионске титуле Војводине: Како су Лале прекинуле владавину Велике четворке
                    Има ли живота после фудбала: Кад зелена чоја замени зелени травњак
                    Пише:  Франко Белмонте
                    Има ли живота после фудбала: Кад  зелена чоја замени зелени травњак
                    Лектира
                    Никола Тесла о Михајлу Пупину у разговору за „Политику“ 1927: Због чега су се посвађала два српска научника
                    Пише:  Драгослав Љ. Петковић
                    Никола Тесла о Михајлу Пупину у разговору за  „Политику“ 1927:  Због чега су се посвађала два српска научника
                    Стварање лажних сећања: Како се сугестијом и дезинформацијама могу створити „сећања“ на догађаје који се никада нису догодили
                    Пише:  Елизабет Ф. Лофтус
                    Стварање лажних сећања: Како се сугестијом и дезинформацијама могу створити „сећања“ на догађаје који се никада нису догодили
                    Одисеја као алегорија вештачке интелигенције: Агамемнонови наследници у Силицијумској долини
                    Пише:  Јанис Варуфакис
                    Одисеја као алегорија вештачке интелигенције: Агамемнонови наследници у Силицијумској долини
                    Како је писао Душан Весић: О једној плочи Бијелог дугмета од пре четрдесет година
                    Пише:  Душан Весић
                    Како је писао Душан Весић: О једној плочи Бијелог дугмета од пре четрдесет година
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2026 OKO. Сва права задржана.