OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо

                    Едсон Арантес до Насименто Пеле (1940-2022)

                    Пеле на Кошеву, маказице за победу, жал за генијем и употреба фудбала у пропагандне сврхе: Хлеба и Пелеа štampaj

                    Читај ми!

                    Пише:  Раде Мароевић

                    петак, 30. дец 2022,  09:08 -> 17:14

                    Иако смо одрасли играјући фудбал, ретко се ко усуђивао да на утакмицама у блату прошараном понеким бусеном траве буде баш Пеле. Некако би то било превише. Било је неколико Сафета Сушића, један Милко Ђуровски, чак и Кочо Димитровски. Али, за Пелеа је била потребна посебна вештина. Рецимо гол директно из корнера, пречка из волеја или из зезања ретровизор паркираног аутомобила. „Пеле, одмори мало", рекао би комшија скупљајући делиће нетом поломљеног стакла. Али Пелеова репрезентација Бразила из 1958. године остала је једини тим у историји фудбала чији су састав наизуст знали и они који га никада нису гледали - Жилмар, Д. Сантос, Н. Сантос, Зито, Белини, Орландо, Гаринча, Диди, Вава, Пеле и Загало.

                    Испод телевизора, увијен у целофан и положен у кристалну посуду, стајао је снежно бели дрес Сантоса у којем је Пеле 1972. одиграо утакмицу против Жељезничара на Кошеву. Ту белу „десетку" сам неколико пута носио током утакмица у парку испред зграде. Наравно, тајно, као што сам баскет играо у дресу Џо Џо Вајта, легенде Бостон Селтикса, који је са Олимпијских игара у Мексику донео мој отац. Пелеову белу „десетку" је замотао и сложио Благоје Братић, Жељина легенда, наш комшија и отац мојих другова из детињства, који је Едсона Арантеса до Насимента чувао током тог, за крај у којем сам одрастао, историјског меча.

                    На дресу је стајала и лопта. Бели фудбал, један од неколико којима је одиграна та утакмица. Та лопта је, после једног неконтролисаног волеја, завршила на трафостаници. Благоје је истрчао из кола, зграбио лопту и једнако брзо и без речи отишао. Вратио се после пола сата са две гланц нове лопте, које смо добили у замену за обећање да ни за живу главу, више никада у животу и ни под којим условима нећемо „Пелеов фудбал" изнети из куће.

                    Лопту којом смо играли, заиста, бар једном је распалио Пеле, можда је баш њоме на тој утакмици дао изједначујући гол за Бразилце. Жељо је повео голом још једног од наших комшија - Јосипа Букала.

                    Иако смо одрасли махом играјући фудбал, ретко се ко усуђивао да на утакмицама у блату прошараном понеким бусеном траве буде баш Пеле. Некако би то било превише. Било је неколико Сафета Сушића, један Милко Ђуровски, чак и Кочо Димитровски. Али, за Пелеа је била потребна посебна вештина. Рецимо гол директно из корнера, пречка из волеја или из зезања ретровизор аутомобила. „Пеле, одмори мало", рекао би комшија скупљајући делиће нетом поломљеног стакла.  

                    Временом, сећање на Пелеов дрес и бели фудбал је, некако, бледело. Вероватно јер га никада заиста и нисмо гледали како игра, осим пар кратких снимака, које су уочи светских првенстава приказивале телевизије. Оне маказице у филму Бег у победу, гол главом Италији 1970. и трофеј Жила Римеа у његовим рукама. 

                    Фудбалски, Пелеово место заузео је Марадона, нама свакако ближи јер је представљао симбол отпора, тврдоглавости, својеглавости и врхунске вештине. Свега чему смо у то време, свако на свој начин, стремили.

                    „Нисам мртав" 

                    Пеле се, полако, претварао у икону политичке коректности, заштитно лице корпоративног спорта и чистунства, свега оног што нас и није претерано занимало.

                    Све до Светског првенства у Катару.

                    Фотографије Пелеа како љуби златни пехар Жила Римеа биле су окачене свуда по Дохи, док су бразилски навијачи, како се чини, пре утакмица више бринули за његово здравље него за исход мечева. Развили су и велику заставу, желећи опоравак једном од највећих, ако не и највећем играчу у историји фудбала.

                    И вероватно једином у историји ове игре који је по завршетку финалне утакмице светског првенства ушао у свлачионицу срећнији јер је преживео него што је по трећи пут подигао најзначајнији трофеј у свету фудбала.

                    „Нисам мртав, нисам мртав", викао је у свлачионици стадиона Астека у Мексико Ситију 1970. године, срећан што неће морати да се суочи са гневом челника војне диктатуре који су у то време владали Бразилом. Иако није ни желео да игра на том првенству, од њега се није очекивало само да обуче дрес, већ и да освоји трофеј.

                    Тај догађај је некако измакао пажњи љубитеља фудбала, пре свега због бескрајних и бесмислених расправа о томе ко је највећи играч у историји ове игре - Пеле, Марадона или Лионел Меси. 

                    Месијева фудбалска сторија је прича о величанственом фудбалском таленту. Марадонина о таленту, притисцима и падовима. Пелеова о успеху и бескрупулозности војне хунте, која је у то време безобзирно харала Бразилом, остављајући за собом страх, ожиљке и гомиле лешева.

                    Хлеба и Пелеа 

                    У историји светских првенстава нико вероватно није био бољи од Пелеа. Освојио је три првенства. Прво 1958. године још као тинејџер, када је постигао шест голова - свих шест у завршници турнира. Дао је победнички гол у четвртфиналу против Велса, три против Француза у полуфиналу и још два у финалу са Швеђанима. И нацији фудбала донео први трофеј светског првака.

                    Бразил ће на следећем Мундијалу у Чилеу 1962. одбранити титулу светског шампиона, победивши у финалу Чехословачку. На овом првенству Пеле је постигао седам голова.

                    Године 1964, војна хунта предвођена генералом Кастелом Бранком и уз подршку Вашингтона свргнула је левичарског председника Жоаоа Гулара и увела диктатуру, која ће потрајати следеће две деценије.

                    После Светског првенства у Енглеској 1966. године , на којем Бразил није прошао групну фазу, изгубивши од Португала и Мађарске, Пеле више није желео да игра за репрезентацију. То је за званичнике војне диктатуре било неприхватљиво, јер су били савршено свесни снаге коју би њиховој пропаганди донео још један велики спортски успех.

                    Пелеа су прогласили „националним благом", што је практично значило да не сме да игра ван Бразила, и он је служио само као заштитно лице локалне верзије политичке стратегије која се користила још од времена старог Рима - хлеба и игара. Или, како су то у Бразилу звали - хлеба и Пелеа.

                    Тек повремено, Европљани су могли да га гледају у мечевима Интерконтиненталног купа, или за ретких излета Сантоса на пријатељске мечеве. Тако су част да га виде 1972. године имала и четири града у бившој Југославији. Све утакмице, против Жеље, Звезде, Динама и Радничког, завршене су нерешено. На Кошеву је било 1-1 и изједначујући гол постигао је управо Пеле.

                    Истовремено, постао је и прва црна истинска звезда фудбала, попут Џекија Робинсона у бејзболу или Била Расела у кошарци. Када се онако црн и талентован пробио у врх игре, од њега се више није очекивало да буде добар, већ само најбољи.

                    Операција Кондор

                    Такве притиске понео је на Светско првенство у Мексику 1970. године, па се геније игре наједном претворио у велемајстора, достигао врхунац и до титуле довео тим који многи сматрају најбољим који је икада заиграо на Мундијалима. Како су писали хроничари, био је то и тренутак када је црно-беле телевизијске преносе испунила боја, што је аури која се око Пелеа створила донело додатну снагу.

                    Најокрутнији диктатор у историји Бразила, генерал Емилио Медици, који је владао од 1969. до 1974, користио је фудбал како би се народу представио као добар момак. Слогани и симболика необично налик фашистичкој пратили су велики тим Бразила на пут у Мексико, а техничко вођство репрезентације било је избушено припадницима тајне полиције.

                    И као Иранци у Катару, бразилски навијачи су на првенство кренули одлучни да навијају против своје репрезентације. Страхујући да би још једна титула унедоглед развукла патње у земљи, жарко су желели да Пеле и екипа одмах испадну са турнира.

                    Али када је фудбал у питању, емоције често надјачају разум. И као што су два табора иранских навијача скакала после сваке успешне акције свог тима, и Бразилци су, када би Пеле добио лопту, заборављали генерала Медиција и почињали да навијају за Пелеов тим.

                    Или, како је то у једном од документараца о највећем фудбалеру од свих Бразилаца рекао његов саиграч Пауло Сезар Лима: „Волим Пелеа, али једна његова реченица могла је да покрене талас промена у Бразилу."

                    Пеле, свакако, није био Мухамед Али, који је жртвовао титулу светског првака устајући против рата у Вијетнаму. Али, једнако, било је јасно да ни Бразил није Америка, па Пеле тако није могао да буде сигуран да га војна хунта, за пример осталима, неће насмрт измрцварити.

                    Бразилски тријумф у Мексику је помогао генералу Медицију да додатно учврсти власт. Бразилска хунта била је део америчке операције познате под кодним именом „Кондор", у оквиру које су САД помагале пучеве и успостављање десничарских диктатура на тлу Латинске Америке како би сузбиле тамошње левичарске покрете. Медици је са Никсоном и Кисинџером, као стратегом операције, разматрао планове о свргавању Кастра на Куби и Аљендеа у Чилеу. Први није успео, други јесте.

                    Након Пиночеовог пуча 11. септембра 1973, фудбалски стадиони у Чилеу постали су логори за заточене левичаре и места егзекуције. Један од погубљених на стадиону у Сантјагу био је и чилеански песник и кантаутор Виктор Хара. Неколико сати пре своје смрти, 16. септембра, Хара је написао песму „Стадион Чиле" (Estadio Chile), а папир са стиховима сакрио у ципели свог пријатеља. Фудбалски стадион „Насионал де Чиле" у Сантјагу, на коме је девет година раније Пелеов Бразил освојио другу титулу светског шампиона, постао је место ужаса.

                    Исте, 1973 године, Пеле је девети и последњи пут добио „Златну лопту" као најбољи фудбалер света, а затим прешао у њујоршки Космос где ће завршити фудбалску каријеру.

                    Иза војне хунте у Бразилу остало је двадесетак хиљада опозионара, левичара и симпатизера, који су били жртва мучења и тортуре, као и имена 500 људи чија судбина ни до данас није расветљена.

                    А она Пелеова репрезентација Бразила из 1958. године остаће једини тим у историји фудбала чији су састав наизуст знали и они који га никада нису гледали - Жилмар, Д. Сантос, Н. Сантос, Зито, Белини, Орландо, Гаринча, Диди, Вава, Пеле и Загало.

                     

                    Политика
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Пише:  Весна Кнежевић
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Друштво
                    Антиколонијализам и право на историју: Поуке и заоставштина Франца Фанона
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Антиколонијализам и право на историју: Поуке и заоставштина Франца Фанона
                    Како су настајали хемијски елементи, од алхемије до CERN-а: Златна прашина са звезда
                    Пише:  Саша Марковић
                    Како су настајали хемијски елементи, од алхемије до CERN-а: Златна прашина са звезда
                    Хаксли против Орвела у књизи Нила Постмана о медијима будућности: Забава још траје
                    Пише:  Предраг Драгосавац
                    Хаксли против Орвела у књизи Нила Постмана о медијима будућности: Забава још траје
                    Реч владике Јована о култури сећања на јасеновачке жртве, о сликама монахиње Марије, Милу Ристићу, Бранку Ћопићу и Дану победе
                    Пише:  владика Јован Ћулибрк
                    Реч владике Јована о култури сећања на јасеновачке жртве, о сликама монахиње Марије, Милу Ристићу, Бранку Ћопићу и Дану победе
                    Економија
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Америчко-кинески царински рат: Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије
                    Пише:  Горан Николић
                    Америчко-кинески царински рат: Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије
                    Фетиш берзанског капитализма: Брига због пада, страх од слома
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Фетиш берзанског капитализма: Брига због пада, страх од слома
                    Цена Трампових трговинских ратова: Колико ће коштати Америку, колико Кину, а колико остатак света
                    Пише:  Горан Николић
                    Цена Трампових трговинских ратова: Колико ће коштати Америку, колико Кину, а колико остатак света
                    Свет
                    Трампизам у Европи: У сукобу центриста и суверениста страдају демократија и слободе
                    Пише:  Ненад Радичевић
                    Трампизам у Европи: У сукобу центриста и суверениста страдају демократија и слободе
                    Економско успоравање Русије: Убрзавање мировног споразума у Украјини или наставак рата другим средствима
                    Пише:  Горан Николић
                    Економско успоравање Русије:  Убрзавање мировног споразума у Украјини или наставак рата другим средствима
                    Четвородневни рат две нуклеарне силе, Индије и Пакистана: Сукоб који одувек траје
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Четвородневни рат две нуклеарне силе, Индије и Пакистана: Сукоб који одувек траје
                    Кинески капиталистички социјализам и Лењин: „Сада су ствари другачије, не смемо гледати у прошлост“
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Кинески капиталистички социјализам и Лењин: „Сада су ствари другачије, не смемо гледати у прошлост“
                    Култура
                    Имала је лице свачије прве љубави: Како је ФБИ уништио живот Џин Сиберг
                    Пише:  Жикица Симић
                    Имала је лице свачије прве љубави: Како је ФБИ уништио живот Џин Сиберг
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Пише:  Вуле Журић
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Треба ли се машати за пиштољ када се помене култура: Има ли меке моћи код немоћних земаља и народа?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Треба ли се машати за пиштољ када се помене култура: Има ли меке моћи код немоћних земаља и народа?
                    Листајући Андрићеву библиотеку: Посвете писаца из којих се може ишчитати једно столеће
                    Пише:  Жанета Ђукић Перишић
                    Листајући Андрићеву библиотеку: Посвете писаца из којих се може ишчитати једно столеће
                    Историја
                    Oсамдесет година од смрти: Шта Драгишу Васића и данас чини присутним
                    Пише:  Јелица Зупанц
                    Oсамдесет година од смрти: Шта Драгишу Васића и данас чини присутним
                    Кратка историја Одесе: Носталгије и ожиљци бисерне луке Црног мора
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    Кратка историја Одесе: Носталгије и ожиљци бисерне луке Црног мора
                    Како је један Југословен постао први борац против нацизма: Прича о Давиду Франкфуртеру из Дарувара
                    Пише:  Вуле Журић
                    Како је један Југословен постао први борац против нацизма: Прича о Давиду Франкфуртеру из Дарувара
                    Још једном о Дану победе: Стојанове ране и Гаврићев рафал
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    Још једном о Дану победе: Стојанове ране и Гаврићев рафал
                    Музика
                    Али када би Звонко Богдан снимио ове Балашевићеве песме, е то би било нешто…
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Али када би Звонко Богдан снимио ове Балашевићеве песме, е то би било нешто…
                    Сиђи ми са облака: Друштвено-политички утицај музике Ролингстонса
                    Пише:  Жикица Симић
                    Сиђи ми са облака: Друштвено-политички утицај музике Ролингстонса
                    Боб Дилан, заувек млад, намргођен и сам: Како не бити пион у њиховој игри
                    Пише:  Жикица Симић
                    Боб Дилан, заувек млад, намргођен и сам: Како не бити пион у њиховој игри
                    Било једном на Евровизији: Како је Руслана победила „Лане моје“
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Било једном на Евровизији: Како је Руслана победила „Лане моје“
                    Спорт
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Кад је Албанија помогла Југославији да постане вицешампион Европе у фудбалу 1968. године: Чудо у Тирани
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Кад је Албанија помогла Југославији да постане вицешампион Европе у фудбалу 1968. године: Чудо у Тирани
                    Крешимир Ћосић: Бејбиситер који је променио историју кошарке
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Крешимир Ћосић: Бејбиситер који је променио историју кошарке
                    Сећање на Мундијал 1950: Дан када се бразилском Мараканом проломила најгласнија тишина у историји фудбала
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Сећање на Мундијал 1950:  Дан када се бразилском Мараканом проломила најгласнија тишина у историји фудбала
                    Лектира
                    Шта се десило с јунацима серије „Више од игре“ у рату и после њега: Поетични, дивни свет Слободана Стојановића
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Шта се десило с јунацима серије „Више од игре“ у рату и после њега: Поетични, дивни свет Слободана Стојановића
                    Мика Алас о Мији Сеферовићу Јагодинцу, најбољем циганском музичару његовог времена: С пун ћемер жути дукати
                    Пише:  Михаило Петровић Алас
                    Мика Алас о Мији Сеферовићу Јагодинцу, најбољем циганском музичару његовог времена: С пун ћемер жути дукати
                    Да ли ће универзитет преживети вештачку интелигенцију: Четбот против хуманистичких наука
                    Пише:  Д. Грејем Барнет
                    Да ли ће универзитет преживети вештачку интелигенцију: Четбот против хуманистичких наука
                    Kњига о злочинима у логору смрти Јасеновац, објављена 1942. године: Искази одбеглих заточеника
                    Пише:  АНТИФАШИСТИЧКО ВИЈЕЋЕ НАРОДНОГ ОСЛОБОЂЕЊА ЈУГОСЛАВИЈЕ
                    Kњига о злочинима у логору смрти Јасеновац, објављена 1942. године: Искази одбеглих заточеника
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2025 OKO. Сва права задржана.