OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага

                    Друга страна спорта

                    Мало другачији спортски јунаци 2022. године: Од Ејлин Гу до Сеаде Буфал štampaj

                    Читај ми!

                    Пише:  Франко Белмонте

                    субота, 31. дец 2022,  10:53 -> 11:46

                    У години Мундијала у периоду кад му време није, у сенци Месијевог катарског огртача и одласка Пелеа, прве планетарне, глобалне, спортске звезде у историји човечанства, 2022. година ће остати упамћена и по спортистима који можда нису привукли сва светла медијске пажње, али су оставили дубоке трагове који иду много дубље од борбе за медаљу или победу. Међу њима има и оних који су играли споредне, али свакако улоге за спортског Оскара.

                    1. Олександар Абраменко и Илија Буров су freestyle скијаши. Први је Украјинац, други је Рус. Обојица су освајачи медаља на Олимпијским играма у Пекингу. Осам дана пре него што ће Русија напасти Украјину, њих двојица су били заједно, загрљени, на победничком олимпијском постољу. Били су огрнути у украјинску заставу а разговарали су, шалили се, храбрили  и навијали један за другог на руском. Гледајући фотографије двојице спортиста post festum, љубитељима поезије Пабла Неруде није могла а да не дође у мисли дефиниција рата великог чилеанског песника: „У ратовима се убијају особе које се међусобно не познају за интересе особа које се познају али се не убијају". 

                    2.  Фахимех Карими, Амир Наср-Адани и цела иранска фудбалска репрезентација, Елназ Рекаби и Сара Хадим ал-Шарија. Фахимех Карими је одбојкашки тренер и осуђена је  на смрт јер је током демонстрација због убиства Маше Амини шутнула припадника паравојних формација Басиџ. Фудбалер Амир Наср-Адани је завршио у затвору и чека суђење због учешћа у протестима, док су репрезентативци Ирана који нису певали химну на Мундијалу због солидарности са људима који се боре за људска права и равноправност полова изложени бројним шиканирањима. Елназ Рекаби је такмичарка у дисциплини слободно пењање. Пажњу светске јавности је привукла када је без вела наступила на Светском првенству у пењању. По повратку у Техеран је оправдала свој гест заборавношћу. Није било довољно уверљиво, теократски режим је сравнио са земљом кућу њених родитеља са којима иначе живи. Сара Хадим ал-Шарија се такође појавила на Светском првенству у шаху у Казахстану без традиционалног вела и после претњи из Техерана је добила азил у Шпанији. 

                    3. Сеада Буфал је постала „мама Мароко", али и мама свих мама спортиста које се боре за своју децу, у сваком моменту и на сваком месту. Мајка мароканског репрезентативца Софијана Буфала је знала да је фудбал најбољи инструмент да држи свог сина далеко од, како се то у жаргону каже, лошег друштва. Када је Софијан био избачен из петлића француског клуба Анжера због недисциплине, мама Сеада је долазила сваки дан да чека председника клуба и да га моли да врати малог Софијана у тим. Када је коначно у томе успела, она и њен син су од среће одиграли плес који је цео свет видео 15 година касније у Катару након  историјске победе Марока над Португалом и пласмана у полуфинале Мундијала.

                    4.  Ејлин Гу је двострука олимпијска шампионка у freestyle скијању са последњих игара у Пекингу. Она је изабрала да наступа за Кину и поред тога што јој је отац Американац, а она рођена и одрасла у Сан Франциску. Ејлин је постала икона и симбол нове Кине на Олимпијским играма у Пекингу. Кинеске власти су то искористиле да покажу снагу „меке моћи". Међутим, у мају месецу Ејлин Гу  је постала будиста што се властима у Пекингу није свидело. Ејлин је политички врло активна у САД, подржава покрет „Black Lives Matter", право жена на абортус и бори се против расизма упереног против особа азијског порекла, али о кршењу људских, мањинских и верских права у Кини не говори. И то је слика Америке, где живи Ејлинг, али и Кине под чијом заставом наступа. 

                    5. Бинијам Гирмеј је бициклистички Абебе Бикила. Да се Еритреја није одвојила од Етиопије били би и земљаци. Гирмеј је први Африканац и први тамнопути бициклиста који је победио на једној класичној трци у оквиру Светске турнеје (World Tour) Гент-Вевелгем и на једној етапи Круга око Италије (Giro d'Italia). Успеси Гирмеје имају епохалан значај јер уводе Африку у спорт који је, до сада, сматран као неадекватан за Африканце. Гирмеј је нека врста родоначелника афричке лозе бициклиста, баш као што је босоноги Бикила отоворио врата афричкој доминацији на дугим пругама и маратону у атлетици. Гирмеј ће остати и упамћен као први победник етапе на „Ђиру" који умало није сам себи избио око са чепом од слављеничког спумантеа. Штавише, морао је да напусти Ђиро после великог тријумфа јер му је све око ока било надувено. 

                    6. Џејни Касанавојд, бацачица кладива, је прва америчка Индијанка (припадница племена Команчи) које је освојила медаљу на Светском првенству у Атлетици. Куриозитет је да се то догодило 110 година после велике неправде према Џимију Торпу, алијас Светлој Стази (име на језику племена Сек и Фокс коме је припадао) коме су одузете две златне медаље у петобоју и десетобоју на Олимпијским играма у Стокхолму због мизерне надокнаде трошкова у једном бејзбол тиму из Северне Каролине у сезони 1909/1910. Тада су важила правила да само аматери могу да учествују на Олимпијским играма. У Торповом случају се више радило расизму него о стриктном поштовању правила. Зато је 1982. године био постхумно рехабилитован.

                    7. Роџер Федерер је после више од 20 година проведених у врху светског тениса окачио рекет о клин. На овој листи се није нашао због својих успеха већ због његовог „господског" држања свих претходних деценија и капацитета да са својим највећим ривалима буде у одличним односима, док је са најдуговечнијим, Рафом Надалом, више од пријатеља. Држање за руке двојице тениских горостаса и сузе у очима на опроштајном егзибиционом наступу са Новаком Ђоковићем и Ендијем Марејом дало је најдирљивију слику коју спорт може да пружи, односно да иза успеха, славе, богатства, стоје људи са истим осећењима, слабостима и квалитетима као милијарде других. 

                    8. Софија Гођа је „жена храброст". Италијанска смучарка, специјалисткиња за брзу вожњу, то јест спуст и Супер Г, прво је задивила спортски свет на Олимпијским играма у Пекингу. Само 23 дана после операције лигамената колена  Италијанка је освојила сребрну медаљу у спусту. Нормални људи не могу ни да ходају како треба после три недеље од интервенције на колену, а Гођа је отишла на други крај света да се окити олимпијском славом. Пре пар недеља је постигла још веће спортско чудо. Поломила је шаку у Сент Морицу, отишла је исто вече хитно хеликоптером у Милано на операцију а сутрадан је тријумфовала у спусту у Светском купу у престижном швајцарском ски центру. Славећи победу на циљу, видела се крв која је пробила завоје и осмех неуништиве девојке из Бергама. 

                    9. Анемик ван Влејтен је бициклистичка хајлендерка. У четрдесетој години је освојила све што се могло освојити, или  бициклистички  „Гранд Слем": Ђиро д'Италија, Тур де Франс, Вуелту и Светско првенство, и то возећи са микрофрактуром лакта. Анемик је велик фудбалски навијач и савршену годину су јој покварили Аргентинци који су на пенале избацили њену Холандију, на корак од полуфинала.

                    10. Шимон Марчинијак је први пољски арбитар који је судио финале Мундијала. Пољак, који више личи на бодибилдера него на фудбалског делиоца правде, је међу најзаслужнијима што је финале Аргентина-Француска дефинисано као утакмица века, а за неке и као најбољи меч свих времена. Када би сви судили као Марчинијак завршни меч Мундијала, ВАР не би био потребан и нико се не би свађао око одлука делилаца правде. Шимон је омогућио да се игра размахне примењујући исте аршине за обе стране, минимално прекидајући игру, а његово око соколово је у реалном времену регистровало и Тирамову симулацију у шеснаестерцу Аргентине. Марчинијак је потврдио усуд арбитара: када обаве одлично свој посао нико их не примети и сви их забораве, када погреше постају запамћени по злу за сва времена. Италијани никада неће заборавити еквадорског судију Бајрона Морена.

                    Друштво
                    Одговор на слом представничке демократије по Лењину и Грамшију: Списи од пре сто година и данашња политика
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Одговор на слом представничке демократије по Лењину и Грамшију: Списи од пре сто година и данашња политика
                    Шта се може научити о политици из два случајна сусрета у једном њујоршком ресторану: А онда је дошао Трамп...
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Шта се може научити о политици из два случајна сусрета у једном њујоршком ресторану: А онда је дошао Трамп...
                    Путовање далеким севером: Трагом Хамсуновим, Исидориним и наших људи са Крвавог пута
                    Пише:  Ирена Билић
                    Путовање далеким севером: Трагом Хамсуновим, Исидориним и наших људи са Крвавог пута
                    Бомба Роберта Опенхајмера, светлија од хиљаду сунаца: „...И постадох Смрт – уништитељ светова!”
                    Пише:  Саша Марковић
                    Бомба Роберта Опенхајмера, светлија од хиљаду сунаца: „...И постадох Смрт – уништитељ светова!”
                    Економија
                    Улога вештачке интелигенције у глобалном лоповлуку: Међународне корпорације за велику крађу
                    Пише:  Горан Николић
                    Улога вештачке интелигенције у глобалном лоповлуку: Међународне корпорације за велику  крађу
                    Надолазећи век геронтократије: Да ли ће старење друштва довести до мање ратова?
                    Пише:  Горан Николић
                    Надолазећи век геронтократије: Да ли ће старење друштва довести до мање ратова?
                    Kолико људи поседује колико капитала : Хомоплутија, нова аристократија новог капитализма
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Kолико људи поседује колико капитала : Хомоплутија, нова аристократија новог капитализма
                    Нове царинске претње Вашингтона: Трамп против остатка света
                    Пише:  Горан Николић
                    Нове царинске претње Вашингтона: Трамп против остатка света
                    Политика
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Пише:  Весна Кнежевић
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Свет
                    Ружичасти сутони над Буенос Ајресом: Танго није једна ствар, он је много ствари. Завођење, пријатељство, туга, жудња
                    Пише:  Владимир Пиштало
                    Ружичасти сутони над Буенос Ајресом: Танго није једна ствар, он је много ствари. Завођење, пријатељство, туга, жудња
                    Сенка Гадафијеве Зелене књиге над Либијом: Све је исто, само њега нема
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Сенка Гадафијеве Зелене књиге над Либијом: Све је исто, само њега нема
                    Прича о вођи Ал Каиде у Африци и најбољем туарешком бенду: Пустињски блуз у сенци ратова
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Прича о вођи Ал Каиде у Африци и најбољем туарешком бенду: Пустињски блуз у сенци ратова
                    Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Пише:  Момир Турудић
                     Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Историја
                    Бриони пре Тита и Кокија: И тад су били пуни пансиони, собе и салони, зебре и бизони, мали авиони
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Бриони пре Тита и Кокија: И тад су били пуни пансиони, собе и салони, зебре и бизони, мали авиони
                    Како су Руси једном спасили Сједињене Државе: Руска умешаност у Амерички грађански рат
                    Пише:  Драган Бисенић
                    Како су Руси једном спасили Сједињене Државе: Руска умешаност у Амерички грађански рат
                    Како се амерички потпредседник ономад провео у Сибиру, а како совјетски премијер у Холивуду: Дизниленд на Колими
                    Пише:  Вуле Журић
                    Како се амерички потпредседник ономад провео у Сибиру, а како совјетски премијер у Холивуду: Дизниленд на Колими
                    Био је човек какви ће људи тек бити: Прича о кратком животу и дугом умирању доктора Младена Стојановића
                    Пише:  Вуле Журић
                    Био је човек какви ће људи тек бити: Прича о кратком животу и дугом умирању доктора Младена Стојановића
                    Култура
                    Дан када је умро Корто Малтезе: Жеља да се буде бескористан
                    Пише:  Момир Турудић
                    Дан када је умро Корто Малтезе: Жеља да се буде бескористан
                    Из историје женског покрета за право гласа, слободу и равноправност: Правдољубље Олге Попс Тимотијевић
                    Пише:  Жанета Ђукић Перишић
                    Из историје женског покрета за право гласа, слободу и равноправност: Правдољубље Олге Попс Тимотијевић
                    Лолитa је напунила седамдесет година: Теби, моја Долорес
                    Пише:  Зоран Пауновић
                    Лолитa је напунила седамдесет година: Теби, моја Долорес
                    Нови шашави грчки филмски талас: Бископско огледало глобалне кризе
                    Пише:  Властимир Судар
                    Нови шашави грчки филмски талас: Бископско огледало глобалне кризе
                    Музика
                    Фајруз, носталгија за Либаном кога нема: Душа источног Медитерана из бејрутског музеја невиности
                    Пише:  Мохамед аби Самра
                    Фајруз, носталгија за Либаном кога нема: Душа источног Медитерана из бејрутског музеја невиности
                    Приче о музици из времена кад је свет још био млад: Инђија–Београд via Бирмингем, црна мачка и златни папагај
                    Пише:  Жикица Симић
                    Приче о музици из времена кад је свет још био млад: Инђија–Београд via Бирмингем, црна мачка и златни папагај
                    Век Младена Јагушта: Последњи велики Маестро српске музичке сцене
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Век Младена Јагушта: Последњи велики Маестро српске музичке сцене
                    Балада о Владимиру Висоцком: Хамлет са гитаром, бард совјетске епохе, више од песника
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Балада о Владимиру Висоцком: Хамлет са гитаром, бард совјетске епохе, више од песника
                    Спорт
                    Сећање на најболнији пораз Партизана: Како је Сокол Кушта утишао Стадион ЈНА, а Фљамуртари отишао даље
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Сећање на најболнији пораз Партизана: Како је Сокол Кушта утишао Стадион ЈНА, а Фљамуртари отишао даље
                    Одлазак Немање Ђурића, легенде југословенске кошарке: Генерација трапавих двометраша који су постали светски шампиони
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Одлазак Немање Ђурића, легенде југословенске кошарке: Генерација трапавих двометраша који су постали светски шампиони
                    Легенда српског женског фудбала: Славка Кањевац, машина за голове
                    Пише:  Драгана Кањевац
                    Легенда српског женског фудбала: Славка Кањевац, машина за голове
                    Порок Плаве чигре, Робија, Кројфа и Марадоне: Фудбалери који нису могли без цигар(ет)а
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Порок Плаве чигре, Робија, Кројфа и Марадоне: Фудбалери који нису могли без цигар(ет)а
                    Лектира
                    Сећања Радивоја Лоле Ђукића на почетке телевизије у Србији: Ох, ох, дође и та телевизија!
                    Пише:  Радивоје Лола Ђукић
                    Сећања Радивоја Лоле Ђукића на почетке телевизије у Србији: Ох, ох, дође и та телевизија!
                    Бивша времена на Потсдамер плацу: Записи из берлинске јесени
                    Пише:  Радоман Кањевац
                    Бивша времена на Потсдамер плацу: Записи из берлинске јесени
                    Треба ли нам боља или гора телевизија: Трка између образовања и катастрофе
                    Пише:  Нил Постман
                    Треба ли нам боља или гора телевизија: Трка између образовања и катастрофе
                    Дух града Београда пре сто година и његови творци: Седмица са седам недеља по Монију де Булију
                    Пише:  Мони де Були
                    Дух града Београда пре сто година и његови творци: Седмица са седам недеља по Монију де Булију
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2025 OKO. Сва права задржана.