OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо

                    Друга страна спорта

                    Мало другачији спортски јунаци 2022. године: Од Ејлин Гу до Сеаде Буфал štampaj

                    Читај ми!

                    Пише:  Франко Белмонте

                    субота, 31. дец 2022,  10:53 -> 11:46

                    У години Мундијала у периоду кад му време није, у сенци Месијевог катарског огртача и одласка Пелеа, прве планетарне, глобалне, спортске звезде у историји човечанства, 2022. година ће остати упамћена и по спортистима који можда нису привукли сва светла медијске пажње, али су оставили дубоке трагове који иду много дубље од борбе за медаљу или победу. Међу њима има и оних који су играли споредне, али свакако улоге за спортског Оскара.

                    1. Олександар Абраменко и Илија Буров су freestyle скијаши. Први је Украјинац, други је Рус. Обојица су освајачи медаља на Олимпијским играма у Пекингу. Осам дана пре него што ће Русија напасти Украјину, њих двојица су били заједно, загрљени, на победничком олимпијском постољу. Били су огрнути у украјинску заставу а разговарали су, шалили се, храбрили  и навијали један за другог на руском. Гледајући фотографије двојице спортиста post festum, љубитељима поезије Пабла Неруде није могла а да не дође у мисли дефиниција рата великог чилеанског песника: „У ратовима се убијају особе које се међусобно не познају за интересе особа које се познају али се не убијају". 

                    2.  Фахимех Карими, Амир Наср-Адани и цела иранска фудбалска репрезентација, Елназ Рекаби и Сара Хадим ал-Шарија. Фахимех Карими је одбојкашки тренер и осуђена је  на смрт јер је током демонстрација због убиства Маше Амини шутнула припадника паравојних формација Басиџ. Фудбалер Амир Наср-Адани је завршио у затвору и чека суђење због учешћа у протестима, док су репрезентативци Ирана који нису певали химну на Мундијалу због солидарности са људима који се боре за људска права и равноправност полова изложени бројним шиканирањима. Елназ Рекаби је такмичарка у дисциплини слободно пењање. Пажњу светске јавности је привукла када је без вела наступила на Светском првенству у пењању. По повратку у Техеран је оправдала свој гест заборавношћу. Није било довољно уверљиво, теократски режим је сравнио са земљом кућу њених родитеља са којима иначе живи. Сара Хадим ал-Шарија се такође појавила на Светском првенству у шаху у Казахстану без традиционалног вела и после претњи из Техерана је добила азил у Шпанији. 

                    3. Сеада Буфал је постала „мама Мароко", али и мама свих мама спортиста које се боре за своју децу, у сваком моменту и на сваком месту. Мајка мароканског репрезентативца Софијана Буфала је знала да је фудбал најбољи инструмент да држи свог сина далеко од, како се то у жаргону каже, лошег друштва. Када је Софијан био избачен из петлића француског клуба Анжера због недисциплине, мама Сеада је долазила сваки дан да чека председника клуба и да га моли да врати малог Софијана у тим. Када је коначно у томе успела, она и њен син су од среће одиграли плес који је цео свет видео 15 година касније у Катару након  историјске победе Марока над Португалом и пласмана у полуфинале Мундијала.

                    4.  Ејлин Гу је двострука олимпијска шампионка у freestyle скијању са последњих игара у Пекингу. Она је изабрала да наступа за Кину и поред тога што јој је отац Американац, а она рођена и одрасла у Сан Франциску. Ејлин је постала икона и симбол нове Кине на Олимпијским играма у Пекингу. Кинеске власти су то искористиле да покажу снагу „меке моћи". Међутим, у мају месецу Ејлин Гу  је постала будиста што се властима у Пекингу није свидело. Ејлин је политички врло активна у САД, подржава покрет „Black Lives Matter", право жена на абортус и бори се против расизма упереног против особа азијског порекла, али о кршењу људских, мањинских и верских права у Кини не говори. И то је слика Америке, где живи Ејлинг, али и Кине под чијом заставом наступа. 

                    5. Бинијам Гирмеј је бициклистички Абебе Бикила. Да се Еритреја није одвојила од Етиопије били би и земљаци. Гирмеј је први Африканац и први тамнопути бициклиста који је победио на једној класичној трци у оквиру Светске турнеје (World Tour) Гент-Вевелгем и на једној етапи Круга око Италије (Giro d'Italia). Успеси Гирмеје имају епохалан значај јер уводе Африку у спорт који је, до сада, сматран као неадекватан за Африканце. Гирмеј је нека врста родоначелника афричке лозе бициклиста, баш као што је босоноги Бикила отоворио врата афричкој доминацији на дугим пругама и маратону у атлетици. Гирмеј ће остати и упамћен као први победник етапе на „Ђиру" који умало није сам себи избио око са чепом од слављеничког спумантеа. Штавише, морао је да напусти Ђиро после великог тријумфа јер му је све око ока било надувено. 

                    6. Џејни Касанавојд, бацачица кладива, је прва америчка Индијанка (припадница племена Команчи) које је освојила медаљу на Светском првенству у Атлетици. Куриозитет је да се то догодило 110 година после велике неправде према Џимију Торпу, алијас Светлој Стази (име на језику племена Сек и Фокс коме је припадао) коме су одузете две златне медаље у петобоју и десетобоју на Олимпијским играма у Стокхолму због мизерне надокнаде трошкова у једном бејзбол тиму из Северне Каролине у сезони 1909/1910. Тада су важила правила да само аматери могу да учествују на Олимпијским играма. У Торповом случају се више радило расизму него о стриктном поштовању правила. Зато је 1982. године био постхумно рехабилитован.

                    7. Роџер Федерер је после више од 20 година проведених у врху светског тениса окачио рекет о клин. На овој листи се није нашао због својих успеха већ због његовог „господског" држања свих претходних деценија и капацитета да са својим највећим ривалима буде у одличним односима, док је са најдуговечнијим, Рафом Надалом, више од пријатеља. Држање за руке двојице тениских горостаса и сузе у очима на опроштајном егзибиционом наступу са Новаком Ђоковићем и Ендијем Марејом дало је најдирљивију слику коју спорт може да пружи, односно да иза успеха, славе, богатства, стоје људи са истим осећењима, слабостима и квалитетима као милијарде других. 

                    8. Софија Гођа је „жена храброст". Италијанска смучарка, специјалисткиња за брзу вожњу, то јест спуст и Супер Г, прво је задивила спортски свет на Олимпијским играма у Пекингу. Само 23 дана после операције лигамената колена  Италијанка је освојила сребрну медаљу у спусту. Нормални људи не могу ни да ходају како треба после три недеље од интервенције на колену, а Гођа је отишла на други крај света да се окити олимпијском славом. Пре пар недеља је постигла још веће спортско чудо. Поломила је шаку у Сент Морицу, отишла је исто вече хитно хеликоптером у Милано на операцију а сутрадан је тријумфовала у спусту у Светском купу у престижном швајцарском ски центру. Славећи победу на циљу, видела се крв која је пробила завоје и осмех неуништиве девојке из Бергама. 

                    9. Анемик ван Влејтен је бициклистичка хајлендерка. У четрдесетој години је освојила све што се могло освојити, или  бициклистички  „Гранд Слем": Ђиро д'Италија, Тур де Франс, Вуелту и Светско првенство, и то возећи са микрофрактуром лакта. Анемик је велик фудбалски навијач и савршену годину су јој покварили Аргентинци који су на пенале избацили њену Холандију, на корак од полуфинала.

                    10. Шимон Марчинијак је први пољски арбитар који је судио финале Мундијала. Пољак, који више личи на бодибилдера него на фудбалског делиоца правде, је међу најзаслужнијима што је финале Аргентина-Француска дефинисано као утакмица века, а за неке и као најбољи меч свих времена. Када би сви судили као Марчинијак завршни меч Мундијала, ВАР не би био потребан и нико се не би свађао око одлука делилаца правде. Шимон је омогућио да се игра размахне примењујући исте аршине за обе стране, минимално прекидајући игру, а његово око соколово је у реалном времену регистровало и Тирамову симулацију у шеснаестерцу Аргентине. Марчинијак је потврдио усуд арбитара: када обаве одлично свој посао нико их не примети и сви их забораве, када погреше постају запамћени по злу за сва времена. Италијани никада неће заборавити еквадорског судију Бајрона Морена.

                    Друштво
                    Стрес као најгори човеков пријатељ: Кад живот искочи из шина
                    Пише:  Момчило Б. Ђорђевић
                    Стрес као најгори човеков пријатељ: Кад живот искочи из шина
                    Нобелова награда за медицину: Од очију алги преко јајних ћелија жаба и мишјих бркова до прекидача у мозгу за наша сећања, осећања и понашање
                    Пише:  Ан Фернхолм
                    Нобелова награда за медицину: Од очију алги преко јајних ћелија жаба и мишјих бркова до прекидача у мозгу за наша сећања, осећања и понашање
                    Мој рођак, непостојећа особа: Прича из двaдесетог века
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Мој рођак, непостојећа особа: Прича из двaдесетог века
                    Машина је прочитала Бредберија и запалила библиотеку: Како је вештачка интелигенција проговорила
                    Пише:  Горан Белановић
                    Машина је прочитала Бредберија и запалила библиотеку: Како је вештачка интелигенција проговорила
                    Економија
                    Нобелова награда за економију: Микроекономске основе макроекономске стабилизације по новокејнзијанском моделу
                    Пише:  Сара Риландер (ed.)
                    Нобелова награда за економију: Микроекономске основе макроекономске стабилизације по новокејнзијанском моделу
                    Против сврсисходног делања и аврамских религија у свету изобиља: Белешке уз Кејнсове „Економске могућности“
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Против сврсисходног делања и аврамских религија у свету изобиља: Белешке уз Кејнсове „Економске могућности“
                    „Економист“ против економисте: Ко је оклеветао Дарона Аџемоглуа и какве то везе има са вештачком интелигенцијом
                    Пише:  Аница Телесковић
                     „Економист“ против економисте: Ко је оклеветао Дарона Аџемоглуа и какве то везе има са вештачком интелигенцијом
                    Шта је Варуфакис у Београду рекао o Америци, Европи и нама: Будите близу Европској унији, али не улазите
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Шта је Варуфакис у Београду рекао o Америци, Европи и нама: Будите близу Европској унији, али не улазите
                    Свет
                    Напушта ли Кина капитализам: Обећања и противречности Еколошке цивилизације
                    Пише:  Иван Радановић
                    Напушта ли Кина капитализам: Обећања и противречности Еколошке цивилизације
                    Последње лето за кормилом Француске: Поразни биланс ере Емануела Макрона
                    Пише:  Ана Оташевић
                    Последње лето за кормилом Француске: Поразни биланс ере Емануела Макрона
                    Биланс америчког Рата против тероризма: Од пада Кула близнакиња до данас
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Биланс америчког Рата против тероризма:  Од пада Кула близнакиња до данас
                    Данас лавови, сутра овце: Где ће почети нови светски рат по Оду Арнеу Вестаду
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Данас лавови, сутра овце: Где ће почети нови светски рат по Оду Арнеу Вестаду
                    Историја
                    O разарању и очају, данас и пре сто година: Читајући успомене Виктора Шкловског на две руске револуције и грађански рат
                    Пише:  Бранко Милановић
                    O разарању и очају, данас и пре сто година: Читајући успомене Виктора Шкловског на две руске револуције и грађански рат
                    Дуга сенка Другог светског рата, француски случај: Де Голов „црвени терор“, чистка и ревизија
                    Пише:  Војислав Дурмановић
                    Дуга сенка Другог светског рата, француски случај: Де Голов „црвени терор“, чистка и ревизија
                    Голубови као војнe писмоноше кроз историју: Птичја курирска станица испод Петроварадина
                    Пише:  Драган Куруцић
                    Голубови као војнe писмоноше кроз историју: Птичја курирска станица испод Петроварадина
                    Данило Грегорић, немачки човек у Београду: Тајни преговарач за приступање Тројном пакту
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Данило Грегорић, немачки човек у Београду: Тајни преговарач за приступање Тројном пакту
                    Култура
                    Из сна о Тикаловим сликама или Светост живота: Ликовна верзија трагања за изгубљеним временом и његово налажење
                    Пише:  Јовица Аћин
                    Из сна о Тикаловим сликама или Светост живота: Ликовна верзија трагања за изгубљеним временом и његово налажење
                    Витомил Зупан, еротоман, боксер, морнар и партизан, робијаш и бестселер писац: Довиђења у следећем рату
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Витомил Зупан, еротоман, боксер, морнар и партизан, робијаш и бестселер писац: Довиђења у следећем рату
                    Лекције из људскости Арсена Диклића: Од „Не окрећи се сине“ преко „Салаша у Малом Риту“ до „Дјеце Козаре“
                    Пише:  Чедомир Вишњић
                    Лекције из људскости Арсена Диклића: Од „Не окрећи се сине“ преко „Салаша у Малом Риту“ до „Дјеце Козаре“
                    Из историје женског покрета за право гласа, слободу и равноправност: Правдољубље Олге Попс Тимотијевић
                    Пише:  Жанета Ђукић Перишић
                    Из историје женског покрета за право гласа, слободу и равноправност: Правдољубље Олге Попс Тимотијевић
                    Музика
                    Приче из Келна уочи 42. Београдског џез фестивала: Тешка историја, лепота живљења и џез мисија
                    Пише:  Зорица Којић
                    Приче из Келна уочи 42. Београдског џез фестивала: Тешка историја, лепота живљења и џез мисија
                    Аутентична креативност у дигитално доба: Сања ли вештачка интелигенција бољу музику
                    Пише:  Драган Амброзић
                    Аутентична креативност у дигитално доба: Сања ли вештачка интелигенција бољу музику
                    Лифт за тринаести спрат рокенрола: Плоча која је отворила врата психоделији
                    Пише:  Жикица Симић
                    Лифт за тринаести спрат рокенрола: Плоча која је отворила врата психоделији
                    Балада о Владимиру Висоцком: Прекинути лет Хамлета са Таганке
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Балада о Владимиру Висоцком: Прекинути лет Хамлета са Таганке
                    Спорт
                    Животни пут Љубице Оташевић: Од кошаркашице Звезде и репрезентације Југославије до Холивуда
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Животни пут Љубице Оташевић: Од кошаркашице Звезде и репрезентације Југославије до Холивуда
                    Сећање на прву медаљу наших кошаркаша: У режији Радивоја Кораћа Жућка
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Сећање на прву медаљу наших кошаркаша: У режији Радивоја Кораћа Жућка
                    Велики фудбалери које су мундијали мимоишли: Како и зашто им се није дало
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Велики фудбалери које су мундијали мимоишли: Како и зашто им се није дало
                    Шест деценија од прве шампионске титуле Војводине: Како су Лале прекинуле владавину Велике четворке
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Шест деценија од прве шампионске титуле Војводине: Како су Лале прекинуле владавину Велике четворке
                    Политика
                    Од „косовског Џорџа Вашингтона“ до 25 година робије: Може ли суд у Хагу бити укинут и како ће изгледати Тачијев жалбени маратон
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Од „косовског Џорџа Вашингтона“ до 25 година робије: Може ли суд у Хагу бити укинут и како ће изгледати Тачијев жалбени маратон
                    Спасавање редова Тачија: Како је америчка „лака коњица“ бранила бивше команданте ОВК
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Спасавање редова Тачија: Како је америчка „лака коњица“ бранила бивше команданте ОВК
                    Албанац, наш најбољи (не)пријатељ: Комшије о којима заправо не знамо ништа
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Албанац, наш најбољи (не)пријатељ: Комшије о којима заправо не знамо ништа
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Лектира
                    Ко је био Иво Андрић: Сећања Меше Селимовића, Зуке Џумхура, Милована Ђиласа, Мирослава Радојчића...
                    Пише:  Жанета Ђукић Перишић
                    Ко је био Иво Андрић:  Сећања Меше Селимовића, Зуке Џумхура, Милована Ђиласа, Мирослава Радојчића...
                    Никола Тесла о Михајлу Пупину у разговору за „Политику“ 1927: Због чега су се посвађала два српска научника
                    Пише:  Драгослав Љ. Петковић
                    Никола Тесла о Михајлу Пупину у разговору за  „Политику“ 1927:  Због чега су се посвађала два српска научника
                    Стварање лажних сећања: Како се сугестијом и дезинформацијама могу створити „сећања“ на догађаје који се никада нису догодили
                    Пише:  Елизабет Ф. Лофтус
                    Стварање лажних сећања: Како се сугестијом и дезинформацијама могу створити „сећања“ на догађаје који се никада нису догодили
                    Одисеја као алегорија вештачке интелигенције: Агамемнонови наследници у Силицијумској долини
                    Пише:  Јанис Варуфакис
                    Одисеја као алегорија вештачке интелигенције: Агамемнонови наследници у Силицијумској долини
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2026 OKO. Сва права задржана.