Илон Маск, најбогатији човек на планети који се обогатио продајући будућност

„Замислите да живимо у 3000. години и да 'Тајм' објављује листу 100 најутицајнијих људи прошлог миленијума. Ко би из наше епохе могао да се нађе на листи? Илон Маск", тако је магазин „Тајм" раније дефинисао америчког генијалца, да би га ове недеље најпознатији светски часопис прогласио за најутицајнијег човека у 2021. години. Тако је Илон Маск заокружио ову годину - почео је као најбогатији човек на „Форбсовој" листи, напунио 50 година и завршио је као најутицајнији човек планете.

Илон Маск је човек за кога се каже да види век испред других, само што свој футуризам остварује у реалном времену. Он је оснивач компаније електричних аутомобила „Тесла" и оснивач приватне компаније „Спејс Икс" (Space X) која истражује свемир са крајњим циљем да насели Марс. Као младић, основао је фирму из које је касније настао систем плаћања „Пејпал". Истовремено, Маск је најбогатији човек планете који нема кеша за порез, јер кешом не послује - послује махом дигиталним, виртуелним новцем, криптовалутама.

Укратко, Маск ради све обрнуто од просечног човека - ако просечан човек ради у садашњости да би добро живео у будућности, Маск продаје будућност од које добро живи у садашњости.

„Илон Маск је прича о најубедљивијем успеху који се десио и који сам успео да запамтим", рекао је за "Око магазин" професор Економског факултета у пензији Бранко Ракита. „То је прича о суровој тржишној реалности и суровим последицама тржишног успеха, по којем се силне милијарде углавном стичу задовољавајући прохтеве најбогатијих." 

Блистави ум

Маск је доказано генијална личност, водећи изумитељ своје епохе, популаран попут поп звезде. Није ту реч само о 300 милијарди, на колико се процењује његово богатство, него и о томе што је Маск ексцентрик који воли провокацију и ужива у томе да га прати цео свет.

Рођен је у Преторији у Јужноафричкој Републици 1971. године. Његово детињство није било лако, а сведочио је да је често, као штребер, био жртва вршњачког насиља. И почетак изумитељске каријере овог „фантасте" је, симболички, обележио престижни амерички магазин: у години када је „Тајм" први пут у историји за личност године прогласио компјутер (1983), Маск је продао своју прву видео игрицу једном компјутерском магазину. Имао је тек 12 година.

Средином деведесетих, са братом Кимбалом оснива фирму која се звала „Zig2" и која је, кажу упућени, личила на „Гугл мапе" у тренутку када Гугл није ни постојао.

„Имали су само један компјутер, сајт је радио преко дана, а ноћ је служила за програмирање", каже Саша Марковић, инжењер аерокосмонаутике. „И он је успео да ту апликацију прода 'Њујорк тајмсу' и 'Чикаго трибјуну'. То је препознала фирма 'Кобак' која им је за њу дала више од 320 милиона долара. Тако је Маск зарадио своје прве милионе у животу."

Прва милијарда

Од тог новца оснива фирму за финансијско пословање из које ће настати „Пејпал". Маска често поистовећују са „Пејпалом" - чињеница је да је он претеча електронског плаћања, које је тада било визија, данас се подразумева. Истовремено, тај принцип, person to person, јасно је очитао његов карактер - нема посредника. Када је „Пејпал" у октобру 2002. продат Ибеју (Ebay), Маск је зарадио своју прву милијарду.

Имао је тек 30 година када је самостално кренуо у истраживање космоса, док је истовремено почео да прави аутомобиле који не иду на гориво, већ на струју. У земљама у којима се струја добија на еколошки чист начин, то је требало да буде и чиста идеја. 

Чист је, међутим, био профит. У тренутку када је цео свет стао, пандемијске 2020. године, кретале су се само акције компаније. Тако је фирма која је продала само милион аутомобила, на берзи завредела као наредних девет у збиру.

„Многи економисти сматрају да је све то надувано преко сваке мере", објашњава Саша Мирковић. „Људи схватају да је то ствар будућности, као кад су почели мобилни телефони, свако је хтео да га има и онда кад су били скупи и тешко доступни. Ипак, 'Теслиним' аутомобилима би се могло наћи милион замерки, али Маск је измислио ботове који подржавају све што он уради. И нападају све који мисле другачије."

Надуване или не, акције „Тесле" скочиле су 350 одсто. И самим тим, најбогатији човек нашао се у проблему - није имао новца да плати порез. Нови закон о опорезивању осмишљен је тако да ако вредност акција расте, макар власник прстом не мрднуо да томе допринесе, мораће да плати пропорционално више пореза. Маск, међутим, није имао кеша, па је питао своје пратиоце на Твитеру шта да ради, односно да ли да прода акције? То је постала најскупља лицитација у историји.

Маск, Тесла и литијум

Ако екологија покреће „Теслу", у Европи би екологија могла и да га заустави. Када је Маск у Берлину најавио отварање највеће компаније у Европи, еколошки покрети, али и немачка еколошка бирократија, учинили су да је изгледало лакше лансирати се у космос, него такнути природу у Немачкој.

Немци су били забринути због сече 300 хектара шуме, затим због тога што се фабрика гради у заштићеном водном подручју, али и због страха од копања литијума који се користи за батерије за пола милиона електричних аутомобила годишње, колико је планирано да се произведе.

Није само литијум проблем, за некога ко важи за еколошког визионара. Батерије Маскових аутомобила садржале су и кобалт, редак метал који постоји тек у неколико земаља на свету, а најпотресније слике стизале су из Конга где на ископавању метала, у нељудским условима, раде и деца.

„Када су Маску сренули пажњу да су му крваве руке јер је дечји рад уграђен у сваку батерију, он је рекао да се свечано обавезује да ће да елиминише кобалт, али никада није рекао докле се са тим стигло", објашњава Марковић.

„Марсовац" са Земље насељава Марс

Најапстрактнији Масков изум је компанија „Спејс Екс", коју је такође основао у раним тридесетим. 

Његов космички програм врло је интензиван и једини је приватни програм који парира истраживањима НАСА. До сада је имао 179 лансирања од којих је 170 било успешно, распродат је годинама унапред и није изгубио ниједан људски живот.

„Вратио је Американце у космос", истиче Марковић.

Масков циљ је да колонизује Марс, а први путници најављени су за 2025. годину. О цени карте се спекулише, а Маск каже да ће коштати као „скупља свадба" од око пола милиона долара.

Илон Маск мисли да је то могуће - све што је радио а што је испочетка изгледало надреално, олако је постајало део нашег свакодневног живота. Масков план је да до 2050. године на Марсу буде милион људи, који ће бити транспортовани његовим ракетама за десет особа. Док једни то виде као остварење његових дечачких снова, други виде као нови профит. 

„Намирисао је и тачно пребројао који је број оних који су у животу све искусили и треба им неко ново узбуђење", каже професор Бранко Ракита.

Новац без ограничења, твитови без кочница

Аутомобил „Тесла" може да се купи и криптовалутама, које већ десетак година постоје у виртуелном свету. Као и све у вези са Маском, и његова комуникација је махом виртуелна где, попут Доналда Трампа, необуздано пише по Твитеру И твитовима тресе планету. Тренутно га на овој друштвеној мрежи прати 66 милиона људи.

Због тога што је твитовима „љуљао" берзу, оптужен је да је дигитални мешетар. Једном приликом објавио је да је пронашао приватног инвеститора за „Теслу" који ће да откупи све акције компаније. Када су акције почеле да дивљају, америчка државна комисија покренула је истрагу и установила да такав инвеститор не постоји, а да је обмањивање малих инвеститора и навођење на погрешан корак кривично дело. Процес је завршен вансудским поравњањем - „Тесла" је платио 20 милијарди долара, Маск је платио исто толико.

Масков мегафон, Твитер, бубњи од контроверзи. Осим о акцијама, изјашњавао се о ковиду где је  тврдио је да хлорокин, лек који га је пре 20 година спасио од маларије у Јужноафричкој Републици, лечи корону, иако то никада није доказано. Рекао је и да ће вирус у САД-у нестати у априлу прошле године, али вирус, очигледно,  није нестао. Ипак, све то се, у мору „твитова" брзо заборавило.

Породични и политички код

Масков приватни живот буран је као и пословни. Јер живи  попут америчког плејбоја, са неколико бракова иза себе и шесторо деце. Последње дете у низу има шифровано име  'X Æ A-12'.

Приватно га описују као параоника који ником не верује и који у пола ноћи може да промени стратегију пословања конципирану месецима.  У једној телевизијској емисији, гледаоцима је поверио да има Аспергеров синдром и „тешкоће у друштвеним интеракцијама".

Тешкоћа је било и у политичким интеракцијама, у дисциплини за коју признаје да „нема талента". Био је у два Трампова одбора за економију и оба је напустио када се Трамп повукао из Париског договора. Упућенији кажу да „подједнако даје" и републиканцима и демократама, да би имао свој глас у политици.

„То су људи који политику виде другачије", објашњава новинар Зоран Станојевић. „И Марк Закерберг и Џеф Безос су се политички проналазили. Безос је власник 'Вашингтон поста', Закерберг је свега осталог кад су медији у питању.  Кад говоримо о политици и њима у политици, не можемо да говоримо о стандардним моделима.  Мислим да ће они у неком тренутку да буду и власници политике, само ми тога нећемо бити свесни."

У друштву власника „Амазона" Џефа Безоса, Маск се нашао и у једној прозивци коју им је упутио први човек Програма Уједињених нација за храну. Сугерисао им је да са 2 одсто свог богатства могу да реше глад у свету. Маск, који се не котира добро на америчким листовима филантропије, поручио је УН-у да му кажу како планирају да реше проблем глади са 6 милијарди долара и продаће своје акције.

О овом питању није се гласало на Твитеру. А и да се гласало, било би као и у свему до сада - и што смо знали и чега нисмо били свесни - баш онако како он жели.