OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага

                    Криза у Великој Британији

                    Оно што долази после Бориса Џонсона: Када се историја понавља као фарса štampaj

                    Читај ми!

                    Пише:  Небојша Катић

                    понедељак, 18. јул 2022,  08:20 -> 15:27

                    Последњи премијерски дани Бориса Џонсона прошли су у мучним понижењима и то је најупечатљивији део ове скандалозне саге. Шта се то догађало у Џонсоновој глави и какав је то ментални склоп који није у стању да објективизује своју позицију и да бар минимално заштити сопствено достојанство и достојанство функције коју обавља? Одакле потиче таква одвојеност од стварности, превелика чак и за људе који се баве политиком и често нагињу социопатији? Ако се Џонсонове личне особине оставе по страни, део објашњења је везан за класну структуру британског друштва и образовни систем који ту структуру одржава.

                    Место премијера Уједињеног Краљевства (УК) је помало уклето место и Борис Џонсон је већ трећи премијер у низу који није успео да оконча свој мандат. Док су његови претходници, Дејвид Камерон и Тереза Меј, поднели оставке због својих погрешних процена и неуспеха везаних за односе с Европском унијом, разлог Џонсоновог одласка је баналнији. Он је морао да поднесе оставку због пречестог лагања у јавном простору. Реч оставка носи у себи дигнитет кога у Џонсоновом случају није било - како је упорно одбијао да се повуче, Џонсон је морао да буде најурен с места премијера. Срећом по њега, демократска политичка теорија не познаје категорију „најурености", тако да ће и уз његово име писати да је поднео оставку. 

                    Џонсонова оставка понајвише личи на изнуђену оставку Маргарет Тачер с краја 1990. Популарност „челичне лејди" била је у великом паду и претило је да Конзервативна странка изгуби наредне изборе. Лидери странке, заморени њеним вођством, прилично грубо су је послали у политичку пензију. Како би то рекли Хегел и Маркс, историја се понавља - први пут као трагедија, а потом као фарса. Ако одлазак Тачерове баш и није била трагедија, одлазак Џонсона је свакако личио на фарсу. 

                    Лагање у име недржавног разлога 

                    Подсећања ради, Џонсонове муке су почеле пре неких седам месеци када се испоставило да су он и његови сарадници рутински кршили строге прописе о ковид-карантину којих се придржавала чак и краљица. Џонсон је прво негирао да се то догађало, негирао да је о томе било шта знао, негирао да је у томе и сам учествовао, да би затим под „медијским мукама" све признао. Политички бонтон је налагао да Џонсон још тада поднесе оставку али је украјинска криза, неком мајка а неком маћеха, помогла Џонсону да још који месец остане на власти.  

                    Кап је прелила чашу пре пар недеља када је Џонсон на високо партијско место поставио човека који има историју сексуалних насртаја ... на своје мушке колеге. Џонсон је упорно уверавао јавност да о сексуалним преступима свог сарадника није знао ништа, да би јавност ипак сазнала како је о томе био давно обавештен и на то упозорен. Џонсон се касније бранио да је ту пикантну информацију, лаку за заборављање, напросто сметнуо с ума. Па, дешава се. 

                    Последњи премијерски дани Бориса Џонсона прошли су у мучним понижењима и то је најупечатљивији део ове скандалозне саге и повод за овај текст. Било је непријатно гледати како се на једном парламентарном одбору, дан пре подношења оставке, посланици обраћају Џонсону тоном који је једва прикривао презир. Конфузан и трагично неубедљив у својим одговорима, БоЏо је и тада упорно истрајавао у тврдњи да неће поднети оставку. 

                    Шта се то догађало у Џонсоновој глави и какав је то ментални склоп који није у стању да објективизује своју позицију и да бар минимално заштити сопствено достојанство и достојанство функције коју обавља? Одакле потиче таква одвојеност од стварности, превелика чак и за људе који се баве политиком и често нагињу социопатији?

                    Ароганција и интелигенција

                    Ако се Џонсонове личне особине оставе по страни, део објашњења је везан за класну структуру британског друштва и образовни систем који ту структуру одржава. У центру те класне образовне структуре су папрено скупе приватне школе. Пре него што је отишао на студије на Оксфорд, Борис Џонсон је школован на Итону, најпознатијој енглеској приватној школи која је вековима стварала управљачку елиту империје. Време се променило, избор политичких кадрова је данас демократизован и не почива само на кадровима који потичу из малог броја елитних приватних школа. Иако се време променило, ментална структура ђака који излазе из тог система није битно промењена.  

                    Итон свакако не избацује најбољи интелектуални кадар, али један део ђака који завршавају Итон спада у најарогантнији и најнадобуднији део британског естаблишмента. У главама тих младих људи, између интелигенције и ароганције постоји знак једнакости и директна корелација. Што си арогантнији то си интелигентнији, па се и евентуални хендикеп интелигенције тако може надокнадити. Од ране младости ова структура учи да презире „плебс" и да себе мери и вреднује очима уског, привилегованог круга из кога потиче. 

                    Иако је ово сувише слободна генерализација и „психоанализа" једног друштвеног слоја, верујем да она, бар делимично, може објаснити Џонсоново понашање. Њега једноставно није било брига шта британски плебс и медији мисле о његовом понашању, па отуда и срамотно одуговлачење са оставком. Џонсон је оставку поднео тек када је из „свог круга" добио јасну поруку да мора да оде. Та порука је стигла кроз оставке неких педесетак високих представника власти међу којима је било и неколико важних министара.   

                    Елоквенција под притиском 

                    Британски политичари су у правилу добри или бар солидни говорници. То је занат за који се мора имати дара али који се кроз школу и политику усавршава. Ко је пажљивије слушао последње наступе Џонсона, оне наступе за које му нису спремани одговори и вицкасти слогани, могао је да уочи да су његова елоквенција и духовитост у јавним наступима нестали. Видели смо једног новог, туц-муц Бориса, који је био у стању течно да изговори само понеку фразу или потрошени слоган. Неко би се могао запитати и да ли је тај нови, „нескриптовани" Борис, ближи стварном Борису.

                    Узгред, Борис ме је подсетио на Барака Обаму. Бивши амерички председник био је изванредан драмски читач написаних говора. С друге стране, када је бивао суочен са ситуацијама у којима је требало импровизовати, и Обама је, благо речено, био врло бледуњав. Ако бих био двоструко ироничан, рекао бих да су Џонсонови наступи и даље знатно бољи од наступа лидера слободног света, Џоа Бајдена. Ако ништа друго, Џонсон је увек знао и где се налази и како се зове. 

                    Лагање и државни разлог 

                    Уједињено Краљевство није Србија и на лагање у јавном простору се гледа врло строго, уз неке изузетке. Бестидно лагање у име државног интереса се толерише. То објашњава, на пример, због чега „лажов Тони", како део британске јавности назива Тонија Блера, није морао да поднесе оставку када је лагао о ирачком програму оружја за масовно уништење. Ни чињеница да су последице те лажи биле фаталне по милионе Ирачана и још по коју стотину Британаца, није битно променила однос јавности према њему. (Да ми се не пребаци пристрасност, овде остављам по страни скандалозно британско лагање током рата на Косову и Метохији.)

                    Ни Џонсону нико неће замерити због економисања истином када је у питању украјински рат. Његово страдање је везано само за невешто лагање у име сопственог интереса. А тако невешто лагање чак доводи у питање и његову интелигенцију и поново нас враћа на хипотезу о итонијанском одгоју. 

                    Шта је остало скривено 

                    Када због лагања најмоћнија политичка личност бива најурена с премијерског места, то би требало да говори добро о стању демократије у некој земљи, поготово гледано из српског угла и из угла нама сличних држава. Скептик у мени је нешто опрезнији. Може бити да Џонсон ипак није најурен због лагања, већ због некомпетентности и хаотичног метода владања.

                    Може бити да је у овим смутним временима, тамо где се о томе одлучује, процењено да је БоЏо недорастао улози премијера и да је потребан неко озбиљнији и/или чвршћи. Можда би, да је Џонсон компетентнији, афере везане за лагање остале скривене, као што су остале скривене и ко зна које и какве озбиљније афере. Наравно, за овакву процену немам никаквих доказа и оне су само у домену интуиције понешто обогаћене животним искуством. 

                    Читаоцу ће се можда учинити да кроз овај текст провејава аверзија према Џонсону, и да је овај текст, као и онај од пре шест месеци, само манифестација те аверзије. Не. Парадоксално, упркос свему, код мене је и даље остало нешто симпатија за Џонсона и не радујем се његовом паду. Може бити да је то зато што никада нисам успео да га схватим озбиљно, а можда и зато што се, поново интуитивно, прибојавам онога што би могло доћи после Џонсона.

                     

                    Друштво
                    Одговор на слом представничке демократије по Лењину и Грамшију: Списи од пре сто година и данашња политика
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Одговор на слом представничке демократије по Лењину и Грамшију: Списи од пре сто година и данашња политика
                    Шта се може научити о политици из два случајна сусрета у једном њујоршком ресторану: А онда је дошао Трамп...
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Шта се може научити о политици из два случајна сусрета у једном њујоршком ресторану: А онда је дошао Трамп...
                    Путовање далеким севером: Трагом Хамсуновим, Исидориним и наших људи са Крвавог пута
                    Пише:  Ирена Билић
                    Путовање далеким севером: Трагом Хамсуновим, Исидориним и наших људи са Крвавог пута
                    Бомба Роберта Опенхајмера, светлија од хиљаду сунаца: „...И постадох Смрт – уништитељ светова!”
                    Пише:  Саша Марковић
                    Бомба Роберта Опенхајмера, светлија од хиљаду сунаца: „...И постадох Смрт – уништитељ светова!”
                    Економија
                    Надолазећи век геронтократије: Да ли ће старење друштва довести до мање ратова?
                    Пише:  Горан Николић
                    Надолазећи век геронтократије: Да ли ће старење друштва довести до мање ратова?
                    Kолико људи поседује колико капитала : Хомоплутија, нова аристократија новог капитализма
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Kолико људи поседује колико капитала : Хомоплутија, нова аристократија новог капитализма
                    Нове царинске претње Вашингтона: Трамп против остатка света
                    Пише:  Горан Николић
                    Нове царинске претње Вашингтона: Трамп против остатка света
                    Да ли су сва класна друштва нужно неједнака: Композициона наспрам доходовне неједнакости
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Да ли су сва класна друштва нужно неједнака: Композициона наспрам доходовне неједнакости
                    Политика
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Пише:  Весна Кнежевић
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Свет
                    Сенка Гадафијеве Зелене књиге над Либијом: Све је исто, само њега нема
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Сенка Гадафијеве Зелене књиге над Либијом: Све је исто, само њега нема
                    Прича о вођи Ал Каиде у Африци и најбољем туарешком бенду: Пустињски блуз у сенци ратова
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Прича о вођи Ал Каиде у Африци и најбољем туарешком бенду: Пустињски блуз у сенци ратова
                    Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Пише:  Момир Турудић
                     Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Девет скупих и неуспешних лансирања ракете „Старшип“ и заљуљано царство Илона Маска: (Не) идемо на Марс
                    Пише:  Саша Марковић
                    Девет скупих и неуспешних лансирања ракете „Старшип“ и заљуљано царство Илона Маска: (Не) идемо на Марс
                    Историја
                    Бриони пре Тита и Кокија: И тад су били пуни пансиони, собе и салони, зебре и бизони, мали авиони
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Бриони пре Тита и Кокија: И тад су били пуни пансиони, собе и салони, зебре и бизони, мали авиони
                    Како су Руси једном спасили Сједињене Државе: Руска умешаност у Амерички грађански рат
                    Пише:  Драган Бисенић
                    Како су Руси једном спасили Сједињене Државе: Руска умешаност у Амерички грађански рат
                    Како се амерички потпредседник ономад провео у Сибиру, а како совјетски премијер у Холивуду: Дизниленд на Колими
                    Пише:  Вуле Журић
                    Како се амерички потпредседник ономад провео у Сибиру, а како совјетски премијер у Холивуду: Дизниленд на Колими
                    Био је човек какви ће људи тек бити: Прича о кратком животу и дугом умирању доктора Младена Стојановића
                    Пише:  Вуле Журић
                    Био је човек какви ће људи тек бити: Прича о кратком животу и дугом умирању доктора Младена Стојановића
                    Култура
                    Дан када је умро Корто Малтезе: Жеља да се буде бескористан
                    Пише:  Момир Турудић
                    Дан када је умро Корто Малтезе: Жеља да се буде бескористан
                    Из историје женског покрета за право гласа, слободу и равноправност: Правдољубље Олге Попс Тимотијевић
                    Пише:  Жанета Ђукић Перишић
                    Из историје женског покрета за право гласа, слободу и равноправност: Правдољубље Олге Попс Тимотијевић
                    Лолитa је напунила седамдесет година: Теби, моја Долорес
                    Пише:  Зоран Пауновић
                    Лолитa је напунила седамдесет година: Теби, моја Долорес
                    Нови шашави грчки филмски талас: Бископско огледало глобалне кризе
                    Пише:  Властимир Судар
                    Нови шашави грчки филмски талас: Бископско огледало глобалне кризе
                    Музика
                    Фајруз, носталгија за Либаном кога нема: Душа источног Медитерана из бејрутског музеја невиности
                    Пише:  Мохамед аби Самра
                    Фајруз, носталгија за Либаном кога нема: Душа источног Медитерана из бејрутског музеја невиности
                    Приче о музици из времена кад је свет још био млад: Инђија–Београд via Бирмингем, црна мачка и златни папагај
                    Пише:  Жикица Симић
                    Приче о музици из времена кад је свет још био млад: Инђија–Београд via Бирмингем, црна мачка и златни папагај
                    Век Младена Јагушта: Последњи велики Маестро српске музичке сцене
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Век Младена Јагушта: Последњи велики Маестро српске музичке сцене
                    Балада о Владимиру Висоцком: Хамлет са гитаром, бард совјетске епохе, више од песника
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Балада о Владимиру Висоцком: Хамлет са гитаром, бард совјетске епохе, више од песника
                    Спорт
                    Сећање на најболнији пораз Партизана: Како је Сокол Кушта утишао Стадион ЈНА, а Фљамуртари отишао даље
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Сећање на најболнији пораз Партизана: Како је Сокол Кушта утишао Стадион ЈНА, а Фљамуртари отишао даље
                    Одлазак Немање Ђурића, легенде југословенске кошарке: Генерација трапавих двометраша који су постали светски шампиони
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Одлазак Немање Ђурића, легенде југословенске кошарке: Генерација трапавих двометраша који су постали светски шампиони
                    Легенда српског женског фудбала: Славка Кањевац, машина за голове
                    Пише:  Драгана Кањевац
                    Легенда српског женског фудбала: Славка Кањевац, машина за голове
                    Порок Плаве чигре, Робија, Кројфа и Марадоне: Фудбалери који нису могли без цигар(ет)а
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Порок Плаве чигре, Робија, Кројфа и Марадоне: Фудбалери који нису могли без цигар(ет)а
                    Лектира
                    Треба ли нам боља или гора телевизија: Трка између образовања и катастрофе
                    Пише:  Нил Постман
                    Треба ли нам боља или гора телевизија: Трка између образовања и катастрофе
                    Дух града Београда пре сто година и његови творци: Седмица са седам недеља по Монију де Булију
                    Пише:  Мони де Були
                    Дух града Београда пре сто година и његови творци: Седмица са седам недеља по Монију де Булију
                    Нацистичка естетика и њена деца: Уметност у служби пропаганде
                    Пише:  Жан-Мишел Палмије
                    Нацистичка естетика и њена деца: Уметност у служби пропаганде
                    Станислав Винавер о годинама понижења и борбе у нацистичком логору: Живот у немачким офлазима
                    Пише:  Станислав Винавер
                    Станислав Винавер о годинама понижења и борбе у нацистичком логору: Живот у немачким офлазима
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2025 OKO. Сва права задржана.