Лево Лула, десно Болсонаро, на коју ће страну Бразил: Два стара у трци за новог председника štampaj

Лула или Болсонаро? У првом кругу председничких избора у Бразилу који се одржава 2. октобра, учествује шест кандидата, али главна борба се води између две кључне фигуре на бразилској политичкој сцени - бившег председника Луиса Ињасија Луле да Силве и актуелног шефа државе Жаира Болсонаре, који се бори за други мандат.

Лула води у истраживањима јавног мњења, али се у завршници кампање разлика између два ривала смањила, па није извесно да ли ће да победи већ у недељу, за шта је потребно да се за њега определи више од половине гласача. Бразилци кажу да су у питању најважнији избори од повратка демократије 1985, која је уследила након две деценије војне диктатуре уведене 1964.

Лула, који је водио земљу у два мандата, од 2003. до 2010, један је од симбола јужноамеричке левице. На крају свог другог мандата и даље је био најпопуларнији политичар у земљи - анкете су тада показивале да га подржава 80 одсто сународника. Као наследницу је одредио Дилму Русев, чији задатак је био да настави да води земљу у правцу у коме је усмерио и да преузме недовршени посао када је реч о обрачуну са криминалом, недостатку инфраструктуре у земљи, уређивању пореског система и спречавању уништавања животне средине, чији је симбол сеча шума у Амазонији са несагледивим последицама.

Дилма Русев се на власти одржала до 2016. када је суспендована са места шефа државе након оптужби за кршење буџетских правила, што је назвала „политичким пучем" у организацији њених непријатељи. Годину дана касније је Лула, кога је Барак Обама једном приликом назвао „најпопуларнијим политичарем на свету",  осуђен на скоро десет година затвора у корупционашкој афери због које су многи бразилски политичари и бизнисмени завршили иза решетака. Бивши председник је тврдио да је у питању завера и политички лов на вештице са циљем да га спрече да се поново кандидује за шефа државе.

Јужноамерички Трамп

Након готово две деценије колико је трајало „бразилско чудо" за које је Лула најзаслужнији, победа Болсонара на изборима 2018, на којима његов главни ривал није ни могао да се кандидује, направила је потрес на политичкој сцени. Овај крајњи десничар који долази из редова војске је сушта супротност бившем синдикалисти и лидеру Радничке партије, који је земљу вратио у врх светске политике и учинио је једним од мотора међународног развоја.

Болсонаров успон неки аналитичари су у то време поредили са Мусолинијевим, а бразилску екстремну десницу са италијанским фашизмом. Његова победа 2018. дошла је на таласу политичких промена које су измениле слику света 2016, почев од Брегзита, а онда и неколико месеци касније избором Доналда Трампа за председника САД. Болсонара су тада називали јужноамеричким Трампом.

Док је у Лулино време земља доживела процват, број сиромашних преполовљен а у средњу класу се сврстао сваки други Бразилац, Болсонаро је осиромашио земљу и поделио је, чему је допринело и катастрофално вођење кризе проузроковане пандемијом вируса ковид-19 коју је игнорисао.

Лула је 2019. изашао из затвора у коме је провео 580 дана. Врховни суд Бразила је 2021. поништио пресуду због које је завршио иза решетака, што му је омогућило да се поново кандидује. У истрази коју је потом водио Одбор за људска права Уједињених нација утврђено је да у поступку који је вођен против бившег шефа државе нису поштована његова права, због чега се овај случај сматра највећим судским скандалом у историји Бразила.

Лула данас има 76 година и његов циљ није да спроведе револуционарну леву политику наспрам владајућег неолибералног капитализма, од које је уосталом одустао још у време претходног мандата када је пригрлио неку врсту прагматичног либерализма. Његов главни мотив за повратак на политичку сцену јесте да стане не пут опасности званој Болсонаро.

Још увек актуелни председник Бразила је опседнут Лулом: у телевизијским дуелима га назива „робијашем" и „шефом криминалне организације", док му Лула одговара да се „погледа у огледало". Политичка сцена у оштро подељеној земљи је усијана.

Болсонаро следи сценарио Доналда Трампа: најавио је могућност да избори буду покрадени, што ће му омогућити излаз у случају да изгуби. Уколико изгуби изборе, биће први бразилски председник који је остао без другог мандата. Овакав исход је постао могућ када су уз Лулу стали политичари са центра и са деснице, како би избегли бразилску верзију постизборног хаоса у Сједињеним Државама.

Бразил у БРИКС-у 

Лулин циљ је да поврати међународни углед коју је земља имала за време његовог претходног мандата, а који је у међувремену урушен. Земља се под Болсонаром нашла у некој врсти дипломатске изолације коју је пандемија ковида-19 само продубила.

Болсонаро је најпре покварио односе са суседном Аргентином, а потом и са Кином, иако је Пекинг главни трговински партнер Бразилa, као и већине земаља Европске уније. У Европи се окренуо партнерима попут Мађарске и Пољске, а са Паризом су односи захладнели 2019, након неумесних опаски о физичком изгледу жене француског председника Емануела Макрона. У САД је пронашао узора у Трампу, чији пораз на председничким изборима 2020. против Џоа Бајдена није одмах признао.

Међутим, у односима са Кином је направио заокрет од времена када је критиковао потезе свог претходника који је отворио врата кинеским инвестицијама у Бразилу и када је називао пандемију ковида-19 „кинеским вирусом", по угледу на Трампа.

На Кину се у Јужној Америци гледа као на незаобилазног економског партнера и савезника у одбрани од америчког утицаја. Лула је институционализовао бразилско-кинеске односе тако што је 2009. помогао у оснивању БРИКС-а, утицајног савеза у коме су се поред Бразила нашле Русија, Индија, Кина и Јужна Африка. Његови наследници су наставили да одржавају партнерске односе са Кином, све док Болсонаро 2018. није обећао да ће их маљем раскинути.

Убрзо се, међутим, окренуо савезу који је у почетку игнорисао. Сусрети са лидерима Кине, Русије, Индије и Јужне Африке постали су његове главне дипломатске активности. Са Владимиром Путином се последњи пут састао у Кремљу недељу дана пред почетак рата у Украјини, да би потом заједно с Кином критиковао западне санкције Русији.

Земље БРИКС-а су за њега добиле још већи значај након што су у Чилеу и Колумбији прошле године изабрани левичарски лидери. Левичари су на власти у готово свим земљама Јужне Америке, осим Уругваја, Еквадора и Парагваја. Уколико победи, Болсонаро неће имати савезнике на континенту.

Подршка сдесна

Бразил је у својој историји осцилирао између периода диктатуре и демократије, па се поставља питање да ли је могуће да поново склизне у диктатуру. Када је дошао на власт, Болсонаро је изражавао извесну жал за временом диктатуре, која је остала упамћена по изузетној суровости. За време свог мандата ослабио је институције, а неки делови војске су спремни на све да спрече поновни долазак на власт Лулине Радничке партије.

Иако је изолован на међународној сцени, у завршници кампање Болсонаро је добио прилику да се појави међу светским лидерима на сахрани британске краљице Елизабете II, а потом и на позорници Уједињених нација.

Његова медијска присутност у земљи је огромна, као и на друштвеним мрежама на којима је по броју пратилаца у предности над Лулом (осим на Тик Току). 

Главни извори подршке Болсонару су крупни капитал, индустрија оружја и јеванђелисти, који су у Бразилу веома утицајни. У прилог му иде и то што је у шароликом политичком лонцу мало кандидата на десници - готово је сâм на десној страни политичког спектра, али то говори и да у случају другог круга нема резервоар гласова на који може да рачуна.

Уколико успе да задржи власт, суочиће се са економском кризом и инфлацијом која би могла да се отргне контроли, што је сасвим друга ситуација од времена диктатуре која је имала упориште у несвакидашњем привредном расту. Иако бразилски макроекономски показатељи након пандемије нису тако лоши у поређењу са другим земљама, сиромаштво је експлодирало што је довело до продубљивања друштвених неједнакости. Ова темпирана бомба није само последица Болсонарове власти - ниво неједнакости 2018. био је исти као и 2008 - али он није урадио ништа да се то промени.

Након периода привредног раста на почетку миленијума, када је скоро 30 милиона грађана изашло из сиромаштва, од 2014. Бразил пролази кроз низ криза са драматичним друштвеним последицама. Најновија, изазвана пандемијом, продубила је неједнакост до те мере да је вратила милионе Бразилаца у замку сиромаштва и глади.  Између 2019. и 2020. без посла је остало око 12 милиона људи у овој највећој јужноамеричкој земљи која има 215 милиона становника. Потрес на тржишту рада је највише погодио најосетљивије слојеве друштва, сиромашне и жене, који не само што су у великој мери остали без посла, већ им је било онемогућено да се баве пословима на црном тржишту од којих би се у временима кризе издржавали.

Зато је уобичајено позивање на Бога, отаџбину и породицу Болсонаро пред изборе допунио најавом мера које треба да побољшају животни стандард, попут замрзавања цена горива и социјалних додатака за породице, што његови противници тумаче као обећање без покрића. 

Лулини пактови

И Лула ће уколико победи морати да се суочи са економском и међународном ситуацијом која је сасвим другачија од 2003. када је први пут дошао на власт и када је буџет владе био уједначен, инфлација под контролом, а привредни раст стабилан свуда у свету. Сценарио који га чека је мрачан, с ратом у Европи, инфлацијом и економском кризом са којом се суочава велики број земаља.

Бразил је већ прошао кроз период галопирајуће инфлације који је још свеж у колективном сећању. Ако не успе да задржи буџет под контролом инфлација ће експлодирати, што ће довести до излива незадовољства и социјалног сукоба. Предност коју Бразил има је што је велики извозник хране и основних сировина, што би могло да извуче земљу из кризе.

Лула је најавио мере против глади, укидање пореза на месо и неке прехрамбене производе, помоћ најсиромашнијима, уређење закона о раду и регулисање тржишта рада које је у међувремену потпуно либерализовано, али је питање колико ће мера социјалне политике моћи да спроведе пошто је маневарски простор у буџету све мањи. Овај маневарски простор је ограничен и савезом који је Лула направио са конзервативним и неолибераним снагама које су окренуле леђа Болсонару, са идејом широког фронта против одлазећег председника.

Међу њима је доста Болсонаровних дојучерашњих партнера из редова индустријалаца. Њихов мотив да му окрену леђа није брига за републиканске и уставне вредности, већ Болсонарове тенденције да раскине са либералном демократијом, одакле и процена да им квари послове. Ова одлука је олакшана тиме што их Болсонаро, кога сматрају глупим, вулгарним и непристојним, иритира.

Питање је шта ће бити ако Лула победи и ако не успе да обузда своје шаролике савезнике из супротног идеолошког табора. Неки аналитичари сматрају да би Лулин  брак из рачуна могао да разочара његову базу, који би у том случају одговор за своје економске недаће могли да потраже - на крајњој десници.