Изборна свињетина и друге особености данске политичке сцене: Друкчије навике, друкчији људи štampaj

Данске у нашим медијима нема; тако су и дански избори, одржани почетком новембра, код нас остали скоро потпуно незабележени. Иако је реч о невеликој и нама удаљеној земљи која не утиче пресудно на креирање европских политичких трендова, поглед у том правцу пружа интересантне увиде, чак и потпуно независно од изборних резултата. Неке коцкице данског политичког мозаика уклапају се у европске трендове и праксе; неке друге прилично су особене.

Најпре, избори су тамо заиста празник. Празник је овај пут падао у уторак. У прослави су учествовала и деца предшколског узраста - гласајући у својим вртићима за оно што она сматрају важним... На доста изборних места није било довољно интересената за рад у бирачким одборима. Тај проблем решен је тако што је посао делегиран старијим средњошколцима. Обавили су га на опште задовољство. Није било инцидената на бирачким местима и нико није имао примедбе.

Гласало је чак 84,16 одсто уписаних бирача. Међутим, још у изборној ноћи то је евидентирано као разлог за забринутост! Наиме, излазност на изборима 2011. године била је 87,7 одсто, 2015. године 85,89 одсто, а 2019. године 84,60 одсто. Очигледан је, дакле, опадајући тренд, а то, сматра се, може да доведе у питање легитимност политичког система. 

Изборна свињетина и изборни плакати

„Valgflæsk" илити „изборна свињетина" дански је израз за предизборна обећања која политичари дају да би добили гласове. Последњих деценија „изборна свињетина" у Данској постала је традиција и у кулинарском смислу: у данима око избора широм Данске распрода се на десетине тона „изборне свињетине". На сам дан избора пржена свињетина прождире се буквално на сваком ћошку.

Успостављању ове традиције „ту и тамо" припомогла је месна индустрија - Данска је један од највећих светских произвођача и извозника свињског меса... Ипак, упркос бројним модерним кланицама којима располаже, компанија „Danish Crown", овај пут наводно није успела да излиферује толико свињетине колика се тражило.

Судећи по анализама и медијским извештањима, знатно слабија излазност на изборима била је међу онима који не једу свињетину. А нису вегетаријанци, ни вегани... 

И постављање предизборних паноа-плаката са ликовима кандидата представља у Данској ритуал своје врсте. Датум од ког је могуће постављати плакате на бандерама и другим јавним местима тачно је утврђен. Не може то да се поставља кад и где коме то падне на памет; постоје правила и иста су за све.

А од правила се онда и ту направи „данска демократска традиција", јер у постављању паноа са својим ликовима учествују председници партија, министри, високи партијски званичници. Ни премијерки није испод части да се појави када се с тим послом почиње и када се постављају плакати са њеним ликом.

Општа пракса је да посланички и одборнички кандидати плакате са својим ликовима постављају лично, заједно са својим малим тимовима. Значи, спакују материјал у гепек аутомобила, понесу мердевине и алатке и сами се пењу, каче, лепе... Кад се избори заврше, то што су поставили - скидају; такође у прописано време. 

16 партија у парламенту

Фолкетинг (дански парламент) има 179 места - 175 посланика долази из Данске, а по два са Фарских острва и Гренланда. Изборни цензус је само два одсто, што доприноси поприличном шаренилу политичке сцене. Захваљујући изборном систему и ниском прагу за улазак у парламент, у новом сазиву парламента учествоваће представници чак 16 различитих политичких групација - 12 данских, и још по две са Фарских острва и Гренланда.

У таквој констелацији, посматрачима са стране није баш једноставно да похватају ко је ко. И имена партија могу да збуне. На пример: Социјалдемократама, који су убедљиво највећи политички субјект, главни ривал је партија Венстре, што у дословном преводу значи „левица". Венстре, међутим, није лева, већ конзервативно-либерална партија десног центра. Када је основана, у другој половини 19. века, била је лево у односу на Конзервативце, па отуда то „збуњујуће" име. По истом принципу, Радикале Венстре није радикална левица, већ је реч о социјал-либералима.

За разлику од Шведске, где изборни цензус од четири одсто отежава етаблирање нових играча на политичкој сцени, па је у парламенту већ 12 година „само" осам истих партија, у Данској је „политичким пребезима" који напусте једну и оснују нову партију лакше да се „дочекају на ноге". На новембарским изборима учествовале су две „нове" партије: Модератерна бившег премијера Ларса Расмусена (освојила је 9,27 одсто гласова) и Данске демократе Ингер Стојберг (који су освојили 8 одсто гласова). 

Кандидат са Тик Тока

Највећи скок у односу на претходне изборе направила је Либерална алијанса (са 2,3 одсто на 8,8), што је прилично индикативно, али не толико из политичко-идеолошких разлога. Не баш очекивани успех Либералне алијансе понајвише се приписује привлачности председника партије Алекс Ваносплага. Алекс је згодан тридесетогодишњак који подсећа на (Барбикиног) Кена и јако је популаран међу младима и на Тик Току и другим социјалним мрежама. Његови постови добијају много лајкова, а ето, добио је доста „лајкова" и на изборима. Осамнаестогодишњаци, деветнаестогодишњаци, двадесетогодишњаци масовно су гласали за њега.

Социјалдемократска партија освојила је највише гласова - 27,54 одсто, односно 50  посланичких места (од укупно 179). У последње две деценије никад нису прошли боље. Венстре је, пак, остварила најслабији резултат у последњих 30 - добили су само 13,3 одсто гласова и 23 посланичка места. Томе су понајвише кумовали раније поменути „пребези" (Расмусен и Стојберг). Како год, леви и десни блок скоро да су изједначени; претегло је на лево буквално за један једини глас.

Предвиђајући унапред такав исход, социјалдемократска премијерка Мете Фредериксен још пре расписивања избора истицала је пожељност стварања што шире коалиције „преко центра", односно између партија које традиционално припадају идеолошки супротстављеним блоковима. При том ставу остала је и после избора јер „комплексна политичка ситуација захтева такав искорак".

Преговори о влади 

Међупартијски преговори још увек су у току. Доста тога одвија се иза сцене што даје простора за спекулације. Шира коалиција у коју би ушле партије лево и десно и од центра делује као мање-више извесна; неизвесно је изгледа само то колико ће коалиција на крају бити широка. У игри је наводно још увек осам партија.

Анти-имиграциона Данска народна партија, која је пре 10-15 година ведрила и облачила, сада је једва прешла цензус. Социјалдемократе су се у изборној ноћи јако радовале том паду. Коментатори ерозију Данске народне партије, која доста дуго траје, објашњавају тиме што су Социјалдемократе, а и други, преузели њихову имиграциону политику.

Али...

Главна изборна тема било је здравство - катастрофалан мањак радника, од медицинских сестара и техничара до лекара, свакодневно ствара гомилу веома непријатних и ургентних проблема. Под хитно морају да се укидају административне препреке не би ли се олакшао долазак странаца...