Москва на удару дронова: Рат шесте генерације или увод у украјинску контраофанзиву

Москва је други пут за две недеље била мета украјинских напада дроновима. Први пут, пре две недеље, две беспилотне летилице имале су за циљ сам Кремљ, где су направиле мању штету, пошто су претходно биле оборене руском противваздушном одбраном. Јуче ујутру напад је био масовнији, али војно много амбициознији и захтевнији.

Реч је, по свему судећи, о веома обимном нападу дронова, од којих су неки стигли до ексклузивног московског предграђа веома скупих и луксузних некретнина, познатијег као Рубљовка. Министарство одбране саопштило је да их је било 8, али се тај број разилази са сведочењима и извештајима очевидаца и сведока који стижу чак до 32 летилице. Коначан број моћи ће да се утврди тек наредних дана, када се буду сравнили подаци о путањи сваког од њих.

Русија ово разуме на два начина, како је то оценио и руски председник Владимир Путин називајући је ову акцију „терористичким чином” и покушајем да се становништво Русије уплаши.

Нико од руских званичника није поменуо да би ова акција могла да буде део увод у дуго најављивану украјинску офанзиву, за шта постоји доста разлога, како оних који су повезани са планирањем и обликовањем њеног тока, тако и са увидом у активности украјинског руководства и председника Зеленског у Кијеву.  

Рат дронова 

Раније је оснивач Вагнер групе Јевгениј Пригожин предвидео да ће руска елита почети озбиљно да схвата специјалну војну операцију тек када она „стигне“ у места становања нових руских богаташа. Он је рекао да је овај напад показао и руске недостатке у „рату дронова”.

Истовремено, руски војни стручњаци наводе да постоји вероватноћа да су беспилотне летилице, или део њих, лансиране са територије Русије. О томе сведочи мала снага експлозива које су носиле, што говори да су коришћене мале беспилотне летелице. Дронови средње величине који би могли да делују са територије Украјине носе терет од десетина и стотина килограма експлозива и наносе много већу штету.

Говори се о различитим врстама дронова који су коришћени за овај напад, типа „патка“. Ово је издужени дрон авионског типа са мотором са унутрашњим сагоревањем који носи обликовано пуњење, има распон крила од најмање 4 метра и теоријски домет од 400 до 1.000 километара. Цена се креће од 30.000 до 200.000 долара за сваку летилицу. Има минимум електронике, што снагама за електронско ратовање чини проблематичним супротстављање оваквој врсти дронова. Украјинска армија може или да користи нестандардну фреквенцију, или се једноставно ослони на чињеницу да дрон само треба да стигне до Москве – у овом случају губитак сигнала са сателита није тако страшан. Зато су и успели да одлете тако далеко.

Овакви напади служе украјинској страни и да тестирају оспособљеност руске ПВО и да траже њене слабости како би прилагодили своје деловање и остварили већу успешност у акцијама.

Када се постави питање учинка руске ПВО, њена ефикасност се оцењује према вероватноћи. На пример, ефикасност погађања С-300 или С-400 на било коју мету је 0,98. Бивши совјетски команданти захтевају да се ПВО врати на „совјетску шему“ која је омогућавала уништавање ваздушних циљева чак и на периферији Москве, пошто је систем ПВО опао за 60-80 одсто од 1990-их.

Сада не постоји концепт „московске ПВО“. Постоји Прва армија ваздушно-ракетне одбране специјалне намене у чијој борбеној мисији јасно стоји: да спречи нападе на град Москву и централни економски регион Русије ваздушним ударом, балистичким пројектилима, итд. До данас су снаге и средства ове армије укључене не само у одбрану главног града, већ и на граници са Украјином.

Рецимо, у совјетском периоду, дуж кијевског аутопута од Украјине до Москве било је осам противваздушних ракетних пукова. Данас постоје само два велика заштићена подручја. Први, противваздушни ракетни пук код Белгорода, Брјанска и Вороњежа, а други у Подмосковљу. Постоје и мобилни ПВО системи који противавионским топовима и пројектилима могу да уништавају циљеве на малим висинама на удаљености до 24 километра. Али особеност употребљених дронова је у малој рефлектујућој површини. Такве мете је тешко унапред открити. Понекад их оборе када су већ изнад глава људи. 

Украјински званичници су саопштили да „нису директно повезани са овим нападом“, али су додали да им се радују и најавили да ће их бити још више.  Примећује се да није било озбиљних мета напада, ни на нуклеарне електране ни на велика предузећа, већ да су циљеви били куће и стамбене зграде. То указује да је жеља била да се демонстрира способност Украјине да утиче на животе и расположење људи и докаже да Украјина има „дугу руку“ којој не може да умакне ни руска престоница. То није ништа наспрам онога што су до сада биле мете у Кијеву, али има симболични значај. Ова акција може бити узвратни удар на најмасовнији руски напад на Кијев који је изведен у ноћи са 27. на 28. мај,  када су украјински престоницу истовремено напале 54 беспилотне летелице-камиказе типа Геран-2. 

Руски медији и нови Судоплатов

Руски медији, па ни најважнији, нису прикривали ову акцију. Првих 15 минута у централним јутарњим „Вестима“ у 9.00 на Првом каналу били су посвећени овом нападу, уз доста изјава грађана и очевидаца. То указује на намеру да се тема не игнорише.

Објашњавајући зашто су ове акције тероризам, како је то рекао руски председник Путин, званичници, али и друге личности које ангажовано прате ситуацију у Украјини, пореде украјински напад на московске небодере а нападом на „куле близнакиње” 11. септембра 2001. у Њујорку и злослутно упозоравају да то може да се догоди не само у шумама у близини Москве, већ и близу Берлина, Даблина, Њујорка, Лондона – било где.

Због тога се упозорава да „нема смисла викати о потреби брисања Кијева и Лавова са лица земље јер читав систем који је довео до онога до чега је довео треба да се збрише са лица земље”. Поново се руски циљеви враћају на почетак операције, али с модификацијом да Русија треба да овлада целом територијом Украјине. „Ни један квадратни метар Украјине – ове исконско руске земље – не би требало да остане под контролом кијевског режима, у рукама Запада. Чак и један квадратни метар независне Украјине биће искоришћен за напад на нашу земљу“, захтевају истакнути ТВ водитељи на руској телевизији. 

Пошто моћ украјинског оружја расте, Украјини више неће бити тешко да напада руску територију и са украјинско-пољске границе. Удаљеност у правој линији од Лавова до Москве је 1.123 км, а сада се види да Оружане снаге Украјине већ имају беспилотне летелице са дометом до 1000 км.

Сукоб шесте генерације

Напади украјинских дронова, сигурно је, биће настављени. Војни команданти ће да одлуче где и како ће бити распоређене главне и додатне снаге као и средства на најопаснијим правцима: југозападном, западном и северозападном. Вероватно ће користити додатне авионе.

Чеченски лидер Рамзан Кадиров тражи да се прогласи ванредно стање и искористе сва борбена средства која су за то намењена како би се „одједном збрисала цела ова терористичка ћелија”, а да се не употреби формулација „украјинска војска“. „У Украјини нема војске и политичара – само терористи“, изјавио је Кадиров.

Он је навео и пример Сједињених Држава које „окаче етикету терористе на свакога, без суђења или истраге“, док Русија има доказе о „терористичким активностима“ украјинских власти. Према његовим речима, одговор на овакве покушаје напада требало би да буде бруталан. „Ми штитимо наше грађане и нема потребе да се ‘цацкамо’ и позирамо“, закључио је Кадиров.

За овакве ставове, каквих је у Русији много, реаговање Дмитрија Пескова је исувише смирено и опуштено. Они траже „новог Судоплатова“, Стаљиновог шефа НКВД-а, познатог по бруталним операцијама у иностранству, међу којима је назлогласније убиство Троцког. 

Украјински напади на Москву показују да се битка сада сели у ваздух, једним значајним делом у космос, уз веома могућну брзу употребу вештачке интелигенције. Другим речима, овај рат се полако сели из сукоба „четврте генерације“ у сукоб „шесте генерације“. Такав сукоб био је и до сада могућан, али за обе стране, па и за Запад, он би био прескуп. Оно што се може видети сада су ембриони рата „шесте генерације“.

Украјински министар за дигиталну трансформацију Михаил Фјодоров слаже се да су потпуно аутономни дронови-убице „логичан и неизбежан следећи корак” у развоју оружја и да Украјина има „много истраживања и развоја у том правцу”. Фјодоров је најавио да би такви дронови могли да се развију у наредних 6 месеци. Употребу беспилотних летилица са независном интелигенцијом и системом одлучивања за сада забрањују обе стране, и украјинска и руска, али то, наравно, може да се промени. Али, обе стране такву технологију поседују већ данас. 

Чеченски лидер, Рамзан Кадиров рекао је, међутим, да су напади на Москву „војнички бесмислени“. Али није тако. У свим плановима украјинске контраофанзиве најављено је да ће пре ње доћи напади на циљеве унутар Русије како би се су руска противваздушна одбрана концентрисала на те територије, а не на украјинске, за које су Украјина и њени савезници највише заинтересовани. 

Украјинска контраофанзива

На основу онога што се догађа не само над Москвом већ и у Кијеву, оправдано је претпоставити да ће ускоро почети украјински противнапад. Претходних дана у Кијеву је по трећи пут био амерички републикански сенатор Линдзи Грејем, који се нашао на руској потерници због подршке Украјини и антируског деловања. Сенатор је после брифинга од стране Зеленског и његовог тима о украјинским војним плановима оценио да ће наредних дана Украјина на импресиван начин да демонстрира своју моћ, а Русији запретио „грубим буђењем“.

Зеленски је саопштио да су донете одлуке о томе када ће почети покрети украјинских трупа. Грејем није желео да открива никакве детаље о операцији или њеном почетку, али је рекао да је „обликовање операција“ – односно удара који ће срушити руску одбрану и забринути Москву, што следи – већ почело, па се у америчким медијима закључује да ће украјинска противофанзива да почне „релативно брзо“.

Саветник Зеленског Михајло Подољак потврдио је у интервјуу за CNN да је планирање операције почело овог месеца: „Све што се сада дешава је претходница контранапада и његов неопходан предуслов.“

Упитан да ли мисли да би Украјина могла да потисне Русију до краја године, Грејем није одговорио: „Да“. Оно што је још рекао јесте да би почетни приоритет требало да буде „враћање неких стратешких локација“. 

Руски командни ланац

У ово се уклапа и западна оцена о садашњем стању руских снага на фронту, која није повољна за Русију. Тренутни консензус је да је Русија изгубила организацију, ресурсе и обучену људску снагу неопходну да учини више него да задржи своје позиције или можда напредује са веома ограниченим циљевима. Ово гледиште је засновано на увиду у командну конфузију у којој се руске оружане снаге такмиче са „Вагнер“ групом, уместо да њоме командују. То би објаснило продужену битку у Бахмуту која изгледа да је завршена у руску корист после много месеци борби, а што се узима као показатељ опште неспособности Русије да просто „осакати“ украјинске снаге и продре дубље у Украјину.

Продор и уништење су суштина ратовања, каже Клаузевиц. Расцепкани ланац командовања могао би да објасни тренутни неуспех, а немогућност да се то поправи може лако навести непријатеља да претпостави да је руска победа готово немогућа. Управо то се коси са сваком логиком овог сукоба и односом снага између две стране, као и хладнокрвношћу с којом се руска команда и руководство, па и сам Путин, односе према свим овим појавама, недопустивим за уређену армију.

Већина закључака о слабости унутар руских командних ланаца извлачи се из јавних жалопојки, претњи и саопштења шефа „Вагнера“, Јевгенија Пригожина. Будући да је јасно да је он блиски Путинов сарадник и пријатељ, многи су поставили питање да ли је таква мелодрамска реторика заправо само замка у коју треба да упадну западни саветници и савезници украјинских снага како би се на догађајима код Бахмута изградила клопка која би Украјинце требало да повуче напред, у много рањивију позицију.  

Тамошњи пораз Украјине створио би огромну кризу у украјинској команди и подстакао озбиљне тензије са савезницима. Ако би диспаритет снага био довољан, руске снаге би могле одлучно да крену ка западној граници Украјине. Сврха битке би, дакле, била да увери Украјину да је потребно да изведе широк напад у нади да ће сломити руске јединице.

За Русију прави циљ не би био брзо окончање битке, већ значајно слабљење украјинске одбране у срцу земље и преобликовање њених снага планираних за офанзиву у велике јединице. Следећи корак би били масовни ваздушни напади на помоћу дронова. Кључно би било стварање војних циљева за ваздушни напад, након чега би уследио масиван, одлучујући пешадијски напад у центар земље. 

Могући и немогући сценарији

Амерички стручњаци сматрају да је овај сценарио тешко схватити озбиљно. Чак и када би се све одвијало по сценарију, стратегија би била угрожена немогућношћу да се ангажује велики број обучених бораца, да се заштити транспорт брзог, изненадног размештања и да се сакрије концентрација снага од западних обавештајних служби. То је тешко, али није немогуће. САД и Британци су успели у Нормандији, а Немци у Арденима, иако су могућности откривања у Другом светском рату очигледно биле ограниченије него сада.

Кључно питање овде је време откривања као и способност украјинских снага да отпочну напад и ометају руске снаге. Руска противваздушна одбрана би морала да буде ограничена како би се избегло откривање великих концентрација других снага, а пешадија би морала да крене у Украјину у спремној борбеној формацији. НАТО планери сматрају да процес напредовања и стварања обједињених снага под кохерентном руском командом представља „кључну и најневероватнију фазу операције“.

Вероватни завршетак операције потпуним колапсом украјинских снага могао би да се очекује када, као резултат овог пораза, десетине или чак стотине јуришних авиона Ваздушно-космичких снага Русије упадну у украјински ваздушни простор безбедно за себе и своје пилоте изнад онемогућене украјинске ПВО. Тада ће моћи да униште све што им се прохте.

Наравно, под условом да је ратовање за Бахмут била замисао која је садржавала варку у себи. Али, западно размишљање у овом тренутку је да све то није ништа друго него руска слабост и да је због тога почетак украјинске противофанзиве питање дана.