Tрампистичка платформа за амерички XXI век и Џеј Ди Ванс као Трампов кец из рукава

„Зашто не ослободимо Сједињене Државе? Ми смо они којима највише требају. Пустимо свету да, за промену, помогне нама. Обновимо прво Америку!“, орило се са звучника Флајсерв арене у Милвокију где се 16. јула одржавала предизборна конвенција Републиканске странке, док је на позорницу излазио Џејмс Дејвид Ванс а са плафона сале падало 100.000 црвених, плавих и белих балона.

Изненађујући кандидат републиканаца за Трамповог потпредседника, уз хаос у редовима ривалске странке и метак атентатора који је 13. јула замало убио Доналда Трампа у Пенсилванији, учврстили су уверење републиканаца да им победа на новембарским председничким изборима сада само чудом невиђеним може измаћи.

Песма иконе кантри музике Мерла Хагарда „Америка на првом месту“ била је савршена музичка подлога за промоцију трампизма као идеје која ће трајати и тридесетосмогодишњег Џ.Д. Ванса као човека чија ће политичка каријера гарантовати дуговечност нове идеологије.

Иза масе одушевљених Трампових присталица задовољно су се смешкали и представници Херитиџ фондације чији хиљаду страница дуг „Пројекат 2025“ – план за преобликовање савезне владе Сједињених Држава и консолидацију извршне власти након победе Доналда Трампа – демократе виде као манифест трампизма, покрета чију су политичку смрт, раме уз раме са ветеранима неоконзервативизма, не тако давно прослављали уз фанфаре.

„Мислим да је трампизам аномалија која неће преживети тренутак када Доналд Трамп напусти политичку сцену. Не постоји Трампов покрет, не постоји Трампова идеологија и све се своди на Доналда Трампа“, рекао је пре само неколико месеци за Интернет портал РТС-а Џон Болтон, Трампов некадашњи саветник за националну безбедност и једна од икона неоконзервативаца у САД. Болтон се, као ни Џорџ Буш Млађи или Мит Ромни, није појавио на конвенцији у Милвокију.

Изопштавањем Трампових противника из страначких редова, републиканци су скуп у Милвокију претворили у фестивал јединства на којем су дојучерашњи критичари један за другим падали ничице на колена заклињујући се на верност човеку који их је, колико прошлог месеца, вређао, понижавао и на концу победио. Неки од њих су, ван очију јавности, тврдили да би Трамп могао да постане амерички Адолф Хитлер.

Донедавно најмоћнијег међу републиканцима, Мича Меконела, окупљени у Милвокију су дочекали гласним негодовањем док је покушавао да обзнани подршку Кентакија кандидатури пара Трамп-Ванс. Лошије од Меконела, како су неки прокоментарисали, прошла би једино Ненси Пелоси, некадашња шефица демократа у Представничком дому Конгреса.

„Пројекат 2025“ 

Још од ере Роналда Регана, републиканска конвенција није одржана у тренутку када су се поклопили сви предуслови неопходни за победу – атмосфера, околности, време, кандидат, али и ривал, уколико демократе до краја седмице не убеде Џозефа Бајдена да се повуче из трке за другим мандатом у Белој кући. 

За крај конвенције, републиканци су још једном до даске одврнули Хагардову „Америку на првом месту“ и питање: „Ко је на Брду и ко надгледа долину? Ко уопште командује?“

Три и по месеца пред изборе, добар део Американаца више не верује да је део велике нације која има блиставу будућност. Некадашњи неизлечиви оптимизам, нашироко рекламиран као „амерички сан“, некако се деформисао у друштву оптерећеном прошлошћу и апокалиптичним прогнозама, разочараном размишљањима како Америка, осим кућним рачунарима, већ пола века ни на који начин није конструктивно допринела цивилизацији.

Влада је, у оваквој ситуацији, престала да буде део решења, и постала озбиљан проблем – мантра је коју је прихватио добар део конзервативног дела Америке, сматрајући да масивна државна машинерија и ексцентричне елите вуку земљу у муљ историје из којег вире остаци нечега што личи на Совјетски Савез уочи краха, како Америку данас види и историчар са Института Хувер на Стенфорду, Најл Фергусон.

Друга америчка револуција

Безмало четврт миленијума откако су Британци батином протерани из овог дела Америке, Херитиџ фондација позвала је нацију да се укључи у „Другу америчку револуцију“, овог пута без потока крви и паљења Беле куће. „Уколико левица не одлучи другачије“, објаснио је недавно председник те фондације Кевин Робертс, најављујући да ће „републиканци ослободити Америку“.

Тим речима Робертс је унео праву панику међу либерале, који „Пројекат 2025“ Херитиџ фондације називају трамповским панданом „Мајн кампфу“, односно јасним показатељем на који начин бивши председник САД види тренутну политичку сцену, иако сам Трамп, као и његови сарадници, негира било какву везу са тим пројектом.

Херитиџ фондација основана је 1973. године као још конзервативнија верзија Института Брукингс, а један од оснивача био је Џозеф Корс, власник једне од највећих америчких пивара, који је годинама био и главни финансијер фондације. Сматра се једном од најутицајнијих организација које се у САД баве јавним политикама. Њен буџет се формира на основу приватних донација, а према закону нема обавезу да објављује имена донатора.

Замишљена је као инкубатор конзервативних политика и теорија, и још од оснивања има огроман утицај на све америчке политичаре који долазе из редова републиканаца. Роналд Реган је својевремено смернице своје политике преузео од ове организације, укључујући и чувени „Мандат за вођство“ који је садржао 2.000 препорука за побољшање рада администрације на свим пољима.

Херитиџ фондација је имала велики утицај и на дефинисање „Бушове доктрине“, не баш претерано успешног плана Џорџа Буша Млађег за борбу против радикалних исламиста. Амерички политички аналитичари тврде да је ова фондација политички „убила“ план здравствене заштите који је својевремено предложио тадашњи председник Бил Клинтон.

Пре три године на чело Херитиџ фондације дошао је Кевин Робертс, одлучан да остави озбиљан траг у овој организацији, сматрајући да је претходна Трампова администрација јако килаво почела мандат, те да се такав политички гаф једноставо не сме поновити.

Револуција, али каква

Џ. Д. Ванс, нова звезда америчке политике, прошлог месеца је написао предговор за књигу Кевина Робертса „Цик зоре – спаљивање Вашингтона како би се спасила Америка“. У њему наводи да књига „садржи храбру визију будућности конзервативизма у САД“.

„Када дође време, Трампов тим ће разговарати са разним организацијама како би се производња вратила у САД, смањила инфлација, а мир и напредак проширили светом“, објаснио је касније Трампов кандидат за потпредседника.

На лепим речима Робертс му се захвалио, успут поздрављајући недавну одлуку Врховног суда о председничком имунитету, наводећи да се на тај начин шеф Беле куће убудуће ослобађа терета да милион пута вага сваки потез.

Кевин Робертс, који се помиње и као могући будући шефа кабинета Доналда Трампа, тврди да је суштина плана Фондације „Пројекат 2025“ да се власт у Америци одузме елитама и деспотским бирократама. „Као патриоте привржени смо мирној револуцији, која би била резултат гласања. Нажалост, левица има дугу историју насиља, тако да ће одлука о мирној предаји власти бити у њиховим рукама“, рекао је Робертс, помињујући насилне протесте после убиства Џорџа Флојда 2020. године.

Демократе, пак, страхују да ће земљом, први пут од протеривања Британаца, владати тиранин. Овај пут риђокоси тип из Њујорка, чији је труст мозгова из Херитиџ фондације срочио „Пројекат 2025“, који ће почети да се спроводи оног тренутка када се Трамп усели у Белу кућу, а који предвиђа корените промене у управљачкој структури савезне владе и надлежностима агенција, као и у економској, социјалној и безбедносној политици у складу са конзервативним начелима.

„Њихова идеја Друге америчке револуције је да избришу сва постигнућа претходне“, рекла је Маријана Вилијемсон, која је својевремено имала амбиције да постане председнички кандидат демократа.

За демократе, „Пројекат 2025“ постао је главна тема у тренутку када је постало извесно да неће бити у стању да испеглају флеке које је Бајден оставио за собом после дебакла у дебати са Трампом на Си-Ен-Ену 27. јуна, те бројних позива да се пензионише како би им бар у тркама за места у Сенату и Представничком дому оставио наду у победу. 

Напад демократа на план Херитиџ фондације своди се на тврдње да ће трампизам развалити јавне фондове, омогућити бројне пореске олакшице милијардерима и на концу, када оду са власти, рачун такве политике ће оставити радничкој класи.

О заборављеној радничкој класи говорио је, међутим, и шеф Херитиџ фондације, тврдећи да прогресивне демократе мрзе његов план јер, напросто, представља претњу моћи коју тренутно имају.

Осим што најављује отпуштање бар 50.000 службеника федералних власти, „Пројекат 2025“ поред осталог предвиђа и драматичне промене државне политике према праву на абортус, строге контроле лекова који се користе у те сврхе, те низ других мера и казни за све који на било који начин помажу овакав начин прекида трудноће.

Упркос тврдњама демократа да „Пројекат 2025“ представља будући манифест трампизма, републиканци су, бар када је реч о праву на абортус, значајно одступили од првобитних ригидних ставова, остављајући савезним државама да се саме изборе са тим проблемом. Тако, уосталом, и пише у Уставу.

Трампова политика се, међутим, готово у реч подудара са планом Херитиџ фондације о будућем начину решавања проблема нелегалних имиграната, којих је током досадашње владавине администрације Џозефа Бајдена око 20 милиона ушло на територију САД .

„Морамо да депортујемо људе који су дошли овде и крше наше законе. Мислим да ћемо почети са криминалцима“, рекао је Џ. Д. Ванс телевизијској мрежи Фокс, потврђујући да би Трамп, уколико победи на изборима, нови мандат могао да започне масовном депортацијом нелегалних усељеника.

„Председник Трамп је ову поруку јако добро пренео људима и сада већина Американаца верује да морамо да депортујемо велики број људи који су овде дошли илегално“, рекао је Ванс.

Поруке Трампа и Ванса готово су истоветне онима Херитиџ фондације, која је предложила васкрснуће неколико готово заборављених чланова закона којима се истовремено у фокус ангажмана безбедносних служби стављају трговина људима и прекогранични криминал.

Ипак, и Трамп и Ванс тврде да немају никакве везе са „Пројектом 2025“ чије је писање коштало 22 милиона долара и у чијем се предговору наводи да су „америчка будућност, идентитет и начин живота угрожени као никада раније“. Ванс је рекао да тај урадак садржи неке добре идеје, али и ствари са којима се не слаже, оптужујући демократе да сеју страх катаклизмичним најавама да би остваривање плана Херитиџ фондације могао представљати крај америчке демократије.

„Отрежњујући и застрашујући документ десничара“, како га описује „Њујорк магазин“, укључује и укидање неких од видова заштите које је последњих година добила ЛГБТ заједница, али и упумпавање додатних доза хришћанства у све слојеве друштва. 

Од Снуп Дога до Томаса Крукса

Када је репер Снуп Дог 2017. године у кловна са ликом Доналда Трампа уперио пластични пиштољ из кога је, када је повукао обарач, уместо метка излетео натпис „Банг“, перформанс је био објашњен протестом против намере тадашњег председника да протера илегалне мигранте.

Трамп је, међутим, имао другачије мишљење, тврдећи да би Снуп Дог завршио иза решетака да је пиштољ уперио у правцу лутке са ликом Барака Обаме.

Брзе Трампове реакције и инстинкти већ годинама представљају кључне елементе његовог политичког успеха који се, умногоме, заснива и на схватању дела беле популације да су САД једноставно неправедне према њима.

У таквом друштву, повремене жртве насиља су сматране колатералном ценом слободе, али су неконтролисана имиграција и бескрајни ратови дилера дроге навели многе конзервативце на закључак да се друштво више не заснива на законима и моралу, те да насиље полако разједа земљу. И многи белци и многи црнци мисле да је Трамп човек који може да повеже конце.

Трампов „гангстерски конзервативизам“, како га називају либерали, укључује безобзиран однос према ушанченим елитама, без обзира да ли ће тај процес претпостављати и повремено кршење правила. У савременом свету, трампизам би се могао показати незаустављивим.

Лутања Џозефа Бајдена

Када су Трампа пре две-три године проглашавали политичким мртвацем, нису рачунали да ће његова моћ расти пропорционално опадању когнитивних способности Џозефа Бајдена, којем се Бела кућа толико допала да је заборавио обећање из претходне кампање да ће бити председник само један мандат.

Наместо речи које је изговорио у инаугурационом говору, обећавши да ће „окончати неграђански рат у којем су црвени ушанчени у рововима против плавих“, Бајден се три године касније устремио на ривале оптужујући их да да угрожавају темеље републике.

„Имам само један задатак, а то је да победим Доналда Трампа. Апсолутно сам убеђен да сам најбоља особа за тај посао. Тако да ћемо сада престати да разговарамо о дебати, јер је време да на нишан узмемо Трампа“, рекао је Бајден 8. јула донаторима своје кампање.

Трампа је на нишан, али истински, на преизборном скупу републиканаца у градићу Батлер у Пенсилванији 13. јула узео Томас Метју Крукс, који је замало промашио мету и само лакше ранио бившег председника. Од његових метака страдао је локални ватрогасац, док је још једна особа рањена.

Америка је, за трен, остала у шоку због покушаја убиства председничког кандидата, а Бајден је одмах признао да је током разговора са донаторима погрешно одабрао речи. „Нисам рекао нишан, него опрез. Мислио сам да се усредсредимо на њега и оно шта ради“, објаснио је Бајден два дана после покушаја атентата на Трампа.

Одговорио му је на то Џ. Д. Ванс, који је рекао да је лајтмотив Бајденове кампање „заустављање ауторитарног фашисте Доналда Трампа задатак који се мора извршити по сваку цену“, те да је пуцњава у Балтеру само последица такве реторике.

Отписани Бајден?

Зачудо, избор Ванса за Трамповог потпредседника у Милвокију још није joш донео претеране потресе у истраживањима јавног мњења пред новембарске изборе, као што драматичну разлику претходно нису начиниле ни Трампове невоље са правосуђем, Бајденове когнитивне (не)способности, али ни покушај убиства Трампа. Велики број драматичних догађаја у кратком времену онемогућио је и прилично ажурне америчке аналитичаре да за сада разазнају који би од ових елемената могао да пресуди изборе.

Досадашња константна, али мала Трампова предност у односу на Бајдена практично значи да је већина Американаца три и по месеца пред излазак на биралишта 6. новембра већ одлучила за кога ће гласати. Међу непознаницама кључно место заузима питање да ли ће Бајден издржати притисак странке и остати кандидат на председничким изборима.

Део демократа сматра да удар на Бајдена већ извесно време нема никакве везе са популарношћу или истраживањима јавног мњења, већ напросто представља последицу чињенице да су га најутицајнији медији и политичари већ отписали. Или, како је то описао комичар Бил Махер: „Када они осете крв, порив да докрајче рањиву жртву се не може контролисати. Бајден је готов.“

Да невоља за Бајдена буде већа, уочи говора у Лас Вегасу прејуче је заражен корона вирусом, после чега је хитно враћен у Делавер. Када је излазио из авиона, махнуо је новинарима и рекао: „Добро сам.“

Последњих седмица Американци су у неколико десетина наврата слушали Бајденова уверавања да је доброг здравља, али скоро ништа о томе шта намерава да уради уколико освоји други мандат. Већина његових гласача сматра да је и то знак.