Будућност Украјине у троуглу Вашингтон-Москва-Брисел: Зеленски између три ватре štampaj

Министри, судије Врховног суда, генерали, сенатори и чланови Представничког дома – листом сви су устали и дуже од минута френетично аплаудирали супрузи новог америчког председника, док се одевена у Диоров костим, необично налик на одору Анакина Скајвокера из „Ратова звезда“, спуштала низ степенице Конгреса, захваљујући се, дискретним смешком, присутнима на подршци.

Пре Меланије Трамп, ниједна прва дама, укључујући Џеки Кенеди, Еленору Рузвелт или Лејди Бирд Џонсон, није доживела овакве овације пред публиком традиционално скептичном према скоро свему што разбија устаљене друштвене поделе.

Онда је наступио нови владар Вашингтона. Доналд Трамп је током кастровског, више од сто минута дугог говора тог 4. марта у Конгресу објаснио шта у наредне четири године очекује Америку и остатак света. Рекао је да ће уз помоћ Москве и Кијева окончати рат у Украјини, преузети контролу над Гренландом и Панамским каналом и распалити царинама по свим америчким трговинским партнерима.

Трампов поклич „Повратак Америке“, којим је почео говор, дочекан је с једнаким одушевљењем као и његова супруга, али уз прилично скептичне погледе из Западне Европе, шокиране што вишедеценијски најмоћнији савезник почиње да гледа само свој интерес.

Шест недеља дуга актуелна владавина Доналда Трампа драматично је начела и черчиловску ауру која је у претходне три године окруживала украјинског председника Володимира Зеленског. У униформу стално одевен, симбол украјинског отпора из дана у дан је губио снагу и показивао знаке рањивости, делујући готово немоћно да се супротстави судбини коју му је нови шеф Беле куће наменио.

И док се на истоку Украјине полако круни зид отпора украјинске војске, невоље за Зеленског су стигле и са запада. Прво су га Трамп и Џеј Ди Ванс после понижавајућег рибања пред очима медија практично најурили из Беле куће, потом му је Вашингтон ускратио оружје и  обавештајне податке о кретању руских снага и прислушкивању комуникација, што је, тврде експерти, било бар једнако моћно оружје као и милијарде долара вредно наоружање које му је током три године слала Бајденова администрација.

Након три године безрезервне америчке подршке, Украјина је запала у ћорсокак. Трамп не само да директно разговара са Кремљом, већ његови ставови полако попримају руску примесу, па се наместо осуде руске офанзиве одједном тражи заустављање безумног варваризма и Украјинцима спочитава да овај рат никада није требало ни да почну.

Насилничка дипломатија

Са драматичном променом реторике Беле куће, Зеленски се одједном нашао у позицији у којој ће морати да пристане на болне компромисе, какве је пре три године у Истанбулу с гнушањем одбијао.

Део одговорности за такав став Зеленског приписује се тадашњем британском премијеру Борису Џонсону, који је током боравка у Кијеву, наводно, рекао Зеленском да не потписује ништа с Русима. „Хајде да се боримо“, наводиле су се Џонсонове речи, што је нашироко тумачено као забрана Запада Кијеву да икада пристане на било какав мировни план са Москвом.

Зеленски је, затим, крајем 2022. године допутовао у Вашингтон, где је у Конгресу дочекан као пре неколико дана Меланија Трамп. Борбе у Донбасу упоредио је са америчком револуцијом и разметао се метафорама уживајући у статусу хероја слободног света. Како му је самопоуздање расло, у лето наредне године у Белој кући готово ултимативно је затражио чланство Украјине у НАТО, да би се мало наљутио на домаћине јер му се коначна верзија документа није претерано допала.

И тада је по први пут озбиљно наљутио Американце. Тадашњи саветник за националну безбедност Џејк Саливен одбрусио му је да због помоћи коју пружа Кијеву, Америка ипак заслужује извесну захвалност. Готово исте речи с којима су га Трамп и потпредседник Џеј Ди Ванс, три године касније, најурили из Беле куће.

Зеленски се тада наводно осећао изданим, али је сматрао да ће понављањем максималистичких захтева коначно постићи циљ. То се претходно и дешавало када је добио испоруке тенкова „абрамс“ и „леопард“, авионе Ф-16 и пројектиле „атакмс“. Упорност га је редовно доводила до циља.

Његов некадашњи савезник и каснији ривал Дмитро Размков је такво опхођење Зеленског са Америком назвао „насилничком дипломатијом“, која на почетку сукоба са Русијом јесте давала добре резултате, али је временом постало неопходно да се Зеленски из „костима Че Гевара пресвуче у нормалну одећу и врати у улогу председника Украјине“.

Да не би било никакве дилеме у којем ће се правцу кретати америчка политика о Украјини, Трампова администрација је са сајта Беле куће уклонила споразум који су Бајден и Зеленски потписали у јуну прошле године, којим се предвиђа помоћ САД у снабдевању оружјем, обуци украјинских војника и развоју противваздушних система. Из вашингтонских холова нестао је одјек Бајденових речи, којима је пуне три године храбрио Украјинце: „Подржаваћемо вас док год буде потребно.“ 

Приче о рату и миру

„Нико од нас не жели бескрајни рат. Украјина је спремна да седне за преговарачки сто што је пре могуће, како би обезбедила трајан мир. Нико више од нас не жели мир. Мој тим и ја смо спремни да, под снажним вођством председника Трампа, радимо на успостављању трајног мира“, написао је Зеленски на Иксу (Твитеру), неколико дана пошто су се изасланици шефа Беле куће у Кијеву састали са његовим могућим конкурентима на будућим председничким изборима, Јулијом Тимошенко и Петром Порошенком.  

Средином фебруара Зеленски је Порошенка, позивајући се на претње по националну безбедност, унапред искључио из председничке трке, а као могући противкандидат појавио се некадашњи командант оружаних снага Валери Залужњи.

Новооткивену спремност Кијева на мир потврдио је и Трамп, наводећи да му је о томе писао Зеленски, те да је из Москве добио гаранције да је и Русија спремна за мир. „Време је да зауставимо ово лудило. Време је да престане убијање. Време је да се оконча овај бесмислени рат“, рекао је Трамп.

Али далеко од очију јавности Трамп је у више наврата упозоравао савезнике и сараднике да Зеленски није особа на коју може да се рачуна, да је слаб и неефикасан, те да представља главну препреку америчко-руском споразуму којим би био окончан рат у Украјини.

Коначном договору о миру нада се чак 60 одсто Украјинаца, али противници америчке идеје о брзом миру тврде да би нови председнички избори у Украјини суштински одговарали само Русима, јер се велики део украјинских бирача налази на линијама фронта или у избеглиштву. Трампови саветници су, пак, апсолутно сигурни да би Зеленски био поражен на таквим изборима, мада истраживања јавног мнења у Украјини показују супротно.

Истовремено, свега четвртина испитаника одлучна је да настави рат до пораза Русије, док две трећине сматра да фокус политике мора да се окрене ка преговорима и окончању рата. Међу присталицама мира половина је спремна на територијалне уступке Русији, док друга жели тренутно окончање рата.

Европска војска

Немоћан да утиче на политику Вашингтона, Зеленски се окренуо Европској унији, сматрајући да би уласком у ту организацију могао да је промени изнутра, а изостанак америчке воље да га прими у НАТО замени формирањем какве европске војске. Или, како су то описале дипломате у Бриселу: „Сунце се угасило и сада морамо да плаћамо грејање. Сваког дана морамо да плаћамо оружје и муницију, и тако наредних неколико година, или док Трамп не умре.“

Још јаснија је била шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен. „Европа је суочена са јасном и непосредном опасношћу каква није виђена у овој генерацији… Под знаком питања је будућност слободне и суверене Украјине у безбедној и просперитетној Европи“, рекла је Лајденова представљајући план према којем ће ЕУ позајмити Украјини 150 милијарди долара за наоружање, које ће после пребацити на рачуне земаља чланица. Такође, предложено је и да европске државе повећају војне буџете за још 1,5 одсто БДП-а, што би у периоду од четири године износило додатних 650 милијарди долара.

Европљани истовремено тврде да су навикли на кризе, али би ова могла бити најжешћа до сада, пошто се лидери 27 земаља суочавају са проблемом да би се сидро њихове безбедносне архитектуре, чврсто укотвљено у Вашингтону, могло распасти сваки час. 

Француски председник Емануел Макрон зато позива на „величанствено буђење“, а будући немачки канцелар Фридрих Мерц тврди да је „пет минута до поноћи“, након чега ће, ако је веровати бајкама, коњи постати мишеви, а кочије бундеве. 

Време за ЕУ тече брже него икада, јер је Брисел суочен са опасношћу да ће се Вашингтон и Москва договорити о условима мира у Украјини и Европу оставити у ситуацији да прихватi или одбијe споразум.

Осим Трампа, вође ЕУ плаше се и лидера из својих редова, пре свих мађарског премијера Виктора Орбана, па га и нису позивали на претходне неформалне скупове у Паризу и Лондону. Закључци недавног самита у Бриселу усвојени су без Мађарске и са резервисаном Словачком, која је завршни документ подржала тек када је добила чврста обећања да ће Унија инсистирати да им Кијев омогући испоруке руског гаса преко своје територије.

Тако је број чланица ЕУ истински спремних да безусловно помогну Украјини смањен на 26 држава. Оне се убрзано спремају да формирају неку врсту европских снага о којима се у Бриселу расправља већ више од четврт века.

Русија је одмах одбацила идеју о европским мировним снагама у Украјини, наводећи да по овом питању нема места компромису.

Коалиција вољних

Заметак европских оружаних снага појавио се први пут у Македонији 2003. године, када је мисија „Конкордија“ преузела сложену операцију чувања мира после вишемесечних крвавих етничких сукоба, који су ову државу, две године раније, довели на ивицу грађанског рата.

Ипак, почетком ратова у Авганистану и Ираку план стварања европских снага некако је пао у други план, све док последњих месеци лидери ЕУ, суочени са повратком „трампизма“, нису одлучили да, злу не требало, из фиока изваде већ прашњаве смернице.

Шефица ЕУ за безбедност и спољну политику Каја Калас је спекулације о новим европским снагама појачала најавом формирања „коалиције вољних“, како би се спречило да нека од чланица ЕУ блокира вољу осталих. Овај савез спремних да помогну Украјини би, за почетак, требало да до краја године испоручи Кијеву 1,5 милиона комада артиљеријске муниције, те додатних 60 милијарди евра помоћи из разних фондова.

Серију нових идеја Каја Калас је представила пошто се вратила из Вашингтона, где је поделила злу судбину са Зеленским, пошто су их Американци, у размаку од неколико сати, практично обоје избацили са састанака.

Прво су то са Зеленским учинили Трамп и Ванс, незадовољни понашањем и начином одевања украјинског председника, кога је испред Беле куће, са осмехом, дочекала једино Каласова. Она је, пак, провела неколико сати у холовима Стејт департмента пре него што је сазнала да је наводно дошло до збрке у агенди државног секретара Марка Рубија, па је узалуд и долазила у америчку престоницу. 

Сенка Каје Калас на зидовима холова у Вашингтону, те контроверзан исход сусрета Зеленског и Трампа у Белој кући, најбоље показују дубину подела унутар НАТО-а. Покушаји Макрона и британског премијера Кира Страмера да у европски оркестар потом унесу ведрије ноте испоставили су се јаловим. 

Одмах затим, Американци су замрзли војну помоћ и ускратили обавештајне податке Украјини. Од Европљана се, истовремено, очекује да објасне шта у будућности тачно очекују од САД и чиме су спремни да допринесу када буде постигнут договор о окончању рата. Суочене са критикама из Америке и Трамповим отвореним непријатељством, европске дипломате сматрају да „паљба са обе стране представља показатељ да ЕУ уистину нешто вреди“.

Трамп је, хитро, проблем пронашао у Паризу. „Да се нађемо у невољи и позовемо их. Кажемо Паризу да имамо проблем. Мислите да би дошли да нас заштите? Требалo би, али нисам баш сигуран да би се то догодило“, сматра Трамп.

Недуго након такве констатације, Американци су размонтирали неколико хектара платформи за прихват робе на аеродрому у пољском граду Жешову, главној бази за допремање помоћи Украјини, удаљеној само 80 километара од пољско-украјинске границе и 100 километара од Јаворова, најближе базе оружаних снага Украјине.

На врхунцу, на овај аеродром је слетало и по двадесетак америчких тешких транспортних авиона дневно. У последњих неколико дана, ниједан.