Драган Илић: Телевизија је шок на леду

„За мене су најважнији програми они који још увек бране дигнитет телевизије - Други, Трећи програм РТС и неки од дигиталних канала још увек имају пристојан документарни, научни и филмски програм. Али то је пет посто програма, као деведесетих бирачко тело Грађанског савеза. Остало је забава. Телевизија је постала медиј спектакла. Изгубила је најпре образовну функцију, а информативна је компромитована притисцима центара моћи. Остали су забава и маркетинг. Неко вам стално нешто ваља у програму. А за информисање људи проналазе и друге, алтернативне канале“, каже Драган Илић.

Са саговорником подкаста о медијима, који је по називу емисије коју је креирао, а потом и новинске критике коју пише познат и као ТВ манијак, разговарамо о изузетно гледаним четворосатним емисијама, о свадбама од милион евра и новогодишњим програмима, о последицама поделе на „Русе и Американце“, као и о томе како се важне друштвене теме своде на ниво дневне политике и да ли телевизија креира укус публике или му подилази.

„Није реално од медија очекивати превише и у позитивном и у негативном смислу. Испада да би телевизија требало и да васпитава децу и да ствара еколошке навике, етичке стандарде…Ако не очекујете ништа, пријатно ћете се изненадити. Ако очекујете да телевизија буде замена за институције, то је нереално.“

Као критичар, али и један од водитеља евровизијског такмичења, Илић анализира геополитичку функцију овог догађаја, тезу да је Евровизија спектакл за сиромашна друштва, говори о распаду Државне заједнице СЦГ на Беосонгу, а о феномену Констракте поред осталог каже: „Констракта је мини културолошка субверзија. Није ми пало на памет да ће променити парадигму медија, али је лепо да је тај аутентичан израз још увек могућ. То је као да Фулам освоји Премијер лигу, као осећај који ти даје Брус Ли.“

Илић каже да је београдски елитизам у медијима веома опасан и да је и сам наилазио на отпор у Деведесетдвојци у покушају да емисију прави из различитих места у Србији. „Не само тад, него и кад сам радио ТВ манијака, слушао сам озбиљне примедбе о томе да тај садржај можда неће разумети неко у Шапцу, као да ми у Београду имамо неки супер смисао за хумор за разлику од Шапчана. Елитизам Београда је озбиљан проблем."