Бранко Росић: Гадим се политичке коректности

„Не волим ни да читам монолитне часописе у којима знам шта ме чека од прве до последње стране. Недељник је критичар власти, сваке. Али ми није императив да, на пример, Краља Чачка морам да питам о лажним дипломама или шта год је било актуелно у том тренутку. Не зато што сам плашљив, него зато што не трпим попис тема које морам да обавим. Нема слободе ако морам да заузмем став“, каже у подкасту о медијима заменик главног и одговорног уредника Недељника.

Росић одговара на питања о томе како се ради интервју са музичким идолима из младости, какав су утицај бендови осамдесетих имали на данашњи јавни простор, зашто тврди да су у Југославији браћа Бајић била прогањана више него панкери и како се ради интервју и са Морисијем и са Лепом Лукић.

„Уживао сам и у интервјуу са Мирославом Илићем. Он је Кени Роџерс Србије. Моја публика је она која је навикла да имам занимљив интервју. Овде је све, додуше, проблематично. Питали су ме шта ће ми то да радим интервју са Лепом Лукић. И ми сада причамо о некој новој подељености, а увек смо били подељено друштво. Нисам могао да се идентификујем као навијач ОФК Београд, јер би ме одмах питали: па, добро, за кога стварно навијаш, Партизан или Црвену звезду. Велики распон људи правио ми је занимљиву лепезу саговорника у каријери, али сам схватио да би са том идејом боље прошао негде у иностранству. Важно је да ли имаш добар или лош разговор.“

Саговорник подкаста о медијима одговара и на питања о томе како је могуће не бити националиста, а истовремено бити заљубљеник у конзервативну и националистичку културу каква је британска, зашто мушки часописи у којима је радио нису опстали, како је настајао Недељник, како се овом магазину догодио лажни интервју са Доналдом Трампом и где се информише публика заинтересована за садржаје из области културе за коју Росић тврди да од медија одустаје.

„Медији понижавају народ. Учитавају му да је то тај садржај који би народ волео. Ко је питао народ да ли би то волео? Паралелан живот се води, јер је сала у којој се одржава један џез концерт препуна иако вест о том концерту нико није објавио. А с друге стране, медији су створили тржиште људи које то заиста и не занима.“

Росић каже да га радује што се у серије враћају детективи који кад изађу из аутомобила запале цигарету упркос томе што се цигарета данас третира горе него да се неко „опали хероином“. „Гадим се политичке коректности, постаје ми као конзументу све више неподношљива. Сад треба да имамо попис грамаже раса, опредељења у свему што пишемо. Данашњи свет ми личи на моју караулу из војске у којој је било свих народа и народности. Док направим серију са двеста грама ове и оне расе, заборавим тему. Увек сам био панкер и мрзео такве императиве. Као трендови у моди, тако ће овде доћи до засићености. Један од највећих апсурда је био када је неприхватљив постао Дамбо, који је био појам различитости. Такви апсурди ће преокренути тренд.“