Економске последице пандемије психичких поремећаја: Колико кошта лечење менталних болести

По проценама Светске здравствене организације, око милијарду људи широм планете живи са неком врстом менталног поремећаја. Слика постаје суморнија ако се дода да лица са (тешким) психичким проблемима умиру у просеку 10 до 20 година раније од опште популације, и то углавном због физичких болести које се могу спречити.

Процењује се да директни економски ефекти менталних болести (као што је потрошња на негу) и индиректни трошкови (као што је губитак продуктивности) већ коштају глобалну економију више од срчаних болести и више од рака, дијабетеса и респираторних болести заједно. Имајући ово у виду, алармантан је податак да годишња потрошња на ментално здравље износи скромних два долара по особи глобално, док се у земљама у развоју троши тек 25 центи по особи.

Стигма, дискриминација и кршења људских права људи са менталним здравственим проблемима су широко распрострањени (на пример, у 20 земаља се и даље криминализује покушај самоубиства). Да ствар буде гора, најсиромашнији и најугроженији у друштву су у највећем ризику од менталног обољења и истовремено они су ти за које постоји најмања вероватноћа да ће добити адекватну здравствену заштиту. Повезано с тим, ментална болест повећава шансе за бескућништво, сиромаштво и затвор – што све представља додатно оптерећење за друштво.

Извор инвалидитета

Упозоравајуће је да, чак и у САД, многи људи не траже нити добијају негу све док њихови поремећаји не постану хронични и драматично онеспособљавајући – просечно им је потребно 11 година да се обрате лекару за помоћ.

Слична ситуација је и у нашој земљи, где ће се свако треће лице са озбиљним менталним проблемима обратити здравственој установи. Да ли је то последица удаљености болнице, мањка информација, страха од стигматизације у заједници, лоше финансијске ситуације, релативно ниског нивоа едукованости, или пак аутостигматизације, мање је важно. Наиме, многи и не знају шта су у ствари менталне болести и који су им симптоми, односно да се већина њих може или лечити или држати под контролом.

Менталне болести и поремећаји понашања кривац су за око четвртину изгубљеног радног времена повезаног са инвалидитетом, што је далеко више од било које друге врсте болести. Негативан утицај менталних болести је увећан чињеницом да овакви поремећаји – за разлику од других хроничних незаразних болести, попут срчаних обољења или рака, који се углавном јављају касније у животу – надпропорционално погађају младе људе. Наиме, ментални поремећаји представљају далеко највећи извор инвалидитета, а тиме и губитка продуктивности за људе између 15 и 44 године, што је кључни период у животу током којег људи прелазе из школе на посао, проналазе партнере, заснивају породице и граде каријеру.

Светска здравствена организација процењује да сваке године око 800 хиљада људи изврши самоубиство, при чему Америчка фондација за превенцију самоубистава процењује да ментална болест игра улогу у 90% самоубистава. Глобално, сваке године више се него удвостручи број људи који изврши самоубиство у односу на број страдалих од убистава, а самоубиство је други по реду разлог смрти особа старости од 15 до 29 година (испред су само саобраћајне несреће).

Алармантна ситуација у САД

На глобалном нивоу ситуација је обесхрабрујућа, али је стање алармантније у богатим држава. У најновијој студији истраживача са Јејл универзитета процењује се да менталне болести коштају америчку економију невероватних 282 милијарде долара годишње, што је чак 1,7% укупне потрошње у земљи. То је износ еквивалентан трошку просечне економске рецесије.

Ова процена је за око 30% већа од претходних апроксимација укупних трошкова менталних болести. Док су се раније те студије фокусирале на губитак прихода у вези с менталним болестима и трошкове лечења менталног здравља, нова студија је објаснила и низ додатних негативних економских исхода повезаних с менталним болестима (људи с менталним болестима несклони су трошењу, мање улажу у некретнине, акције и другу имовину, бирају мање захтевне послове...). Консеквентно, менталне болести смањују потрошњу, штедњу и понуду радне снаге у земљи.

Аутори истраживања указују да би проширење доступности услуга повезаних с лечењем особа с менталним болестима (нпр. елиминисањем недостатка стручњака за ментално здравље) смањило обим менталних болести за 3,1% и донело друштвене користи једнаке 1,1% укупне потрошње у САД. Истовремено, анализа је показала да снижавање трошкова услуга менталног здравља даје само мале економске добитке, уз вишеструко веће губитке.

Иначе, процењује се да више од 20% одраслих Американаца живи с менталном болешћу, а око 5,5% се суочава са озбиљним менталним поремећајем. Истраживања указују да у Србији 4,1% укупног становништва има симптоме депресије и других психичких болести.

Интересантно је да су истраживачи дефинисали менталну болест као стање негативног размишљања и неконтролисану и понављајућу преокупацију негативним мислима (руминација), које се појачава кроз обрасце понашања иманентне особама с психичким проблемима. Појединци који пате од менталне болести су песимистични у погледу своје будуће продуктивности, инвестиција и развоја свог менталног здравља, и као резултат тога они мање раде, троше и улажу, уз истовремену несклоност ка фокусираном лечењу (што појачава њихову менталну болест).

Терапија и лечење

Поменути извештај Светске здравствене организације даје важне препоруке за акцију. Препоручује се хитно повећавање улагања у систем превенције и лечења психичких болести, пре свега обезбеђивањем одговарајућих средстава и људских ресурса. Нужно је преобликовати средине које утичу на ментално здравље, укључујући домове, заједнице, школе, радна места, здравствене услуге, природна окружења. Наглашава се ургентност спровођења конкретних акција за побољшање окружења за ментално здравље, као што је јачање акције против насиља од стране интимног партнера и злостављања и занемаривања деце (сексуално злостављање у детињству и виктимизација малтретираних главни су узроци депресије).

Додатно, инсистира се на увођењу програма социјалног и емоционалног учења уз сузбијање малтретирања у школама, као и на повећању финансијске и друге подршке за особе с менталним здравственим проблемима. Процена да би повећање могућности неге за уобичајена стања менталног здравља (депресија и анксиозност) донело пет пута веће користи за друштво у односу на уложена средстава мотивишућа је за даље акције на плану превенције и ублажавања последица менталних болести.

Оно што је најважније, досадашњи напредак у терапији и лечењу значајно је побољшао ефикасност – и смањио трошкове – бриге о људима који пате од менталних болести, чак и на местима која традиционално немају приступ услугама менталног здравља. Охрабрује да су се најперспективнији нови третмани за најчешће поремећаје расположења и анксиозности појавили захваљујући технолошким иновацијама. Повезано с тим, како се интернет и мобилна технологија шире, психолошки третмани више нису ограничени на оне који могу да посете ординацију психотерапеута.

Веома је важна промена јавног дискурса о менталним обољењима и елиминисања става да је реч о „болестима луксуза“. Наиме, док на Западу већина људи и даље гледа на менталне болести као на проблем с којим се суочавају појединци и породице, не посматрајући их као друштвени и политички изазов са значајним економским и политичким импликацијама, у земљама у развоју се брига за ментално здравље види као луксуз који људи који живе у тешком сиромаштву или усред насилних сукоба не могу себи приуштити. У стварности, у земљама свих нивоа богатства и развоја менталне болести утичу на скоро сваки аспект друштва и економије.

Ипак, далеко од тога да је проблем једнако третиран у богатим и у земљама Трећег света. Наиме, док се у државама Запада лечи 70% особа с психозом, тек свака осма особа са истом болешћу добија менталну здравствену заштиту у сиромашним земљама „Глобалног Југа“. Чак и у високоразвијеним земљама само једна трећина особа с депресијом добија формалну менталну здравствену негу, што је ипак десет пута већи обухват него у земљама у развоју.

Да би се ситуација додатно унапредила мора се мењати начин на који људи – укључујући и оне с менталним поремећајима – размишљају и говоре о психичким болестима. Наиме, креатори политике и службеници јавног здравља виде менталне болести као фундаментално различите од других медицинских проблема. Међутим, баш као и друге болести, ментална обољења су поремећаји телесног органа – мозга, и у том погледу се не разликују од других болести.