Реформ торта електропривреде и хронологија једне оставке: Структурне реформе и случај Душана Вујовића štampaj

„Сећам се добро насловне стране Политике из 1985. године и наслова – Goodbye, Stand by.“ Овим речима је 2018. тадашњи министар финансија Душан Вујовић, учествујући на Копаоник бизнис форуму, описао како је пропала прва српска фискална консолидација. Она коју је почетком осамдесетих година спровела председница Савезног извршног већа Милка Планинц, да би у мају 1985. године Србија раскинула аранжман са Међународним монетарним фондом (ММФ).

На том Копаоник бизнис форуму иза Душана Вујовића била је прва успешна фаза фискалне консолидације, а испред њега – излазна врата Владе Републике Србије. Неколико недеља касније поднео је оставку. За говорницом главне сале у Хотелу „Гранд” на Копаонику то јутро, учесницима Форума рекао је како је Србија, пре ове успешне фискалне консолидације, имала четири неуспешне. Прву Милке Планинц, другу Анте Марковића, трећу Драгослава Аврамовића и четврту, коју су спровеле нове демократске власти после 2000. године. Све четири су имале успешан први корак и донеле неку врсту макроекономске стабилизације. Пале су на другом кораку. 

Месец дана касније 5. априла 2018. Душан Вујовић био је гост Савеза економиста Србије. Пред тридесетак присутних, у сали библиотеке „Никола Пашић”, отишао је корак даље и заправо објаснио шта је тај други корак на коме су, током протекле четири деценије, после првих успешних резултата, пропадале све наше фискалне консолидације. На српском путу реформи постоји једна црна тачка, рекао је тада. То су структурне реформе.

„Ми смо четири пута били на тој кривини и четири пута скренули смо са друма, низбрдо, кроз трње својим пречицама и странпутицама”, рекао је тада Вујовић. Свима који су то вече били у тој сали било је јасно: Вујовић већ говори као одлазећи министар финансија, а његов наследник на тој функцији стајаће на истој црној тачки на којој су пре њега стајали Милка Планинц, Анте Марковић, Драгослав Аврамовић и чланови владе Зорана Ђинђића после 2000. године.

Пет година касније у главној  сали Хотела „Гранд”, са исте бине министарка енергетике Дубравка Ђедовић учесницима Копаоник бизнис форума је поручила следеће: „Ова, 2023, биће година реформи енергетског сектора. Кризе и јесу време када се проблеми решавају”, рекла је ресорна министарка.

Пошто струја?

На истом догађају Душан Бајатовић, директор „Србијагаса” рекао је како ће гас морати да поскупи. Све то чуло се након што је нови шеф мисије ММФ-а Доналд Мегетиген за говорницом изјавио како „није време за заустављање раста цена енергената”.

Цене струје и гаса ће наставити да расту како би се зауставило „фискално крварење”. Тако је издатке у овогодишњем и прошлогодишњем буџету (112 и 130 милијарди динара)за покривање губитака енергетских компанија описала Јулија Устјугова, шефица канцеларије ММФ-а у Београду.

Према процени Павла Петровића, председника Фискалног савета, укупан буџетски трошак нереформисаних енергетских компанија биће од три до 3,5 милијарде евра. Како је појаснио, досад је потрошено 2,4 милијарде евра, а планирано је још око 700 милиона. Професор Петровић изнео је и следећи податак: производња у ЕПС-у је чак 15 одсто мања него 2013. године, а ова компанија „урушена је дугогодишњим лошим управљањем, нарочито пред кризу“.

В.д. директор ЕПС-а Мирослав Томашевић професору Петровићу је одговорио отвореним писмом и рекао како је Фискални савет користио старе податке као и да је ова компанија у последњем тромесечју прошле године пословала позитивно. Томашевић је позвао Фискални савет да дође на састанак у ЕПС и упозна их са новим подацима.

Ипак, укупан резултат ЕПС-а на крају године био је негативан.

Стојан Стаменковић у најновијем броју билтена Макроекономске анализе и трендови, објављеном 13. марта, примећује да су неки негативни трендови преокренути.   

„У сектору снабдевање електричном енергијом, гасом и паром производња је међугодишње опадала у свим месецима почев од средине 2021. до, закључно, октобра 2022. Просечан међугодишњи пад у тим месецима био је 9 одсто. У новембру долази до заокрета и раста за 8 одсто, у децембру за 11,3 одсто и у јануару 2023. за 12,5 одсто. Увоз је сада замењен извозом струје”, написао је Стаменковић у МАТ-у.

Мора ли, ипак, Србија сада да настави тамо где је стала у пролеће 2018. године и да реформише јавна предузећа, пре свих ЕПС и Србијагас, питали смо бившег министра финансија Душана Вујовића.

„Поново се налазимо у ситуацији у којој морамо да рестартујемо моторе раста и уравнотеженог и стабилног развоја”, каже у разговору за Око магазин Вујовић, који је ове године поново учествовао на Копаоник бизнис форуму. „То је изнуђено. Говоримо о потреби структурних реформи ЕПС-а, Србијагаса, Железница, Путева Србије, свих јавних предузећа који пружају виталне услуге. То је наставак оног процеса који није доведен до финала тада и који сада треба да створи амбијент који привлачи приватне инвестиције. А није доведен до финала због комбинације низа политичких, социјалних и других фактора“, каже Вујовић и подсећа да је и та реформа била део програма који је са ММФ-ом договорен 2015. године у новембру, када је земља била суочена са банкротом.

Како је Вујовић раније сведочио, Дејвид Липтон из ММФ-а је тада у Вашингтону на папиру нацртао трокраки „мерцедесов“ знак. Први крак су биле реформе јавних финансија и подразумевале су уравнотежење буџета. Други крак је била финансијска стабилност, а трећи реформе компанија у државном власништву.

„У почетку смо имали блок сагласност да се све договорено спроведе. Имали смо договорена законска решења према којима Министарство привреде покреће поступак идентификације водећих кадровских позиција, стручњака у јавним предузећима и онда кратку листу даље предлаже Министарству финансија на одобрење, а онда даље Влади на усвајање. Са циљем да би се пословање јавних предузећа унапредило. Видимо да је оно што се догодило ишло у обрнутом правцу. Именовани су људи по партијским и социјалним критеријумима. Пропусти којима се данас бавимо су резултат тога. И прошле године ребаланс буџета је био превасходно усмерен на те пропусте. Имали смо пребачај пореских прихода, нисмо имали пребачај било ког расхода, ни за плате, ни за социјална давања. Дефицит је искључиво био резултат трошкова које смо имали због губитака у енергетском сектору“, каже Вујовић.

Политички прозор

Фискалну консолидацију, коју је на пример Доналд Мегетиген, шеф мисије ММФ-а, на Копаоник бизнис форуму описао као једну од „најбољих реформи Фонда у региону“ спровео је Душан Вујовић. Политичку одлуку, која је подразумевала и тешке мере смањења плата и пензија, морао је да донесе тадашњи премијер Александар Вучић.

„Ја сам захвалан на политичком прозору за реформе који је мени отворен“, рекао је у пролеће 2018. године Душан Вујовић.

Да ли то значи да тог политичког прозора за реформу јавних предузећа тада није било, питали смо некадашњег министра финансија.

„У праву сте, политички консензус је јако битан. Програм је застао јер је изгубио подршку. Имали смо страшно противљење старих структура у тим фирмама, јер је реформа подразумевала промену структуре запослених у предузећима, начина одлучивања... Мало се прича о томе којим политичким притисцима је политичко руководство изложено у покушају да нешто промени“, каже Вујовић за Око и додаје да је зато некада приватизација и предаја штафете странцима лакши излаз, јер они долазе без политичких очекивања, а њихове одлуке се прихватају, иако су можда и грубље и нису најбоље.

У разговору за Око Вујовић каже да би и синдикати ЕПС-а требало да буду свесни да, уколико се супротставе променама које после пет година донесу губитак већи од  две милијарде  евра, да онда њихова борба за плате има огроман фискални трошак.

„Нисам ни дошао као политички именован човек, већ да одрадим стручни део посла“, каже Вујовић и даље наводи да смо 2015. године такође били у изнудици јер је држава била на рубу банкрота.

За Око магазин, ипак, први пут открива да је његов првобитни предлог, када је о пензијама реч, био другачији.

Дефицит Пензионог фонда тада је био једнак укупном мањку у буџету и износио је око 250 милијарди динара. „То је било неодрживо, држава је морала јавно да каже ПИО фонду: извините, морате да смањите дефицит и да га доведете на разумну меру. Било је коректније да се држава фокусирала само на субвенције пензионом фонду. Није требало да одређује смањење пензија“, рекао је Вујовић.

На питање да ли то значи да његов иницијални предлог о субвенцијама није прихваћен, Вујовић каже: „Није био прихваћен, него је замењен директним смањењем пензија“, одговара и додаје да је одлука била донета „стандардним процесом одлучивања где се зна ко је доносио одлуке“.

А на питање да ли је то био предлог председника републике, каже: „Управо тако. И моја лична порука њему је да је сувише осетљив не те политичке притиске. Он је, као што је мој претходник Лазар Крстић рекао, меканог срца, иако делује груб. Он је ту попустио и рекао: ја ћу боље сам. А требало је да пребаци одговорност ПИО фонду и каже: господо, ви распишите обвезнице, покријете тај дуг или смањите пензије.“

Хроничне болести и политичка воља

Ситуацију у којој се српска економија тада налазила упоређује са краткорочном и хроничном болешћу: „Ако краткорочни проблем решите, а то је фискална консолидација, дугорочни проблем остаје. Е, ми нисмо имали политичке снаге да у томе истрајемо. Надали смо се две, три године, а кад је постало јасно рекао сам да ја даље не могу, да сам испунио свој мандат, јер нисмо имали простор за то“, каже Вујовић за Око магазин. „Оставку сам поднео после четири године зато што сам видео да даље, у тим условима, то није могло да се спроведе. Нас и даље чекају ствари које нисмо довели до финала онда. А нисмо довели до финала реална очекивања народа од државе. Код нас народ мисли да је могуће боље здравство и школство, а да не плати порез“, закључује Вујовић.

Зато је данас, каже, поскупљење струје и гаса први и неопходан услов за реформе ЕПС-а и Србијагаса. Јер се енергенти не могу продавати по цени нижој од продајне или набавне. Али то није једини услов.

„Неопходне су и инвестиције и професионални менаџмент и улагање у зелену енергију и диверсификација енергетских извора“, рекао је Вујовић на једном од панела на овогодишњем Копаоник бизнис форуму.

У меморандуму са ММФ-ом, који је наша влада потписала, наведено је да ће, након поскупљења у јануару од 8 одсто, струја морати исто толико да покупи и у мају.

Наведени су и конкретни датуми када ће поскупети гас: у мају 10 одсто, а нова поскупљења планирана су и за новембар ове године и мај 2024. године.

Добра вест је да цена енергената на глобалном тржишту сада пада и да се након „савршене енергетске олује“ у којој се Србија прошле године нашла, ситуација на светском тржишту, када је о ценама реч, смирује. Из статистике се види и опоравак производње струје, али и производње угља.

Реформа је, иначе, плеоназам за тешке и за грађане врло болне мере. А све реформе су увек такве. Болне. И цену увек морају да плате грађани.

Али ни ММФ, ни креатори економске политике не би требало да реформе енергетских компанија заснивају само на поскупљењу. Односно, да цену реформи не плате опет само грађани.

Јер, у време док је Душан Вујовић био министар, а Србија имала аранжман са ММФ-ом, реформа ЕПС-а је и почела поскупљењем. Струја је поскупела и 2015. и 2016. и 2017. године.  Сви други проблеми у ЕПС-у су остали.

Министар финансија Синиша Мали сада има исти задатак. Да заврши оно што пре њега нису ни Милка Планинц, ни Анте Марковић, ни Драгослав Аврамовић, ни Влада Зорана Ђинђића после 2000. године. Реформу јавних предузећа.

Српске реформе међу економистима ушле су и у виц који се већ годинама препричава. Јер, пре више од 10 година Стојан Стаменковић, један од аутора МАТ-а, одговарајући на питање о томе зашто се у Србији о реформама јавних предузећа говори још од времена Милке Планинц до данас, љутито рекао:

„Зато што и мој унук зна да је једина реформа која у Србији успева реформ торта.“