Валутна трка на глобалном тржишту: Регионални јуан против глобалног долара

Кина по скоро свим важнијим агрегатним економским индикаторима заузима прво место у свету: има највећу индустрију, извоз, БДП по куповној моћи. Чак је и финансијски сектор те земље, кога чине неке од највећих светских банака, сада глобално водећи са невероватних 60 хиљада милијарди долара у активи, што чини 340% БДП-а те земље.

И поред наведеног, валута под контролом Пекинга је релативно мало коришћена у међународним трансакцијама. Главни разлози су њена неконвертибилност (јуан не може слободно да буде трансферисан у и из земље), што је повезано и са неспремношћу Пекинга да одустане од извозно оријентисаног раста (што значи да не може се креира пожељан вишак увоза над извозом ради стварања довољне ликвидности у датој валути). Додатно, финансијско тржиште, а посебно тржиште обвезница, далеко је мање ликвидно него америчко.

Да ли је онда страх многих западних аналитичара да би јуан ускоро могао да парира долару неоснован, тј. у супротности са „стањем на терену’’, где се могу видети неимпресивни показатељи о учешћу те монете у разним врстама глобалних трансакција. Одговор на ово питање чини се да нико поуздано не зна. Чињеница јесте да је долар сада хегемон, али је потенцијал ренминбија да „смањи геп’’ оно што је загонетка.

Убрзавање интернационализације јуана

Западне санкције Москви су дале прилику Пекингу да појача своје напоре на већој употреби ренминбија као алтернативне валуте за међународна плаћања. До тада, скоро деценију и по дуги покушаји били су релативно неуспешни, док је овога пута ситуација нешто другачија. Наиме, Пекинг коначно има реалнији приступ у интернационализацији своје валуте, будући да је фокус на промоцији јуана у спољној размени (Кина је водећи трговински партнер за скоро две трећине држава у свету!), као и кредитирању земаља Глобалног Југа.

Тако је употреба ренминбија за обрачун трговине са другим државама, као и у јуану деноминирано финансирање бројних земаља у развоју (ЗУР), у снажном порасту од првог тромесечја 2022, и поред депресијације кинеске монете. Прекограничне трансакције деноминоване у тој валути су у првих девет месеци 2023. порасле за 24%, док је просечни раст од 2018. износио чак 37%.

С интернационализацијом јуана испреплетана је и једна наизглед неповезана динамика. Наиме, до сада први пут забежен, пад укупних страних инвестиција у Кини трећем тромесечју ове године првобитно је изгледао као лоша вест за другу економију света. Међутим, све указује да је тај нови тренд условљен веома прецизном калкулацијом ино-корпорација у тој земљи.

Наиме, драстично нижи трошкови задуживања у односу на САД (мерено приносима на десетогодишње трезорске обвезнице диференцијал износи високих 1,7 процентних поена у новембру 2023), мотивишу мултинационалне компаније да замене зајмове својих филијала јефитниијим кинеским финансирањем. Фирме сада могу да се задужују и у Кини по нижим каматама и скоро све могу зарадити већи приход на своје финансијске резерве тако што ће их преместити у иностранство, пре свега у САД.

Ова само наизглед неповољна тенденција, праћена израженим геополитичким напетостима, извесно помаже интернационализацији јуана. Поменута разлика у приносима на активе у ренмбинбијама и западним монетама је већ довела до тога да су ино-компаније лоциране у Кини током првих осам месеци ове године повећале квантум својих обвезница деноминованих у јуанима („Панда бондс”) за чак 58% у поређењу са са истим периодом 2022.

Додатно, кинески државни зајмодавци направили су „отклон од долара’’, када су у питању њихови кредити земљама са ниским и средњим приходима (те је удео нових обавеза у ренминбијима порастао са 6% у 2013. на 50% у 2021, са тенденцијом даљег раста). Подстичући међународну употребу јуана, многе од ових зајмова централна банка (ЦБ) Кине је дала земљама које су у дуговима, а примаоци су могли да користе јуан за отплату кинеских кредитора и ММФ-а (тако чувајући своје оскудне доларске резерве за друге потребе). На руку Пекингу иде и то што земље које се задужују у јуанима чешће користе ту валуту за међународна плаћања.

Као што је речено, фокус је на трговини. Кина форсира употребу ренминбија за плаћање свог увоза, на чему прилично брзо напредује. Скоро 30% увоза услуга већ је деноминирано у ренминбију, док кинеска трговина робом која је фактурисана у домаћој валути износи 23%. Гледано агрегатно, тренутно се више од половине међународних трансакција Кине обрачунава у сопственој валути.

Ублажавање проблема оскудности јуана у иностранству

Услед нелиберализованости платног биланса, ликвидност у ‘off-shore’ (‘изван-земље’) ренминбијама је често ограничена, ометајући ширу употребу валуте. Увиђајући проблем и желевши да олакша међународну употребу јуана, Централна банка (ЦБ) Кине је успоставила билатералне своп линије са 40 централних банака широм света, тиме омогућивши тим ЦБ да по потреби добију ренминби у замену за сопствену валуту. Стављање ренминбија на располагање страним владама је предуслов за његову ширу употребу, а способност да се делује као зајмодавац у крајњој инстанци у временима кризе је кључна функција резервне валуте (додатно, своп линије стварају поверење да увек може доћи до ликвидности у јуанима од стране кинеске ЦБ).

Још важнији корак било је оснивање офшор клиринг банака у 25 земаља, јер иностране финансијске институције сада могу да врше трансакције у јуанима директно са локалном клириншком банком, радећи у истој временској зони, користећи исти језик и правни оквир (пре тога, услед  ограничења капиталног рачуна, од страних банака се тражило да измирују трансакције у јуанима преко кинеских локалних кореспондентских банака, што је било често скупо и дуго). Последично, јуан је постао шире прихваћен у прекограничним плаћањима азијских земаља, као и у неким деловима Латинске Америке и Африке, што се може делимично објаснити близином када је у питању Азија, те политичком блискошћу и интензитетом трговинских веза (офшор тржиште уверава менаџере резерви ЦБ и друге инвеститоре да могу по потреби да конвертују ренминбије које поседују у доларе по предвидљивим курсевима).

Кинески прекогранични међубанкарски систем плаћања (CIPS) је у ствари клириншка кућа и њиме се делимично имитира SWIFT или амерички CHIPS. Иако је вредност трансакција у односу на амерички еквивалент мања чак 30 пута, њиме су ипак постављене основе за обављање масовних прекограничних плаћања у ренминбијима.

Још увек релативно скромна глобална употреба јуана

Од почетка пандемије Ковида 19 повећање међународне употребе ренминбија је евидентно у плаћањима (пре свега у трговинским трансакцијама), инвестицијама (потражња за имовином у ренминбијима од страних инвеститора, укључујући и централне банке) и финансирању (интензивирани су кредити кинеских банака, укључујући и ЦБ Кине – кроз свопове – као и издавање обвезница деноминираних у јуанима). Трговинске и финансијске везе са Кином су главни покретачи прекограничних плаћања у ренминбију, али само за земље које учествују у иницијативи „Појас и пут“ („Пут свиле’’).

И узимање зајмова из Кине у значајној мери објашњава билатералне прекограничне трансакције у ренминбију. Проширење билатералних линија размене деноминираних у јуанима од стране ЦБ Кине и успостављање клириншких кућа у ренминбију у иностранству разлог је повећане прекограничне употребе јуана, али опет за земље које су чланице иницијативе „Појас и пут“. Међутим, шеме квалификованих страних институционалних инвеститора, које одобрава кинески финансијски регулатор, и клириншки центри у ренминбију доприносе подстицању употребе ренминбија међу земљама који нису укључене у „Пут свиле’’. Све ово указује да интернационализација јуана није само природан процес, већ да је добрано подстицана акцијама администрације у Пекингу.

Међутим, иако је напредак несумњив, он, посматрајући податке, није импресиван. Наиме, долар доминира у промету на светским девизним тржиштима јер се скоро 90% трговине садржи ту валуту у једној фази трансакције (евро 31%, јуан 7%). Најмање 85% трговине на спот, терминским и своп девизним тржиштима садржи америчку монету у једној фази трансакције. Половина прекограничних зајмова деноминирана је у долару, а сличан је омер и за међународне дужничке хартије од вредности. Додатно, приближно половина глобалног увоза и извоза се фактурише у доларима упркос пет пута мањем уделу Америке у глобалној трговини. 

Када су у питању SWIFT трансфери (међународни платни систем), долар је у септембру 2023. чинио 46,58% тих трансфера, далеко испред евра и јуана са 23,6%, односно 3,71%.

Америчка монета доминира и у светским девизним резервама. Тако је у другом кварталу 2023. удео у доларима тих резерви износио 58,9%, евро је био на 19,9%, док је удео јуана скромних 2,4% и, што је горе, био је благо опадајући (за 0,4 процентна поена) у односу на 12 месеци раније.

Међународна употреба ренминбија се смањује и у инвестицијама, било приватним или официјелним. Даље, нема значајног повећања удела у трансакцијама нафте у ренминбију (тек око 5%), што је донекле изненађујуће пошто је Кина највећи светски увозник нафте и има посебне аранжмане за обрачуне у ренминбију са великим извозницима (од Русије до Саудијске Арабије).

Удео јуана као валуте којом се финансирају трговински кредити је у снажном расту од фебруара 2022, те је са 2,2% дошао на 5,8% у септембру 2023, постајући друга светска валута по том критеријуму, али ипак остајући далеко испод долара (чији је удео по том индикатору чак 84%).

Процеси дугог трајања

Док ренминби не поседује све кључне карактеристике да би постао глобална резервна валута, Кина подстиче бројне земље да створе (или користе) неопходну инфраструктуру за олакшавање плаћања у својој валути. Ипак, за промену хијерархије у глобалном монетарном систему од кључне важности су основни трговински и инвестициони обрасци. С тим у вези, Регионално свеобухватно економско партнерство које Кина промовише на Пацифику, као и „Пут свиле’’, су од великог значаја за интернационализацију јуана и то услед последичног умножавања економских интеракција, те подстицањем употребе ренминбија у трговини и инвестицијама трећих земаља.

Развој технологије, тј. аутоматизованих платформи за трговање, ће такође ићи на руку јачању релативне улоге ренминбија. Када буде у потпуности имплементиран, дигитални јуан ће функционисати независно од других система плаћања, а будући да ће трансакције бити брже, јефтиније и сигурније, то ће учинити ренминби шире доступним и ликвиднијим.

Међутим, ово су прилично спори процеси. Фундаменталну промену у глобалном финансијском систему, односно детронизацију долара, није реално очекивати ни у наредној деценији. Упркос томе, чини се све извеснијим да ће овај пут Пекинг остварити значајан напредак са глобалном промоцијом своје монете, посебно имајући у виду геополитички мотивисана ограничења употребе долара. Ако се настави још увек релативно брз привредни раст и Кина буде интегрисанија у глобални финансијски систем, ренминби ће имати све важнију улогу, посебно као регионална валута.