Раст бруто домаћег производа и реална моћ српске економије: Утицај годишње суше и електричних панди на БДП

Уместо свећица, три слова на торти: БДП. Тако је крајем прошле радне недеље министар финансија Синиша Мали са својим сарадницима прославио 52. рођендан. Шта је уопште БДП и зашто је креаторима економске политике толико важан да је завршио на врху рођенданске торте од два спрата, са стрелицом која иде узлазно и показује раст? И зашто је председник Александар Вучић недавно, коментаришући резултате за други квартал који је објавио Евростат, званична статистика Европске уније, рекао да би раст БДП-а свима нама „требало да је најважнија вест“.

БПД је скраћеница од „бруто домаћи производ“, а представља све оно што сви грађани и привреда створе за годину дана. То је нека врста нашег укупног националног колача, а заправо је најважнија бројка из националних рачуна земље, представља главни податак из личне карте сваке економије. На енглеском то је gross domestic products (GDP).

БДП и бољи живот

Ипак, шта сви ми имамо од тога кад БДП порасте и зашто је нама важна вест то што је у првом тромесечју раст био 4,7%, а у другом, према флеш (прелиминарној) оцени Републичког завода за статистику, већи за 4,2%?

„Ако изађете на улицу и обичном човеку кажете како БДП у Србији расте 5% и како због тога мора да буде срећан, он ће вас бледо гледати. Питаће се: 'Шта прича овај човек?' Јер, тај податак не значи ништа обичном човеку“, каже за Око магазин Бранимир Јовановић, економиста из Бечког института за међународне економске  студије. „БДП је тренутно у Србији океј, али други индикатори, посебно социјални, нису. Србија има већ годинама стопу сиромаштва која је већа од 20%. Још велики пут треба проћи да би се достигао ниво развоја Европске уније. Оно што је још више забрињавајуће је то што ако погледате брзину конвергенције последњих десетак година, то је јако споро. Просечан доходак у Србији сада је на нивоу од 44% доходка ЕУ“, објашњава Бранимир Јовановић зашто за бољи живот нису важне само добре макроекономске бројке у ексел табели.

Ипак, има ли БДП неке везе са нашим будућим бољим животом?

Александар Томин, помоћник генералног директора Сектора за економска истраживања и статистику Народне банке Србије, каже да се свака држава труди да подигне БДП јер, конкретно, за обичне  раднике то значи да би требало да имају већи расположиви доходак, кроз веће зараде и кроз запошљавање неког члана њихове породице.

„Већи БДП обезбеђује веће пореске приходе држави, која може тим приходима да повећа и социјална давања, пензије, плате и да то све опет врати, на неки начин, кроз потрошњу и инвестиције у инфраструктурне пројекте, и да на тај начин пружи основу за неки раст и у будућем периоду. Сви ми користимо путеве и пруге који су изграђени у претходном периоду, и то све би требало да допринесе квалитету живота обичног човека и бољем животном стандарду“, објашњава Томин.

Иначе, при Влади постоји и Савет за бруто домаћи производ, на чијем челу је премијер, а на тим састанцима требало би да се координирају мере за раст БДП-а.

Раст БДП-а и кредитни рејтинг

Пол Гембл, главни економиста за Србију у рејтинг агенцији Фич, каже да је раст БДП-а важан и због још једне ствари – кредитног рејтинга. Oва рејтинг агенција je 11. августа потврдила кредитни рејтинг Србије на новоу ББ+, уз повећање изгледа са стабилних на позитивне.

Рејтинг ББ+ је неинвестициони рејтинг, а по дефиницији значи да „постоји способност извршења финансијских обавеза, али је присутан ризик промене пословне климе и економских услова, као и знатан кредитни ризик“. На корак је до инвестиционог рејтинга (БББ+) који значи „задовољавајућу способност извршења финансијских обавеза, умерен кредитни ризик“. Изнад овог рејтинга постоје још три боља нивоа, а најбољи је такозвани „трипл еј“ (ААА).

Пола Гембла из Фича питали смо и када ће Србија добити инвестициони рејтинг и од чега то зависи.

„Фактор који је посебно важан за Србију је одржавање овог доброг нивоа привредног раста. Други фактор везан је за буџет. Интересантно је да и при овим великим државним улагањима, које су најављене, Влада и даље планира да смањи удео дуга у односу на БДП. Планира и релативно мали дефицит у буџету. Очигледно је да постоје ризици око реализације пројеката, али ако видимо солидне стопе раста и ако видимо да Влада наставља да смањује удео  државног дуга, онда су то ствари које би могле да доведу до инвестиционог рејтинга“, каже Гембл.

Бранимир Јовановић из Бечког института за међународне економске студије сматра да је сасвим реално да Србија крајем ове или почетком наредне године добије инвестициони рејтинг, међутим, кредитне агенције оцењују само која је вероватноћа да држава врати дуг који је узела.

„Кредитне агенције не дају оцену за то како се лепо живи у тој држави. Оне не мере квалитет живота, стандард, оне мере само која је вероватноћа да држава врати дуг“, објашњава Јовановић.

Бољи кредитни рејтинг ипак значи да ће држава моћи јефтиније да се задужи, па ће због нижих расхода за камате у буџету остати више новца за неке друге издатке. Такође, то истовремено значи да ће и грађани и привреда моћи јефтиније да се задуже код банака.

Овогодишњи раст БДП-а

Председник Александар Вучић је 1. августа у Вили „Мир“ показао и табеле на којима се види да је, према флеш оценама, Србија са растом од 4,2% прва у Европи у другом тромесечју и да „око те вести, односно због тога да ли имате или немате високу стопу раста, можете да доносите све одлуке које се тичу и плата и пензија и напретка једне земље“.

А шта је заправо вест? У првом тромесечју Србија је имала раст од 4,7 %. По том показатељу, Србија је била пета у Европи. Пре нас на листи биле су Украјина, која је у првом тромесечју имала раст од 6,5%, Црна Гора – 6,2%, Турска – 5,7% и Русија – 5,4%. Подаци за друго тромесечје још нису објављени да би могла поуздано да се подвуче црта, али флеш оценa у другом кварталу показује да је раст у Русији и Турској успорио и да је нижи од нашег.

Нису за све земље објављени подаци на сајту Евростата, а за неке се чак и не објављују. У првој половини године раст у еврозони био је 0,7%, показује саопштење Евростата, а рејтинг агенција Фич очекује да ће до краја године раст достићи 0,8%.

За Србију, у рејтинг агенцији Фич очекују да раст до краја године буде 3,8%, а у наредном периоду очекују успоравање раста. Томе ће допринети пад личне потрошње у другој половини године, која је снажно расла од средине прошле године, сматрају у Фичу.

„Свакако ћете до краја године бити прилично високо на тој листи. Када погледате нашу прогнозу за еврозону у целини, то је 0,8%, а за Србију је 3,8%. Дакле, то је веома значајна разлика“, каже Гембл.

Стубови раста

Србија је, иначе, увозно оријентисана економија и обично је из Европе увозила и добре и лоше трендове, а европска економија стагнира, па је питање шта је наш унутрашњи извор раста и зашто нисмо из Европе увезли и стагнацију, јер земље које су наши главни спољно-трговински партнери или стагнирају или су близу рецесије. Немачка економија се врти око нуле, у првом кварталу имала је пад од 0,8%, у другом раст од свега 0,3%. Око јединице се врти француска економија, са растом од 1,3 у првом кварталу и 0,7% у другом. Италија ни до јединице не добацује, у првом тромесечју остварила је раст од 0,7%. Подаци за други квартал још нису објављени.

Шта је онда наш унутрашњи извор раста?

Бранимир Јовановић каже да се наш раст заснива на два стуба, један су велике државне, други велике стране инвестиције. Али и да то истовремено открива слабост нашег раста, а то је низак ниво домаћих улагања.

Пол Гембл каже да је одговор у диверсификацији, односно чињеници да наше стране инвестиције не долазе више из једног (европског) извора, као и да је наш извоз географски распоређен, па одлази и на друге континенте, попут Азије, на пример. Као потенцијал за раст Гембл види и велике инфраструктурне радове који су повезани са изложбом Експо 2027.

Ипак, радна снага може да буде Ахилова пета нашег раста, јер се у одређеним секторима примећује недостатак радника са вештинама, сматра Гембл. Креатори економске политике тај јаз који постоји на тржишту рада покушавају да допуне увозом радника из региона преко пројекта „Отворени Балкан“.

Шта су били носиоци нашег раста види се у Извештају о инфлацији Народне банке Србије, али и у саопштењу Републичког завода за статистику.

Услужни сектори су наставили да убрзавају раст на 5,6% у другом тромесечју, пре свега због раста промета у трговини (8,3%). Раст је забележен и у угоститељству, а порасла је и индустријска производња, због раста рударства и прерађивачке индустрије. И грађевинарство је, такође, један од носилаца раста у првој половини године.

Успоравање у трећем кварталу

У трећем кварталу ће, због суше која утиче на пољопривреду, али и на производњу струје у хидроелектранама, вероватно бити остварена нижа стопа раста.

Милица Рилак, новинарка портала Бизнис.рс, каже да се одувек  говори о томе да се ремонти у ЕПС-у раде током лета, зато што се у том периоду мање троши струје, али сада се клима променила. „Објављени су подаци да је потрошња струје овог лета 30% већа него у истом периоду прошле године. Стижу подаци и о томе колико је суша утицала на пољопривреду, на производњу воћа, кукуруза... То су неке системске ствари које не може да реши одлука државе да уложи у неки пут или у неку пругу и да на тај начин елиминише минус који ће настати због климатских промена и тих ствари које долазе са неба, које не зависе од нас“, објашњава она.

У четвртом кварталу на већи раст би могла да утиче производња електричног аутомобила у Стелантису. На годишњем нивоу „панда“ би требало да донесе нових 350 милиона евра. Такође, почеће са радом ремонтовани електроенергетски системи, затим и Костолац Б, а креатори економске политике изгледа да тражњу, за коју се очекује да иде надоле, желе да опораве повећањем пензија од 1. децембра.

Реална економска снага Србије

Ипак, све и да Србија до краја године буде на врху европске листе то не значи да ће брзина којом расте наша привреда бити одраз наше реалне економске снаге.

Новинарка Милица Рилак каже да, ако се послужимо метафором из физике, према којој је сила једнако маса пута убрзање, онда је наш раст БДП-а одличан, али наша маса је релативно мала. „Иако је то убрзање велико, тај ефекат економске силе или снаге је релативно мали“, сматра она.

А шта ова метафора значи најбоље ће нам рећи бројке. Односно, раст БДП-а изражен у парама.

Кад права економска сила, Немачка на пример, порасте само један одсто, то значи да су Немци направили нових 38 милијарди евра. Кад Србија, на пример, порасте 4%, то значи да смо сви ми, и грађани и привреда, направили нових 2,8 милијарди евра. Односно, преведено у паре, немачка „јединица“ од наше „четворке“ већа је чак тринаест пута.

Да би српски БДП постао сила попут немачког, требало би да буде чак 54 пута већи. Ипак, није реално Србију поредити са Немачком, која има 80 милиона становника. Али, рецимо, аустријски БДП је 7 пута већи од нашег, a ова земља има 9 милиона становника.

Зато нам сваке године треба раст од бар 5%, да бисмо смањили разлику између нас и економског врха Европе.