Да ли ће цена сирове нафте наставити да пада до краја ове деценије: Диктат тржишта и геополитике štampaj

Трећег септембра цена сирове нафте типа Брент износи 77 долара и налази се три узастопне недеље у паду. Наиме, цене овог енергента су у последње време под притиском, под утицајем забринутости због потенцијалног успоравања тражње из Кине, која је њен огроман увозник, те најављеног повећања понуде од стране водећих произвођача, окупљених у ОПЕК+ (Саудијска Арабија, Кувајт, Ирак, Емирати, Русија…).

Заједно са значајним падом цена сирове нафте, посебно после „пика“ у априлу ове године, практично све важније референтне агенције који се баве ове врстом прогноза пројектују наставак тог тренда. Довољно је погледати само фјучерсе на нафту, који указују колика је цена за испоруку овог енергента на одређени датум (тако су тренутно Brent Oil Futures око 73 долара за испоруку у децембру 2025.

Дугорочне прогнозе

Да није реч само о краткорочном тренду, већ да су у питању дугорочни фактори који опредељују понуду и тражњу „црног злата“, указује и анализа Међународне агенције за енергију. Наиме, иако пројектује наставак повећања глобалне потрошње нафте (за скромних 1% годишње), очекивани прирасти ће бити двоструко нижи у поређењу са нпр. 2023. У студији се потенцира да је успоравање потрошње сирове нафте последица експанзије електричних возила и повећања ефикасности, као и споријег привредног раста у Кини.

Додатно, иако ће дисциплина у ОПЕК+ спречавати веће повећање продукције сирове нафте, раст понуде ће се ипак убрзати током 2025, подстакнут очекиваним снажним повећањем производње изван ОПЕК+, углавном у САД, Канади и Бразилу (истовремено, и поред санкција, руска производња нафте остаће на сличном нивоу, на око 9,3 милиона барела дневно, што је тек око 3% ниже од продукције током 2021).

The Economy Forecast Agency, такође, предвиђа силазну путању цена нафте, која ће се септембра 2026. плаћати 20% мање него тренутно (63 долара за барел). И Fitch Ratings пројектује пад цена сирове нафте током преосталог дела ове и у 2025. години. Наиме, прогнозира се да ће цена сирове нафте типа Брент у просеку износити 70 долара за барел током наредне године, што је за десетину мање него што је тренутна котација.

Овоме доприноси више фактора, пре свега одлука ОПЕК+ да постепено укине додатна смањења производње, у укупном износу од 2,2 милиона барела дневно, од октобра 2024. до септембра 2025. (јасно је да је картел водећих светских извозника нафте спреман да чува свој тржишни удео, макар то значило и нешто ниже цене). Скоро рекордна производња у САД, последица експанзије продукције из уљних шкриљаца од 2014. (када је услед наглог раста цена „црног злата“ и овај скупљи метод доласка до нафте постао исплатив), ће вероватно довести до вишкова на тржишту наредних година. Додатно, оно што ограничава потенцијална повећања цена нафте је огромни резервни капацитет ОПЕК+, од скоро шест милиона барела дневно (што је око 6% укупне светске производње или потрошње), који је, као оруђе картела за генерисање екстрапрофита, добрим делом „одговоран“ зашто цене нису далеко ниже.

У анализи Fitch Ratings-а се потенцира да ће се силазни тренд наставити и током 2026. и 2027, када се очекује да просечна цена Брента буде 65 долара за барел (ради се о текућим не-инфлационираним доларима). У тзв. stress сценарију, цене нафте би током периода 2025-2027. могле бити између 35 и 48 долара за барел. Голдман Сакс је такође снизио своју прогнозу цене нафте за 2024. за чак 12%, пре свега због раста производње у САД.

С друге стране, смањење понуде од стране ОПЕК+, потенцијални економски опоравак у Кини, као и ризик од рецесије у САД, би могли лимитирати пад цена нафте. Ваља поменути и референтне анализе урађене за ОПЕК, где се потенцира да ће потражња и даље расти упркос појави електричних аутомобила (процењује се да ће масовна експанзија ваздушног саобраћаја неутралисати редукцију тражње услед развоја алтернативних извора енергије). На раст тражње за „црним златом“ утицаће и њена фактичка незаобилазност као сировине за производњу пластике, лекова и многих хемијских производа.

Када су у питању средњорочне и дугорочне пројекције, очекивања су да ће удео светске енергије произведене из фосилних горива опадати што ће, поред осталог, узроковати ниже цене нафте. Према Међународној агенције за енергију, просечна цена нафте типа Брент ће износити 73 долара за барел у 2030. Имајући у виду да су цене изражене у текућим доларима, тј. да је инфлација није укалкулисана, јасно је да се у реалном изразу очекује знатан пад цене овог енергента до краја ове деценије.

Још мрачнију прогнозу за произвођаче „црног злата“ даје Wood Mackenzie, консултантска фирма за област енергетике, која у сценарију у коме би се глобална потрошња горива ускладила са циљевима емисија који су постављени за ограничавање глобалног загрејавања, предвиђа да би цене нафте у 2030. могле износити скромних 40 долара по барелу.

Како је геополитика диктирала цене нафте

Оно што се свакако не може прогнозирати су евентуални конфликти. У својим пројекцијама Светска банка упозорава да ако би сукоб Израела и Хамаса прерастао у регионални рат, цене нафте би могле достићи 150 долара 2024, што би значило њихово дуплирање. Наиме, ескалација сукоба могла би у најгорем сценарију да смањи глобалну понуду нафте за чак осам милиона барела дневно, што је практично идентично смањењу понуде од 7,5% током престанка снабдевања светског тржишта нафтом од стране арапских земаља 1973.

Ипак, за разлику од 1970-их, данас су економије широм света много отпорније, те би далеко успешније поднеле драстичне поремећаје у снабдевању нафтом. Наиме, сам значај нафте за глобалну привреду, мерен њеним уделом у светском БДП-у, је троструко мањи него што је био током Првог и Другог нафтног шока.

Колико може да буду важан ефекат ратова, тероризма, револуција и интерних побуна, глобалних финансијских или пандемијом узрокованих криза, пластично може указати кратак осврт на кретање цена сирове нафте у последњих педесетак година. Наравно, ефекат оваквих дешавања није дугог трајања и не треба сметнути с ума да су главни генератори глобалних цена сирове нафте њена понуда и тражња, ниво залиха, те тенденције привредног раста на светском нивоу, које се посредно одражавају на производњу и потрошњу нафте.

Цена сирове нафте била је релативно стабилна до 1970-их, а њен први снажнији раст уследио је 1973. са ОПЕК-овим нафтним ембаргом према државама које су подржале Израел током његовог рата са Египтом и Сиријом (Први нафтни шок). Иранска револуција 1979. и почетак иранско-ирачког рата довели су до новог драматичног раста цена (Други нафтни шок). Нови снажан раст цена „црног злата“ уследио је са ирачком инвазијом Кувајта 1990, те првим Заливским ратом 1991.

Сличан ефекат на раст цена имали су Азијска финансијска криза 1997-98, терористички напад на САД 11. септембра 2001, генерални штрајк у главној државној нафтној компанији Венецуеле 2022-23, Светска финансијска криза 2007-08, Арапско пролеће почетком 2010-их (пре свега побуне у Египту и Либији), те Сиријски грађански рат (од 2011).

С друге стране, презасићеност (глут) светског тржишта нафтом 2013. довело је до највећег пада цена у модерној историји током периода 2014-2016, од чак 70%. Потом је снажна рецесија на глобалном нивоу узрокована пандемијом Ковида, појачана руско-арабијским нафтним конфликтом, узроковала драстичан пад цене сирове нафте (за чак 65%), али су цене већ током 2021. знатно порасле, с почетком опоравка од пандемијом индуковане глобалне рецесије. Цене нафте су опет краткорочно повећане крајем 2021, с антиципацијом рата у Украјини, али је већ од јуна 2022. уследио њихов пад, који је од априла ове године настављен.

Импликације за Србију

Промене цена сирове нафте имају значајан утицај на нашу земљу, која око 85% потреба за овим енергентом добија из увоза. Последично, ако су берзанске котације сирове нафте у паду то значи мањи робни увоз Србије и самим тим нижи платнобилансни дефицит. У својим анализама које се односе на кретање инфлације, као и платнобилансне тенденције, Народна банка Србије користећи фјучерсе на нафту, који у ствари показују колико ће бити цена датог типа сирове нафте одређеног датума у будућности (када ће се извршити њена испорука), процењује колика ће бити инфлација у земљи, те каква ће бити динамика домаћег робног увоза (и спољнотрговинског дефицита).

Тзв. пондер горива (укључујући и мазива) за путничка возила износи 6,22. То значи да сваки раст цена бензина, дизела или мазива на домаћим пумпама за нпр. 10% подиже укупну инфлацију у земљи за 0,6%. У теорији, нафта може поскупети на светском тржишту а да се то не одрази на раст малопродајних цена разних типова бензина и дизела ако би нафтне компаније, односно малопродавци, снизили своје маргине зараде (што се ретко дешава, и још важније, далеко чешћи случај је да дате корпорације подигну своје цене), или би пак држава смањила акцизе на њих.

Међутим, имајући у виду да су акцизе на овај производ један од најважнијих буџетских прихода, таква врста мера се доноси само у случају снажнијег раста цена сирове нафте на светском тржишту. Наиме, практично у свим земљама ЕУ, као и региона, акцизе на бензин су релативно високе (за разлику од нпр. САД или Русије, које су велики произвођачи нафте, па је тако цена бензина на пумпама у Русији око два и по пута нижа).

Тако су у претходној години приходи домаћег буџета по основу акциза на деривате нафте износили 196 милијарди динара (близу 1,7 милијарди евра), и чинили су 5,6% свих државних прихода. Имајући у виду да су приходи по овом основу у првој половини 2024. виши за чак 18%, реално је очекивати да они пређу 230 милијарди динара (и приближе се износу од две милијарде евра) ове године. Колико је то значајан фискални приход државе указује поређење са издацима на субвенције у 2023. који су били тек нешто виши и које приходи по основу акциза на деривате нафте покривају 92%.

Овде је важно додати да су буџетски приходи по основу опорезивања потрошње бензина и дизела у пракси за око 50% виши, будући да се поред акциза обрачунава и порез на промет, који износи 20%. У суштини, када купите литар бензина на пумпи, око половине новца који платите „убире“ држава (од чега две трећине чине акцизе, а трећину порез на промет).

Дакле, ако се пројекције бројних референтних агенција остваре и цена „црног злата“ у годинама које долазе буде нижа, то ће значити не само мањи ценовни притисак у нашој земљи, већ и нижи платнобилансни дефицит Србије.