Уредбaмa на марже: Може ли се инфлаторни коњ укротити страхом

Има један пример са кроћењем коња који се може применити и на кроћење цена, а који је пре неколико дана споменуо гувернер централне банке Летоније Мартинс Казакс. Како је рекао, коњ се може укротити на два начина. Животиња се може припитомити страхом, али никада неће заборавити бол. Љубазнији начин је поставити јој јасне границе бучним пљескањем.

Исто је и са инфлацијом. Галопирајући раст цена централне банке могу укротити наглим повећањем камата, али то може увести привреду у рецесију. Боље je када се поставе инфлаторна очекивања тако да сви верују да ће инфлација остати у границама циља, па онда нико не повећава цене и не подиже плате.

Ову паралелу коју су добро запамтили сви централни банкари, гувернер Летоније испричао је на једном банкарском самиту који је у Канзасу организовао амерички Фед (Федералне резерве), а објавио је пре пар дана британски Економист.

Без обзира на то што су инфлаторна очекивања у Србији, према истраживању које за Народну банку Србије спроводи агенција Нинамедија, остала иста, па рецимо финансијски сектор очекује инфлацију од 3,5%, у Србији у ово љубазно и дискретно кроћење коња бучним пљескањем изгледа нико не верује. Јер за јесен је држава најавила раст минималних зарада, што ће повећати општи ниво плата у приватном сектору, а сушно лето већ најављује раст цена воћа и поврћа.

Кроти ли се овде инфлација страхом, иако Народна банка Србије није повећала референтну каматну стопу која би као диригентском палицом подигла камате на све остале кредите код комерцијалних банака? Самим тим што је новац скупљи, пара би у систему било мање, па би и инфлација била мања, али би и привредни раст могао да буде мањи. Иако се очекивало да НБС можда и смањи референтну каматну стопу (тренутно износи 5,75%), Извршни одбор је на својој последњој седници задржао њен исти ниво, пре свега, како је наведено, због раста цена хране, што ће утицати на то да инфлација и наредних месеци буде око горње границе циља. А циљ НБС је да се инфлација ове године креће у распону од 1,5 до 4,5%.

Чини се, ипак, да Влада Републике Србије уредбом о ограничењу маржи за малопродајне и велепродајне ланце чији су пословни приходи већи од 4,5 милијарди динара – инфлаторног коња кроти страхом. Креаторима економске политике потребан је резултат који ће показати јасну разлику у рачуну – око 15% ниже цене и око 700 динара јефтинију набавку. И то је нешто што ће се на рачуну видети, а што је показао министар финансија Синиша Мали када је пре неки дан посетио супермаркет. Оно што потрошачи неће видети као последицу ове уредбе, јесте ко је од радника у маркету због нижих прихода послодавца можда добио отказ, као и да ли ће и које трошкове трговци даље по дубини пренети на оне који су испод њих у ланцу.

Инфлаторни троугао

Деканка Економског факултета и професорка агроекономије Жаклина Стојановић упозорила је у разговору за Око магазин да неке од негативних последица могу бити и несташице, али и пад квалитета производа због ниже цене. Са друге стране, ресорна министарка трговине Јагода Лазаревић уверава да несташица неће бити, да су трговци уредбом дужни да обезбеде и снабдевеност тржишта и да трошкове неће моћи да пребаце на слабије у ланцу јер држава има механизме контроле, као и да „сваке недеље може да мења уредбу“.

Да ова мера, ипак, није социјалног, већ анти-инфлаторног карактера показује то што ка септембру галопира неколико инфлаторних трендова. А да су креатори економске политике тих трендова свесни, види се и из званичних докумената Народне банке Србије.

Први је тренд раст цена хране, одмах за њим иде и раст цена струје, а затим и раст минималне зараде. Ако је раст цена струје у преговорима са Међународним монетарним фондом (ММФ) можда и био планиран почетком године, на још једно сушно лето – најсушнији јун у последњих 55 година – НБС није рачунала, као што није рачунала ни на још једно, октобарско, повећање минималне цене рада.

То значи да креатори економске политике, који знају да на јесен долази већи минималац, раст цена хране и раст цена струје, морају да нешто ураде у економској политици како би, како то каже председник Александар Вучић, поправили резултат на семафору.

У том инфлаторном троуглу јасно је да Влада неће одустати од повећања минималца, као што по договору са ММФ-ом не може да одложи поскупљење струје, чија ће се цена од 1. октобра повећати за 6,6 одсто. За интервенцију државе остају само цене хране како би се инфлација до краја године вратила у границе циља.

Једнократна мера

Системске мере на тржишту, међутим, не дају брзо резултате. Поступак Комисије за заштиту конкуренције против четири велика трговинска ланца, покренут 10. октобра прошле године, још траје, није лако решити ни олигополе у индустрији прераде млека, о којима су аутори из Републичког завода за статистику писали у публикацији „Трендови“ још крајем 2023. године, после акције „Боља цена“, а несавршености на тржишту се преносе на крајњег потрошача кроз већу цену.

На све то, трговачке марже на крају 2024. године биле су у просеку углавном веће него на крају 2022. године. Цене обара или додатна конкуренција или последично казна антимонополске комисије, и то уколико се испостави да их учесници на тржишту договарају, што је законом забрањено. Зато је посегнуто за једнократном мером Уредбе која у кратком року може да обори цене.

А да је стабилност тржишта хране услов ценовне стабилност наводи и НБС у свом најновијем Извештају о инфлацији. У документу пише да од 2021. године трошковни притисци у производњи хране расту. Од корона кризе до данас, трошкови у пољопривреди (вештачко ђубриво, енергенти, семенски, репродуктивни материјал) порасли су 40%.

Утицај суше на инфлацију

Прве процене Републичког завода за статистику (РЗС), које НБС у Извештају о инфлацији преноси, показују колики је био утицај суше на пољопривредну производњу. Код малина пад у односу на прошлу годину износи 12,2%, а род вишања готово да је преполовљен, па пад износи 42,3%. Само у првој половини године, цене воћа су порасле 28%, што је укупну инфлацију повећало за 0,7 процентних поена.

Укупна инфлација на крају јула била је 4,9%, што је више од горње границе циља који је поставила НБС (до 4,5%), при чему је раст цена хране, у односу на исти месец претходне године, био 7,4 %. Воће је овог јула било 35,7% скупље него прошлог, а поврће – 14,8%. И то је главна инфлаторна вучна сила за ову јесен.

У Извештају о инфлацији наводе се и примери колико је појединачно поскупело воће. Осим што може да се види да су јабуке у односу на прошлу годину скупље 51%, поскупело је и воће које увозимо и са којим суша у Србији нема никакве везе. Лимун је, на пример, ове године 39% скупљи него прошле, а поморанџе 31%.

Треба рећи и да су и у Европској унији произвођачи имали проблема са климом, па је производња јабука била за десетину мања; само у Пољској род јабука био је мањи за петину. Турска, један од највећих европских произвођача лимуна, имала је мањи род, толико да је у једном тренутку извоз лимуна био чак краткотрајно ограничен. То су све одговори на питање зашто је воће код нас, и оно које сами производим и оно које увозимо, скупо.

Како год, НБС рачуна да ће веће цене воћа, под притиском мање понуде, притискати укупни ниво цена. Укупан утицај воћа на инфлацију постепено ће слабити, па ће са 0,7 процентних поена у јуну до краја године пасти на 0,4, израчунали су у НБС. И то пре свега због високе прошлогодишње базе. Наиме, воће је и прошле јесени, због прошлогодишње суше, било скупо, па кад на тај иначе висок ниво прошлогодишњих цена стигну овогодишња поскупљења, тај раст биће мањи. Али ће воће остати скупо.

Није, ипак, само воће криво за све. Поскупела је и прерађена храна. У дугом тромесечју ове године била је скупља 0,6%, што је нешто спорији раст у односу на прво тромесечје (1,8%). Истовремено, у другом тромесечју поскупели су и индустријски производи (1%).

Струја, плате и инфлација

Друга инфлаторна вучна сила ове јесени биће поскупљење струје.

Савет Агенције за енергетику je, на захтев Електропривреде Србије (ЕПС), дао сагласност на одлуку да електрична енергија за домаћинства и мале купце од 1. октобра ове године поскупи 6,6 одсто. А кад поскупи струја, обично поскупи и све остало.

Међународни монетарни фонд (ММФ) у свом извештају о Србији наводи и шта још може да подигне општи ниво цена у Србији ове јесени. То је повећање зарада, јер је тржиште рада, како пишу, у Србији „тесно“. Односно, то значи да ће послодавци раднике морати да плате више, јер на тржишту нема довољно кадрова. Од 1. октобра биће већи минималац, са 475 биће повећан на 500 евра.

Да ће то утицати на већи ниво инфлације од очекиваног, наводи се и у извештајима НБС. „У поређењу с претходном пројекцијом из маја, нова пројекција инфлације је на вишем нивоу, пре свега због утицаја неповољних временских прилика на цене свежег воћа и поврћа, виших цена прерађене хране, више светске цене нафте, као и бржег пројектованог реалног раста зарада услед ванредног повећања минималне зараде у октобру ове године“, пише у извештају Народне банке.

Дакле, ако бисмо се вратили на гувернера Летоније Мартина Казакса и његов пример о кроћењу коња, љубазно постављање граница бучним пљескањем у Србији није уродило плодом, јер за јесен је планирано и повећање плата и повећање цена. A с обзиром на то да је држава намерила да повећа минималац, пошто минимална зарада не покрива минималну потрошачку корпу, креатори економске политике одлучили су се за једнократну меру ограничења маржи.

Једнократна и системска решења

Међутим, осим разлике између продајне и набавне цене у трговинама, држава је чланом три ове уредбе у петак 29. августа (дакле, у допуњеном издању уредбе) за 23 врсте робе ограничила и цене њиховим добављачима. „Фактурна цена добављача не може бити већа од фактурне цене која је важила на дан 1. август 2025. године“, наводи се у уредби.

То значи да на робу на коју су марже ограничене ни произвођачи те робе неће моћи да подижу цене. За оне који су у ланцу производње хране то значи да ће с једне стране бити притиснути уредбом која би могла да им смањи приходе, а с друге стране расходи ће им бити већи због раста минималне зараде од октобра.

За разлику од уредбе која је једнократно решење, системска мера која би штитила све у ланцу, могао би да буде закон о нефер трговачким праксама чије је доношење сада такође најављено.

Уз то, део овог пакета економских мера је и ограничење банкарских камата. Та мера требало би ослободи више новца у систему, а што је пара у економији више, већа је и тражња, па то онда даље може да утиче и на цене.

Дакле, ако је ограничење маржи дезинфлаторног карактера, ограничење камата може бити инфлаторног карактера, тако да су ове две мере практично у некој врсти колизије, иако обе имају за циљ повећање домаће тражње.

Шта храни инфлаторног коња

И за Летонију, у којој је инфлација 3,8 одсто, и за Србију у којој је 4,9%, једна ствар је заједничка. Инфлаторног коња најснажније вуку цене хране. Код нас је то по правилу готово увек главна инфлаторна вучна сила. Уосталом, тако је било и у лето 2023. године када је гувернерка НБС Јоргованка Табаковић први пут упозорила да су марже у трговинским ланцима високе. На конференцији за новинаре доносила је рачуне којима је показивала колико је платила кафу или дезодоранс.

За потребе владе Републички завод за статистику (РЗС) тада је урадио истраживање на које су се позивали и тадашњи министар трговине Томислав Момировић и председник Александар Вучић, а у коме се тврдило да су на основне животне намирнице код 20 великих трговаца марже у просеку 14,6 одсто, а да су веће у преради и производњи хране. То истраживање у том тренутку скоро да је било  нека врста демантија анализе Народне банке Србије, у којој се наводило да су бруто марже код пет највећих трговаца повећане са 24,8 на 26,8%. 

И једно и друго је било тачно, разлика је била само у методологији. НБС је посматрао све марже, а РЗС само неке – оне које се односе на основне животне намирнице. Представници Владе тада су чешће бирали да цитирају наводе РЗС-а. У јавним обраћањима креатори економске политике су наводима да су велики трговински ланци и велики послодавци, те како није срамота остварити профит, углавном бранили трговце од потрошача.

Ипак, и у том истраживању РЗС се видело да су марже на млечне производе врло високе и да оне на путер иду чак до 75%, а да су на јогурт нешто мало више од 17%.

Сада је, срећом, обрнуто. Представници власти више не бране трговце од потрошача, али ова уредба не решава узроке проблема које имају српски потрошачи. А то је одговор на питање зашто је храна код нас скупља него, на пример, у Немачкој.

Као аргументацију, до сада смо углавном слушали да је то због величине тржишта и да није исто кад се нека роба понуди тржишту од 80 милиона становника и тржишту које је 11 пута мање. Али, ако је све до величине тржишта, како је онда литар млека који се производи у Србији скупљи него у Републици Српској или Црној Гори, које су много мање економије од наше?

Нешто друго је ипак разлог већих цена хране. Нешто друго храни нашег инфлаторног коња. Само да покушај државне интервенције на тржиште хране овом уредбом не буде као у оној шаљивој причи Вука Караџића о томе како је Циго научио свог коња да не једе: „Хеј, несреће моје, таман га научих гладовати, онда црче.“