Државни ревизор о финансијама Града Београда: Паре нису проблем, пара нема

Новогодишњи ваучери за сву децу Београда ће ове године уместо 6.000 износити 10.000 динара. Да ли то што ће износ ваучера бити већи за 66% значи да у буџету има вишка пара? „Пара имате онолико колико имате“, лаконски је рекао Никола Никодијевић, председник Скупштине града гостујући у Београдској хроници 16. септембра.

А колико и да ли град Београд има пара види се из извештаја Државне ревизорске институције (ДРИ) о ревизији консолидованих финансијских извештаја завршног рачуна буџета Града Београда за 2024. годину. То није документ због кога су ревизори тражили разрешење градоначелника Александра Шапића, али се из њега јасно види да је град обавезе у износу од 9,3 милијарди динара, што је око 79 милиона евра, које су на наплату доспевале 2024. године пребацио за 2025. годину. Тиме је слика градских финансија на крају прошле године била улепшана за тачно толики износ, поменутих 9,3 милијарди динара. И то није једини проблем. 

По Закону о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама, обавезе доспевају на наплату за 45 дана, а Град Београд, као дужник, доносио је закључке којима је правио неке врсте тројних уговора о откупу дуга са повериоцима и банкама, чиме су рокови плаћања продужавани годину дана.

Механизам продужавања рокова плаћања

На практичном примеру то је изгледало овако: Секретаријат за комуналне и стамбене послове закључио је уговор у укупном износу од 620 милиона динара (5,2 милиона евра) са фирмом Јединство из Севојна. Рокови доспећа по две фактуре били су 27. и 30. јануар 2025. године. А кад је дуг доспео на наплату, откупила га је банка и то тако што је потписан уговор о факторингу. По том уговору нови власник дуга била је Ерсте банка, а рок доспећа је продужен (али не дуже од 12 месеци).

ДРИ у извештају наводи да то није у складу са чланом 4 Закона о роковима плаћања. Уз то, ревизори су утврдили да је Град Београд на себе преузео обавезу плаћања камате и факторинг накнаде, што је иначе обавеза онога ко дуг продаје банци, а у овом случају то је Јединство из Севојна. У овом случају Град је платио 35 милиона динара (257.000 евра) на име одлагања дуга. Ревизори у извештају наводе да је то у супротности са Законом о буџетском систему.

Сличне неправилности ревизори су уочили и у случају обавеза које град има према предузећу Стрела из Обреновца. Реч је о уговору од 26. јуна 2024. године, којим се уређују међусобна права и обавезе у реализацији комуналне делатности јавног приградског и локалног превоза путника на територији града. У овом случају је Уговор о факторингу потписан са банком Интеза. Тиме је дуг који је према овом предузећу имао Секретаријат за јавни превоз уступљен  банци. У овом случају рокови плаћања за десет фактура које су доспевале у новембру и децембру 2024. године су продужени и доспевају у октобру, новембру и децембру ове године. Укупна вредност тих десет фактура је 1,76 милијарди динара, што је око 15 милиона евра.

Исти принцип градска управа користи и када је реч о дуговањима према градским комуналним предузећима попут „Градске чистоће“. Реч је о уговору од 29. децембра 2023. године.

Град Београд је као дужник закључио три Споразума о начину измирења дуга са банком Интеза, као новим повериоцем. Тиме су продужени рокови доспећа три фактуре за годину дана. Њихова укупна вредност износи 664 милиона динара, што је око 5,6 милиона евра. Нови датуми доспећа су новембар и децембар 2025. године. Ревизори у свом извештају наводе да то није у складу са Законом о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама.

По сличном принципу направљен је уговор са банком Интезa о откупу дуга у укупном износу од 296 милиона динара (2,5 милиона евра) према комуналном предузећу „Јавно осветљење“. Рокови доспећа за укупно шест фактура продужени су за годину дана.

Исто је и са предузећем „Зеленило-Београд“ које је 34 фактуре на износ од 902 милиона динара (7,7 милиона евра), које су доспевале у јануару и фебруару ове године, Споразумом о начину измирења дуга са банком Интезa успело да одложи. Нови рокови плаћања за Град су у октобру, новембру и децембру 2025. године.

Секретаријат за саобраћај је закључио уговор 11. марта 2024. године са Јавним предузећем „Путеви Београда“, да би након тога било закључено још шест анекса, односно допуне основног уговора, уочили су ревизори. На име тог дуга такође је са банком Интеза закључен Уговор о факторингу. Тиме је град рокове плаћања за 104 фактуре продужио за годину дана. Укупан износ дуга по тим фактурама је 1,75 милијарди динара, што је око 14 милиона евра. Нови датуми доспећа су у септембру, октобру, новембру и децембру 2025. године, уочили су ревизори.

Дугови према ГСП-у су пренети на ОТП банку. Реч је о потраживању у укупном износу од 4 милијарде динара, односно 34 милиона евра. Градоначелник је 28. октобра 2024. године донео закључак „којим се усваја информација о потреби закључења споразума о регулисању финансијских обавеза путем откупа потраживања“. Ова трансакција ишла је тако што је Секретаријат за јавни превоз ГСП-у у 2024. години издао попуњене менице на износ од 4 милијарде динара. А онда је ГСП примљене менице пренело на ОТП банку, чиме су рокови плаћања такође продужени.

Формална ликвидност

На основу овог извештаја ДРИ види се да је град обавезе у износу од 9,3 милијарди динара одложио годину дана, а 620 милиона динара до годину дана. Ако се зна да су укупни приходи града за 2024. били планирани на нивоу од 178 милијарди динара, а на крају, како су ревизори видели из завршног рачуна града, остварени на нивоу од 161 милијарду динара, да су расходи били планирани на нивоу од 185 милијарди, а остварени на нивоу од 157 милијарди, слика градске касе била би другачија да су ове обавезе од 9,3 милијарде динара дошле на наплату и да нису одложене уговорима. Градски буџет био би у дефициту.

По Закону о буџетском систему, мањак у буџету локалних самоуправа не може бити већи од 10% укупних прихода, али „може настати само као резултат јавних инвестиција“. То се наводи у члану 27ж у коме су прецизно дефинисана фискална правила за локал. Ако се дефицит троши за јавне инвестиције, локална самоуправа може Министарству финансија да поднесе захтев да мањак у каси буде и већи.

Али, ова пракса буџетирања обавезе града само пребацује у будућност, чиме град само формално има ликвидност, односно довољно прихода да покрије расходе. Истовремено, камате по том основу се повећавају, трошкови факторинга такође, а дугови се преносе у следећу годину. У буџету за 2024. годину издаци за камате били су планирани на нивоу од око две милијарде динара.

Нетаргетиране и популистичке мере

Према подацима Управе за јавни дуг, задужење Града Београда на дан 31. јула ове године износило је тачно 23,18 милијарди динара, што је око 198 милиона евра. Од укупног дуга локалне самоуправе, дуг града Београда чини чак 59,1%. По том нивоу град Београд још није достигао ниво дуга од око 410 милиона евра, колико је износио на крају 2013. године. Примера ради, 2007. године дуг је био 60 милиона евра.

Како је у једном од својих извештаја написао Фискални савет, „овакав модел повећања инвестиција брзо се показао као неодржив, јер је довео до готово неконтролисаног раста дуга на нивоу већем од 65% укупних прихода (репер за превисоку задуженост је 50% текућих прихода)“. Како су тада навели, град није штедео на текућим расходима „већ је уводио популистичке и нетаргетиране расходе попут тринаесте пензије“.

Наравно, извештај се односио на период када је градоначелник био Драган Ђилас. Дуг града сада је на око 15% прихода, али нема сумње да су и ђачка помоћ од 20.000 динара и бесплатни вртићи и бесплатни градски превоз и новогодишњи ваучери нетаргетиране и популистичке мере. На наплату обично не долазе у години у којој се мере спроводе, већ касније, како се обавезе гомилају, дугови престонице постају већи.И пре него што је, рецимо, градски превоз постао бесплатан, ГСП је пословао са губитком. Прошле године тај губитак је износио скоро две милијарде динара, а претходне, 2023. био је 819 милиона динара. И то упркос томе што је ово предузеће у 2024. години субвенционисано са 3,75 милијарди динара (32 милиона евра), а 2023. године са 4,6 милијарди динара (39 милиона евра). А приходи од продаје производа и услуга (карата), како се наводи у финансијском извештају, били су 19 милијарди динара. Сада тих прихода неће бити.

Иначе, због овог завршног рачуна за 2024. годину ревизори нису тражили разрешење градоначелника, већ због буџета за 2022. годину.

Одлагање проблема 

Када је пре неки дан градоначелник Александар Шапић држао своју редовну месечну конференцију за новинаре, на питање новинара зашто није отклонио неправилности на које је указао државни ревизор, који је тражио и његову смену, Александар Шапић одговорио је да ти проблеми у градској управи постоје дуже од 20 година, и док су претходни градоначелници били на тој функцији.

„Уколико за тих мојих шест месеци градоначелниковања и грешака, неправилности, ја треба да будем смењен, онда се поставља логично питање – шта је требало да се догоди Зорану Радојичићу, Драгану Ђиласу, а пре свега Синиши Малом. Они би требало да су одавно утамничени сви, јер су један четири године, један пет, један шест били на челу града кад је све исто функционисало, а ја само пет месеци“, навео је Шапић.

За завршни рачун за 2024. годину ДРИ је дала „мишљење са резервом“ у којем се наводи да није у потпуности успостављен ефикасан систем интерних контрола, што је довело до настанка одређених неправилности код пописа имовине и обавеза. Финансијском позицијом града, ДРИ се не бави.

Али, одлагање обавеза за следећу годину значи одлагање проблема. Тако је могуће да у буџету за 2025. годину буду планирана издвајања за ђачку помоћ (20.000 динара по ученику), али како може да се види у Службеном листу града Београда, град још отплаћује дигиталне уџбенике, што је био пројекат поделе бесплатних таблета некадашњег градског менаџера Горана Весића у време док је градоначелник Београда био Зоран Радојичић.

Наравно да школске 2025/26. године бесплатне таблете Горана Весића нико не користи. Питање је да ли их је ико користио у настави и школске 2021/22, када су подељени. А ове године, по том основу планирано је да град плати рату од 430 милиона динара, што је 3,6 милиона евра. И то није све. Из планског дела буџета престонице види се да ће и следеће године рата за дигиталне уџбенике из којих се не учи, такође морати да се плати.