Економија
Шта би повећање камата Европске централне банке могло да значи за Србију: Баук инфлације пред вратима
среда, 09. сеп 2026, 09:32 -> 17:06
За Србију раст камата Европске централне банке не би био добра вест. Пре свега зато што кад ЕЦБ подигне камате онда, као диригентском палицом, расту камате и на све друге кредите, а наше банке се задужују у еврима, па тај капитал нуде својим клијентима у Србији по већим каматама. Такође, успоравање раста у еврозони за нас није добра вест јер ЕУ је наш најважнији спољнотрговински партнер. Треће, можда и најважније је то што се инфлаторни ризици у Србији тренутно потцењују, раст цена овде скоро да и није тема.
Новинар не треба данас да тврди да ће се нешто десити сутра ако то не зависи од њега, али, по свему судећи, 10. септембар може бити дан када ће Европска централна банка (ЕЦБ) повећати камате. Неколико тржишних сигнала указују да је то зицер, а за нас су сви ти трендови важни. Да у кладионицама може да се клади на то, тикет бих већ данас уплатила и сутра мирно пратила ту монетарну утакмицу – састанак Извршног одбора ЕЦБ-а.
Упозоравајући сигнали
Први сигнал је инфлација у еврозони, која се вратила након што је била приземљена. Сви смо заборавили такозвано „меко приземљење“, после ковид кризе и након избијања рата у Украјини, када је раст цена у еврозони био двоцифрен, па се једва вратио у границе циља. Сада је опет пробио циљ и инфлација је 3,3%. За нас који смо деведесетих година имали инфлацију и од 313.000.000% то је готово на нивоу статистичке инфлаторне грешке и не делује много, али то је већ далеко изнад циља ЕЦБ-а од 2%.
Други сигнал је то што је августовских 3,3% инфлације највиши међугодишњи ниво раста цена у последње три године.
Трећи сигнал је што постоје земље попут Литваније у којима је инфлација већ достигла 6%, а била је 3,1% у јануару, на почетку године, дакле пре неко што је Доналд Трамп 28. фебруара напао Иран.
На Кипру је инфлација већ 5,2%, у Бугарској 5,1%, у Шпанији 4,5% у Белгији 4,2% у Луксембургу је 4%, у Грчкој и Хрватској је 3,7%, у Португалу 3,6%, у Словенији 3,4%, у Ирској 3,3%. У свим овим земљама инфлација је већа од просека, а само две земље, Естонија (1,3%) и Малта (1,9%), имају инфлацију у границама циља еврозоне, а то је мање од 2%.
Четврти разлог је то што су неке централне банке широм света већ повећале камате: другог септембра је то учинила централна банка Новог Зеланда, Банка Јапана је то учинила у јуну, а Банка Кореје у јулу и августу.
Пети разлог је то што је раст цена енергената, и то не само нафте већ и гаса, сада већ двоцифрен у еврозони, па је у августу износио 14%. Шести разлог је то што, претходни пут, после ковид кризе 2020. године и великог штампања пара, али и након почетка рата у Украјини 2022. године, ЕЦБ и Федералне резерве нису реаговале брзо, па се свету догодила инфлација какву није видео још од 1982. године, највећа у последње четири деценије.
Превентивно деловање
Критичари су тада замерали креаторима монетарне политике широм света да су преспоро реаговали, па сада има гувернера у Европи, попут словачког гувернера, који упозоравају да не би требало чекати да се инфлација поново укорени пре него што се реагује. И сама Кристин Лагард, председнице Европске централне банке и ЕЦБ већ су једном у јуну ове године повећали камате за 0,25 базних поена, па сада износе 2,25%, а било је и сигнала који су ЕЦБ званичници слали тржишту по којима се видело да би камате у септембру могле да порасту.
Изабел Шнабел, чланица Извршног одбора Европске централне банке, недавно је упозорила да би, ако се буде чекало да се раст цена енергената прелије на зараде, креатори монетарне политике поново могли да се нађу корак иза инфлације. Односно, да раст цена ухвати корак, а централне банке закасне.
Ипак, треба рећи и то да је Изабел Шнабел можда и на излазним вратима ЕЦБ-а, јер Ројтерс, на пример, пише да преговара са Међународним монетарним фондом о преузимању високе функције и могла би да напусти ЕЦБ пре истека мандата у Франкфурту, па је питање да ли због тога говори отвореније јер напушта институцију, или изражава неслагање са можда већинским ставом у Извршном одбору.
Јер, постоје бар три разлога зашто мој монетарни тикет, кладионичарским речником, може да падне и да ЕЦБ, на изненађење тржишта и економских аналитичара, али и моје, сутра можда и не подигне камате. Први је тај што базна инфлација не расте значајно. Од почетка године порасла је са 2,7 на 2,9%. То значи да секундарни ефекат раста цена енергената и преливања на све друге цене још није тако велики. Базна инфлација представља раст цена кад се из ње искључе колебљиве цене хране и енергената.
Други разлог је раст у еврозони који стагнира, и што ће раст камата додатно да га успори. У другом тромесечју 2026. године бруто домаћи производ (БДП) порастао је за 0,6 одсто у еврозони и за 0,7 одсто у Европској унији у односу на претходно тромесечје, према процени коју је објавио Еуростат, званична статистика ЕУ.
Трећи разлог је што америчке Федералне резерве (ФЕД) камате још нису повећале, а ЕЦБ је раније углавном у томе пратио ФЕД. Овај летњи искорак већ значи да је отишао корак испред ФЕД-а, а ако то сутра учини биће два корака испред, што раније није био случај. ФЕД о каматама одлучује следеће недеље.
Утицај на Србију
За Србију раст камата ЕЦБ-а не би био добра вест. Пре свега зато што кад ЕЦБ подигне камате онда, као диригентском палицом, расту камате и на све друге кредите, а наше банке се задужују у еврима, па тај капитал нуде својим клијентима у Србији по већим каматама. Такође, успоравање раста у еврозони за нас није добра вест јер ЕУ је наш најважнији спољнотрговински партнер.
Треће, можда и најважније је то што се инфлаторни ризици у Србији тренутно потцењују, раст цена овде скоро да и није тема јер је на крају јула међугодишња инфлација била свега 1,9%. То је, по свему судећи, резултат привремене мере смањења акциза, па се раст цена горива није уградио у све друге цене, али је и последица ниске прошлогодишње базе, пре свега цена пољопривредних производа који су прошлог лета због суше значајно поскупели, па су овог лета цене воћа скоро 20 одсто мање него претходног. Смањење акциза је чеп који у Србији инфлаторног духа још држи у боци, а питање је колико дуго ће та мера моћи да чува цене.
Али, упумпавање милијарду евра у потрошњу, део пакета помоћи које држава најављује за грађане и пензионере је свакако инфлаторна мера, и погураће домаће цене. НБС у свом последњем извештају о инфлацији тврди да због таквог стимулисања личне потрошње инфлација у Србији неће прећи границе циља.
Е, то је већ, у условима прегрејавања домаће тражње преко упумпавања милијарду евра у привреду, нешто на шта данас не бих смела да се кладим.