Чаруга против Тарзана: Kако је београдска штампа пре сто година писала о Олимпијским играма у Паризу?

Када у петак 26. јула у Паризу буду свечано отворене тридесет и треће Летње олимпијске игре, француски парламент још увек неће имати председника. Према писању београдске „Политике“, коалиција левих снага, која је у другом кругу недавно одржаних француских парламентарних избора освојила највише посланичких места, близу је договора да њен кандидат за првог човека Народне скупштине буде комуниста Андре Шасењ.

Пре стотину година „Политика“ је своје читаоце прилично детаљно известила о тучи у доњем дому француског парламента. Посланици су жучно расправљали о предлогу владе да се прогласи општа амнестија за све политичке затворенике, да би у једном тренутку дошло и до кошкања у коме је, између осталих, учествовао и један комуниста. 

У истом броју од 11. јула 1924. „Политика“ извештава са још једног догађаја који се тих дана десио у француској престоници. У рубрици посвећеној спорту, при самоме дну шесте стране, иза вести о оснивању првих тимова мушке хазене у Југославији у оквиру Лакоатлетског клуба „Шумадија“, штампан је извештај са свечаног отварања Осмих летњих олимпијских игара:

Пролазно време узбуђеног срца

На стадиону на коме је пре једног века одржана церемонија свечаног отварања ове године ће се играти утакмице олимпијског турнира у хокеју на трави. Иако тек понеко од нас зна макар она најосновнија правила ове игре, у оквиру на стотине сати програма који ће РТС емитовати из Париза, сигурно ће се наћи и директни пренос меча за златну медаљу. У паузама између утакмица наших репрезентација, Ђоковићевих мечева, те наступа стрелаца, атлетичара, рвача и теквандоиста гледаћемо извештаје са такмичења у једриличарству, дресурном јахању коња, бадминтону, скејтборду, брејкденсу...

Сем директних ТВ преноса и редовних извештаја са свих олимпијских борилишта, заинтересовани ће додатне информације моћи да сазнају користећи разне дигиталне апликације. Чим су први спортисти допутовали у Париз и сместили се у олимпијско село, друштвене мреже су преплавили кратки клипови у којима их видимо како испробавају картонске кревете или једу у мензи.

Технологија напредује упоредо са нашом потребом да видимо све и више од тога. Отуда не треба да нас зачуди ако већ на овим Играма редитељ ТВ преноса атлетских такмичења са Стадиона Француске у Сен Денију не реши да камерицу постави на врх копља Адријане Вилагош, или нам омогући да у доњем десном углу екрана пратимо рад срца Драгутина Топића док се његова кћерка Ангелина спрема да прескочи два метра и освоји златну медаљу.

У наредних петнаест дана видећемо, дакле, све и више од тога, али зар све то већ нисте видели и док сте читали „Политикин“ извештај са свечаног отварања Олимпијских игара 1924?!

У двадесетак новинских редова непотписани извештач успео је да сажме цео један директни пренос. Пружио нам је све информације и приде успео да створи слике које у потпуности одговарају ономе што се може видети на фотографијама снимљеним у Паризу пре равно стотину година.

И зато предлажемо да у ишчекивању првих извештаја са олимпијских борилишта прелистамо бројеве „Политике“ из јула 1924. године. 

Сарагосанско отварање и Чаругино затварање

Нека такмичења на Осмим олимпијским играма одржана су у Паризу већ током маја, али је главнина утакмица организована од петог до двадесет и седмог јула 1924.

Извештај са церемоније свечаног отварања Игара „Политика“ је, дакле, објавила, тек шест дана касније. Прва вест о току такмичења у Паризу штампана је на сам дан свечаног отварања и тиче са шаха.

„У оквиру овогодишњих Олимпијских игара, биће приређена у Паризу и интернационална шаховска утакмица.“

Након набрајања земаља чији ће шахисти играти у Паризу, наводи се како наша држава тамо „неће бити заступљена“. Потом се ређају имена шахиста који ће наступити на олимпијском турниру, међу којима је био и будући светски шампион, Холанђанин Макс Еве.

У чланку се детаљно објашњава и компликован систем бодовања, а на самоме крају следи обавест како шаховски клуб у Сарагоси „даје за најбољу партију у којој се буде употребило сарагосанско отворење један уметнички предмет“.

Интересантно је да је вест о шаховском олимпијском турниру објављена мимо спортске рубрике, у којој се опширно извештава о пријатељским фудбалским утакмицама које је тих дана у Југославији играо аустријски клуб „Векер“. А ту је и неизбежна хазена.

Од чланака посвећених ванспортским темама у очи пада кратка вест из судске хронике. Испод наслова „Колико пута ће бити Чаруга осуђен на смрт?“ читаоци се обавештавају како је државно тужилаштво поднело предлог „да се обаве накнадни извиди који се приписују разбојничкој дружини Јована Станисављевића Чаруге. Ту се ради о осам нових разбојништава, пет убистава у циљу пљачке, једном потајном и једном обичном убиству за које су државном тужиоцу стигле пријаве“. 

Специјалист за уништавање рекорда

И док је Чаруга у затвору чекао да му око врата, баш као у Грлићевом филму, намакну омчу, „Политика“ је током јулских дана 1924. у најкраћим цртама извештавала читаоце ко се све на олимпијским играма у Паризу окитио златним медаљама.

„Лакоатлетске утакмице завршене су са огромним успехом“, писало је на почетку извештаја у броју од 17. јула. „Скоро сви светски рекорди добили су нове облике.“

Био је дошао ред на пливачка такмичења, на која су двадесет и пет држава „упутиле најбоље снаге“.

„Сигурне изгледе на многе, а вероватно и на све победе има Америка, у којој чудо – пливачи ничу као гљиве након кише. Како се тамо 'преко' плива, најбоље казује поглед на листу светских рекорда. Џони Вајсмилер истакао се као специјалист за уништавање рекорда. Он је био први пливач који је препливао 100 метара испод једне минуте. Једва се био спортски свет пробрао од дивљења – његово ново време било је већ боље.“

Сви данас знамо да је најбоље време Џонија Вајсмилера дошло када је након Олимпијских игара које су одржане у Амстердаму 1928. године базен заменио реком у срцу џунгле и постао Тарзан. Знамо и да је био Чаругин земљак – Банаћанин који је, тврде у Житишту, свет угледао управо у њиховом атару. 

Не знамо шта би било да Вајсмилерови родитељи нису решили да се преселе у Америку. Да ли би њихов син у Великом рату, можда, срео Чаругу, или би на Олимпијским играма наступио за Yugoslavie?!

Тек, о Чаруги је снимљен један филм, док је Џони Вајсмилер играо Тарзана много пута. 

Победа нашег соколства и пораз француске економије

Иако се ниједан од њих двојице није такмичио у некој од олимпијских дисциплина под нашом тадашњом тробојком, Краљевина СХС је у Паризу ипак освојила прву медаљу. И то златну! Учинио је то словеначки гимнастичар Леон Штукељ. Његовом великом успеху „Политика“ је у броју од 22. јула, у доњем левом углу треће стране, посветила седам редова.

Испод наслова „Победа нашег соколства“ објављена је следећа вест:

„На олимпијским играма од свих држава које су у гимнастичким спортским вежбама конкурисале Југославија је пласирана на прво место. Југословенски соко Штукељ, из Љубљане, који је однео ту победу, од 118 поена, колико је максимум, добио је 110.“

И то је то!

У спортској рубрици, штампаној на претпоследњој страни, објављен је извештај са фудбалских утакмица суботичког подсавеза, те вест да је у фудбалској утакмици репрезенација „Осека“ победила репрезентацију „Пачуја“ са 2:0.

До краја Олимпијских игара „Политика“ је у још неколико наврата објавила рeзултате са појединих такмичења.

Два дана након што су Игре окончане, читаоци нашег најстаријег дневног листа могли су да прочитају детаљне резултате олимпијских утакмица у дизању терета, у којима је, екипно, победила Аустрија, „у којој се одувек ова грана спорта много неговала“.

Следи наслов „Класификација на Олимпијади“:

„Олимпијске игре закључене су свечано“, каже се кратко и јасно. „Општа класификација је следећа: Сједињене Америчке Државе 94 поена; Француска 64; Шведска 44½; Велика Британија 42½; Финска 34. Румунија и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца налазе се на 18-ом месту, свака са четири поена.“

Другога августа, у спортској рубрици, након извештаја са пријатељских фудбалских утакмица, објављен је опширан списак светских рекорда који су признати на последњој седници Светске атлетске асоцијације.

Након листе постигнутих рекорда, дато је и поређење између разултата постигнутих на првим Играма, одржаним 1896. у Атини, и достигнућа лакоатлетичара у Паризу 1924.

„Као што се види“, закључује новинар, „лакоатлетика напредује џиновски. Док су писани ови редови, можда је већ тучен који светски рекорд!“

Испод ових речи стоји наслов „Дефицит Олимпијаде“ и следећи текст:

„Олимпијске игре завршене су са дефицитом од два милиона франака.“

У коликој дубиози ће се наћи Париз након завршетка Игара које само што нису почеле?

То би могла да зна Аница Телесковић.