Медијски маскенбал štampaj

Два-три месеца уочи Нове године, најпре по новинарским кулоарима, а затим и у широј јавности, почело се причати о томе како Јунајтед група купује лист дневни лист Данас. Мада је у власништву ове групације огромно парче српског медијског сектора (SBB, United Cloud, United Media са телевизијским каналима Н1, Нова С, Спорт Клуб, Гранд, Pikaboo, Vavoom, Cinemania, Лов и риболов, IDJ, Brainz, порталом нова.рс и маркетинг агенцијама Cas Media и Direct Media уз перманентно настајућу NewsMax Adria продукцију), вест није привукла претерано велику пажњу нити неке посебне осуде „конкуренције".  На први поглед, скоро парадоксално, али највећи јавни одјек (ин)директно повезан са овом трансакцијом привукао је „трансфер" доскорашњег свакодневног Данасовог колумнисте Светислава Басаре у конкурентски Курир. Неко је у томе могао евентуално препознати симптом сазревања српске медијске сцене.

Ал' не лези враже; јер једва да су прошле три-четири недеље нове, 2021, године, а целокупна српска јавност дрхти и тресе се од праведничког гнева запосленика Јунајтед групе и њиховог слободарског и човекољубивог менаџмента. Шта се десило? Десила се најобичнија и најнормалнија уговорна сарадња између две компаније: Телекома Србија с једне и Теленора с друге стране, где Телеком по комерцијалним условима изнајмљује своју оптичку инфраструктуру Теленору. Из Телекома истичу да се не ради о ексклузивној сарадњи, односно да је уговор са Теленором само хронолошки први, а да ће сличних сарадњи са другим компанијама у будућности засигурно бити.

Као и у свакој најбаналнијој трансакцији, обе стране мисле да су добро прошле и да ће профитирати од своје сарадње. Пошто је српско тржиште, као и свако друго, ограничено, профит може да се створи између осталог и тиме што ће се конзументи компанија које се баве сличним послом одлучити да у будућности промене провајдера јер ће им неко други понудити боље услуге за мању цену. На томе се базира слободно тржиште.

У Јунајтед групи, међутим, очито мисле да су због нечега завредили привилегован положај. У страху од пословног продора конкуренције, сарадњу Телекома и Теленора прогласили су „пакленим планом" (!?) за „уништење слободних медија". У већ познатом „држ'те лопова!" маниру покушава се створити утисак да су слободни медији само они који су или у директном власништву Јунајтед групе или су под њеном (ин)директном економском контролом.

Већ скоро десетак дана, у свакодневним вишеструким дозама, становништво Србије се бомбардује бизарним сматрањима „уобичајених осумњичених": од упосленика Јунајтед групе с једне до политичких личности којима медији Јунајтед групе служе као логистика с друге стране. Реторика је добро позната и помало већ досадна: „гашење оно мало независних медија", „хибридни рат", „огољено путиновско сатирање нашег права на слободно информисање", и тако даље, и томе слично.

Да парафразирамо Денија де Ружмона, што узвишенија поза, то приземнија мотивација. У већ много пута демонстрираном сценарију, тобожња крема слободног новинарства мора у три смене да оправда своје личне дохотке. Ако менаџмент Јунајтед групе у неком тренутку одустане од бављења економијом, увек могу да рачунају на релевантну номинацију за Нобелову награду из физике пошто су очито доста близу патентирања perpetuum mobilea. Исти људи ујутро воде програм на једној телевизији, па су поподне саговорници у прилозима на другој, а увече гостују уживо на трећој. (Могуће је, наравно, мењати телевизије и доба дана.) И све то увек за општи интерес (служе народу), нипошто за личну корист, било њихову, било послодавчеву.

Да ствар не буде тако очигледна, да не буде „кадија те тужи, кадија ти суди", односно да не буде да само упосленици Јунајтед групе хвале свога коња, на игранку долази и Независно удружење новинара Србије, чисто, ето, да примети како су забринути да сарадња Телекома и Теленора „може додатно да наруши медијски плурализам и увећа већ постојећи монопол државе у медијској сфери". Нико се, међутим, не сећа да је, примера ради, најављена куповина Данаса од стране Јунајтед групе навела НУНС да се забрине због могућег нарушавања медијског плурализма.

Подвучемо ли црту, све је јасно: угроженост у тржишној утакмици покушава се представити као заштита јавног интереса. Да ли због лоше глуме или због чињенице да је реч о већ више пута репризираном програму, цела ствар испада, међутим, доста провидна. Неке су маске очито већ пале, макар пандемија још није прошла.  

[Политика, 04.02. 2021.]