Случај мађарског Фидеса и немачког АфД-а: Докле више са тим десничарима? štampaj

Фидес, партија мађарског премијера Виктора Орбана, прошле среде је иступила из Европске народне странке, транснационалне фракције у Европског парламенту. Истог дана је Немачка служба за заштиту устава (БфВ) окарактерисала Алтернативу за Немачку (АфД) као десно-екстремистичку странку у целини. Ова два догађаја која су се одиграла истог дана отворила су пут који присиљава европску политичку сцену на ново повлачење граница између конзервативног и радикално десног.   

Уз то, немачки суд је одмах потом забранио немачкој обавештајној служби БфВ да до даљег води истражне операције против Алтернативе за Немачку. АфД је тако најпре тајно криминализован, па јавно декриминализован, али само „до даљег". Све ово што се у три дана десило наговештава бурне политичке дане у Немачкој.

Што се мађарске странке Фидеса тиче, она је тренутно роба за метафоре - за странке центра врући кромпир, за десницу богата удавача.

Тако се ИД (Идентитет и демократија), десна фракција у Европском парламенту, нада се да ће јој се Фидес придружити. У тој фракцији "патриота с канџама" седе, поред осталих, француски Rassemblement National (бивши Front National), немачки АфД, италијанска Северна лига (Lega Nord) и аустријски Слободари.

У Европском парламенту, који броји 705 места, ИД има 75 посланика, а са Фидесових 12 би постали четврта снага у њему.

Али, ова два отворена случаја далеко надилазе питања само Фидеса и АфД-а.     

Шта је десница?

Питања која они постављају су следећа: Шта је данас десно? Шта је легално десно, а шта илегално десно? Како гледати на динамику којом се неке странке приближавају једном или другом полу? Постоји ли линија која означава праг криминализације десног? Зашто је политички десно тако склоно мимикрији, да су увек потребне нове евалуације? Да ли су неке националне деснице опасније од других?  

Или, с мало злобе у рају политичких утопија: докле више ти десни?

Гледано очима европског политичког центра, оног који је усидрен у Европској народној странци (ЕНС) и њеној фракцији у Европском парламенту (без Фидеса имају 175 од 705 посланика), леви експерименти би били добронамерни, десни скупи. Кад ће већ једном модерна Европа научити да се окрене левици кад јој је до експеримената, јер из десне лабораторије ионако испадају само модели с већ захефтаним рачуном за исплату ратних репарација? Кад ће се Европа препустити модерним трансформацијама левице да је воде кроз друштвене експерименте, припасују моралне корсете, диктирају мишљење и пишу каталоге мера који тај мали континент, репић на великом телу Азије, поништавају у његовом реалном и историјском простору?

Нешто од тих питања добија аутоматске одговоре кад се баци пажљивији поглед на најновији мађарски и немачки случај. Како је немачки правно компликованији, најпре о њему.

Официјелно сумњива Алтернатива за Немачку  

Најбоље је почети од јануара. АфД је дошао до информације, као уосталом и читава политичка јавност Европе, да немачки заштитници устава спремају извештај који ту странку сврстава у службене непријатеље државног поретка. Тиме би се АфД нашао у групи са снагама исламистичког терора, десних и левих екстремиста и негатора Устава. Негатори, такозвани „Reichsbürger", су они који одбијају власт на свим нивоима, не иду на изборе и што се њих тиче не живе у Немачкој.  

Како би предупредило такав развој, руководство АфД-а је тужило обавештајну службу пред Управним судом у Келну, граду где се налази федерално седиште БфВ-а.

Суд је тужбу партијског вођства узео у разматрање, а до коначне одлуке забранио БфВ-у да шири извештаје у том смислу.

Укратко, немачким заштитницима устава наређено је да чекају са квалификацијама. Они су одбили да чекају и узели су ствар у своје руке.

Пре три дана, у свим немачким медијима је осванула информација да је БфВ оквалификовао Алтернативу за Немачку у целини као официјелно сумњиви случај екстремне деснице. "Официјелно сумњив" у категоријама БфВ-а значи да његови оперативци добијају потпуно одрешене руке у праћењу, прислушкивању и евалуацији тако обележене групе.

До тог тренутка је АфД важио за "случај од интереса" (Prüffall), а са најновијом карактеристиком "сумњиваца" странка је прешла границу нагађања, радикалних крила, харизматичних појединаца-проповедника и постала проблем као целина.

АфД није нека опскурна ванпарламентарна десничарска странка као НПД (Национал-демократска партија Немачке) или минхенски Републиканци. Она је легални патриота с канџама.

Колико десно може да се иде?

Алтернатива за Немачку је увек била десно, али колико десно? У осам година колико постоји, АфД је физички стигао у сам центар немачке политике и сада је највећа опозициона странка у земљи. У Бундестагу имају 88 од 709 посланика.

Осим тога, АфД је заступљен у скупштинама свих 16 федералних јединица Немачке. Формално, такав статус уживају само две партије: Социјалдемократе и АфД. Блок ЦДУ/ЦСУ такође учествује, али као унија; формално је с њима ситуација 15:1, јер се ЦДУ не кандидује у Баварској.

Од 96 посланика које Немачка шаље у Европски парламент, из Алтернативе за Немачку је њих 11.

Језиком процената: АфД држи 12 одсто немачког парламента, 13 одсто свих покрајинских и 11 одсто од немачког националног гласа у Европском парламенту.

Иако службено има само 32.000 чланова, АфД је на последњим изборима за Бундестаг добио скоро 5,5 милиона гласова. Објашњење таквог раскорака је познато свуда где популистичка десница напредује: јавни срам гласача да их се доведе у везу с таквом странком на изборима се претвара у анонимну храброст. 

Франкфуртски Франкфуртер алгемајне цајтунг пише: „Након што је АфД у јануару поднео превентивну тужбу против обавештајне опсервације својих чланова, суд је БфВ замолио да се 'смири' неко време. Одлука да се настави са опсервацијом је свеједно донета унутар обавештајне службе, а информација о томе је, о каквог ли изненађења, процурела у јавност. У одбрану БфВ-а треба рећи да очекивање суда како прислушкивање и праћење највеће опозиционе партије може остати тајна, нема много везе са животом. БфВ је ипак требало да сачека док суд не донесе одлуку о тужби. Овако су себе и свог шефа, министра унутрашњих послова, изложили сумњи да су ствар преломили преко колена како би смањили изгледе АфД-а на предстојећим изборима у септембру. Интриге нису у опису рада заштитника устава."

Фидес истеран, Фидес изашао?

Мађарски премијер Орбан је на власти непрекинуто од 2010. Пре тога је већ био премијер 1998-2002. Без озбиљније конкуренције води Фидес већ скоро четврт века.

У Европску народну странку (ЕНС), транснационалну фракцију у Европском парламенту, Фидес је примљен 2000. године. ЕНС се може описивати на више начина. То је фамилија велика и не увек хармонична, али у својој суштини чине је демохришћанске партије, наследнице конзервативне мисли Едмунда Бурка. Стабилност, традиционалне вредности, надгенерацијска одговорност политичара, сумњичавост према брзом напретку и брзим променама, прихватање меритократског принципа, гаранција приватне својине, то су њихове позиције већ стотинама година.

Узгред, Српска напредна странка Александра Вучића је придружени члан Европске народне странке.  

У модерној варијанти, све конзервативне партије изашле испод Бурковог шињела прихватају демократска правила игре, одговорност дефинишу наднационално, воде либералну друштвену и џендер политику, у дилеми између меритократије и социјалне државе ће се по правилу одлучити за ову другу. Од хришћанског Бога, од ког су некад програматски кренуле, остао је само траг у имену.

У Европском парламенту ЕНС је константно најбројнија фракција. Када је Фидес суспендован у пролеће пре две године, уочи последњих избора за Европски парламент, то је заиста био проблем за Орбана.        

У међувремену се навикао. Оптужен за ауторитарне тенденције, малтретирање судства и медија, злоупотребу ЕУ фондова, ревизију историје, анахронизам у интерпретацији националних вредности, Орбан је куповао време и покушавао да предупреди демисију Фидеса из ЕНС-а.

О томе колико је Будимпешта под Орбаном кренула у прошлост довољно је споменути две ствари: круна првог мађарског краља Стефана из 1000. године и Божја клаузула (invocatio dei) уграђени су у Устав из 2012.

Скандал и у Фидесу

Последњи ударац им је дошао из властитих редова. Главни писац конзервативног мађарског устава Јожеф Шајер, иначе Фидесов посланик у Европском парламенту, ухваћен је прошле године у Бриселу на илегалној геј-журки. Илегално је на том скупу било само то да је одржаван у време оштрих епидемиолошких мера које су забрањивале сва окупљања. Али како мађарски устав друштвено стигматизује и неједнако-правно третира ЛГБТ заједницу, онда је тај степен хипокризије заиста дошао као шок.

Када је прошле седмице у ЕНС-у усвојен нови пословник који допушта да посрнуле чланове по кратком поступку избаци напоље, Орбан је сам најавио излазак из конзервативне европске породице.

Успут, аустријски посланици, њих шест из народне странке канцелара Курца, били су против избацивања Фидеса, сви осим Отмара Караса, једног од председника Европског парламента.

Ма како то изгледало забавно за некога са стране - витез Орбан у обрачуну са ЕУ аждајом - позиција мађарског премијера није сјајна.

Његов Фидес не може остати сам у Европском парламенту, јер потпуно губи политички утицај у том телу. Удварају му се са две стране: из фракције Конзервативаца и реформатора (ЕКР), која држи 62 од 705 места, и из већ споменуте фракције Идентитет и Демократија (ИД) која има 75 европосланика.

У фракцији ЕКР главна снага је владајућа пољска Партија права и правде (ПиС). Али интереси између Фидеса и ПиС-а су танушни. Религија их спаја, нема збора, али пољско католичанство је агресивни структурални принцип који се из богобојазних породица преселио у само срце државне политике. Мађарско католичанство више има везе са националним поносом и траумом пост-тријанонске историје, него са активном религијом у политичком руху.   

Разлику између политичког анахронизма у пољском и мађарском случају најбоље објашњава један виц. Као, разговара Орбан са пољским вицепремијером Јарославом Качинским и каже му: „Бога апсолутно треба вратити у устав, владу, парламент, по могућности и у цркву! Ту се потпуно слажем. Али не очекујеш ваљда од мене још и да верујем у њега?"

Орбана са немачким АфД-ом и аустријским Слободарима теоретски везује много више. То су активне, модерне странке које живе у свом времену и имају јасну представу да је њихов мандат политички. Оне ће бити онолико десно колико им допусте устави њихових земаља, и онолико радикалне колико живе подршке покупе на изборима.

На коју страну ће Орбан?

Али, али - Орбан је заиста у свом хабитусу конзервативни политичар у Бурковом стилу. Он је ЕНС, а чланови те транс-европске странке се препознају по томе да зазиру од националиста, десних популиста, такозване нове деснице (термин који важи од Хајдерових Слободара) и уопште свих осталих патриота с канџама, ланцима и боксерима. Није важно шта је Орбан у међувремену постао, важно је како жели да га се види - као политичара центра.

ЕКР и ИД га зову у своје редове, праве му место, пљешћу, ласкају му, док он у ствари гледа како ће повећати дистанцу према њима. Орбан неће са немачким АфД-ом и аустријским Слободарима, они су му отворено десно. 

Последње што се сазнаје јесте да Орбан покушава да направи нову фракцију у Европском парламенту. Партије и личности његовог избора су Матео Салвини и Лега Норд (из фракције ИД), Ђорђа Мелони из Браће Италије и пољски ПиС са Качинским (из ЕКР-а), и Јанез Јанша са словеначком Демократском партијом (ЕНС).

Да би Орбанов план успео, морао би да ИД фракцији узме једног проминентног члана, ЕКР фракцији два, да Качинског наговори да не мрзи Русе и Путина, и још да убеди ЕНС да избаци Јанеза Јаншу.

Уместо да призна пораз, Орбан планира да преуреди три парламентарне фракције и ревидира пољску спољну политику. Тежак посао, чак и за наследника Круне краља Стефана која се на мађарском, као у иронији једне страховите године, зове "Szent Korona".

Шамар за БфВ

Фидес је приморан да испипава границе десне политике. Орбан није десничар, већ само мали конзервативни политичар мале конзервативне нације чије политичке елите већ сто година не успевају да се изборе са понижењем Тријанона.

За разлику од њих, АфД је права десна странка. Чланови АфД-а су често под обавештајном присмотром, посебно од времена када је Бјерн Хеке (Тиринген) основао такозвано „Крило" унутар АфД-а. Крило је, док је формално постојало, и у најдобронамернијим коментарима било смештано у екстремну десницу.

Ситуација у којој заштитници устава воде истрагу против чланова неке странке tutto completo, тајну истрагу која је јавна, маневар пред судом где БфВ, кад обавештајно закаже, иницира политички обрачун - све то најављује бруталну изборну годину у Немачкој.

Шпигл пише: „Судска одлука од петка да се БфВ-у забрани даља обрада чланова Алтернативе за Немачку је шамар обавештајној служби."

Суд није рекао да АфД није радикална десница, само да је „откривањем обавештајног статуса на неприхватљиви начин угрожена уставом загарантована изједначеност шанси политичких партија", како се наводи у саопштењу Управног суда у Келну.

Укратко, АфД је десница док се не докаже да је екстремна десница. А ко доказује? Па службе за заштиту уставног поретка, само мало спретније...

Ко стварно излази из ове афере оштећен, није сигурно. БфВ делује непрофесионално, али тада су немачке институције из сенке обично најопасније, кад изгледају непрофесионално.

АфД је у целини проглашен за опасност по немачку демократију, али то још не значи и аутоматски губитак гласачке базе. Напротив, и обрнути ефекат је могућ, да изборно тело АфД-а нарасте као реакција на кршење „уставом загарантоване изједначености шанси политичких партија".

Питање како су документи БфВ-а у количини поплаве процурели у медије остаје отворено. Да ли је интерни извор неко ко воли АфД, или неко ко не воли АфД - обе могућности су реалне и смислене.