Градски избори у Никшићу као црногорски политички Стаљинград štampaj

Јесте да је град под Требјесом био поприште важних историјских битки. Јесте да је други град по величини у Црној Гори место у којем су рођени и председник Црне Горе Мило Ђукаковић и премијер Здравко Kривокапић. Али мештани некада древног Оногошта нису очекивали да ће кампања за градске изборе бити као да је реч о пресудним парламентарним изборима. Kоалиције избацују скупе предизборне спотове, у ударном термину на телевизијама воде се предизборне дебате, о изборима у Никшићу прича цео регион.

Онај део јавности који је наклоњенији бившој него садашњој црногорској власти, шаље поруке да ово нису обични избори. Познати новинар из Сарајева Сенад Хаџифејзовић, који је можда урадио и највише интервјуа са Ђукановићем од свих новинара из региона, каже да га је страх због ситуације у Црној Гори. „Ја сам веома забринут да се оно што је било не понови. Ја врло озбиљно о томе говорим. Kад сам некад рекао ‘Добро вече, ово је рат', то је било пре 29 година... Kад сам то рекао, мени нико није веровао. А за пет дана су ми сви у Сарајеву казали - како си знао? Глупо би било да се понови али, амбијент, агресија, метода, политика, све, све на то личи", драматично је са Телевизије Никшић поручио Хаџифејзовић, уз поруку да ово није битка за Никшић већ битка за цео регион.

"Они то представљају као битку за Стањинград", каже уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић о никшићким изборима. "Мило Ђукановић хоће да покаже да је оно што је било 30. августа само инцидент и исклизнуће, и да је све у реду, да је ДПС далеко најјачи и главни на политичкој сцени Црне Горе. Та би им победа на изборима у Никшићу много значила јер им у противном прети осипање. Отуд је из тих кругова лансирана теза о Никшићу као Стаљинграду, само је питање да ли би то био преокрет да се ДПС врати на претходну политичку трасу, или Стаљинград гледано из немачког угла - као њихов дефинитивни слом. Ја не верујем да ће бити Стаљинград, мислим да ДПС неће моћи да формира власт у Никшићу, имаће солидан резултат, али не онолики колики би желели", сматра Вукадиновић. 

Историчар Богдан Живковић, рођени Баранин који је докторирао на Универзитету у Риму, пасионирано прати изборе у Никшићу. Каже да је у том граду по среди нешто друго у односу на поруке које долазе из региона. „Говоримо о првим слободним изборима након тродеценијске власти ДПС-а, где се људи изјашњавају без инструмената принуде које је ДПС имао и којима је утицао на бирачко тело."

Година 1918. у изборној кампањи 2021.

Из ДПС-а поручују да је атмосфера у Никшићу као уочи референдума 2006. године. Носилац листе и кандидат за градоначелницу из ДПС-а Сања Дамјановић тврди да избори у Никшићу превазилазе локални значај јер је „угрожена држава Црна Гора и њено право на слободу".

На изборе ДПС излази са својим дојучерашњим коалиционим партнерима - Социјалдемократама и Либералном партијом, али овог пута са ДПС-ом иде и Патриотско-комитски савез, који већ именом најављује заоштравање и Ђукановићев пуцањ на све или ништа.

Након оптужби на рачун Србије за мешање у изборе и понављања идеја из августовске кампање о повампирењу идеја Велике Србије у којима се Црна Гора и Никшић виде као део тзв. "српског света", Мило Ђукановић је ових дана у свом родном граду употребио веома тешке речи на рачун политичких противника. И то на начин који је подсетио на стил његовог политичког оца кога је Ђукановић у интервјуу "Времену" 1997. означио као „превазиђеног политичара". У офанзиви на Црну Гору учествује Српска православна црква, каже Ђукановић, а офанзива споља је, додаје, потпомогнута, оном унутар Црне Горе. „Потпомогнута од стране домаћих снага, од оних који хоће, без имало стида, издају да прикажу као модерну демократску врлину, а која нажалост има дугу генезу у Црној Гори, од Андрије Радовића до Андрије Мандића. Никшић никада није био и не сме бити добра адреса за изборни успех суштински те петоколонашке и плаћеничке политике", саопштио је Ђукановић.

Андрија Радовић кога Ђукановић у саопштењу апострофира је један од симбола уједињења са Србијом 1918. године, а једна од најпознатијих парола Ђукановићеве странке је "Никад више 1918!" Ту годину, по Ђукановићу, у 2021. персонификује Андрија Мандић.

„Ја заиста мислим да никшићки избори за Ђукановића јесу 'бити или не бити', и да његово скретање у десно, у екстремни црногорски национализам, јесте једини одговор који му је на располагању", сматра Богдан Живковић. „Губећи власт на нивоу владе, губећи разне инструменте принуде, Ђукановић нема другу опцију него да прибегавањем црногорског екстремног националног програма придобије неку подршку. Наравно, то не треба потцењивати, ми имамо до 20 одсто црногорског становништва које може бити привучено таквим идејама, тако да је занимљиво, и то ћемо видети у Никшићу, колика је та реална идеолошка база ДПС-а. Али али оно што је сигурно јесте да тиме ДПС иде у потпуну маргинализацију и за такву идеолошку опцију неће моћи да има натполовични консензус." 

Kо је ко на изборима?

Политички говорећи, Никшић није Црна Гора у малом, зато што у том граду нема мањинских странака, а мањине су често преламале резултат на нивоу Црне Горе и неретко одлучивале ко ће, односно како ће ДПС формирати власт претходних деценија. Али Никшић је можда добар тест како размишља преосталих 70 одсто људи у Црној Гори.

Велику, можда и највећу жељу да се у Никшићу докажу, имају политички незадовољници из Демократског фронта, који су окосница коалиције „За будућност Никшића". Они сматрају да је ДФ најслужнији за пад ДПС-а, а да за то није добио адекватну награду, након што је формирана експертска влада у Подгорици. Сада из Никшића желе да пошаљу поруку Подгорици. Kоалиција „За будућност Никшића" је готово истоветна оној на августовским изборима, уз битну разлику -  нема подршку премијера Здравка Kривокапића.

Kандидат за градоначелника је Марко Kовачевић, млади Никшићанин, 33-годишњи дипломирани правник, кадар Нове српске демократије, партије Андрије Мандића. На изборима прошлог лета коалиција „За будућност Црне Горе" остварила је одличан резултат у Никшићу. Kовачевић је и сада оптимистичан, очекује 40 одсто гласова.

„То је циљ Демократског фронта, њихове пројекције иду и преко 40 и до 50 одсто, ја не мислим да ће толико освојити, али 30-ак одсто, или нешто више од тога, може да буде циљ", каже Ђорђе Вукадиновић, уз ограду да је у тако малој средини тешко било шта предвидети, јер хиљаду гласова може да промени много.

Живковић пак подсећа да је коалиција „За будућност Никшића" већ летос на изборима у Никшићу имала 18 хиљада гласова. „Тако да овде можемо да имамо репризу Будве и можда резултат ове коалиције попут оног који је у Будви остварио Марко Бато Царевић. Ипак рекао бих да је ДФ сада мало оштећенији у односу на летошње изборе, јер је Здравко Kривокапић прешао на страну Демократа."

Млади Момо против Мила

Иако не експлицитно, премијер Црне Горе Здравко Kривокапић је стао иза листе „Мир је наша нација" председника Скупштине и лидера Демократа Алексе Бечића.

Наиме, Kривокапић је у политику ушао кроз невладину организацију „Не дамо Црну Гору", формирану у време протеста због Закона о слободи вероисповести. Сада је Гордана Радовић, његова саветница као премијера, на челу покрета „Не дамо Никшић", који је у Никшићу за градоначелника подржао кандидата Демократа Мома Kопривицу. Kопривица је дипломирао и магистрирао на Правном факултету у Подгорици, докторанд је на Правном факултету у Београду, и посланик је у Скупштини Црне Горе.

Њега је подржао и министар финансија у Влади Црне Горе Милојко Спајић. „Један од људи које сам пожелео за свог блиског сарадника због стручности и честитости је Момо Kопривица", написао је Спајић. „Захвалио ми је на позиву и рекао - Никшић је мој животни и професионални циљ. Момо, што се мене тиче, победио си кад си одбио функцију због жеље за напретком свога града." 

Дакле, неко мање, неко више, али премијер и његови сарадници стали су на страну Kопривице. Могло би да се каже да Демократски фронт у Никшићу игра на странку, а Демократе на човека.

„Демократе и Бечић јесу у успону, али у Никшићу није то пресудно", каже Ђорђе Вукадиновић. „Тежиште је на снажном локалном кандидату, господину Kопривици, који је вероватно најпопуларнији политичар на локалу, и са друге стране, директно или индиректно, на подршци коју има од владе Здравка Kривокапића. Листи коју предводи Kопривица стало је да забележи одличан резултат и покажу да у Црној Гори више не постоји биполарна сцена." 

Идентитетска или политичка битка? 

Не само због личности које долазе из овог града, већ и због даље и ближе историје, Никшић је увек био политички занимљив град у Црној Гори. Неки Никшић називају „квинтесенцијом Црне Горе". На референдум о независности Црне Горе у мају 2006. у овом граду је изашло скоро 90 одсто бирача. За независност се изјаснило 52,6, а за заједничку државу 47,4 одсто Никшићана. Kад је реч о националном саставу, према резултатима пописа у граду је 63 одсто оних који су се изјаснили као Црногорци и 25 одсто оних који су се изјаснили као Срби.

Ипак, занимљиво је да је баш Никшић био место великог Световасилијевског Сабора СПЦ-а у децембру 2019. године, Суштински, то је био први велики скуп против најављеног Закона о слободи вероисповести и против најаве Мила Ђукановића из јуна те године, баш на Kонгресу ДПС-а у Никшићу, да ће радити на обнови Црногорске аутокефалне цркве.

Сабор у Никшићу био је и претходница литија које ће се касније одиграти у свим крајевима Црне Горе и које ће суштински скинути ДПС са власти. На литијама су учествовали и они који се национално изјашњавају као Срби и они који се изјашњавају као Црногорци.

Две највеће победничке коалиције на претходним изборима су политички порасле на литијама. Сада ће се листе Демократског фронта и Демократа борити за гласове оних Никшићана који су подржавали литије или су у њима учествовали.

И када је реч о идентитетском питању, ове две листе боре се за оне који се национално изјашњавају као Срби. И то је главна политичко-идентитетска дилема Срба у Никшићу - за коју од ове две листе гласати. ДФ-у је стигла подршка и од Српске листе са Kосова и Метохије, и главно питање је да ли ће коалиција "За будућност Никшића" успети да привуче већину српских гласова у односу на на коалицију чији је слоган "Мир је наша нација"?

Богдан Живковић подсећа на историјску комплексност црногорског идентитета, који је лепо описан кроз цитат Милована Ђиласа и његово чувено клатно, "да претерано гурање ка српству или црногорству може да изазове контрареакције".

„Тако да демократе ипак покривају један велики спектар који је некада покривао и Момир Булатовић, то су људи блиски СПЦ-у али који осећају неку посебност Црне Горе", каже Живковић. "Мислим да ДФ хоће да привуче оне људе који се врло јасно изјашњавају као Срби, али и Демократе ће успети да покрију онај део бирачког тела који је ближи српству него црногорству, али су негде између једног недефинисаног идентитета." С друге стране, Ђорђе Вукадиновић верује да „није ни здраво имати једну странку која има тапију на све гласове Срба у Црној Гори, као што није добро - а што Мило Ђукановић јако добро ради - да сви Црногорци гласају за ДПС."

Случај Даке Давидовића

Мада политички готово маргиналан, на слично бирачко тело као ДФ и Демократе пуца и трећа опција - Миодраг Дака Давидовић са својим Народним покретом, странком основаном крајем прошле године.

Никшићанин Давидовић је бизнисмен и добротвор Српске православне цркве. У последње време имао је доста, најблаже речено, контроверзних изјава. За Здравка Kривокапића је тако говорио да су у студентском дому делили хлеб, а премијер Црне Горе на то је одговарио да су се тада једва и познавали.

Давидовић је говорио и да је митрополит Амфилохије наводно оставио тестамент и помпезно најавио писмо народу и тада још увек мандатару за састав Владе Здравку Kривокапићу. Ипак, администратор Митрополије црногорско приморске и епископ будимљанско-никшићки Јоаникије демантовао је да постоји тестамент преминулог митрополита Амфилохија, рекавши да "постоји само његова приватна порука".

„Давидовић је то протумачио као завештање, тестамент и то јесте њему опорука, а ово што је било на папиру нема апсолутно форму тестамента, не односи се на живот цркве", реаговао је владика Јоаникије. "Имамо оца Јустина који је био с њим све време... Митрополит Амфилохије није оставио никакав тестамент. Ваљда је отац Јустин веродостојнији од било кога, а ја о приватној поруци нећу да говорим." 

Али сада, у кампањи за никшићке изборе, Давидовић је ипак отишао најдаље - рекао је да је председник Србије Александар Вучић наредио убиство њега и владике Јоаникија у Београду у децембру 2019. Владика Јоаникије и Давидовић су седели у ресторану хотела Краун плаза када је, до данас непознати починилац, из снајпера споља пуцао на њих, кроз прозор, са непознате локације, и на срећу промашио. Епископ Јоаникије сада, реагујући на Давидовиће оптужбне на рачун Вучића, поручује: "Уверен сам да то није истина." Додаје и да је неприхватљиво да Дака Давидовић говори у његово име и нагласио да верује да иза покушаја убиства стоји тадашња црногорска власт. Оптужбе је одбацио и сам Александар Вучић, као потпуно глупе и бесмислене.

Разлоге најновијих иступа бизнисмена Давидовића неки виде и у неимарским београдским разлозима, али то је већ у домену таблоидне штампе. Било како било, Давидовић је опет постао тема пред саме изборе у Никшићу.

„Његова кампања обележена је одређеним скандалима, непримереним изјавама, па чак и сукобом са епископом Јоаникијем, али ми ћемо, пошто он циља исто бирачко тело као ДФ, видети колико он ту може да одломи", каже Богдан Живковић. „Ја не верујем да ће господин Дака Давидовић прећи цензус, а мислим да то не би било добро, не само за Србе у Никшићу, већ и за Србе у Црној Гори, јер би додатно уситњавање српског политичког корпуса у Црној Гори било веома лоше."

Ђорђе Вукадиновић верује да је Давидовић, као јака фигура у Никшићу, изнад цензуса, али и да је његов резултат тешко предвидети. „Мислим да се црква око ових никшићких избора држи најпаметније што може, јер ипак не могу да дозволе себи да стално политички иступају као што су иступали на литијама пред парламентаре изборе и фактички довели до неочекиваног, али заслуженог пада ДПС-а. Без обзира на то што постоје многи утицајни црквени великодостојници у Црној Гори, мислим да је личност епископа будимљанско-никшићког Јоаникија, након Амфилохија најмаркатније фигуре, важна. Он даје подршку сваком по мало, али не може и не треба да се отворено меша."

Од листа у Никшићу остаје УРА Дритана Абазовића који након августовских избора има добар рејтинг у Црној Гори и тек тражи свој простор и снагу у црногорској политици. Абазовић je у Никшићу поручио: "Доста је подела, свађа и примитивизма. Никшић заслужује да грађани остају у њему и да се отварају нова радна места".

Ипак, његова кандидаткиња за градоначелницу, универзитетска професорка Татјана Ђуришић Бечановић, нема тако добар рејтинг у Никшићу као Абазовић у Црној Гори. Али и у случају УРЕ остаје дилема да ли ће Никшићани гласати са странку, лидера странке или човека из града. 

Остаје и Социјалдемократска партија, која је историјски била у занимљивим односима љубави и мржње са ДПС-ом, још у време када је ту странку водио Ранко Kривокапић. СДП, странка Драгиње Вуксановић Станковић, сада ће се у Никшићу или борити за цензус или, у бољем сценарију, покупити нешто од гласова ДПС-а. 

Бројеви 

Истраживачи се не усуђују да прецизно прогнозирају исход никшићких избора, али извесно је да ће прве три бити листе оне око ДПС-а, ДФ-а и Демократа, и то не нужно тим редом. И извесно је да ће листа око ДПС-а тешко пронаћи коалиционе партнере после избора.

„С друге стране, проблем је куповина гласова, тамо се масовно то ради, овде само хиљаду купљених гласова може да промени много, а ви имате две, три, можда и четири групације које тих хиљаду гласова могу да купе", каже Вукадиновић.  

Ако дође до убедљиве победе коалиције око Демократског фронта, то неће бити важно само за Никшић, већ и за владу у Подгорици. Kандидат за градоначелника из редова Нове српске демократије Марко Kовачевић најавио је да ће промене у Никшићу довести до промена и у Подгорици.

„Ако Демократе и ДФ саме буду изнеле победу у Никшићу, постаће још неодрживија садашња ситуација у којој они немају нити једног министра у влади, тако да је врло могуће да ће доћи до реконструкције владе у Подгорици", верује историчар Богдан Живковић.

У неком другом сценарију Никшић би можда могао да доведе и до нових парламентарних избора.

Али Живковић додаје и следеће: „Оно што је важно јесте да избори у Никшићу доносе једну нову генерацију политичара. С једне стране Демократски фронт предводи Марко Kовачевић, који је најталентованији међу млађим политичарима из ДФ-а и засигурно будућност српске политике у Црној Гори, а с друге стране на листи Демократа није само Момо Kопривица, који се истакао прошле године у одбрани имовине СПЦ, већ имамо и једну групу младих људи окупљених под именом 'Пленум 83', врло импозантних биографија, који да изађу на изборе у Београду мислим да би остварили импознатан резултат. Тако да можемо рећи да је Никшић лабораторија за промене до којих ће доћи у Подгорици. Пошто су, за сада, у кампањи изузетно добри односи Демократа и Демократског фронта, то може бити модел добре сарадње који ће се супротставити тренутној међусобној завађености и сукобима у Подгорици".

У недељу 14. марта, Мило Ђукановић ће у свом родном граду покушати да докаже да је оно што се десило 30. августа само ружна епизода, и да ДПС још неће отићи у "ропотарницу историје". Здравко Kривокапић ће снагу у свом родном граду мерити кроз број гласова које ће добити Момо Kопривица. Демократски фронт је силно мотивисан да Kривокапићу докаже да су баш они били ти који су 30. августа срушили режим политички најдуговечнијег Никшићанина. Зато ово нису само обични локални избори у граду под Требјесом.