OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага

                    Реаговање

                    О именицама и придевима Весне Кнежевић

                    Пише:  Иван Радовановић

                    среда, 22. феб 2023,  16:39 -> 16:55

                    Mада сам против генерализације, не могу да не признам да она постоји, у сваком друштву, и да та врста поделе, као и све друге („другосрбијанци” „славски Срби”, „грађански”, „национални”…), не одсликава реално стање, ако под реалним подразумевамо потребу људи да формирају кругове истомишљеника, оних са којима деле исте идеје и вредности. Чак и најтврдокорнији индивидуалци (а Весна Кнежевић је једна од тих), имају потребу да размене мисли и ставове, да нађу оне с којима се слажу, и оне који ће им потврдити, чак и супротним мишљењем, да цео посао формирања сопствене идеје није био узалудан.

                    Интелигентна и мени изузетно драга ауторка ОКО портала Весна Кнежевић је у недавном тексту „Неспоразуми Срба са светом и са собом“ поделила Србе на „Вечне”, „Савремене”, и „Вишак” (они са вишком идентитета).

                    И мада сам против генерализације, не могу да не признам да она постоји, у сваком друштву, и да та врста поделе, као и све друге („другосрбијанци” „славски Срби”, „грађански”, „национални”…), не одсликава реално стање, ако под реалним подразумевамо потребу људи да формирају кругове истомишљеника, оних са којима деле исте идеје и вредности.

                    Чак и најтврдокорнији индивидуалци (а Весна је једна од тих), имају потребу да размене мисли и ставове, да нађу оне с којима се слажу, и оне који ће им потврдити, чак и супротним мишљењем, да цео посао формирања сопствене идеје није био узалудан.

                    Ако је већ тако, а јесте, мислим да није лоше да, на разматрање, понудим још једну поделу, сврставање, ону која је, делом, негација сврставања, баш колико и његова потврда.

                    Зато бих људе, Србе, поделио на оне који су Именице, и оне који су Придеви.

                    У најкраћем, Србин, Именица, је онај ко може да стоји сам. Србин, Придев, је онај који мора да буде део.

                    Именица је, и по дефиницији, пунозначна реч. Придеви, опет по дефиницији, морају уз некога, нешто, да стоје. Никада нису, за разлику од Именица, самостални.

                    Бити Именица, значи упорављати собом, бавити се собом, поправљати се, обликовати, учити себе.

                    Придевом управљају други, он је нека врста слуге, несвестан самог себе, непотребан као јединка, него само као део.

                    Именица мисли, Придев живи туђе мисли. 

                    Када је неко Именица, он је сигуран у себе, постојан, док је вечно несигурни Придев подложан свакој непостојаности.

                    Код Именице увек знаш на чему си, она нема потребе да лаже, улепшава, асертивна је, способна да уважи, поштује и разуме. Придев је увек козметика, коју неко користи или да нешто улепша, или наружи, па је самим тим, стална лаж.

                    Истина је у Именици. Она ништа не крије, она, и када сумња, не ради то због страха, док је Придев заувек сумњивац, због своје плашљиве смутње.

                    Оствареност је одлика Именице. Баш зато она има моћ да прихвата, објашњава, схвата, да се не плаши других, различитих. Придев је неостварен, бескрајно, других се плаши и завиди им.

                    Придев је увек покрет, мноштво, гомила, инструмент ирационалног, позив на рушење, на унифицирање, уравниловку.

                    Придев уме да мрзи, Именица не.

                    Њој није потребно оправдање, изговор, да би била – придев без изговора не постоји.

                    Придев постројава, Именица свима даје слободу коју сама има.

                    Именица је Ја, придев је увек Ми. Он се крије иза гомиле коју пујда, сваки његов позив на јединство је лаж којом самог себе, или неког другог, оправдава.

                    Именици је циљ Именица, Придев вара у име неког вишег циља, који је и сам, по правилу, превара.

                    Именица уме да опрости, Придев служи за линч.

                    Када дође до коначнице, решења проблема, сукоба, Именица је ту, не повлачи се, Придев је у паничном бегу. Он се бори само када је део гомиле, Именица не зове друге у своје битке.

                    Именица гради, Придев руши. Њу покреће лепота, за њега је лепо само оно што је ружно.

                    Нема револуционарног покоља, преврата, рата, иза којег не стоји Придев. Нема мира, без Именице.

                    Сваки корак напред, светло, напредак, у историји је дело неке Именице. Придев, за то време, краде историју и тера је ка заједничком крају, свега.

                    Придев је највећи непријатељ Именице, он је тиме што је описује и тумачи, укида. Опет, Именица може без Придева, он без ње, не.

                    Придев је манипулатор, продавац магле, покварењак који се крије иза Именице, храни се њоме, паразитира на њеном телу. Именица је гола, без потребе да се покрива или од било чега крије и штити.

                    Придев је, да се вратим на Веснин текст, у сталном неспоразуму, са свима, па и са светом. Једини неспоразум који Именица може да има, којим се бави, је онај са самом собом. Она је сама себи крива, Придеву су криви сви други.

                    За крај, Придева има много више, премоћни су, много више диктирају, али управо та чињеница јесте оно што Именици овај свет чини толико занимљивим. И она га мења, тако што мења себе, јасно јој је да је Придеве немогуће променити.

                    И зато, рачунам, Весна и пише то што пише. Она је Именица. Једна од ретких.

                    Свет
                    Опомињући глас Кристин Лагард у све луђем свету: Уочи највеће енергетске кризе с којом се свет суочио
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Опомињући глас Кристин Лагард у све луђем свету: Уочи највеће енергетске кризе с којом се свет суочио
                    Да ли је Андропов могао да постане совјетски Денг: Раскрсница на којој је СССР криво скренуо
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Да ли је Андропов могао да постане совјетски Денг: Раскрсница на којој је СССР криво скренуо
                    Америка против Ирана од Мосадека до Хомеинија: Технике државних удара и концесије на нафту
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Америка против Ирана од Мосадека до Хомеинија: Технике државних удара  и концесије на нафту
                    Идеолошке импликације економског успеха Кине: Комунизам с кинеским лицем
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Идеолошке импликације економског успеха Кине: Комунизам с кинеским лицем
                    Друштво
                    Поглед на скривену страну Месеца: Досадашњи домети и будући изгледи свемирске мисије „Артемис“
                    Пише:  Саша Марковић
                    Поглед на скривену страну Месеца: Досадашњи домети и будући изгледи свемирске мисије „Артемис“
                    Маркетинг и ментално здравље: Рекламирање је главни извор људског незадовољства?
                    Пише:  Иван Радановић
                    Маркетинг и ментално здравље: Рекламирање је главни извор људског незадовољства?
                    Како видимо то што гледамо: Постоје ли протезе за очи?
                    Пише:  Момчило Б. Ђорђевић
                    Како видимо то што гледамо: Постоје ли протезе за очи?
                    Епоха Милана Вукоса: Најважније име у историји српске телевизије
                    Пише:  Александар Мандић
                    Епоха Милана Вукоса: Најважније име у историји српске телевизије
                    Економија
                    Конвергенција доходака у ЕУ: Како се у Европи, за разлику од Америке, смањује неједнакост
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Конвергенција доходака у ЕУ: Како се у Европи, за разлику од Америке, смањује неједнакост
                    Сва горива српске економске машине: Може ли Ормуз да промени стратегију „Србија 2030“?
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Сва горива српске економске машине: Може ли Ормуз да промени стратегију „Србија 2030“?
                    Три сценарија за завршетак рата у Ирану и економске последице сваког од њих: Прескупи барели
                    Пише:  Горан Николић
                    Три сценарија за завршетак рата у Ирану и економске последице сваког од њих: Прескупи барели
                    Утицај ратних сукоба на Блиском истоку на цену нафте: Енергетска паника пред вратима
                    Пише:  Сања Филиповић
                    Утицај ратних сукоба на Блиском истоку на цену нафте:  Енергетска паника пред вратима
                    Политика
                    Спасавање редова Тачија: Америчка „лака коњица“ у одбрани бивших лидера ОВК
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Спасавање редова Тачија: Америчка „лака коњица“ у одбрани бивших лидера ОВК
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Историја
                    Човек који је створио Хитлерово оружје освете и амерички свемирски програм: Вернер фон Браун, отац балистичких ракета
                    Пише:  Момчило Б. Ђорђевић
                    Човек који је створио Хитлерово оружје освете и амерички свемирски програм: Вернер фон Браун, отац балистичких ракета
                    Кад је небо било црно над градом: Шестоаприлско бомбардовање Београда
                    Пише:  Милош Војиновић
                    Кад је небо било црно над градом: Шестоаприлско бомбардовање Београда
                    Кратка (пред)историја студентских побуна у Београду, од 1851. до 1941: Корени омладинског бунта
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Кратка (пред)историја студентских побуна у Београду, од 1851. до 1941: Корени омладинског бунта
                    Три нестала београдска здања: Турски Пиринч-хан и аустријска Пиринчана на Дорћолу
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Три нестала београдска здања: Турски Пиринч-хан и аустријска Пиринчана на Дорћолу
                    Култура
                    Тако је писао, говорио, мислио Дуле Вујошевић: Међу јавом и мед сном, са сликама Воја Станића
                    Пише:  Душко Вујошевић
                    Тако је писао, говорио, мислио Дуле Вујошевић: Међу јавом и мед сном, са сликама Воја Станића
                    Позоришне лекције великог Бранка Плеше: Десет генијалних улога и једна лоша
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Позоришне лекције великог Бранка Плеше: Десет генијалних улога и једна лоша
                    Место Хермана Ипена у општем образовању: Препознавање света Џеремаје и Курдија Мелоја
                    Пише:  Момир Турудић
                    Место Хермана Ипена у општем образовању: Препознавање света Џеремаје и Курдија Мелоја
                    На вест о смрти Божa Копривице: Пролеће, и само живот има смисла
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    На вест о смрти Божa Копривице: Пролеће, и само живот има смисла
                    Музика
                    Вајлд тинг, ју мејк мај харт синг: Песма о коцкару и дивљакуши
                    Пише:  Жикица Симић
                    Вајлд тинг, ју мејк мај харт синг: Песма о коцкару и дивљакуши
                    Стив Ган у Београду: Музички дирижабл за далеко и високо над хаосом
                    Пише:  Жикица Симић
                    Стив Ган у Београду: Музички дирижабл за далеко и високо над хаосом
                    Одлазак Ђина Паолија: Песник и певач с метком у срцу
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Одлазак Ђина Паолија: Песник и певач с метком у срцу
                    Полина Осетинскаја са Бахом, Глинком и Рахмањиновим у Београду: Музика је тренутак истине
                    Пише:  Дуња Савић
                    Полина Осетинскаја са Бахом, Глинком и Рахмањиновим у Београду: Музика је тренутак истине
                    Спорт
                    На вест о смрти господина Д.В.: Дуле је тукао Французе, Шпанце, Грке
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    На вест о смрти господина Д.В.: Дуле је тукао Французе, Шпанце, Грке
                    Прилози за митологију ОФК Београда: Финале купа 1966, фудбал за очи и душу
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Прилози за митологију ОФК Београда: Финале купа 1966, фудбал за очи и душу
                    Како је Југославија пре пола века победом над Заиром од 9:0 изменила историју афричког фудбала: Успон и пад Мобутуових „леопарда“
                    Пише:  Драган Бисенић
                    Како је Југославија пре пола века победом над Заиром од 9:0 изменила историју афричког фудбала: Успон и пад Мобутуових „леопарда“
                    Краљ Александар и Живојин Мишић на првој Олимпијади: Србија у Атини 1896. године
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Краљ Александар и Живојин Мишић на првој Олимпијади: Србија у Атини 1896. године
                    Лектира
                    Тако је писао, говорио, мислио Дуле Вујошевић: Међу јавом и мед сном, са сликама Воја Станића
                    Пише:  Душко Вујошевић
                    Тако је писао, говорио, мислио Дуле Вујошевић: Међу јавом и мед сном, са сликама Воја Станића
                    Призивање мира у буци света: Филмови и цртежи Петера Хандкеа
                    Пише:  Катарина Рорингер Вешовић
                    Призивање мира у буци света: Филмови и цртежи Петера Хандкеа
                    Мит о Супермену: Грађанска и политичка свест у огледалу популарне културе
                    Пише:  Умберто Еко
                    Мит о Супермену: Грађанска и политичка свест у огледалу популарне културе
                    Тако је писао, говорио, мислио, ћутао Б.К.: Од љубов не се бега
                    Пише:  Божо Копривица
                    Тако је писао, говорио, мислио, ћутао Б.К.: Од љубов не се бега
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2026 OKO. Сва права задржана.