OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо

                    Реаговање

                    О именицама и придевима Весне Кнежевић

                    Пише:  Иван Радовановић

                    среда, 22. феб 2023,  16:39 -> 16:55

                    Mада сам против генерализације, не могу да не признам да она постоји, у сваком друштву, и да та врста поделе, као и све друге („другосрбијанци” „славски Срби”, „грађански”, „национални”…), не одсликава реално стање, ако под реалним подразумевамо потребу људи да формирају кругове истомишљеника, оних са којима деле исте идеје и вредности. Чак и најтврдокорнији индивидуалци (а Весна Кнежевић је једна од тих), имају потребу да размене мисли и ставове, да нађу оне с којима се слажу, и оне који ће им потврдити, чак и супротним мишљењем, да цео посао формирања сопствене идеје није био узалудан.

                    Интелигентна и мени изузетно драга ауторка ОКО портала Весна Кнежевић је у недавном тексту „Неспоразуми Срба са светом и са собом“ поделила Србе на „Вечне”, „Савремене”, и „Вишак” (они са вишком идентитета).

                    И мада сам против генерализације, не могу да не признам да она постоји, у сваком друштву, и да та врста поделе, као и све друге („другосрбијанци” „славски Срби”, „грађански”, „национални”…), не одсликава реално стање, ако под реалним подразумевамо потребу људи да формирају кругове истомишљеника, оних са којима деле исте идеје и вредности.

                    Чак и најтврдокорнији индивидуалци (а Весна је једна од тих), имају потребу да размене мисли и ставове, да нађу оне с којима се слажу, и оне који ће им потврдити, чак и супротним мишљењем, да цео посао формирања сопствене идеје није био узалудан.

                    Ако је већ тако, а јесте, мислим да није лоше да, на разматрање, понудим још једну поделу, сврставање, ону која је, делом, негација сврставања, баш колико и његова потврда.

                    Зато бих људе, Србе, поделио на оне који су Именице, и оне који су Придеви.

                    У најкраћем, Србин, Именица, је онај ко може да стоји сам. Србин, Придев, је онај који мора да буде део.

                    Именица је, и по дефиницији, пунозначна реч. Придеви, опет по дефиницији, морају уз некога, нешто, да стоје. Никада нису, за разлику од Именица, самостални.

                    Бити Именица, значи упорављати собом, бавити се собом, поправљати се, обликовати, учити себе.

                    Придевом управљају други, он је нека врста слуге, несвестан самог себе, непотребан као јединка, него само као део.

                    Именица мисли, Придев живи туђе мисли. 

                    Када је неко Именица, он је сигуран у себе, постојан, док је вечно несигурни Придев подложан свакој непостојаности.

                    Код Именице увек знаш на чему си, она нема потребе да лаже, улепшава, асертивна је, способна да уважи, поштује и разуме. Придев је увек козметика, коју неко користи или да нешто улепша, или наружи, па је самим тим, стална лаж.

                    Истина је у Именици. Она ништа не крије, она, и када сумња, не ради то због страха, док је Придев заувек сумњивац, због своје плашљиве смутње.

                    Оствареност је одлика Именице. Баш зато она има моћ да прихвата, објашњава, схвата, да се не плаши других, различитих. Придев је неостварен, бескрајно, других се плаши и завиди им.

                    Придев је увек покрет, мноштво, гомила, инструмент ирационалног, позив на рушење, на унифицирање, уравниловку.

                    Придев уме да мрзи, Именица не.

                    Њој није потребно оправдање, изговор, да би била – придев без изговора не постоји.

                    Придев постројава, Именица свима даје слободу коју сама има.

                    Именица је Ја, придев је увек Ми. Он се крије иза гомиле коју пујда, сваки његов позив на јединство је лаж којом самог себе, или неког другог, оправдава.

                    Именици је циљ Именица, Придев вара у име неког вишег циља, који је и сам, по правилу, превара.

                    Именица уме да опрости, Придев служи за линч.

                    Када дође до коначнице, решења проблема, сукоба, Именица је ту, не повлачи се, Придев је у паничном бегу. Он се бори само када је део гомиле, Именица не зове друге у своје битке.

                    Именица гради, Придев руши. Њу покреће лепота, за њега је лепо само оно што је ружно.

                    Нема револуционарног покоља, преврата, рата, иза којег не стоји Придев. Нема мира, без Именице.

                    Сваки корак напред, светло, напредак, у историји је дело неке Именице. Придев, за то време, краде историју и тера је ка заједничком крају, свега.

                    Придев је највећи непријатељ Именице, он је тиме што је описује и тумачи, укида. Опет, Именица може без Придева, он без ње, не.

                    Придев је манипулатор, продавац магле, покварењак који се крије иза Именице, храни се њоме, паразитира на њеном телу. Именица је гола, без потребе да се покрива или од било чега крије и штити.

                    Придев је, да се вратим на Веснин текст, у сталном неспоразуму, са свима, па и са светом. Једини неспоразум који Именица може да има, којим се бави, је онај са самом собом. Она је сама себи крива, Придеву су криви сви други.

                    За крај, Придева има много више, премоћни су, много више диктирају, али управо та чињеница јесте оно што Именици овај свет чини толико занимљивим. И она га мења, тако што мења себе, јасно јој је да је Придеве немогуће променити.

                    И зато, рачунам, Весна и пише то што пише. Она је Именица. Једна од ретких.

                    Политика
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Пише:  Весна Кнежевић
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Друштво
                    Mрачно постапокалиптично огледало: Боља будућност је прошла
                    Пише:  Саша Марковић
                    Mрачно постапокалиптично огледало: Боља будућност је прошла
                    Економске последице пандемије психичких поремећаја: Колико кошта лечење менталних болести
                    Пише:  Горан Николић
                    Економске последице пандемије психичких поремећаја: Колико кошта лечење менталних болести
                    Слон Бранка Милановића у светској и српској стакларској радњи: Дневна политика као обрачунска јединица
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Слон Бранка Милановића у светској и српској стакларској радњи: Дневна политика као обрачунска јединица
                    Ратови из обести на планети досаде: Пензионерска забава још траје
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Ратови из обести на планети досаде: Пензионерска забава још траје
                    Економија
                    Поруке са самита БРИКС-а у Рио де Жанеиру и Трампове претње, царине и рачунице: Два глобална поретка
                    Пише:  Горан Николић
                    Поруке са самита БРИКС-а у Рио де Жанеиру и Трампове претње, царине и рачунице: Два глобална поретка
                    Eкономске последице израелско-америчко-иранског рата на читав свет: Избегнути или одложени хаос
                    Пише:  Горан Николић
                    Eкономске последице израелско-америчко-иранског рата на читав свет: Избегнути или одложени хаос
                    Две грешке западних либерала и левичара у односу на историју и глобализацију: Превише или премало Рикарда?
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Две грешке западних либерала и левичара у односу на историју и глобализацију: Превише или премало Рикарда?
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Свет
                    Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Пише:  Момир Турудић
                     Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Девет скупих и неуспешних лансирања ракете „Старшип“ и заљуљано царство Илона Маска: (Не) идемо на Марс
                    Пише:  Саша Марковић
                    Девет скупих и неуспешних лансирања ракете „Старшип“ и заљуљано царство Илона Маска: (Не) идемо на Марс
                    Ирански нуклеарни физичар, најопасније занимање на свету: Још четрнаест убијених научника у Техерану
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Ирански нуклеарни физичар, најопасније занимање на свету: Још четрнаест убијених научника у Техерану
                    Израел против Ирана, сукоб који може да запали планету: Хроника најављеног рата
                    Пише:  Момир Турудић
                    Израел против Ирана, сукоб који може да запали планету: Хроника најављеног рата
                    Култура
                    Бергманово „Лето са Моником“, седамдесет година касније: Шведски филм у коме плива гола жена
                    Пише:  Предраг Драгосавац
                    Бергманово „Лето са Моником“, седамдесет година касније: Шведски филм у коме плива гола жена
                    Гутљаји слободе Булата Окуџаве: Три акорда и бура у души
                    Пише:  Дејан Новачић
                    Гутљаји слободе Булата Окуџаве: Три акорда и бура у души
                    Имала је лице свачије прве љубави: Како је ФБИ уништио живот Џин Сиберг
                    Пише:  Жикица Симић
                    Имала је лице свачије прве љубави: Како је ФБИ уништио живот Џин Сиберг
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Пише:  Вуле Журић
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Историја
                    Номонхан, 1939: Четворомесечни рат између великих сила за који никада нисте чули
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Номонхан, 1939: Четворомесечни рат између великих сила за који никада нисте чули
                    Кад су прота, имам и свећеник чували народ од зла: Примери чојства из историје јадранског града Бара
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Кад су прота, имам и свећеник чували народ од зла: Примери чојства из историје јадранског града Бара
                    Кратка (пред)историја студентских побуна у Београду, од 1851. до 1941: Корени омладинског бунта
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Кратка (пред)историја студентских побуна у Београду, од 1851. до 1941: Корени омладинског бунта
                    Наш човек на Колими из књиге Варлама Шаламова: Прича о Николи Котуру, осмом секретару СКОЈ-а
                    Пише:  Вуле Журић
                    Наш човек на Колими из књиге Варлама Шаламова: Прича о Николи Котуру, осмом секретару СКОЈ-а
                    Музика
                    Филмски јунаци и стварни одметници за истим столом у пограничној кантини на новој плочи Џејмса Макмартрија
                    Пише:  Жикица Симић
                    Филмски јунаци и стварни одметници за истим столом у пограничној кантини на новој плочи Џејмса Макмартрија
                    Дуго путовање накрај париске ноћи: Последњи дани Џима Морисона
                    Пише:  Бранислав Ђорђевић
                    Дуго путовање накрај париске ноћи: Последњи дани Џима Морисона
                    Прича о Предрагу Гојковићу Цунету: „Јаничар“ је песма о свим Србијама
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Прича о Предрагу Гојковићу Цунету: „Јаничар“ је песма о свим Србијама
                    Био једном један Булдожер: Колико глупости човек може да издржи ако иде пешке или Пљуни истини у очи
                    Пише:  Драган Амброзић
                    Био једном један Булдожер: Колико глупости човек може да издржи ако иде пешке или Пљуни истини у очи
                    Спорт
                    Први страни фудбалер у најбољој енглеској лиги: Блистави тренуци у каријери Ивана Голца
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Први страни фудбалер у најбољој енглеској лиги: Блистави тренуци у каријери Ивана Голца
                    У Улици Маријана Бенеша: И пад је лет или О рањеним шкољкама и бисерима
                    Пише:  Иван Радовановић
                    У Улици Маријана Бенеша: И пад је лет или О рањеним шкољкама и бисерима
                    Породична везаност за Партизан: Браћа, очеви и синови у фудбалском црно-белом дресу
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Породична везаност за Партизан: Браћа, очеви и синови у фудбалском црно-белом дресу
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Лектира
                    Курцио Малапарте, наш савременик: Европа поражена лудилом и злом, ослобођена и окупирана
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    Курцио Малапарте, наш савременик: Европа поражена лудилом и злом, ослобођена и окупирана
                    Латинска Америка у срцу и оку Емира Кустурице: Дијего Марадона, Пепе Мухика, Панчо Виља и Viva la revolución!
                    Пише:  Горан Гоцић
                    Латинска Америка у срцу и оку Емира Кустурице: Дијего Марадона, Пепе Мухика, Панчо Виља и Viva la revolución!
                    Поетика одметништва Боба Дилана: Хиљаду маски Роберта Зимермана
                    Пише:  Зоран Пауновић
                    Поетика одметништва Боба Дилана: Хиљаду маски Роберта Зимермана
                    Шта се десило с јунацима серије „Више од игре“ у рату и после њега: Поетични, дивни свет Слободана Стојановића
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Шта се десило с јунацима серије „Више од игре“ у рату и после њега: Поетични, дивни свет Слободана Стојановића
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2025 OKO. Сва права задржана.