Суђење „косовском Џорџу Вашингтону”: Хашим Тачи пред Хашким трибуналом

У глуво доба ноћи, средином јуна 1999. године, без речи и у мање-више правилној колони, главном приштинском улицом корачало је пар стотина мушкараца. Без оружја, одевени у избледеле зелене униформе. Тек понеки je на рукаву имао пришивен амблем Ослободилачке војске Косова. Пратила су их два прилично олупана аутобуса у којима су седели слично одевени војници.

Ишли су мирно гледајући напред и после десетак минута замакли ка центру града, пролазећи поред скршених и нагорелих излога давно напуштених продавница. Неупадљива ноћна парада ОВК била је резултат дипломатске гимнастике о начину на који ће дојучерашњи герилци умарширати у град. Лидери ОВК желели су да бар једна њихова јединица наоружана и под пуном опремом уђе у град у по бела дана и покаже како су победили у рату. Генерали НАТО-а на то никако нису пристајали.

На крају улице, униформе су заменили цивилном одећом и ОВК је, бар званично, престала да постоји. Дан касније, у кошуљи сличној онима у којима су ноћ раније Приштином продефиловали његови саборци, у команду Кфора на састанак са генералом Мајком Џексоном, у пратњи свега неколико телохранитеља и преводиоцем, ушетао је Хашим Тачи, будући премијер и председник и уз Ибрахима Ругову кључна личност косовске политичке сцене.

Четврт века касније, некадашњи политички лидер Ослободилачке војске Косова је у судници у Хагу без претераних емоција слушао тачке оптужнице, која га терети за убиства 102 особе, ратне злочине, злочине против човечности, те прогоне косовских Срба и политичких неистомишљеника, пре свега оних из редова Руговиног Демократског савеза Косова.

„Дубоко жалим и осећам бол због свих жртава рата, без предрасуда, али жртве неће пронаћи правду уколико буду осуђени невини људи“, рекао је Тачи у улози за коју се пре свега неколико година чврсто веровао да ће је, некако, избећи. „Очекујем да ћу бити ослобођен свих оптужби.” 

Косовски Џорџ Вашингтон пред судом 

Хашим Тачи, заједно са бившим шефом његове тајне полиције Кадријем Весељијем, портпаролом ОВК Јакупом Краснићијем и некадашњим чланом главног штаба ОВК Реџепом Сељимијем, после озбиљне истраге и испитивања неколико стотина сведока, оптужени је пред Хашким трибуналом за убиства 102 особе, мучења, злостављања, застрашивања и прогон Срба, Рома, али и политичких противника међу косовским Албанцима, од марта 1998. до септембра 1999. године.

Тужилаштво Специјалног суда за злочине ОВК наводи да се четворица лидера терете за злочине почињене против стотина цивила, због чега сносе индивидуалну одговорност, те да су били део систематских напада на особе за које су сматрали да делују против ОВК.

Тачијеви браниоци, Грегори Кихо и Лука Мисетић, који су својеверемено пред Хашким трибуналом успешно одбранили хрватског генерала Анту Готовину, почетне ставове одбране засновали су на тврдњама да бивши политички лидер ОВК није имао стварну моћ, већ да је она лежала у рукама команданата оперативних зона, којих је на Косову током рата било шест, уз седму у Македонији која никада није била активирана.

Весељија пред судом заступа Бен Емерсон, који је претходно био бранилац Рамуша Харадинаја. Само из косовског буџета, од 2021. године на одбрану четворице бивших команданата ОВК потрошено је више од 16 милиона евра. 

Преговори у Рамбујеу

Дводневна политичка драма која је пратила полетање француског авиона са делегацијом косовских Албанаца ка Рамбујеу почетком фебруара 1999, лансирала је Тачија на велику сцену, од бегунца од потера југословенских снага безбедности на Косову досспео је на сам врх тамошње политичке сцене. Американци су били ти који су одлучили да њега поставе изнад до тада неприкосновеног лидера Ибрахима Ругове, те остатка делегације коју су чинили и Фехми Агани, Реџеп Ћосја, Ветон Сурои…

Тачи, како кажу његови браниоци, не негира да су се десили бројни ратни злочини на Косову, али тврди да је сва моћ била у рукама локалних команданата. Доказујући такве тврдње, одбрана је приказала инсерт из Би-Би-Сијевог документарца у којем један од оперативних команданата, Рустем Мустафа познат и по ратном надимку Реми, упозорава делегацију косовских Албанаца да не потписују документ у Рамбујеу.

„Нећемо употребити противавионске ракете против Срба. Уколико потпишете, сачуваћемо једну да оборимо ваш авион“, рекао је тада Мустафа. Цитиран је и садашњи амерички амбасадор у Београду, у то време главни посредник у преговорима између Београда и косовских Албанаца, који је у књизи написао да му је Тачи рекао да ће га убити кад се врати кући, ако потпише. 

Крај рата, Тачи је, како су касније тврдили његови политички ривали, провео у Албанији одакле се хеликоптером НАТО вратио у базу ОВК у селу Берише.

Иако се Тачијава одбрана у Хагу заснива на томе да су злочине одговорни оперативни команданти ОВК-а, тужилаштво суда у Хагу сматра да серија докумената која су приложена уз оптужницу показују важност хијерархије у организацији ОВК, посебно у вези „необоривих доказа” о јединственој команди те организације.

Специјални тужилац Метју Халинг је описао историјат настанка ОВК, укључујући улогу четворице оптужених у формирању главног штаба, чиме су „покренули овај удружени злочиначки подухват“.

Према тврдњама тужилаштва, Тачи и некадаши шеф тајне службе ОВК Кадри Весељи били су на челу „политичког директората“, Краснићи, канији портпарол ОВК, бавио се односима са јавношћу, док је Реџеп Сељими био „генерални инспектор“.

„Од почетка је хијерархија била важна. Хијерархија је служила да се предупреде инфилтрације, зато је њу било потребно фанатично пратити“, рекао је тужилац, наводећи да је главни штаб ОВК контролисао дисциплину унутар јединица, чији су „официри, без поговора, морали да извршавају наређења старешина“. 

Мартијев извештај

Тачи је током целе политичке каријере имао словио као особа са харизмом, која је недостајала његовим саборцима, али и ривалима. Западне дипломате му највећу ману налазе у чињеници да, упркос бројним покушајима, није успео да се склони од сенке герилца која га је пратила и лошег утицаја некадашњих сабораца.

Кроз његову канцеларију продефиловали су државна секретарка САД Мадлен Олбрајт, Бил и Хилари Клинтон, британски премијер и један од најватренијих подржавалаца ОВК Тони Блер. Пио је пиво са Педијем Ешдауном, а Џозеф Бајден га је у јулу 2010. године, у време када је био потпредседник САД, упоредио са Џорџом Вашингтоном.

Ипак, од тренутка када је специјални известилац Савета Европе Дик Марти објавио свој извештај о Косову, почели су да га избегавају – пре свега због навода да је шеф мафијашке организације, која се бавила шверцом дроге, трговином људским органима, рекетирањем и кријумчарењем цигарета.

У Мартијевом извештају помиње се и документ од којег је, како се чини, почео политички суноврат Хашима Тачија – поверљиви спис немачке обавештајне службе БНД из 2005. године, који се неколико година касније појавио на Викиликсу.

Тај, као и документи америчког Федералног истражног бироа, показују да су криминалне организације на чијем су се челу налазили челници ОВК бројале око 26.000 људи, и да су од шверца дроге, цигарета и рекетирања годишње зарађивале и до седам милијарди долара. 

Смрт (не)заштићеног сведока

Крајем 2019. године, код језера Бадовац код Приштине пронађено је тело шумског инспектора Назмија Рустемија, свега три месеца пошто је разговарао са истражитељима Специјалног суда за злочине ОВК. Суд у Хагу није желео да коментарише овај догађај, али се заштита сведока, као и у случајевима које је Хашки трибунал водио против Рамуша Харадинаја и Фатмира Љимаја, још једном показала кључем евентуалног будућег успеха тужилаштва.

После косовског дебакла тужилаштва које су предводили Карла дел Понте и Серж Брамерц, нови суд је најавио више од 300 сведока, којима се гарантовала потпуна безбедност.

Ипак, пре две године представници овог суда упозоравали су на растуће притиске и опструкције, оцењујући да ће проблеми расти како процес буде напредовао.

Управо због откривања идентитета сведока и објављивања поверљивих докумената Специјалног суда, у мају 2022. године осуђени су на четири и по године затвора председник удружења ветерана ОВК Хисни Гуцати и Насер Харадинај. Приликом суђења тврдили су да им је неколико хиљада страница докумената пред вратима оставила непозната особа.

Као у јефтином трилеру, на снимку који су ветерани ОВК доставили тужилаштву види се како маскирани младић са качкетом уноси кутију у просторију.

Проблем заштите сведока у великој је мери уништио шансе Дел Понтеове и Брамерца да пред Хашким трибуналом осуде Харадинаја и Љимаја, о чему су у неколико наврата обавештавали и Савет безбедности Уједињених нација.

„Немам ништа против пријатељстава, али ако имате постере на којима шеф УНМИК-а подржава Харадинаја, то ствара озбиљне проблеме”, рекла је Дел Понтеова на опроштајној конференцији за новинаре у Њујорку 2007. године. „Говорили су да стабилност зависи од Харадинаја, које оптужен за ратне злочине.“ 

И тужилаштво Специјалног суда је прошле седмице у уводном излагању упозорило да и поред доказа које тужилаштво има против оптужених постоји могућност да сведоци у овом случају неће сведочити због страха или лојалности према оптуженима. 

Трговина органима

Део извештаја Дика Мартија, усвојеног у Савету Европе јануара 2011. године, који је највише шокирао јавност односио се на трговину органима отетих Срба и осталих неалбанаца, које су припадници ОВК отимали на Косову и затим пребацивали у импровизоване затворе на северу Албаније.

На тим местима губио им се сваки траг, а према документима које је у годинама после краја рата повремено састављао УНМИК, известан број отетих је убијен како би њихови органи били продати на црном тржишту.

Ипак, трговина органима није део оптужнице против некадашњих команданата ОВК. „За сада“, како тврде неки од коментатора.

„Када се пре 13 година појавио извештај Дика Мартија о томе да смо ОВК и ја трговали органима, затражио сам од међународне заједнице да спроведе независну истрагу“, рекао је Тачи. „Они су ме обавестили да је Специјални суд од суштинског значаја како би се ти наводи побили. Свету је сада познато да такозвана Жута кућа никада није постојала. Очекујем да ћу бити ослобођен и осталих оптужби.“

Уочи почетка суђења, у знак подршке четворици бивших лидера Ослободилачке војске Косова испред Хашког трибунала се окупило неколико стотина симпатизера, док је у Приштини одржан „Марш за правду“, на којем је учествовало неколико хиљада грађана.

Одбрани Тачија придружио се почетком суђења и албански премијер Еди Рама, који је се Твитеру упитао: „Да ли су људи који су водили своје народе ка слободи од сада криминалци? Џо Бајден лично је човека са ове фотографије једном назвао косовским Џорџом Вашингтоном”, написао је Рама испод Тачијеве слике после почетка суђења. 

Аналитичари сматрају да ће исход суђења четворици команданата ОВК имати потенцијално огроман утицај на историјско виђење рата на Косову, посебно јер су идејни творци бомбардовања тадашње СР Југославије зарад такве акције редефинисали појам војне интервенције засноване на хуманитарним  разлозима. Суђење у Хагу би могло, кад се једном оконча, да баци додатно светло на низ недовољно разјашњених околности које су пратиле како настанак и деловање ОВК, тако и све оно што се дешавало након последњег рата у 20. веку, до данас.