Теодосић – ваљевске подвале у црвеној Болоњи

Болоња је увек била другачија. Црвена, дебела, образована. Главни град покрајине Емилија Ромања у много чему није као остатак Италије.

У политичком смислу Болоња је црвена; увек се ту гласало више за левичарске опције, социјалисти су ту владали и кад нигде нису, а и некако је увек одскакала од оближњег Форлија, у којем где се родио Бенито Мусолини.

Болоња има торњева као ретко који град у Италији а опет је дебела јер је ту седиште индустрије тестенине; ту је и најстарији универзитет на свету а тренер фудбалског клуба је Синиша Михајловић. Воле Болоњези фудбал али се од остатка Италије разликују по томе што једнако као и фудбал, ако не и више од фудбала, воле кошарку.

Болоња је, да одемо у крајњу инверзију, италијанско Краљево. Или Чачак Емилија Ромање. Мада, какве подвале прави тренутно најбољи играч Виртуса из Болоње може да буде чак и италијанско Ваљево.

Али прошло је славно време италијанске кошарке. И славни дани Виртуса из Болоње. Пре 23 године овај клуб био је најбољи у Европи а најбољи играч европског шампиона био је Предраг Даниловић. Осим на фајнал фору у Барселони. Тада је најбољи играч Болоње био Зоран Савић. И три године касније Болоњези су били најбољи у Европи; била је то екипа у којој су играли Ману Ђинобили, Антоан Ригодо и Марко Јарић.

Иако већ дуго нема Виртуса у Евролиги, Болоња има ту привилегију да без обзира на то може да привуче највеће европске играче. Истина, пред крај каријере. Али, ипак највеће. Највећег италијанског у овом веку и највећег српског у протеклој деценији. А то није мало.

Откуд ова лопта!? Из Ваљева?

Многи су сматрали да је Милош Теодосић прекасно отишао у НБА лигу, а он вероватно сматра да је прекасно дошао у Болоњу. Јер, ово што он тренутно ради у Болоњи није кошарка нивоа НБА па вероватно ни Евролиге - али ово је кошарка за уживање.

Шта ради овај човек? Да ли је то помислио плејмејкер Будућности Џастин Кобс када је Теодосић на утакмици Еврокупа главом додао лопту саиграчу, овај проследио до Марковића док Теодосић заобиђе блок да би примио лопту и поентирао. Ко је и кад видео додавање главом у кошарци?

Или додавање иза леђа из рекета на тројку? Обрнуто се дешавало али ово?

Када су сви играчи на терену помислили: откуд лопта сад у корнеру? Истина, памтимо ми једну сличну Теову асистенцију против Американаца у Рију, у групној фази, мада тада Богдан није погодио. Али после тога је Кевин Дурент рекао да је то најбоље додавање које је видео у животу.  

Избор по сродности

Милош Теодосић одувек је био специфичан тип играча. Јединствен. Онај тип код кога таленат, виц и креација превагну над физичком снагом, вољом и спортским начином живота. Уосталом, када је Мута Николић у Новом Бечеју спремао младу репрезентацију која ће поред живог Стефа Карија освојити светско злато, међу дванаест српских клинаца Теодосић није прошао. Јер је деловало да га од кошарке више занимају девојчице на новобечејском кеју.

Али иза маске незаинтересованог мангупа заправо се крио кошаркашки геније. Ко би то први могао да намирише, него неко ко је био исти такав.

Исте године када је Мута Николић проценио да за Теодосића нема места у екипи до 19 година, Зоран Мока Славнић га је уврстио у дванаест најбољих за репрезентацију Србије. И од тада па наредних 10 година све до Европског првенства у Турској 2017 - Милош Теодосић није пропустио ниједно велико такмичење у репрезентацији.

Био је звезда највећих европских клубова али га је великим учинила репрезентација Србије. Најмање два пута.

Другачији игра другачије

Његово прво велико дело је Пољска 2009.године. Нови селектор Душан Дуда Ивковић младом играчу који је тада резерва у Олимпијакосу и кога атински клуб жели да се реши - даје кључеве од репрезентације. Млади српски тим без великих звезда Тео води до великог финала против Шпаније. После полуфиналног меча са Словенијом, и у Атину су схватили да тај играч не да није за продају већ је за главну улогу и у Пиреју.

Његово ремек дело је Мадрид 2014. Нови селектор Александар Ђорђевић, нова млада звезда Богдан Богдановић, повређени капитен Ненад Крстић - али невероватно друго место на свету репрезентацији Србије донео је Милош Теодосић. Био је то можда и најбољи Тео.

После дванаест година Срби дочекују своје кошаркаше; славље почиње већ у авиону, стјуардеса креће да услужи светске вицешампионе, Стефан Бирчевић стидљиво изговара да би можда могао да узме пиво, а када дође ред на Теодосића он узима флашу вискија. „Хвала, биће довољно до Београда".

И то је Теодосић. Другачији од свих.

Кошарка (ни)је игра

У Европи је освојио све. Победио је 2016. и имиџ губитника који је почео да га прати пошто је изгубио неколико фајнал форова заредом. И 2017. отишао је у Америку.

Где би друго него у Лос Анђелес. Али НБА лига није место где је могао да се игра.

Није то ни Црвена звезда, клуб за који навија и чији га навијачи чекају да једанпут заигра у црвено белом дресу. Али, за овог Теодосића није ова Црвена звезда. Звезда игра Евролигу, Звездини навијачи су толико реални да сваке године очекују немогуће - то није притисак с којим би се играо Милош Теодосић у својој 34.години.

Зато је Болоња једини логичан избор. У Болоњи знају шта је кошарка, у Болоњи се воли кошарка, у Болоњи је тренер Александар Ђорђевић, а Тео се са генијима разуме још од Моке Славнића 2007. Године.

И опет, где је лопта?

Само у Болоњи и италиjaнској лиги могуће је да Тео у свакој емисији смишља подвале какве могу да направе само Ваљевци.

Ово што је сада урадио на првенственој утакмици против Ређо Емилије нешто је што се не виђа не у професионалној кошарци већ се ретко виђа и на уличном баскету. Тео је са играчем који га је чувао ушао у рекет а онда му ту сакрио лопту. Када мучени одбрамбени кошаркаш већ није знао где се налази, Теодосић је једном руком лагано погодио зицер.

И то је то, у црвеној, дебелој, образованој Болоњи сада се кошарке игра један од најкреативнијих кошаркаша који су ову игру играли. Човек који се и против Кевина Дурента понашао као да игра баскет у свом Ваљеву.