Литванске лекције Америма и српска журка у „Аранети“: Ишчекујући четвртфинални трилер у „Азија молу“

Није лако тријумфално напустити „Велику куполу” а кошаркаши Србије у најбољем могућем расположењу напуштају „Аранету“, једну од најчувенијих дворана у Азији. Јер, „Аранета“ је сценографија за трилер, а за ових осам дана репрезентација је преживела свашта, и три лагане победе и кошмар против Италије и, ноћ раније, оно што је битније – животни кошмар Борише Симанића коме су се лекари борили за живот због једног ударца центра Јужног Судана. И на крају блиставу игру и убедљиву победу против Доминиканске Републике, која је, уз победу Литваније над Америком 15 km јужније направила све предуслове за наставак узбуђења у неким другим дворанама.

Када је „Аранета“ направљена, 1960. године, био је то највећи колосеум на свету и пуних 40 година дворана са највећом куполом у Азији. Филипинци, иако физичком конституцијом нису предодређени да буду успешни у њима, обожавају два спорта: кошарку и бокс. „Аранета“ је тако и отворена 1960. године бокс мечом, а филипински владар Маркос 1975. у ову дворану довео је двојицу најбољих боксера света Мухамеда Алија и Џоа Фрејзера.

О трилеру у Манили и данас се прича и у дворани стоји подсећање да се овде одиграо највећи меч у историји бокса. То је меч који је приказао сву племенитост и сву суровост бокса. Само онај ко је ових дана осетио влажност и топлоту на улицама Маниле може да замисли како је то заиста изгледало тог 1. октобра 1975.када се у овој дворани, која је тада могла да прими 36 хиљада гледалаца, скупило више од 50 хиљада људи.

Посете у овој легендарној дворани, данас када постоје модерни системи за хлађење и када су још само кошаркаши на паркету у мајицама без рукава, неупоредиво су мање. Ја сам, призивајући трилер ове недеље поранио у „Аранету“ да бих одгледао последњу утакмицу у каријери Ђиђија Датомеа.

Узалуд, мајстор са брадом играће још неколико мечева у каријери, а Порторико није имао квалитета да направи драму пре наше утакмице са Доминиканском Републиком.

На Доминикану у „Аранети“

А онда та Доминикана. Гледам Таунса на загревању; огроман је, носи упадљиве црвене патике, сви Филипинци не склањају поглед с њега. Ипак, Таунс је, ваљда само један. Онда пажљивије гледам ка нашем кошу. Богдан није промашио ниједан шут на загревању. И не само то, као да је са оним тројкама против Италије испуцао и сав бес који је носио у себи. Делује расположено. Деловали смо фокусирано и пре утакмице.

Почело је. Таунс је на „четворци”, против Николе Јовића. Занимљиво. Тактика или заиста није физички спреман као што се прича. Али ко ће онда да заустави Милутинова? Нико. Не само њега. Стефан Јовић је бриљантно разигравао, и то редом Вању, Богдана, Милутинова. Србија је ове вечери под Великом куполом била тим. Одличан тим.

А онда на полувремену шок. Али у прес центру. Литванија после прве четвртине води 20 разлике против Сједињених Америчких Држава. Хоће ли једном други резултати да се наместе у нашу корист? Србија је наставила да меље у „Аранети“, Литванија није стала у једној модернијој дворани, близу мора.

„Журка у Манили”, тим речима на српском је ФИБА на званичном твитер налогу описала славље наших кошаркаша на терену и навијача на трибинама после победе над Доминиканском Републиком а у прес центру је почињао трилер.

Литванија доминира

Преостало је још нешто више од четвртине на утакмици Литванија–Америка. И два телевизора. На једном Филипинци и српски новинари гледају и бучно навијају за Литванију; на другом гледају италијански новинари у много већој тишини и коментаришу да би баш волели да победи Литванија. Поверовали смо им баш као што верујемо Поцеку кад крене да прави перформансе.

Не спадам у Србе који не воле Литванце; напротив. Бескрајно ми је симпатична та балтичка земља и тај малобројни али поносни народ. Чак имам теорију да су Литванци Срби, Летонци Хрвати а Естонци Словенци. С тим што је страх од заједничког противника од Литванаца и Летонаца направио браћу, баш као и између Срба и Хрвата пре 100 година.

И да Литванци нису одиграли херојски, да Каринијаускас, момак који је до пре коју годину играо за Игокеу из Лакташа, није показао бахатим НБА звездама да „бој бије срце у јунака”, или да Кузминскас није показао да „ко опере руке у реци Нерис” не може да промаши ни против Американаца, сад би полуфинале Светског првенства Литванија–Летонија било сасвим реално. Али Литванци су показали да су заиста кошаркашка сила, после 20 година опет су победили НБА Америку и у четвртфиналу играће против Србије.

А у четвртфиналу…

То је одлична вест за Србију. После овакве, феноменалне утакмице и победе против најјаче екипе на Првенству тешко је очекивати да Литванци могу да за мање од 48 сати понове то исто против Србије. И обрнуто, овакво расуло Американаца неће се сигурно поновити против Фонтекија и Датомеа. Претрчаће их, прелетеће тачније, као што би вероватно, само за мало више времена урадили и са Србијом. Али нека, у полуфиналу их онда чека никад јача Немачка (ако победи Летонију) и то је прилика за спектакл и стварно преиспитивање да ли је ова Америка добар тим или само скуп одличних кошаркаша.

Србија је, с друге стране добила оно што је желела. Противника с којим може да игра у четвртфиналу. Литванци су јачи, физички, Срби су можда индивидуално и квалитетнији. Литванци су уигранији, неко ће речи боље вођени, Срби су креативнији, вођени од стране тренера чију каријеру и животно искуство нико не сме да потцени.

Филипинци воле кошарку вероватно више него ико у Азији, Литванци и Срби воле кошарку више него ико у Европи. Зар није било фер онда да у новој луксузној дворани „Азија мола“ (утакмицом Србија–Доминикана „Аранета“ је затворена за кошарку) први четвртфинални меч у уторак одиграју: Србија и Литванија?

И да то буде трилер чији ће победник отићи у полуфинале (вероватно уједно и на Олимпијске игре). Немамо разлога да не верујемо да ће то да буде Србија. Али, прво да Србија победи у животној утакмици за живот и каријеру Борише Симанића.