OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага

                    Криза у Великој Британији

                    Сумрак политичке класе и Борис Џонсон као симптом епохе štampaj

                    Читај ми!

                    Пише:  Небојша Катић

                    среда, 19. јан 2022,  09:53 -> 15:29

                    Може бити да је све што се догађа на британској политичкој сцени у вези са Борисом Џонсоном само лоша, пролазна фаза после које ће се све вратити на своје место. Бојим се да неће. Оно што се дешава на британској сцени само је део ширег феномена који се запатио у западном свету, свету који лево и десно дели лекције о демократији и себе нуди као узор. Британцима отуда може бити утеха да ова криза није само њихова - она је глобална и одсликава дух новог политичког времена и потпуну ерозију модела либералне демократије.

                    О не, овај текст није опис сумрака домаће политичке класе - благословена каква је, она није имала ни своју зору, па тиме ни зенит. Ово је текст о сумраку британске политичке класе и о Борису Џонсону као највидљивијем симболу тог сумрака. Из свог поданичког обзира према краљици Елизабети II која у фебруару обележава 70 година на трону Уједињеног Краљевства, овде ћу оставити по страни драму и мучно, вишегодишње посртање краљевске породице.

                    На РТС-у сам пре пар година, врло храбро и сасвим погрешно, процењивао да Борис Џонсон не може постати премијер. Био сам уверен да човек његовог профила и особина не може бити лидер Уједињеног Краљевства - земље чији је вековни, можда најважнији ресурс и највећа компаративна предност била квалитетна управљачка класа. Не знам да ли сам тада потценио Бориса Џонсона или сам преценио поданике краљевства, тек погрешио сам.

                    Ако ми је за утеху или бар за вађење, угледни „Економист" је пре пар дана (15. јануара 2022) у свом ударном тексту, с укусом епитафа, наједном открио нацији да је Џонсон не само недорастао функцији премијера, већ да је такав био одувек.

                    Испод маске лакрдијаша

                    Неки од оних који су добро познавали Бориса Џонсона доживљавали су га као неодговорног, егоцентричног и површног авантуристу који концепт истине доживљава необавезно и на „постмодеран" начин. Можда је и чувена Џонсонова фризура „на јуриш" нека врста симбола како његовог хаотичног приватног живота, тако и конфузне технике владања. Правде ради, и сам Борис Џонсон је, у самоироничном маниру који је чест код Британаца, за себе једном приликом рекао да се испод пажљиво неговане маске лакрдијаша крије... лакрдијаш.

                    Али Борис Џонсон је дете среће и она га је дуго, можда предуго пратила. Дугачак је списак афера, укључујући ту и финансијске, које се везују за Џонсона и његову партију. Не сећам се да је неки кабинет у тако кратком периоду владања успео да укњижи тако велики број афера. Оно што би потопило сваког другог политичара и принудило га да поднесе оставку, за Џонсона је пролазило без последица. Да ли су у магли и хистерији ковида ови скандали били мање видљиви или је Џонсон заиста био човек-тефлон за кога се ништа није лепило, тешко је проценити. Шта год да је разлог, чини се да томе ипак долази крај и да му срећа окреће леђа.

                    До јуче популарни БоЏо сада је постао терет за конзервативце. Део партије се, мање или више јавно, већ дистанцира од Џонсона или чак тражи његову оставку. Чини се да више није питање да ли ће Џонсон отићи, већ колико брзо ће се то догодити.

                    Криви су други

                    Када је о скандалима реч, велики број озбиљних скандала, од којих су неки опасно указивали и на могућу корупцију, гурнуто је под тепих. У први план сада испливавају неугодни, али у великој слици ствари мање важни прекршаји „ковид бонтона".

                    С великим закашњењем јавност сазнаје да су у време најјачих ковид мера, ограничавања слобода кретања и окупљања, Џонсон и његови сарадници бахато кршили правила која су сами доносили. Нека од тих правила су имала и законску снагу, па ту евентуално може бити посла и за полицију и за правосудне органе. Још горе, ови прекршаји испливавају један по један у размаку од по неколико дана, тако да се афера подгрева и стално држи у фокусу медија. Џонсонова објашњења и правдања су по правилу противречна, некада сасвим инфантилна и грубо потцењују интелигенцију гласача.

                    Како за сада ствари стоје, по познатом методу „криви су други, ништа ја", Џонсон ће извршити велико спремање у својој околини, и жртвујући неке од сарадника покушаваће да спаси своју каријеру. Шансе на успех ове стратегије нису велике. Судећи по технологији разоткривања афера могло би се помислити и да је дубока држава дефинитивно одлучила да се ослободи Џонсона и нађе некога ко ће професионалније управљати краљевством. А ако он сам не буде желео да оде, могла би уследити политичка смрт с хиљаду резова у виду новооткривених афера.

                    Додуше, поучен ранијим искуством и ова моја процена би се могла испоставити као погрешна, а БоЏо би се могао реинкарнирати као политички јо-јо.

                    Дух времена

                    Али најважније питање и даље остаје без одговора. Како је уопште било могуће да Џонсон постане премијер једне од најутицајнијих и најмоћнијих држава света?

                    Једно објашњење би могло бити да је Џонсон био личност тренутка, или боље, личност „брегзит тренутка". Помогло је и што је Џонсон човек харизме, ексцентрик од оне врсте коју Британци воле и чији им оптимизам прија без обзира да ли је и колико је утемељен. Само је личност Џонсоновог профила могла једну тешку, комплексну, историјску одлуку да редуцира на „брегзит тра-ла-ла".

                    Да би се та рискантна и лоше промишљена одлука продала нацији и потом спровела у дело био је потребан политички забављач - неко ко ће испаљивати површне слогане, неко ко се неће устезати да у јавном простору буде веома економичан када је истина у питању и неко ко ће будућност Уједињеног Краљевства ван Европске уније осликавати блештавим бојама. Џонсону то иде лако од руке будући да спада у оне сретнике који неће поседети од бриге или стида када рачун дође на наплату и када се испостави да су обећања која је давао била испразна.

                    Друго објашњење Џонсоновог успона везано је за смену генерација на политичкој сцени Уједињеног Краљевства. Џонсон је само један од експонената нове политичке класе која мањак политичких уверења „компензира" слабашном политичком и личном етиком. То је класа за коју је политика само транзитна станица и одскочна даска за други, нови живот у коме се баснословно зарађује.

                    А кад смо већ код пара, Џонсон се прилично гласно жалио да су му премијерска примања недовољна за живот. Осетљиве душе не могу а да не саосећају с финансијским мукама човека који је у трећем браку и који има шесторо законите деце и бар још једно ванбрачно. Џонсонова животна прича би разнежила и раскравила и најтврђа, ледена срца. То је и приватна биографија која би се више него угодно сместила у један узбудљивији и пикантнији миље - онај француски.

                    Но, када гледа у пословну будућност која ће доћи после ове политичке над којом се гомилају мутни облаци, када „анализира" искуства својих претходника, Џонсон нема разлога за бригу. Он вероватно већ цупка од нестрпљења да се придружи пословном свету у коме одавно успешно пливају његови претходници - политички титани, симболи политичког и личног интегритета.

                    Блерова трајекторија

                    Саветник српске владе, лабуриста Тони Блер, већ годинама сјајно уновчава своје искуство, везе и утицај. И не само то. Због својих врлина, политичких заслуга и пословичног осећања части, Блер је добио и титулу витеза.

                    Не, није реч о витешком реду барона Минхаузена, већ о најстаријем, најважнијим и најексклузивнијем витешком реду у који империја прима само најзаслужније грађане. Истини за вољу, ова част се у правилу указује свакоме ко је вршио функцију премијера у Уједињеном Краљевству и стога није случајно ни да су одлуку подржали како лабуристи, тако и конзервативци. Петицију против такве одлуке потписало је више од милион огорчених грађана, али то није одвећ битно. (Узгред, Србе би могла растужити чињеница да се анимозитет доброг дела јавности према Блеру везује за његову улогу у агресији на Ирак, не и за разарање Србије.)

                    На другој, конзервативној страни и бившем премијеру Дејвиду Камерону финансијски добро иде, или му је бар доскора добро ишло. Последњих месеци Камерон има проблема јер је активно, претерано активно, лобирао за једну велику финансијску кућу која је пропала и о чијем пословању се сада води истрага.

                    У време када је Камерон био премијер коалиционе владе конзервативаца и либерала, његов заменик био је либерал Ник Клег. Када је сишао с те функције, Клег је постао директор Фонда за бригу о сиротој и напуштеној деци. Шалим се, наравно. Клег је нашао ухлебљење у „Фејсбуку" и данас је најснажнији бранилац лика и дела ове компаније. 

                    Политичка панорама

                    Британска политичка сцена већ дуже време изгледа доста суморно. Конзервативна партија је током великог брегзит чишћења остала без великих имена, без стубова партије, без људи од ауторитета. Оно што је остало на политичком менију делује доста бледо и неуверљиво. То је можда и једина сламка спаса која може продужити политички живот Бориса Џонсона. На сцени нема никога ко се намеће својим ауторитетом и ко би могао бити његов природни наследник.

                    На другој, лабуристичкој страни политичког спектра ситуација је слична, можда и гора. Нови лидер партије, Кир Стармер, не пуца од харизме и не верујем да би се неко у пабу баш отимао да попије пиво са њим. Стармер је човек естаблишмента и његов посао је да лабуристима избије из главе све оне леве бубице које су се ту населиле претходних година. У идеолошком смислу верујем да би се он, као и многе његове колеге, сасвим угодно осећао и међу конзервативцима или либералима, већ где има места, где се најлакше улази или где га већ пошаљу.

                    Стармерова дружина је урадила и нешто што је до јуче било незамисливо - из партије је ефективно најурен њен претходни лидер Џереми Корбин, уз срамну оптужбу да је антисемита. А за оне који издају (политичког) пријатеља Данте је резервисао девети круг пакла, онај у коме су Касије, Брут и Јуда.

                    Може бити да је све што се догађа на политичкој сцени Уједињеног Краљевства само лоша, пролазна фаза после које ће доћи до обнове, и можда ће се после периода лутања све вратити на своје место. Бојим се да неће. Оно што се дешава на британској сцени само је део ширег феномена који се запатио у западном свету, свету који лево и десно дели лекције о демократији и себе нуди као узор.

                    Британцима отуда може бити утеха да ова криза није само њихова - она је глобална и одсликава дух новог политичког времена и потпуну ерозију модела либералне демократије.

                    Друштво
                    Одговор на слом представничке демократије по Лењину и Грамшију: Списи од пре сто година и данашња политика
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Одговор на слом представничке демократије по Лењину и Грамшију: Списи од пре сто година и данашња политика
                    Шта се може научити о политици из два случајна сусрета у једном њујоршком ресторану: А онда је дошао Трамп...
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Шта се може научити о политици из два случајна сусрета у једном њујоршком ресторану: А онда је дошао Трамп...
                    Путовање далеким севером: Трагом Хамсуновим, Исидориним и наших људи са Крвавог пута
                    Пише:  Ирена Билић
                    Путовање далеким севером: Трагом Хамсуновим, Исидориним и наших људи са Крвавог пута
                    Бомба Роберта Опенхајмера, светлија од хиљаду сунаца: „...И постадох Смрт – уништитељ светова!”
                    Пише:  Саша Марковић
                    Бомба Роберта Опенхајмера, светлија од хиљаду сунаца: „...И постадох Смрт – уништитељ светова!”
                    Економија
                    Надолазећи век геронтократије: Да ли ће старење друштва довести до мање ратова?
                    Пише:  Горан Николић
                    Надолазећи век геронтократије: Да ли ће старење друштва довести до мање ратова?
                    Kолико људи поседује колико капитала : Хомоплутија, нова аристократија новог капитализма
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Kолико људи поседује колико капитала : Хомоплутија, нова аристократија новог капитализма
                    Нове царинске претње Вашингтона: Трамп против остатка света
                    Пише:  Горан Николић
                    Нове царинске претње Вашингтона: Трамп против остатка света
                    Да ли су сва класна друштва нужно неједнака: Композициона наспрам доходовне неједнакости
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Да ли су сва класна друштва нужно неједнака: Композициона наспрам доходовне неједнакости
                    Политика
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Пише:  Весна Кнежевић
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Свет
                    Сенка Гадафијеве Зелене књиге над Либијом: Све је исто, само њега нема
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Сенка Гадафијеве Зелене књиге над Либијом: Све је исто, само њега нема
                    Прича о вођи Ал Каиде у Африци и најбољем туарешком бенду: Пустињски блуз у сенци ратова
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Прича о вођи Ал Каиде у Африци и најбољем туарешком бенду: Пустињски блуз у сенци ратова
                    Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Пише:  Момир Турудић
                     Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Девет скупих и неуспешних лансирања ракете „Старшип“ и заљуљано царство Илона Маска: (Не) идемо на Марс
                    Пише:  Саша Марковић
                    Девет скупих и неуспешних лансирања ракете „Старшип“ и заљуљано царство Илона Маска: (Не) идемо на Марс
                    Историја
                    Бриони пре Тита и Кокија: И тад су били пуни пансиони, собе и салони, зебре и бизони, мали авиони
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Бриони пре Тита и Кокија: И тад су били пуни пансиони, собе и салони, зебре и бизони, мали авиони
                    Како су Руси једном спасили Сједињене Државе: Руска умешаност у Амерички грађански рат
                    Пише:  Драган Бисенић
                    Како су Руси једном спасили Сједињене Државе: Руска умешаност у Амерички грађански рат
                    Како се амерички потпредседник ономад провео у Сибиру, а како совјетски премијер у Холивуду: Дизниленд на Колими
                    Пише:  Вуле Журић
                    Како се амерички потпредседник ономад провео у Сибиру, а како совјетски премијер у Холивуду: Дизниленд на Колими
                    Био је човек какви ће људи тек бити: Прича о кратком животу и дугом умирању доктора Младена Стојановића
                    Пише:  Вуле Журић
                    Био је човек какви ће људи тек бити: Прича о кратком животу и дугом умирању доктора Младена Стојановића
                    Култура
                    Дан када је умро Корто Малтезе: Жеља да се буде бескористан
                    Пише:  Момир Турудић
                    Дан када је умро Корто Малтезе: Жеља да се буде бескористан
                    Из историје женског покрета за право гласа, слободу и равноправност: Правдољубље Олге Попс Тимотијевић
                    Пише:  Жанета Ђукић Перишић
                    Из историје женског покрета за право гласа, слободу и равноправност: Правдољубље Олге Попс Тимотијевић
                    Лолитa је напунила седамдесет година: Теби, моја Долорес
                    Пише:  Зоран Пауновић
                    Лолитa је напунила седамдесет година: Теби, моја Долорес
                    Нови шашави грчки филмски талас: Бископско огледало глобалне кризе
                    Пише:  Властимир Судар
                    Нови шашави грчки филмски талас: Бископско огледало глобалне кризе
                    Музика
                    Фајруз, носталгија за Либаном кога нема: Душа источног Медитерана из бејрутског музеја невиности
                    Пише:  Мохамед аби Самра
                    Фајруз, носталгија за Либаном кога нема: Душа источног Медитерана из бејрутског музеја невиности
                    Приче о музици из времена кад је свет још био млад: Инђија–Београд via Бирмингем, црна мачка и златни папагај
                    Пише:  Жикица Симић
                    Приче о музици из времена кад је свет још био млад: Инђија–Београд via Бирмингем, црна мачка и златни папагај
                    Век Младена Јагушта: Последњи велики Маестро српске музичке сцене
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Век Младена Јагушта: Последњи велики Маестро српске музичке сцене
                    Балада о Владимиру Висоцком: Хамлет са гитаром, бард совјетске епохе, више од песника
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Балада о Владимиру Висоцком: Хамлет са гитаром, бард совјетске епохе, више од песника
                    Спорт
                    Одлазак Немање Ђурића, легенде југословенске кошарке: Генерација трапавих двометраша који су постали светски шампиони
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Одлазак Немање Ђурића, легенде југословенске кошарке: Генерација трапавих двометраша који су постали светски шампиони
                    Легенда српског женског фудбала: Славка Кањевац, машина за голове
                    Пише:  Драгана Кањевац
                    Легенда српског женског фудбала: Славка Кањевац, машина за голове
                    Порок Плаве чигре, Робија, Кројфа и Марадоне: Фудбалери који нису могли без цигар(ет)а
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Порок Плаве чигре, Робија, Кројфа и Марадоне: Фудбалери који нису могли без цигар(ет)а
                    Сећање на Веру Николић: Једина српска светска рекордерка
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Сећање на Веру Николић: Једина српска светска рекордерка
                    Лектира
                    Треба ли нам боља или гора телевизија: Трка између образовања и катастрофе
                    Пише:  Нил Постман
                    Треба ли нам боља или гора телевизија: Трка између образовања и катастрофе
                    Дух града Београда пре сто година и његови творци: Седмица са седам недеља по Монију де Булију
                    Пише:  Мони де Були
                    Дух града Београда пре сто година и његови творци: Седмица са седам недеља по Монију де Булију
                    Нацистичка естетика и њена деца: Уметност у служби пропаганде
                    Пише:  Жан-Мишел Палмије
                    Нацистичка естетика и њена деца: Уметност у служби пропаганде
                    Станислав Винавер о годинама понижења и борбе у нацистичком логору: Живот у немачким офлазима
                    Пише:  Станислав Винавер
                    Станислав Винавер о годинама понижења и борбе у нацистичком логору: Живот у немачким офлазима
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2025 OKO. Сва права задржана.