Чекајући велики рат између Хезболаха и Израела: „Божија партија“ против „изабраног народа“

Израел и Хезболах већ месецима ударају ћушке један другом без неких великих изгледа да ће се овај двобој ускоро окончати, као у такмичењу у шамарању које последњих година постаје све популарније. За разлику од новог „спорта“, где такмичари преко стола наизменично распаљују све јаче шамарчине један другом праћени бурним реакцијама публике, на северу Израела и југу Либана публика се већ разбежала. 

Око 80.000 Израелаца и нешто мање Либанаца побегло је из пограничног подручја, не желећи да чекају да ограничено препуцавање преко граничне линије, у којем је до сада страдало више од 200 људи, прерасте у свеопшти сукоб. Израелски обавештајци још одавно су проценили да је овај сукоб неизбежан, а Американци сматрају да ће рат Хезболаха и Израела почети за највише шест месеци.

Са друге стране Хезболах је пре неколико дана, још једном, најаву рата увио у магловите цитате из Курана: „Дозвољава се одбрана онима које други нападну, зато што им се насиље чини – а Алах им, заиста, може помоћи.“

Акције и реакције

Ово најновије позивање на Куран десило се неколико сати пошто су 26. фебруара на југ Либана попадале крхотине израелске беспилотне летелице „Хермес 450“, прве која је оборена откако је у октобру почео рат у Појасу Газе.

Дрон вредан два милиона долара којим Израелци већ месецима прате кретање Хезболахових снага уз границу, оборен је пројектилима „358“ испаљеним са лансера на југу Либана.

Истим пројектилом су у новембру јеменски Хути оборили америчку беспилотну летелицу „Рипер“, али и кинески дрон на граници са Саудијском Арабијом 2020. године. Хезболах је од средине октобра до краја децембра испалио укупно седам оваквих ракета на израелске дронове и хеликоптере, али су их пројектили противвазушног система „Гвоздена купола“ оборили.

Неколико сати пошто је „Хермес 450“ оборен, израелски авиони засули су пројектилима више циљева у предграђу Џамалија либанског града Балбека у долини Бека, недалеко од сиријске границе, циљајући центар Хезболахове противваздушне одбране, а помало и „Музеј џихада“, изграђен на месту на којем је ова организација 1982. године извела своје прве војне маневре.

За Џамалију Израел годинама тврди да је једна од логистичких база иранске Револуционарне гарде и центар Хезболахових противваздушних снага. Од почетка рата у Појасу Газе 7. октобра, био је ово први напад израелске авијације на циљеве ван јужног Либана.

Убијена су притом најмање два официра Хезболаха, укључујући Хасана Хусеина Саламија, утицајног локалног команданта, који је својевремено блиско сарађивао са шефом иранске Револуционарне гарде Касемом Солејманијем, кога су Американци убили у нападу дронова у Багдаду почетком 2020. године.

Хезболахови тунели

Салами је, бар тако тврде израелски обавештајци, био и један од кључних оперативаца у изградњи мреже тунела коју Хезболах, уз помоћ Ирана и Северне Кореје, гради већ пуне три деценије, у односу на које 500 километара дуг Хамасов „метро“ у Појасу Газе делује као канал који је у „Бекству из Шошенка“ издубио Тим Робинс.

Свега дан пошто је Салами убијен, Хезболах је по друштвеним мрежама просуо серију снимака на којима се виде озбиљно наоружани борци који пуцајући излећу из тунела, камионети који се појављују из пукотина у земљи и још једна серија ратоборних тумачења свете исламске књиге.

Градња Хезболахових тунела драматично је убрзана после рата са Израелом 2006. године, када су на југ Либана стигли стручњаци из Северне Кореје који су дуж 38. паралеле, почевши од педесетих година прошлог века, изградили мрежу подземних објеката за коначни обрачун са САД и Јужном Корејом.

За разлику од Хамасових уских и прилично импровизованих подземних пролаза, Хезболахова мрежа делује сасвим другачије јер може да прими хиљаде бораца, као и возила на која су монтирани ракетни бацачи. Наводно, овај комплекс простире се од јужних предграђа Бејрута све до Долине Бека, повезујући десетине градића и села смештених дуж будуће линије фронта.

Најдужи Хезболахов тунел, чије је постојање обелодањено средином 2021. године, наводно води од либанске престонице до саме границе Израела, што би било скоро 350 километара, односно знатно дуже од најозбиљнијих подземних објеката које је изградио Хамас.

„Земља тунела“, како западни аналитичари називају југ Либана, представља мрежу офанзивних подземних пролаза прокопаних кроз стене сличне онима које се налазе на граници две Кореје. Израелци су до сада успели да открију и донекле униште чак шест пролаза који воде неколико стотина метара дубоко у територију Израела.

Тунеле су, како наводне западни обавештајци, изградили севернокорејски инжењери, док је радове финансирала иранска Грађевинска фондација Џихад. Једна од фирми чије се име непрестано понавља у извештајима о тајним грађевинским радовима је Компанија за изградњу Бека, која се претходно звала Иранска компанија за обнову Либана.

Израелске обавештајне служе су пре четири године дошле у посед нејасно означене мапе југа Либана, на којој је истакнуто 36 насеља – наводних главних база за одбрану од могуће израелске инвазије.

На другој страни границе, Израелци су поставили велики број сензора, посебно начињених како би открили подземне грађевинске радове или кретање Хезболахових снага.

На улазима у тунеле, наводно, налазе се тешка хидраулична врата, која се аутоматски затварају чим ракете полете са покретних лансера.

Такву тактику припадници Хезболаха научили су у Северној Кореји, која од деведесетих година редовно обучава либанску милицију за акције попут оне коју су 7. октобра покренули Хамасови специјалци. Стручњаци из Северне Кореје су истовремено помагали и Иранцима да изграде серију подземних база прилично сигурних у случају ваздушних напада, какве већ годинама увежбавају Американци и Израелци.

Припреме за сукоб

Уз стотинак пројектила које су протеклих дана борци Хезболаха испалили ка Израелу и премештање дела израелских снага ближе либанској граници, администрација америчког председника Џозефа Бајдена забринула се да би већ с почетком пролећа Тел Авив могао офанзиву из Појаса Газе да премести на југ Либана.

Кризом осиромашене власти у Бејруту су, у међувремену, измаштале план о прихвату и збрињавању бар милион избеглица, колико се очекује ако после тачно 18 година почне нови рат Израела и Хезболаха.

Либанци, пре свега шиити у чијим редовима је до почетка рата у Појасу Газе полако опадала подршка за Хезболахове авантуре, суочени са готово извесним новим сукобом поново су почели да верују речима Хасана Насралаха, вође Хезболаха, сматрајући да им његова организација једина може пружити било какву заштиту.

За сукоб се већ дуже време спремају и Израелци, па се недавно на интернету појавио документ на меморандуму министарства правде Израела у којем се упозорава на могуће прекиде у снабдевању струјом, док се грађанима препоручује да направе залихе воде и набаве транзисторе и батерије за мобилне телефоне.

После серије спекулација и три месеца након упада палестинских бораца у Израел, Шин Бет и Мосад су дошли до закључка да је Хамас једноставно ископирао раније планове Хезболаха и напросто изненадио израелске снаге распоређене уз границу Појаса Газе.

Такав развој ситуације у Гази натерао је Израел да драматично подигне ниво готовости на северној граници уз коју је, како тврди генералштаб израелске војске, распоређено две петине укупних снага мобилисаних после 7. октобра. Израелски борбени авиони свакодневно прелећу југ Либана све до предграђа Бејрута, скупљајући информације о кретању и евентуалним намерама Хезболаха.

Упркос нећкању обе стране да уђу у отворен сукоб, мир од кога је до сада побегло 150.000 људи свакодневно потресе бар по једна озбиљна акција Хезболаха и Израелаца.

У понедељак 5. марта су тако либански шиити пројектилима засули неколико места на северу Израела, неколико сати пошто су израелски авиони убили седам припадника Хезболаха, укључујући и унука Хасана Насралаха – Абаса Ахмета Халила…