Чекајући отварање Олимпијских игара: Париз под опсадом и спасавање редова Макрона

Најављено као спектакл какав свет још није видео, отварање 33. летњих Олимпијских игара у Паризу  претворило се у ноћну мору за француску полицију и Парижане који живе на обалама Сене.

Прилази централним париским трговима и авенијама на којима се припрема раскошна церемонија су затворени за све који немају посебне пропуснице, укључујући и становнике квартова који су унутар безбедносног периметра који обезбеђују јаке полицијске снаге. Париз је у овом тренутку вероватно највише милитаризована престоница на свету. На сваком кораку патролирају наоружани полицајци којима је у помоћ стигла жандармерија и војска.

Поред 30.000 француских полицајаца и 18.000 војника који обезбеђују Олимпијске пунктове у Паризу и широм земље, на улицама је и више од две хиљаде полицајаца из око 40 земаља. Наоружани шпански полицајци су на Бастиљи, мање претеће полицајке из Бразила надгледају трг Трокадеро, одмах поред бркатих колега из Уједињених Арапских Емирата. Јужнокорејски полицајци патролирају недалеко од Ајфеловог торња, док заједничке немачко-француске бригаде надгледају Сену.

Неки Парижани су решили да помогну полицији и пријаве „сумњива лица“. На удару су скитнице, џепароши и мале крадљивице из метроа. Средовечна жена показује прстом полицајцима на групу неуредно обучених девојчица на супротном перону. Полицајци их убрзо постројавају и контролишу торбице које носе око појаса.

Неколико дана пред почетак Игара град је необично пуст. Парижани који су већ месецима у тихом бојкоту организације Олимпијских игара, напустили су престоницу. Шетња османовским авенијама, са модрим облацима који истичу белину фасада, одавно није тако пријатна. Летњи распуст иначе служи Парижанима да се склоне од туриста, на које гледају као на најезду скакаваца, природну непогоду од које треба побећи главом без обзира.

Париз под опсадом туриста и полиције

Унутар безбедносног појаса који је пресекао приступ обалама Сене многи ресторани и кафеи су ставили катанце, као да сезона није у зениту. Налог о затварању је стигао неочекивано у писму од париске полиције само недељу дана пре почетка Олимпијских игара, што је разбеснело кафеџије. „Захтев да затворимо локале само неколико дана пред Олимпијске игре је суров“, изјавио је један власник ресторана.

Да ли је то знак да паника хвата власти у Паризу који још носи трагове терористичких напада из последње деценије? Одлука да се од Париза направи олимпијско село, са отварањем на Сени којом ће запловити 80 бродова са спортистима из целог света и око 320.000 гледалаца који ће пратити церемонију уживо, окружени резиденцијалним зградама, за безбедносне стручњаке је лудост.

За Парижане су ограничења која су наметнута у име безбедности, контроле којима су подвргнути, камере и дронови који им надлећу изнад глава, недопустиво гушење слобода. Многи су издали своје станове по непристојно високим ценама (неки су покушали и са 800 евра за ноћ, што је готово половина месечне кирије за двособни стан у центру).

За који дан ће њихово место заузети привремени становници који се неће сусрести са бескућницима у метроу, уличним просјацима и мигрантима испод подвожњака на Сени који су уклоњени како не би покварили утисак о „граду светлости“. Сећате се како су за време зимских Олимпијских игара у Сочију говорили о Путиновом Потемкиновом селу? Париско село је свет без сиромашних, а Олимпијске игре медијски спектакл у коме је спорт атрибут моћи и на којима се снага држава мери бројем освојених медаља.

Геополитички интереси су заменили идеал братства међу народима, а спортска надметања су подређена медијском спектаклу који доноси огромни профит. Спорт и медије одавно веже брак из интереса. Од спорта се одлично зарађује и подижу рејтинзи гледаности. Спорт, медији и политика су коктел који чини савременом античку максиму „хлеба и игара“. Олимпијске игре су инструмент за ширење меке моћи и, успут, за спасавања редова Макрона.

Олимпијада, политика и Макрон

Ентузијазам који покреће догађај таквих размера као што су Олимпијске игре у супротности је са атмосфером неизвесности у којој Французи живе последњих недеља. Политичка превирања су кулминирала распуштањем Скупштине и расписивањем парламентарних избора који су земљу довели на руб политичког хаоса.

Француска је дочекала Олимпијске игре без премијера, са саставом скупштине који је израз политичке кризе у којој се за власт боре три главне политичке групације – са левице, десног центра и крајње деснице – од којих ниједна нема апсолутну већину. Председник Емануел Макрон који се није појављивао у јавности након пропалог покушаја да промени однос снага у Скупштини у корист своје центристичке формације, поручио је да неће именовати премијера пре средине августа, односно пре краја Олимпијских игара. У обраћању нацији уочи отварања спортског такмичења позвао је партије са левице и умерене деснице да постигну споразум о кандидату који, међутим, није на видику.

Олимпијске игре су прилика да поправи слику ослабљеног председника на међународном плану и да скрене мисли сународника са политике, која је последњих месеци свакодневна тема, на спорт. Победе Француза на спортском терену могу донекле да баце сенку на његове поразе и пруже му прилику да се представи као ујединитељ, а не као узрочник раздора.

Париз поново постаје центар света, трећи пут у историји летњих Олимпијских игара (претходне су одржане пре тачно сто година, 1924, а први пут на прелазу векова, 1900), а Макрон домаћин „највећег догађаја који је икад организован у Француској“.

Доследно представи о председнику са надлежностима краља, дан пред отварање угостио је педесетак светских државника на вечери у Лувру, некадашњој резиденцији француских монарха, у улози господара церемоније. У Паризу се састао и са кремом светске економије и финансијерима Олимпијских игара, представницима Кока Коле, Самсунга, произвођача челика Арселор Митала и Тесле – Илон Маск је међу званицама – како би их уверио да је контрола над државом и даље у његовим рукама и да је њихов новац сигуран.

Олимпијске контроверзе

Макронове објаве на Тик Току испред олимпијског стадиона у подножју Ајфелове куле, махање француским заставицама, патриотски покличи телевизијских коментатора и бројање медаља не могу, међутим, да избришу полемике које прате организацију Игара, од правдања огромних јавних трошкова пролазним економским користима, наступа плејаде америчких поп звезда на отварању, као да је у питању Супер Боул. Снуп Дог носи олимпијски пламен, а Лејди Гага интерпретира Едит Пјаф (или можда Селин Дијон?), организатори су чували изненађење до краја.

Највећа полемика, која је подигла политичке тензије и безбедносне ризике, тиче се двоструких аршина када је у питању учешће делегација из Русије и Израела. Израелској делегацији је дозвољено да се такмичи под својом заставом упркос „кланици“ у Гази која је у току, како је прокоментарисао париски „Монд“, док се руски спортисти који су дошли у Париз упркос великим притисцима – укупно њих петнаест – такмиче без националних обележја.

Олимпијске игре су од 1896, када су поново покренуте, огледало односа снага у свету, где одмеравање националних тимова на терену не замењује примирје на бојном пољу као у античко време. Спорт, уосталом, није без историјских веза са војном силом, а временом је прерастао у меку силу.

Палестински олимпијски комитет је тражио да се израелски спортисти изузму из такмичења и навео да су МОК и ФИФА „у прошлости оштро реаговали на кршење олимпијског примирја“ узимајући за пример одлуку о изузећу руских такмичара као одговор на инвазију на Украјину. „Међународни олимпијски комитет одлучује, ми не мешамо политику са Олимпијским играма“, рекао је Макрон у интервјуу француској телевизији, одбацујући могућност санкција против израелске делегације. На вечери у Лувру је ипак био израелски председник Исак Херцог, а не Путин.

Макрон је успут осудио „све који на неки начин доводе спортисте у опасност“, мислећи на политичке противнике из леве странке „Непокорена Француска“, чији је представник изјавио да „израелски спортисти нису добродошли на Олимпијским играма у Паризу“, због израелске офанзиве на Палестину у којој је од октобра прошле године убијено скоро 40.000 Палестинаца, а која је покренута као одговор на масакр палестинске организације Хамас на југу Израела у октобру прошле године у коме је погинуло 1200 људи.

Мишљење Међународног суда правде које је недавно саопштено, по коме се окупација палестинских територија оцењује као „незаконита“ и представља кршење Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације, даје додатне аргументе заговорницима спортских санкција против Израела. Јужна Африка је, на пример, због политике апартхејда била искључена са Олимпијских игара од 1964. до 1992.

Али Израел је савезник Француске, а Русија противник. Француска обавештајна служба сарађује са америчком и израелском на проценама опасности од руских напада на информатичке системе и друге начине да утичу на слику коју Француска жели да пошаље у свет. „Руси сада имају десет пута више разлога да нападну Игре... Није тајна да ће покушати да нанесу неку врсту штете Олимпијади“, изјавио је за „Фајненшел тајмс“ један амерички обавештајац.

Париска полиција је уочи Игара спровела опсежну проверу идентитета нешто мање од милион пријављених за учешће на Олимпијским играма, укључујући спортисте, волонтере, организаторе и новинаре. Стотине пријава је одбијено, укључујући руске и белоруске држављане који су осумњичени да су страни агенти. Под оптужбом да спрема „дестабилизацију Олимпијских игара“ и да учествује у „обавештајним делатностима у сарадњи са страном силом са циљем изазивања непријатељства у Француској“, почетком недеље је у Паризу ухапшен четрдесетогодишњи Рус коме је полиција претходно претресла стан.

У Москви игноришу Игре. Већина спортиста је одустала од одласка у Париз, а Путин је рекао да без Русије ово такмичење има „провинцијални карактер“. Руска телевизија први пут за 40 година неће преносити Олимпијаду јер нема њихових спортиста, химне и заставе.

У овој клими Хладног рата, Игре могу да почну.