Александар Милошевић: Претплата је једина шанса за квалитет онлајн садржаја

„Новинарство, ипак, није само прикупљање података. Оно је много више од тога. И анализа и разумевање контекста и приближавање садржаја читаоцу и постављање критичких питања и преиспитивање мотива саговорника. Не знам да ли да се радујемо или да се уплашимо, јер до „дипблу“, нисмо веровали ни да компјутер може да победи Гарија Каспарова. Непредвидива је и будућност ће бити за многе послове неизвесна. Верујем да ће вештачка интелигенција и у новинарству донети много доброг, али не верујем да ће четбот, на пример, моћи да разуме извор или мотив саговорника, зашто рецимо политичар жели нешто да нам каже, а зашто нам неке информације ускраћује. Лудисти су разбијали машине, а испоставило се да су они који су доносили модернизацију били у праву. Машине су нам донеле укупно већи напредак и укупно бољи живот,“ каже уредник економске рубрике Данаса.

У подкасту Бермудски троугао Милошевић одговара на питања у вези са текстовима овог медија који су изазивали бурну реакцију јавности попут недавних о Адему Јашарију и о филму „Олуја“, таблоидне садржаје и наслове којима прибегава док истовремено промовише имиџ ретког кредибилног и однос који има према Републици Српској, Косову и Метохији и питањима из категорије националних.  

„Снага Данаса је у томе што ће у њему изаћи и негативна критика уредника и издавача, ако је неко напише.  Људи имају предрасуде шта је Данас, као и о другим медијима. И врло често их учитавају Данасу, а ми објављујемо разна мишљења. Не браним неодрбањиве, али Данас је отворен за различите ставове. Квалитет наше редакције је и  у томе што ми унутар ње веома жустро дискутујемо.“

Милошевић критикује приступ онјалјн медијима, у Србији и региону, те пословни модел који редакцијама намеће уткривање у кликбајтовима што доводи до сезационалистичког садржаја који рачуна на емоционалне надражаја читаоца. „Комодитизација уништава новинарство. Ако се не вратимо на традиционалне вредности- поузданост, тачност, аналитичност, одмереност и умереност- престаћемо да служимо својој сврси. Све се своди на то за кога радиш, а радиш за читаоца. Ако ме читалац не плати, неко мора. То су на Западу схватили. По мени, једини излаз је да се читаоцу објасни да је садржај на интернету иста врста информације као у штампи. Новинарски рад и тај садржај треба да се плати, као и куповином новина. Тако добијате оно што сте платили, а шунд нико неће да плаћа, док квалитет део публике хоће. Тренутно је преовлађујући став да публика која би препознала ту вредност не постоји и сви се плаше да буду први који ће покушати с претплатом.“