Гордана Новаковић: Приче о Савету за штампу потежу се само кад треба поделити неки новац медијима

„Савет за штампу постоји због свих који имају потребу да се жале, али највише за оне који немају друге механизме, дакле немају новца да плаћају адвоката, не иде им се на суд и тако даље“, каже у разговору за подкаст „Бермудски троугао“ Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу. „Политичари углавном имају много других механизама да се супротставе медијима када мисле да су их оштетили. Повећан број жалби политичара Комисији за жалбе је можда добар за видљивост Савета, што је увек случај када нам се обраћају у јавности високопрофилисане особе, не нужно политичари. Ако пресуђујемо на исти начин по жалбама неког из власти и неког из опозиције, онда то доприноси и у убеђењу да одлучујемо како треба. А свакако је много боље да се политичари жале нама него да туже медије суду. Неспорно је боље да се задовоље тиме и да не иду даље од тога. Али, наравно, свесни смо да то може да буде злоупотреба и да то може да буде притисак на медије.“

С Горданом Новаковић разговарамо о изменама Кодекса новинара Србије, које ће ускоро постати правила, шта ће оне променити у штампи, а шта у раду Савета, да ли су због обавезе поштовања кодекса локалне самоуправе одустале од пројектног суфинансирања, како професионална етика нормира употребу вештачке интелигенције, како ће новинарско извештавање мењати захтеви из домена родне равноправности, те шта је право на заборав, а шта злонамерно нарушавање репутације.

Гошћа подкаста о медијима одговара на питања и о раду Савета за штампу и његовом финансирању, критикама на пристрасност у одлучивању по жалбама, зашто је број жалби несразмерно мали у односу на број прекршаја, да ли је Савет спреман да у рад укључи и новооснована удружења новинара и да ли је по репутацију Савета штетнија одлука неких националних медија попут Информера, Нове, Српског телеграфа и Танјуга да не признају његову надлежност или одлука других, попут Блица и Крика, да је признају, али да не поштују одлуке Комисије за жалбе.

„То што неко одбије да објави одлуку Комисије за жалбе нема везе са репутацијом Савета. То говори о њему. Ако смо се договорили да радимо по некаквим правилима, и ти одлучиш да она за тебе не важе, то не може да наруши репутацију Савета, него само медија који је тако одлучио. С друге стране, ови који Савет не признају, имају на то право, имају право да сматрају да их Кодекс не обавезује. Не можемо никога да натерамо да поштује Кодекс, али мислим да, као струка, морамо да кажемо шта је то – да то није у складу с правилима професије. Ко хоће, нека чита те садржаје, али публика треба да зна шта чита.“