„Мама ШЧ“ je данас лозинка за разумевање свега, па и музичког фестивала у Санрему: И шта ћемо сад? štampaj

Уочи завршне вечери овогодишњег фестивала италијанске канцоне, који је по седамдесет и трећи пут и овог фебруара одржан у Санрему, у књижевном додатку миланског дневника „Коријере дела сера“ обележена је осамдесетогодишњица рођења Луча Дале и Луча Батистија, великана не само тамошње музичке сцене.

Сем што су били имењаци, рођени 4. и 5. марта 1943. године, повезује их и тужна чињеница да су са овог света отишли у пуном напону стваралачке снаге.

Такође, ни један ни други никада нису победили на Санрему! Батисти је на сцени театра „Аристон“ наступио само једном, док је Лучо Дала пред фестивалску публику излазио чак пет пута. Међу песмама које по мишљењу тадашњих стручних жирија нису биле вредне главне фестивалске награде налазе се и две антологијске: „4. март 1943“ (1971) и „Пјаца гранде“ (1972).

Последњи пут Дала је наступио на фестивалу у Санрему 2012. године. Неколико дана касније умро је од срчаног удара у Монтреу, током европске турнеје.

Овогодишње финале бесумње најчувенијег фестивала лаких нота на свету отпочело је одавањем почасти уметнику по коме се већ неколико година зове и једно од званичних фестивалских признања.

Ђани Моранди, још један од легендарних певача и гостујући водитељ овогодишњег фестивала извео је потпури најлепших песама Луча Дале.

Пре ове тачке, која је публику у сали дигла на ноге, на сцену театра „Аристон“ умарширали су чланови војног оркестра италијанске ратне морнарице који прослављају стотину година постојања и одсвирали италијанску химну.

Све се то дешавало нешто пре девет сати у суботу увече. Више од пет сати касније, што ће рећи негде око два ујутру, дугогодишњи домаћин фестивала кога италијански гледаоци знају под именом Амадеус, по ко зна који пут током те вечери је изашао пред публику, стао за говорницу која је посебно за ову прилику изнета на сцену и прочитао писмо које је певачима, музичарима, публици у сали и милионском ТВ аудиторијуму упутио украјински председник Володимир Зеленски.

Овај у најмању руку необичан „ред вожње“ тек је један од бројних „инцидената“ који су овај по много чему јединствени фестивал забавне музике још једном претворили у најобичнију параду најофуцанијег политичког кича, илити прави правцати казино, како Италијани називају животне ситуације у којима се више не зна ко пије а ко плаћа.

Сама руска војна интервенција у Украјини и све што нам је у претходних годину дана овај рат донео са собом ипак су учинили да се овогодишњи фестивалски скандали који су се као на траци смењивали на сцени и иза кулиса театра „Аристон“ не могу посматрати ван застрашујућег обима произвољности којима нас политичке елите најмоћнијих земаља света гурају у све изгледнију глобалну катастрофу.

Тако су фарсична дешавања током пет фестивалских дана и вечери у Санрему „украли шоу“ и у исто време одржаном самиту лидера ЕУ у Бриселу и говору који је на седници Савета безбедности посвећеној ситуацији у Украјини одржао члан рок групе „Пинк Флојд“ Роџер Вотерс. 

Од Наде Топчагић до председника Матареле

Фестивал италијанске канцоне је 2021. због нејењавања пандемије Ковида 19 одржан пред празним аудиторијумом театра „Аристон“, а један од специјалних гостију био је и шведски фудбалер Златан Ибрахимовић. Након што га је Амадеус громопуцателно најавио, Ибрахимовић се појавио на врху чувеног фестивалског стрмог степеништа, а велики ревијални оркестар РАИ почео је да свира прве ноте песме „Јутро је“, коју у оригиналу изводи наша певачица народне музике Нада Топчагић!

Две године касније, гост изненађења прве фестивалске вечери био је председник Републике Италије Серђо Матарела. Појавивши се у пратњи своје кћерке, Матарела је постао први председник Републике који је дошао у Санремо да уживо гледа и слуша нове песме најпопуларнијих интерпретатора италијанске забавне музике.

Публика га је поздравила великим аплаузом, а онда је на сцену изашао Роберто Бенињи. Најпознатији италијански комичар је већ гостовао на фестивалу и умео масно да се шали са ликом и делом тада актуелног премијера и медијског магната Силвија Берлусконија. Али уместо уобичајених шала на рачун власти и прављења свеоопштег циркуса, Бенињи је одржао кратко хвалоспевно предавање о италијанском уставу, највише указујући на антифашистичке тековине највишег државног законодавног акта.

Тако је и пре него што је у театру „Аристон“ велики оркестар oдсвирао прву лаку ноту и пратећим вокалима било јасно како ће овогодишњи Санремо протећи као оперетски наставак вечите борбе између леве и десне Италије.

И заиста, може се слободно рећи да је свих пет фестивалских дана обележило што директно, што дискретно упирање прстом у скоро формирану владу Ђорђе Мелони, те у реакцијама представника владајуће коалиције на ове прозивке.

Мелонијева се није оглашавала, јер се у исто време када и фестивал италијанске канцоне, у Бриселу одржавао самит лидера ЕУ, ком је присуствовао и Володимир Зеленски. Председник Украјине претходно је посетио Лондон и Париз, где се састао са председником Француске Макроном и немачким канцеларом Олафом Шолцом. Италијанска премијерка се током самита гласно побунила против маргинализовања италијанске улоге у пружању сваке подршке Украјини у борби против Путина.

Звучи монтипајтоновски надреално, али сва је прилика како је овакав третман Ђорђе Мелони утицао на то како се украјински председник „провео“ у Санрему! 

Ко пише, а када се чита ово писмо?

Поштујући све законитости савременог пропагандно-психолошког рата против великог непријатеља, председник Украјине се од почетка руске специјалне војне интервенције путем видео-поруке обраћао аудиторијумима многих великих филмских фестивала и других гала догађаја. Санремо је препознат као идеална прилика да се „предводник борбе слободног света против сила мрака“ пред одабраном публиком и бројним ТВ гледаоцима први пут појави уживо.

Неко време се чинило како је то готова ствар, али су десетак дана пре почетка фестивала из извора блиских италијанској државној телевизији и дирекцији самога фестивала у јавност почели да стижу сигнали да излазак Зеленског на сцену театра „Аристон“ и није тако сигуран. Потом је јавност обавештена како ће се председник Украјине обратити публици видео-поруком током финалне фестивалске вечери, да би готово пред излазак Бенињија пред Матарелу РАИ издао саопштење у ком се каже како ће уместо да на екрану виде Зеленског, љубитељи италијанске канцоне у једном тренутку завршне вечери моћи да чују шта им овај поручује у писму.

Најављујући „кошуљицу“ за суботњи фестивалски програм, медији су навели да писмо Володимира Зеленског неће бити отварано пре један после поноћи. Када је домаћин фестивала Амадеус почео да чита писмо председника Украјине, на сату је било већ прошло два ујутру.

У то време је Ђорђа Мелони вероватно већ спавала, јер се након дугих разговора са колегама премијерима и председницима земаља чланица ЕУ, и поред уласка у отворени вербални ратић са Емануелом Макроном и успутног ћаскања са Зеленским, из Брисела вратила са чврстим гаранцијама како ће управо у складу са њеном (анти)миграционом политиком на границама Шенгена ускоро почети изградња правог правцатог зида.

Тако су се њени „фестивалски“ дани, упркос свему што се од уторка до суботе дешавало у Санрему, на крају испоставили као врло успешни.

Великим успехом је у рану недељну зору могао да се похвали и РАИ и фестивал италијанске канцоне.

Био је то најгледанији Санремо од 1995. године! 

Специјална телевизијска операција

Иако нас је живљење у ери екрана најразличитијих формата навикло на многе раније незамисливе ствари, сви они који нису били у прилици да макар дан-два прате како италијански електронски медији приступају покривању великих спортских или забавних спектакала тешко могу да замисле размере „специјалне телевизијске операције Санремо“. Јер, не ради се само о квалитету продукције самих директних преноса из театра „Аристон“ и са околних локација, већ о низу емисија у којима се током дана, на бројним каналима говори искључиво о догађајима на фестивалу.

У ТВ студијима обично седи по неколико новинара и јавних личности са којима водитељке и водитељи надуго и нашироко разглабају о свему ономе што се у Санрему већ десило или ће се тек десити. Током ових преподневних и послеподневних емисија публика је у прилици да прати укључења са лица места, одакле се јавља опет по неколико извештача који су све време весели, насмејани и лепо одевени.

Пред свако фестивалско вече актери фестивала се укључују у централну информативну емисију РАИ, потом следи фестивалски пролог, а онда је на реду најмање четири сата директног преноса.

Ове године, РАИ је у ситне сате, након што је на сцени „Аристона“ изведена последња песма за то фестивалско вече, емитовао и неку врсту „фестивалског додатка“. Реч је о ауторској емисији познатог италијанског водитеља и глумца Фјорела (Цветка!), који је у два наврата са Амадеусом био домаћин фестивала, а однедавно на другом програму државне телевизије води необични јутарњи програм.

Такође, у паузама програма који се одвијао у „Аристону“, звезде италијанске музичке сцене наступале су пред бројном публиком окупљеном пред бином на отвореном у самоме Санрему и на великом крузеру који је у дане фестивала крстарио недалеко од обале на којој се налази ово монденско летовалиште.

Када свему овоме додамо и све обимније кориштење друштвених мрежа као средстава јавног (дез)информисања, постаје и више него јасно да је реч о индустрији која многима доноси велики новац.

Оволико ангажовање људства и технике на другој страни тражи довољно догађаја које треба „продати“ милионском потрошачком аудиторијуму. Отуда се у случају несташице садржаја, овај мора произвести. Ове године скандали су се, чини се, рађали један из другог, тако да није било потребно било шта измишљати. 

Секс&дроге&чупање цвећа

Серђо Матарела није поштено ни изашао из свечане ложе театра „Аристон“, а са десне стране италијанске јавности почеле су да пристижу прве озбиљне примедбе на његову одлуку да се у својству председника Републике појави на Сан Рему. Уједно је критикован и Бенињијев уставобранитељски наступ.

Најгласнији у критикама био је актуелни министар инфрастуктуре Матео Салвини, лидер десничарске Лиге, који је пре неколико година са нескривеним расизмом коментарисао фестивалску победу певача арапског порекла Махмуда. Такође, пре рата у Украјини, Салвини је, баш као и Берлускони, био у пријатељским односима са Путином, па је јавност с правом или не слутила да је највероватније управо он утицао на одлуку „фестивалских власти“ да Зеленском ипак не омогуће да се лично појави у Санрему.

Полемику о Бенињијевом говору и Матарелином појављивању убрзо је, међутим, прекрило силно цвеће које је током свог ревијалног наступа, незадовољан што у слушалицама не чује свој глас, из цветних аранжмана на сцени почупао и унаоколо разбацао прошлогодишњи победник Бланко. Публика у дворани је младог певача почастила салвом звиждука, док се он правдао лошим техничким условима.

На крају је Ђани Моранди са метлом у руци помагао сценским радницима да што пре рашчисте настали неред, не би ли се фестивал наставио, а армија новинара и коментатора на друштвеним мрежама је и пре него што се надала добила оно што је чекала.

Наредно вече је прошло без уништавања фестивалске флоре, али је пре наступа на поменутом крузеру, популарни репер Федез однекуд извадио фотографију једног од високих функционера владе Ђорђе Мелони „ухваћеног“ у нацистичкој униформи и са свастиком на рукаву.

Забављајући публику на главној фестивалској сцени, италијански стенд-ап комичар Анђело Дуро је у једном тренутку почео да се скида, не би ли публици показао да на своме телу, за разлику од готово свих певача и певачица, нема ни једну једину тетоважу.

Италијанска јавност је потом са зебњом очекивала претпоследње фестивалско вече јер је било најављено гостовање једне од најбољих одбојкашица на свету и чланице италијанске репрезентације тамнопуте Паоле Егону. Ова врхунска спортисткиња која је под одбојкашком мрежом једна од највећих такмаца нашој Тијани Бошковић у јавности је без длаке на језику говорила о расизму са којим се суочавала током свога одрастања и спортске каријере.

Поводом њеног гостовања на фестивалу поново се, негирајући њене наводе, огласио Матео Салвини, а Егону му је одговорила изјавом како је италијанско друштво и даље расистичко.

Ипак, висока и дугонога одбојкашица је прво безбедно сишла низ стрмо фестивалско степениште, а потом врло опуштено ћаскала са Ђанијем Морандијем и онда без превелике патетике говорила о своме животном путу.

Активизам на сцени

Овогодишњи Санремо је некоме могао да се учини и као необична школска литерарна секција, јер су, сем Паоле Егону и Володимира Зеленског, своје „писмене радове“ публици читали још неки специјални гости фестивала. Сви оне су листом одговарале на теме из домена све ширег подручја борбе за стриктно поштовање политичке коректности. Није заобиђен ни Иран.

Колико је све то испразно, најбоље се видело у тренуцима када је инфлуенсерка и активисткиња и Федезова супруга Кјара Ферањи, не успевајући да задржи сузе, читала писмо које је написала самој себи.

Када се овој бизарности дода оно растурање цветних аранжамана због беса изазваног лошим звуком у слушалицама, добије се потпуно јасна слика о истоветности лица и наличја друштвеног активизма који широм света терорише оно што је још остало од некадашњег друштва. Санремо се у том (бе)смислу искристалисао као место на коме је важније од Ђорђе Мелони тражити да легализује употребу лаких дрога или извести јавну демонстрацију страственог хомосексуалног пољупца него имати нови музички хит.

А како се овај силни напор да се буде у винклу са врлим новим (полу)светом лако претвори у сапуницу, публика у театру „Аристон“ је могла да види током паузе током које су ТВ гледаоци гледали блок реклама.

Помињани Федез тек је био завршио наступ са колегом током ког је „пао“ један од демонстративних пољубаца. Чим су се камере угасиле, са бине га је позвала супруга Кјара Ферањи и пред свима га бесно питала шта то изводи.

Али, ма колико год овакве пикантерије изазивале додатну пажњу јавности, још једном се показаало како је публика пре свега жељна добре песме. То је најбоље показао двадесетоминутни сет током ког су у Санрему заједно наступили Ђани Моранди, Ал Бано и Масимо Ранијери.

Слично је било и током фестивалске вечери резервисаној за наступе дуета, када су са певачима из овогодишње конкуренције наступиле неке од великих звезда италијанске музичке сцене. Међу њима је био и Ерос Рамацоти, који је у једном тренутку признао како је позаборављао речи своје песме. 

ШЧ

Након силне приче о равноправности полова, у некој врсти фестивалског суперфинала, на крају се нашло пет певача. Очекивано, победио је Марко Мењони са песмом „Два живота“. Примајући награду, Мењони је свој тријумф посветио свим женама које су ове године наступале на фестивалу а на питање новинара кога је прво позвао након што је у ситне сати сишао са сцене, одговорио је: „Назвао сам најважнију жену мога живота. Моју мајку.“

Амадеус је на завршној конференцији за штампу пак прочитао смс подршке који му је по завршетку фестивала послала супруга. Критикован од деснице, хваљен од левице, дугогодишњи домаћин фестивала је изјавио како, упркос рекодној гледаности и очигледном успеху овогодишњег Санрема, и у руководећим структурама РАИ постоје они који би му се најрадије захвалили на сарадњи и потражили новог водитеља.

Негде у исто време су се огласили и Адријано Челентано и Силвио Берлускони.

Славни певач је на свом инстаграм профилу написао како након свега што се дешавало у вези са овогодишљим фестивалом са сигурношћу може да каже како више никада неће наступати на телевизији. Берлускони је критиковао премијеркину јурњаву за Зеленским, оптуживши украјинског председника као највећег кривца за рат.

Мењони је након победе на Санрему потврдио да ће представљати Италију на предстојећем Евросонгу у Ливерпулу.

Тамо ће као представник Хрватске наступити и ријечка група Лет 3 са песмом „Мама ШЧ“, која не престаје да изазива реакције незадовољних јавности у региону. Једни у тексту и сценском наступу ријечких зафрканата виде промоцију усташтва, други промоцију четништва, трећи подршку Володимиру Зеленском, а четврти исказивање симпатија према Путину.

Зашто онда свим тим тумачењима не бисмо придружили и наше мишљење.

„Мама ШЧ“ је најприближнији опис свега онога што се дешавало на овогодишњем Санрему и на самиту ЕУ у Бриселу, али и онога што у данима који долазе чека и нас. Било је, дакле, и биће трактора, било је и биће мама и морона, а често се, напослетку, крене и у рат.

Што се Италије тиче, за сада га добија десница, или још прецизније Ђорђа Мелони, чији су кандидати на упраово завршеним регионалним изборима у Лацију и Ломбардији освојили убедљиву већину. Управо ће јој овакво расположење бирачког тела омогућити да у наредном периоду колико год може суспрегне Салвинијеве и Берлусконијеве амбиције.

А италијанска левица је толико подељена да је уводничар римске „Ла Републике“ у горкој шали приметио како је тренутно једино може спасити Амадеус. Нас је прошле године ујединила Констракта.

А шта ћемо сад?