Нове економске мере Владе Србије: Зашто нису само предизборне и које три лоше вести су у вези с њима?

Након што је председник републике Александар Вучић прошле среде, 7. јуна, објавио сет економских мера, један од најчешћих коментара у опозиционим медијима био је да је то политички и предизборни потез. А имају ли, ипак, ове мере везе са економијом и са неким лошим трендовима у привреди Србије који се у званичној статистици не виде на први поглед?

Дубља анализа националних рачуна показује да, тренутно, постоје бар три лоша економска тренда која креатори привредне политике, по свему судећи, покушавају да преокрену стимулисањем потрошње. Друга је ствар да ли то у нашој увозно оријентисаној привреди има ефекта. Јер, стара је теза економиста да када се у Србији, у којој се више увози него што се извози, стимулише потрошња, онда се заправо стимулише немачка и италијанска привреда, јер су ове земље наши традиционално највећи трговински партнери.

Фискални савет, на пример, мисли да те мере немају ефекат на привредни раст, као и да је поновна исплата једнократне новчане помоћи „економски веома штетна и социјално неодговорна политика“.

Министар финансија Синиша Мали мисли да ће тим мерама стимулисати потрошњу и економски раст. Уосталом, то је и рекао гостујући у емисији Хит твит.  

Али, које се то лоше економске вести виде дубљом анализом званичне статистике?

За почетак, промет робе у трговини на мало у априлу, у односу на исти месец прошле године, пада – 6,1 одсто у сталним ценама. То значи да пада потрошња. 

Грађевинарство 

Такође, у структури привредног раста један сектор који даје значајан допринос – пада. Реч је о грађевинарству које у првом тромесечју има реалан пад од 1,5 одсто. Можда је зато крајем прошле недеље, после седнице Савета за координацију активности и мера за раст бруто домаћег производа (БДП), премијерка Ана Брнабић рекла да је за достизање раста од 2,5 одсто (што је процена на којој је министар финансија скројио буџет) кључна област управо грађевинарство.

А у грађевинарству се не дешава ништа што није очекивано. Аутори билтена Квартални монитор, публикације коју издаје Економски факултет, на пример, писали су још прошле године да ће висока инфлација умањити расположиви доходак домаћинства што ће смањити тражњу за некретнинама. Такође, каматне стопе у Европској унији значајно су повећане, а пошто се грађевинарство углавном финансира из кредита у еврима, услови задуживања за инвеститоре сада су знатно неповољнији што такође утиче на пад изградње.

„Поред чињенице да су трошкови рада и материјала потребних у грађевинарству знатно повећани у односу на претркризни ниво, по правилу, тржиште некретнина активност прилагођава кретању цена, па се у непосредној будућности пре свега може очекивати смањивање броја изграђених некретнина, пре него значајнији пад цена“, пише у Кварталном монитору који је објављен почетком октобра прошле године. Управо то се и догодило. 

Незапосленост и индустријска производња

Званична статистика ове године донела је још једну лошу економску вест: стопа незапослености у првом кварталу ове године  после дужег времена поново је двоцифрена и износи 10,1 одсто. То показује најновија Анкета о радној снази коју је објавио Републички завод за статистику. Кад се ово саопштење додатно рашчлани, види се да је у односу на последње тромесечје прошле године број незапослених повећан за 25.200 (0,7%).

Ипак, у саопштењу се налази и напомена Републичког завода за статистику да „због промене пондера заснованих на најновијим демографским показатељима подаци из овог саопштења нису упоредиви са претходним саопштењима пре 2023. године“. Дакле, можда је и до пописа. Али следеће тромесечје и нова Анкета о радној снази биће упоредиви са овим тромесечјем, па ће се јасно видети да ли је реч о тренду или о тренутку. 

На ова три негативна економска тренда треба додати и то да индустријска производња расте скромних 0,4 одсто и то највише захваљујући производњи струје, која од новембра расте 15 одсто у просеку. Пада експлоатација угља, руда метала, прерађивачка индустрија, посебно производња коже и предмета од коже, прерада дрвета, производња папира, кокса и деривата нафте, производња хемијских производа, основних метала и производња намештаја.

Дакле, ове мере, покушај су креатора економске политике да потрошњом стимулише привредни раст, јер по свему судећи у добру пољопривредну годину, после мајских и јунских обилних киша, изгледа не може да се узда. Ако се овакви временски услови наставе, то ће бити трећа година заредом да пољопривреда подбаци, што се иначе врло ретко догађа.

Министар финансија Синиша Мали рекао у гостујући у емисији Хит твит да новца у буџету има, као и да се због тих мера држава неће додатно задуживати. У Фискалном савету, ипак, кажу да ће држава ове додатне расходе финансирати из кредита.

А колико ће нас ове мере коштати? Према процени Фискалног савета – 550 милиона евра, а према процени министра финансија Синише Малог 23 милијарде динара, што је око 200 милиона евра. 

Пензије

Откуда оваква драстична разлика у рачуну? Отуд што министар финансија њихов ефектар рачуна само на ову годину, јер примена почиње у септембру и октобру, а Фискални савет рачуна трајни годишњи трошак ових мера. Притом, највећи расход представља повећање пензија за 5,5 одсто које је председник Александар Вучић најавио за октобар. Повећање пензија за један одсто повећава укупне расходе у буџету за око седам милијарди динара, што је укупно на годишњем нивоу трошак од око 300 милиона евра.

Фискални савет сматра да се ванредним повећањем пензија нарушавају важећа фискална правила која јасно и одговорно уређују ову област, што је економски веома опасно. Величина овог ванредног повећања пензија нема тежину да непосредно угрози стабилност јавних финансија, али ово повећање принципијелно је веома опасно и самим тим неприхватљиво, додају у саопштењу:

„Повећање пензија зато не сме да се одређује произвољно, већ само на основу објективних економских параметара који узимају у обзир способност домаће привреде да их финансира. И ово је у Србији законски препознато и врло јасно и економски добро дефинисано. Наиме, Србија, као и друге уређене земље, има у свом законодавству прецизно дефинисана правила за индексацију пензија (фискална правила). Та правила се, међутим, овим ванредним повећањем пензија грубо нарушавају. Колико нарушавање објективних правила о повећања пензија може бити опасно, грађани Србије осетили су у не толико давној прошлости – кад је крајем 2014. у склопу фискалне консолидације морало да дође до њиховог (неизбежног) умањења и каснијих врло скромних повећања. Србија тренутно јесте још увек веома далеко од понављања истог сценарија, али није оправдано да се поново креће погрешним путем арбитрарног повећавања пензија – тим пре што сад постоје веома добра правила за њихову редовну индексацију“, оцењује се у саопштењу Фискалног савета. 

Србија тренутно има и стенд бај аранжман са Међународним монетарним фондом, а судећи према ономе што је рекао председник Александар Вучић, сагласност ММФ-а за ове мере Влада је добила. ММФ се није оглашавао.

Али није се оглашавала ни гувернерка Јоргованка Табаковић, што је можда у овом контексту најбитније. Јер, њен задатак је да до краја године инфлација буде упола мања него на почетку 2023. и достигне око 8 одсто. Тако је најавила још у марту учествујући на Копаоник бизнис форуму.  

Хоће ли то сада бити могуће пошто свако стимулисање потрошње стимулише и цене, а оне су коначно почеле да расту споријим темпом? У мају ове године међугодишња инфлација износила је 14,8 одсто.

Шта ће бити са инфлаторном рачуницом у последњем тромесечју ове године, кад мере ступе на снагу, још се нико не усуђује да прогнозира.