Позови Кристин Лагард ради стамбеног кредита: Хронична болест глобалне економије и локални раст рате за стан štampaj

„Још нисмо завршили“. Ова реченица шефа америчких Федералних резерви Џерома Пауела требало би да забрине сваког корисника стамбеног кредита у Србији иако је Вашингтон 4.700 миља далеко од Београда.

Ако Фед пре два дана, 14. јуна, није подигао камате, ако је инфлација у Америци пала на четири одсто у мају, ако Европска централна банка (ЕЦБ) углавном прати оно што ради Фед, а Срби се задужују у еврима, зашто ће онда корисницима стамбених кредита у нашој земљи још неко време наставити да стижу коверте из банака са обавештењима да им је рата поново увећана?

Прво, то што Фед прекјуче није повећао камате, не значи да то неће учинити у току године. Чак је Џером Пауел тржишту и послао поруку да ће се то догодити.

„Фед ће наставити да прати ситуацију на тржишту рада, а ти увиди помоћи ће централној банци да одлучи како ће померати каматне стопе у будућности“, рекао је јуче Џером Пауел. 

Постоји још један разлог зашто ће Пауел, када је о инфлацији реч, морати да држи очи отвореним. Иако је инфлација у Америци прошлог лета достигла врхунац од девет одсто и сада је више него упола мања, један показатељ не охрабрује. Реч је о такозваној базној инфлацији, која показује колико износи раст цена када се искључе колебљиве цене хране и енергената. А та инфлација се и даље тврдоглаво држи, чак је у мају порасла 0,4 одсто у односу на претходни месец.

Хронична болест глобалне економије

Додатна отежавајућа околност је то што је међугодишња базна инфлација у мају достигла 5,3 одсто и већа је од укупне инфлације, што код неких посматрача на тржишту указује на то да раст цена постаје хронична болест глобалне економије и да је инфлација, која се после ковида пробудила из мртвих, сада дошла да остане.

Уз то, за кориснике стамбених кредита у Србији лоша је вест то што је Европска централна банка јуче, 15. јуна, подигла камате са 3,75 на 4 одсто. То ће се директно одразити на рате стамбених кредита у Србији код оних грађана који су задужени у еврима. 

Како се то догодило ако ЕЦБ углавном преписује потезе америчког Феда? Тако што ЕЦБ преписује са закашњењем од неколико месеци, а и инфлација у еврозони већа је од америчке и у мају је износила 6,1 одсто. И у евро зони базна инфлација је већа од укупне и износи 6,9 одсто.

Циљ који Фед и ЕЦБ покушавају да достигну је обарање инфлације на ниво од 2 одсто. И управо у тој чињеници се крије одговор на питање до када ће камате да расту, које себи ових дана постављају корисници стамбених кредита у Србији. ЕЦБ ће подизати камате све док се инфлација не врати у границе циља. А од 6,1 до два одсто велики је простор за интервенције.

Али, олакшавајућа околност за задужене грађане Србије може да буде нешто што је отежавајућа околност за европску привреду. А то је стагнирање привредног раста кога скоро да и нема јер је на крају првог тромесечја износио свега 0,1 одсто. Е сад, отежавајућа околност је то што се и овај тренд увози у Србију, са увозно оријентисаном економијом, па је, на пример, раст нашег бруто домаћег производа у првом тромесечју износио свега 0,7 одсто.

Дакле, директорка Европске централне банке Кристин Лагард пре инфлације оборила је привредни раст, па ће упркос томе што је инфлација још далеко од циља, морати опрезно даље да повећава камате не би ли европска економија одржала главу изнад воде.

Увоз раста цена

Какве све ово везе има са Србијом? Ако је Србија две трећине раста цена увезла, како то тврде у Народној банци, онда би требало да се истом динамиком после неког времена увезе и смањење цена. Инфлација већ два месеца пада: са мартовских 16,2 одсто пала је на 14,8 одсто. У јуну НБС очекује да буде око 14 одсто, да до краја године падне на 8 одсто, а да се у границе циља (3 плус/минус 1,5) врати средином следеће, 2024. године. Базна инфлација у Србији нижа је од укупне.

Међутим, судећи према одлуци Извршног одбора НБС од 8. јуна о повећању референтне каматне стопе на 6,25 одсто, ризик за раст цена сада долази са домаћег тржишта. Јер, ова одлука уследила је након што је председник Александар Вучић 7. јуна најавио нове економске мере које подразумевају ванредно повећање плата за један део запослених у јавном сектору, ванредно повећање пензија и исплату неких једнократних мера помоћи мајкама с децом. 

Само дан након што су најављене нове економске мере Владе, које углавном ступају на снагу на јесен, ИО НБС подигао је референтну камату како би, како то кажу у саопштењу, „осигурао“ обарање инфлације. Одлука је дошла непуних месец дана после представљања Извештаја о инфлацији, када је речено да је Народна банка зауставила раст камата.

„На састанку у мају, узимајући у обзир да су глобални трошковни притисци додатно смањени, донели смо одлуку да каматну стопу задржимо на непромењеном нивоу“, рекао је тада вицегувернер Жељко Јовић.

Међутим, он тада није искључио могућност даљег повећања. „Уколико буде потребно, НБС не искључује могућност даљег повећања референтне каматне стопе“, рекао је тада вицегувернер.

Додатно, то значи да ће поскупети кредити у динарима.

Кристин Лагард, чије потези у великој мери имају ефекат и на наше тржиште, неће имати никакве везе с тим. У економији се данас много тога променило, али и даље важи правило да више новца у систему повећава цене. А око 65 милијарди динара (550 милиона евра), колико према процени Фискалног савета на годишњем нивоу коштају ове мере, од јесени улази у потрошњу. Зато, чини се, НБС сада најновијом одлуком о повећању камата хлади јесење цене. И зато ће поскупети потрошачки и кеш кредити у динарима. Да не би поскупело све остало.