Градоначелник и ревизор: Kога је сменила а кога није Државнa ревизорскa институцијa štampaj

„Звао сам вас, господо, да вам саопштим једну веома непријатну ствар: долази нам ревизор.“

Након што градоначелник објави ову лошу вест, у граду настаје паника.

Овом реченицом почиње драма „Ревизор“ Николаја Гогоља.

„Какав је ревизор? Има ли бркове? Мене само једно интересује – је ли генерал?“, питали су се Гогољеви јунаци, али и глумци на сцени Атељеа 212 у коме у овој представи градоначелника глуми Небојша Илић.

Шира јавност у Србији не зна ни ко је Ивица Гавриловић, а камо ли има ли бркове. Једино што се поуздано зна је да сигурно није генерал. Али је након што је, као председник Савета Државне ревизорске институције (ДРИ), потписао документ рогобатног назива „Послеревизиони извештај о мерама исправљања Града Београда“, у коме су уочене и неке неправилности у обрачуну зарада запослених у Атељеу 212 и неких других институција, у граду заиста настала паника.

ДРИ је у том документу уочио да је Град Београд тешко кршио обавезу доброг пословања, због чега је Скупштини града Београда упућен захтев за разрешење одговорног лица. У овом случају то је градоначелник Александар Шапић.

По члану 40 Закона о ДРИ, ревизори на то имају право и то све након што се у неколико корака ревизионог поступка неправилности не отклоне. Буџетски корисник код кога су ревизори уочили неправилности може да касније током поступка поднесе такозвани Извештај о отклањању уочених неправилности. Ако и након тога ДРИ установи да неправилности нису отклоњене, има право да поднесе захтев за разрешење.

У интерним процедурама ДРИ постоје смернице за доношење такве одлуке, односно подношење захтева за разрешење одговорног лица. Након тога, орган који је добио овај захтев, а у овом случају је то Скупштина града, мора да одлучује по том захтеву. Има рок да о својој одлуци обавестити ДРИ у року од 15 дана од дана уручења позива. ДРИ је Скупштини града Београда упутила захтев 6. августа, а Скупштини је уручен 20. августа. Рок за одговор по овом захтеву је истекао 4. септембра.

Решени и нерешени захтеви

Од 2021. до данас, како кажу у ДРИ за Око магазин, овај захтев поднет је 9 пута. Многи случајеви, међутим, остали су без епилога. Претходни пут захтев за разрешење поднет је 16. јуна ове године. Након што је уочено да је здравствени центар Сурдулица тешко кршио обавезу доброг пословања, ДРИ је Министарству здравља упутила захтев за разрешење директора Драгана Китановића. Захтев је упућен Министарству здравља, али исход није познат, кажу у ДРИ.

У предузећу „Ласта“ ревизорски захтев се завршио разрешењем. Директор је поднео оставку, а надзорни одбор именовао је новог директора. Захтев за смену директора упућен је и Заводу за изградњу Града Београда. Иако у ДРИ кажу да исход овог поступка није познат, на сајту Агенције за привредне регистре може да се види да је Радоман Спалевић и даље в.д. директора.

Захтев за разрешење ревизори су послали и у Правосудну академију. Управни одбор одбио је предлог и није разрешио директора. Ненад Вујић данас је министар правде у Влади Републике Србије.

По захтеву ревизора, дужности је разрешен директор Специјалне болнице Русанда и именован је нови руководилац. Разрешење су ревизори тражили и за директора Института економских наука. Надлежни орган није поступио по захтеву ДРИ, па директор није разрешен, кажу у овој институцији за Око магазин.

Била су и два случаја где су поступци започети, а нису окончани. За разрешење директора Националног парка Фрушка гора поступак је био у току пред Министарством привреде. Није окончан. За директора Републичке дирекције за робне резерве, чије су разрешење ревизори такође тражили, поступак је био у надлежности више министарстава. Али након оставке Владе није настављен.

Теоретски, то значи да Скупштина града може да сазове седницу на којој ће се расправљати о захтеву за разрешење актуелног градоначелника Александра Шапића, а од воље владајуће већине зависи да ли ће се задржати на тој функцији.

Шта су неправилности у пословању

А због којих, како то ревизори кажу, тежих неправилности у пословању се тражи смена градоначелника? У извештају ДРИ од тридесетак страна, који је јавно доступан на сајту ове институције, види се да их има четири.

Код 892 запослена (директни буџетски корисници) утврђено је да коефицијенти за обрачун плата нису били у складу са прописима. Због тога је њима током 2022. године исплаћено 215,7 милиона динара више него што им је следовало. То је око 1,8 милиона евра.

У предшколским установама чији је оснивач Град Београд утврђена је погрешна примена коефицијената и основице за обрачун и исплатe плата, због чега су исплаћени виши расходи у износу од најмање 381,6 милиона динара у 2022. години, што је око 3,2 милиона евра.

У позоришту Атеље 212, 19 запослених који нису на руководећим местима добили су практично „руководеће плате“. Обрачунат им је коефицијент по основу руковођења, па им је исплаћено најмање 1,7 милиона динара више (око 14.000 евра). Ова „тежа неправилност“, како је зову ревизори, заиста звучи комедиографски. Јер кад се овај износ од 14.000 евра подели на 19 запослених, вероватно глумаца, а онда то на 12 месеци, испада да је проблем то што је неко у Атељеу добио 60 евра месечно више него што му је припадало. А тендери и јавне набавке нису на списку укупно четири теже неправилности, које су видели ревизори.

Плате су погрешно обрачунаване и у установи „Центар дечијих летовалишта и опоравилишта“.

Из извештаја може да се види и то да су неке неправилности у одазивном извештају отклоњене. Али не све. Град Београд је отклонио неправилности које се односе на „Центар дечијих летовалишта и опоравилишта“, 13 запослених у позоришту Атеље 212 и неправилно утврђене коефицијенте за предшколске установе, осим увећања коефицијената за обрачун и исплату плата за директоре предшколских установа „Звездара“ и „11. април“.

Ревизори су установили да је неправилно исплаћена и солидарна и једнократна новчана помоћ за директне буџетске кориснике, 17 предшколских установа, 31 установу културе и две установе социјалне заштите, у укупном износу од 381,12 милиона динара, што је око 3,2 милиона евра.

Исти проблеми, иста објашњења

Председник Скупштине града Никола Никодијевић, онај који би требало и да сазове седницу на којој би се расправљало о смени, већ је рекао да то неће учинити. Како је навео у писаној изјави медијима, социјална политика Града Београда заснива се на заштити запослених у предшколским установама, те да би поступање по пријави ДРИ угрозило читав систем предшколског образовања у српској престоници. „Ми на тако нешто нећемо пристати“, изјавио је председник градског парламента. Како је навео, за такву одлуку има пуну подршку гранског синдиката.

„Наша социјална политика штити запослене у предшколским установама, тако да нећемо смањивати плате, а ако неко то жели, нека јасно и каже. Пријава ДРИ односи се на повећање основице од 10 одсто за васпитачице у нашим предшколским установама. Таква пракса постоји дуги низ година у граду и ми нећемо смањивати плате онима који раде са нашом децом. Ово није прва пријава ДРИ, овакве пријаве су подношене и против претходних градоначелника“, нагласио је Никодијевић.

Овај случај, заиста, подсећа на онај o ненаменском трошењу буџета града Београда 2010. године, у време док је градоначелник био Драган Ђилас. Примедбе ревизора биле су сличне. Односиле су се на обрачуна зарада васпитачицама и исплату једнократне помоћи пензионерима. Оно што је Ђилас тада ревизорима одговорио, слично је ономе што је данас у одбрану Александра Шапића рекао Никола Никодијевић: „Ако су прекршајне пријаве поднете због плата васпитачица, наш заједнички став је да смо сигурно законски у праву“, рекао је тада Ђилас.

Додао је још и да сматра да је бесмислено причати о томе да васпитачице не треба да добијају плату већу од прописаних 22.000 динара, или да пензионери чија је пензија 10.000 динара не добијају годишњу помоћ од 16.000 динара. „Уколико се сматра да нисмо поступили исправно зато што помажемо васпитачицама и пензионерима, онда закон треба да се мења“, изјавио је тадашњи градоначелник Драган Ђилас.

Постоји, ипак, једна битна разлика. У оно време тадашњи председник Савета ДРИ Радослав Сретеновић није тражио Ђиласову смену. Преко медија га је подсећао да на то има право по закону.

Читајте извештаје

И после 12 година, ревизори су у начину на који се троши новац из градског буџета уочили мање-више сличне примедбе. Хоће ли и епилог ове нове ревизије бити сличан?

Оно што често може да се чује као критика на рачун рада ДРИ je да су њихове примедбе књиговодствене природе и да не откривају корупцију у пословању оних који троше буџетски новац, да се врло ретко дотакну јавних набавки. То, ипак, није тачно, јер је на сајту ДРИ од 2010. године до данас објављено на стотину извештаја, многи од њих односе се на јавне набавке. Јавно су доступни, само их не читамо, а чак и у случајевима неправилности у којима се тражи разрешење одговорних лица често остају без епилога.

Код Гогоља се град заталасао због појаве лажног ревизора, кога у представи Иве Милошевић у Атељеу 212 глуми Гордан Кичић. Онај који се појављује у првом чину и изазва панику и пометњу био је лажан. Само су проблеми које је видео били прави (у суду је владао хаос, председница суда није крила да прима мито, да у судници гаји гуске и да се ту суше свакојаке прње, мирисало је на алкохол, у болницама пацијенти нису добијали добре лекове, доктори нису знали руски, а пацијенти су били прљави). Прави ревизор појавио се тек на крају, у петом чину, па се драма завршава кад би реално требало да почне.

Тако је изгледа и код нас. Кад ревизор објави извештај, увек је драма. А кад неправилности, па макар биле и књиговодствене, како то кажу критичари ДРИ, треба да се отклоне, крај је драме. Ове последње из Извештаја ДРИ изнoсе укупно око пет милиона евра.

Шта је епилог ревизије домаћа јавност обично никад не сазна. Баш као код Гогоља. Није ли онда у праву глумац Небојша Илић који глуми градоначелника кад каже: „Не страхујем ја од ревизора.“ Мисли ли то исто ових дана и Александар Шапић?