Ко блокира cтране инвестиције у Србији: Шта студенти, шта странци, а шта радници „Леонија“ знају о томе?

Постоји у економији индекс глобалне економске неизвесности, који се код нас готово уопште не спомиње. Развили су га економисти из Међународног монетарног фонда да њиме покажу колики степен неизвесности и ризика влада у светској економији у одређеном периоду. Тренутно, у зависности од тога ко га мери, износи око 1.500 поена, и троструко је већи него, на пример, у време пандемије корона вируса, када је нагло скочио и када му је максималан ниво био око 430. Рекордна вредност овог индекса била је у априлу 2025. године, када је прешао износ од 3.200. Тада је Доналд Трамп објавио да уводи царине целом свету.

„Ми не знамо на коју ногу ће Трамп да устане, да ли ће, коме и колико да повећа царине. То је та неизвесност, то је та Трампономија“, рекао је Бранимир Јовановић из Бечког института за међународне еконономске студије у четвртак, 6. новембра, на представљању извештаја чија је тема била како да земље Западног Балкана сустигну Европу.

Индекс глобалне економске неизвесности Јовановић је споменуо како би објаснио успоравање страних инвестиција у земљама Западног Балкана.

Оно што званични подаци Народне банке Србије говоре јесте да су стране инвестиције у Србији, у односу на прошлу годину, скоро преполовљене. Наиме, у првих осам месеци 2025. године остварен је прилив страних инвестиција од нешто више од 2,1 милијарде евра, док су у истом периоду прошле године износиле 3,6 милијарди. То значи да је прилив станих инвестиција за око 40% мањи ове него прошле године.

„То је директно везано са насиљем и терором блокадера кроз који наша земља пролази. Дакле реч је о страху људи, о томе да се не осећају сигурно“, рекао је неколико пута председник Србије Александар Вучић.

Извештаји о успоравању

Блокаде сасвим сигурно не помажу привлачењу страног капитала, али да ли су, ипак, други разлози ове године допринели том паду? Јер студенти из Србије, на пример, нису блокирали цео регион, па се у извештају Светске банке о регионалним економским перспективама, који је објављен пре месец дана, спомиње пад страних инвестиција у целом региону. Удео страних инвестиција у бруто домаћем производу земаља региона до краја ове године износиће у просеку 4,7%, процењује Светска банка. Прошле године тај удео је износио 5,7%.

Регион у извештају Светске банке чине Северна Македонија, Босна и Херцеговина, Србија и Црна Гора. Светска банка посебно мери Косово.

Како се наводи у извештају, „нето приливи страних директних инвестиција у земље Западног Балкана ублажили су се усред велике неизвесности и слабијег расположења инвеститора широм Европе, посебно у Немачкој и Италији, кључним инвеститорима у производњи за Западни Балкан“.

Бечки економски институт такође је мерио удео страних инвестиција у бруто домаћем производу, и у првој половини године ово су земље које имају пад удела страних инвестиција у БДП-у: Албанија (-0,5%), Босна и Херцеговина (-0,7%), Чешка (-0,2%), Хрватска (-2,3%), Казахстан (-1,6%), Литванија (-2,5), Летонија (-5,5%), Црна Гора (-0,8%), Северна Македонија (-3,3%), Србија (-3,2%), Словенија (-0,2%), Словачка (-1,8%) и Украјина (-2,3%). Јасно је да је реч о тренду успоравања прилива страног капитала широм Европе.

Глобални трендови

Међутим, да успоравање инвестиција није само регионални већ и глобални тренд показује и извештај о инвестицијама УНКТАД-а (организација Уједињених нација за трговину и развој). Он почиње следећим речима: „Извештај о светским инвестицијама за 2025. годину доноси озбиљну поруку: глобалне стране директне инвестиције пале су за 11 процената у 2024. години, на 1.500 милијарди долара.“

Даље се наводи следеће: инвестиције у инфраструктуру се успоравају, инвестиције у индустрији су под притиском, а земље у развоју, оне којима су инвестиције најпотребније, остају запостављене. „Растуће трговинске тензије, политичка неизвесност и геополитичке поделе ризикују да инвестиционо окружење учине још горим“, каже се још у овом извештају.

Када је реч о развијеним економијама, у њима је прилив страних инвестиција био мањи за 22%, док су токови капитала у земљама у развоју (у које спада и Србија) током 2024. године били стабилни, наводи се у извештају. Стране инвестиције пале су и у Кини, за 29%, и Јужној Америци, за 18%. Било је и региона у којима су стране инвестиције порасле – у Северној Америци за 23%, док је прилив само у Сједињене Америчке Државе порастао за 20%.

У Африци, на пример, УНКТАД бележи огроман раст прилива страних инвестиција у 2024. години – чак 75%. Тај велики раст, како објашњавају, последица је једног мегапројекта у Египту који вреди 35 милијарди долара.

Ипак, оно што би нас највише требало да брине су подаци који се односе на Европу. Пад страних инвестиција ту је био највећи и износио је чак 58%. А Европа је у региону Западног Балкана велики инвеститор. За нас најважније тржиште је Немачка, јер у ову земљу иде више од 15% нашег робног извоза.

Немачке инвестиције

Један претходни извештај Бечког института за међународне економске студије показао је да је обим директних страних инвестиција прошле године у земљама источне и југоисточне Европе мањи него протеклих неколико година. У односу на 2023. годину директне стране инвестиције су 2024. године у ширем региону опале за приближно четвртину, са око 100 милијарди на мало више од 75 милијарди евра.

Када је реч о земљама чланицама ЕУ, ако се мери у новцу, посебно је била погођена Пољска (минус 48 одсто), а минус од 15 одсто забележила је и Румунија. У Украјини је пад инвестиција износио 26 одсто, али се то може објаснити и ванредном ситуацијом због ратa.

Те 2024. године, Србија је била међу земљама које су имале раст страних инвестиција. Износиле су 4,6 милијарди евра, што је било више него 2023. године (4,2 милијарде евра). Инвестиције су током 2024. године расле и у Севeрној Македонији, па су државе Западног Балкана забележиле плус од 17,4 %, али је и Турска, рецимо, имала раст (5,5%). Међу позитивним изузецима су и Чешка (плус 7,9 %), Хрватска (плус 38,7 %), Мађарска (плус 5,1%) и Литванија (плус 28,8 %).

Међутим, у извештају Бечког економског института те земље су биле изузеци, а тренд је био јасан – инвеститори из Европе ређе су бирали земље са периферије за инвестиционе дестинације. Односно, немачке и аустријске фирме, које традиционално највише улажу у регион су, кад је реч о новим улагањима, „стисле кочницу“. У првом реду се то односи на Немачку, па се у извештају наводи и податак да је број немачких инвестиција, као појединачних пројеката широм региона, пао за петину. Наводе и конкретан број: са 257 на 203 инвестиционa пројекта.

Зато је Бечки институт за међународне економске студије у том извештају оценио да „у економском смислу у целом региону опада значај страних директних инвестиција за привредни раст, што указује на структурне промене у земљама које су биле познате по великим директним страним улагањима у производни сектор, пре свега аутомобилску индустрију“.

И ту је, наравно, јасно шта је разлог. Аутомобилска индустрија представља један од стубова економије ЕУ, са уделом од око 6% у укупној запослености и око 8% у додатој вредности прерађивачке индустрије. Међутим, недавни трендови указују на забрињавајући пад производње и конкурентности, посебно у Немачкој, Француској и Италији, земљама које производе 45% аутомобила у ЕУ и које учествују с преко 70% додате вредности овог сектора.

Да су овог проблема свесни и креатори домаће економске политике, види се и по томе што су управо ови подаци о кризи аутомобилске индустрије у Европи наведени још у мајском извештају о инфлацији. Проблеми у аутомобилској индустрији у Европи и њихов утицај на Србију били су тема посебног осврта у извештају НБС.

„Иако се део овог смањења производње може повезати и са пандемијом и свим проблемима у ланцима производње који су се јавили након тога, производња се у поменутим земљама још није вратила на предпандемијски ниво, при чему је у Немачкој и Италији у 2023. години била за око 20% нижа него 2018, а у Француској је то смањење износило чак око 46%“, наводи се у овом извештају.

Аутомобилска индустрија

Проблеми у аутомобилској индустрији у Европи одразили су се и на извоз ауто-индустријe Србије, која је претходних година чинила око 12% укупног робног извоза. У извештају НБС наводи се и овај податак: Србија је у периоду од 2012. до 2024. године привукла 5,1 милијарди евра страних инвестиција у аутомобилску и са њом повезане индустрије, а то су производња моторних возила, акумулатора и електричне опреме, производа од гуме и пластике. У истом периоду извоз ове индустрије, такозваног аутокластера, је са 900 милиона евра у 2012. години повећан на 3,6 милијарди евра у 2023, а онда је 2024. године пао на 3,4 милијарде. Од тога, моторна возила су у просеку чинила само трећину тог износа, а делови за ауто-индустрију преостале две трећине.

Када је реч о аутомобилској индустрији у Србији, две фабрике су кључне за оправак извозног резултата ове године. Прва је „Стелантис“ у Крагујевцу у коме је у фебруару почела серијска производња електричног аутомобила „фијат панда“, а друга компанија је кинески „Линг Лонг“, који је у Зрењанину крајем прошле године почео серијску производњу гума. Ефекти рада ове две фабрике виде се и у званичној статистици, па је у сектору производње моторних возила у септембру ове године производња 55% већа него прошле године.

Међутим, оно што би нас посебно требало да брине је што је европска аутоиндустрија у кризи, а аутокомпоненташи у још већој. Тако лондонски „Економист“ пише да је широм света 30 највећих добављача за ауто индустрију имало пад промета за трећину. Исти извор пише да су европски добављачи најавили 54.000 отказа. А у Србији је развијена широка мрежа за европску индустрију аутокомпоненаташа.

Одлив инвестиција и модели раста

И ту опет долазимо до страних инвестиција, које су према писању билтена Макроекономске анализе и трендови (МАТ) у првих осам месеци ове године имале и одлив 648 милиона евра.

„Ми смо у ФДИ апстиненцијалној кризи“, рекао је Ненад Јевтовић из Института за развој и иновације на представљању извештаја чија је тема била када ће земље Западног Балкана сустићи Европу. (ФДИ је скраћеница од Foreign Direct Investment, стране директне инвестиције.) „То је као херион, то није кокаин. Ми имамо проблем са моделом раста. Мислим да би он издахнуо и без тога“, додао је Јевтовић.

О томе да нам треба нови модел раста писао је и академик Павле Петровић. Овај који се заснива на приливу страних инвестиција, потпомогнут великим јавним инвестицијама, ближи се крају. Између осталог јер су и трошкови рада током последњих неколико година порасли. И зато нам, рекао је Петровић још крајем прошле године, треба нови модел раста.

Ове године привредни раст је преполовљен. Уместо планираних 4,2%, по свему судећи биће тек нешто мало више од 2%.

Можда радници „Леонија“, они који су међу првима у индустрији српских аутокомпоненташа, знају нешто више о томе.