Говорна историја: Како је краљ Александар говорио бугарски, кнез Павле енглески а маршал Тито руски

Обимно радиофонско дело под називом „Југославија 1918-1991, кратак преглед распадања“, приказао сам пред публиком у Библиотеци града Београда пре три деценије, 2. децембра 1994. године. Идеја емисије је била да се колажом сачуваних документарних тонских записа према редоследу који су диктирали догађаји обухвати временски оквир од 1918. године, када је створена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, до 1992. године, када је Социјалистичка Федеративна Република Југославија престала да постоји.

„У питању је пре свега страст за сведочењем, жеља да се о нашем веку оставе веродостојни документи, како све не би покрили заборав и ћутање“, рекао је тада о овом делу Ђорђе Малавразић. Истичући значај звучних записа као историјских докумената, рекао је још: „Усмена историја баца акценат на вредност звучних докумената за проучавање и целовито портретисање појединих знаменитих личности и појединих историјских раздобља. Њен превасходни циљ је прикупљање, чување и проучавање тонске грађе повезане са појединим историјским догађајима и важним личностима. Једно је знати из књига, друго је слушати...“

„Зашто у емисији нема догађаја везаних за 27. март 1941?“, било је питање из публике. „Не само да нема тих догађаја, него нема ни многих других који једноставно нису снимљени или нису сачувани“, гласио је одговор.

Човек из публике који је поставио питање био је Зоран Манојловић.

Испоставило се да је он као гимназијалац 1941. године на плочама, на снимачу звука свог оца, музиколога др. Косте Манојловића, снимао са београдског радија догађаје 27. марта 1941. године. Тако је сачуван аудио запис говора капетана Јакова Јововића који се у име младог краља Петра обратио слушаоцима Радио Београда, као и говор патријарха Гаврила Дожића који поздравља пучисте и краља.

Послушајте проглас краља Петра емитован на Радио Београду 27. марта 1941:

Послушајте и говор патријарха Гаврила Дожића који поздравља пуч од 27. марта:

Главни усташки стан у Бечу

Гимназијалац Зоран Манојловић учинио је још једну услугу нашој говорној историји: 5. априла 1941. снимио је „радио-постају главног усташког стана“ која је под називом „Радио Донау“ свој програм емитовала из Беча.

Спикер говори: „...За коначан чин ослобођења хрватске домовине испод туђинског србијанског јарма, те за успоставу независне и самосталне хрватске државе на цијелом повјесном подручју од Муре до Дунава, од Дунава до сињег Јадранског мора....“ 

Послушајте шта је емитовала усташка станица из Беча 5. априла 1941:

На истом снимачу звука, Зоран Манојловић је касније снимао са радија и суђење генералу Дражи Михаиловићу 1946. које је Радио Београд преносио из Дома гарде у Топчидеру.

Потписивање Тројног пакта

Пучу од 27. марта претходило је потписивање Тројног пакта у Бечу 25. марта 1941. Немци су снимили говор Драгише Цветковића, који почиње речима: „За нас је најважнији циљ да обезбедимо мир и сигурност Југославије...“ Снимак је сачуван.

Послушајте како је југословенски премијер Цветковић правдао потписивање Тројног пакта 25. марта 1941:

У возу са кнезом Павлом

Ађутант кнеза Павла у ово време био је мајор Никола Пеца Поморишац. Њега сам срео септембра 1991. у Сиднеју, у Аустралији, и снимио његово сведочење у коме он описује своју службу у ноћи између 26. и 27. марта 1941. године када је у Дворском возу пратио кнеза Павла на путу из Београда на Блед. У Загребу их је стигла вест о пучу, пут је прекинут, а кнез Павле враћен у Београд. Овај снимак у укупном трајању од око сат времена спада у говорну историју нашег радија. 

Послушајте део сведочења Пеце Поморишца:

Поморишац ми је у разговору рекао: „Моје мишљење о Пакту било је као и већине Срба – против Пакта. У погледу пуча, ја сам био одушевљен као и 99% Срба тог момента, којима одушевљење није дало времена да мисле на последице.“

Следећег дана, када је кнез Павле изгнан из земље. Поморишац је пратио кнеза до границе са Грчком. Целокупно сведочење мајора Поморишца можете послушати овде.

Сећање пучисте

Мајор Никола Косић из Чачка био је један од организатора пуча у Београду 27. марта 1941. Из емиграције се вратио 1994, а ја сам имао прилике да разговарам с њим од 1996. године и забележим његова сећања на догађаје тог дана. 

Послушајте сведочење Николе Косића:

Мајор Косић је после рата живео у Америци где је имао свој радио час и прикупио велику фонотеку. Поред многих других снимака, у њој се налазе и поратни говори још једног пучисте од 27. марта, професора Радоја Кнежевића које нам је господин Косић уступио.

Са Стаљином у Кремљу

Пуковник Жарко Поповић, војни аташе Краљевине Југославије у Москви 1941, испричао је у микрофон историчару Драгославу Ђорђевићу, у Лондону 1971. године, о разговорима које је водио са Стаљином у Кремљу у ноћи између 5. и 6. априла 1941. године, када је требало да буде потписан уговор о војној сарадњи између Краљевине Југославије и Совјетског Савеза. Драгослав Ђорђевић уступио нам је тонски запис Жарка Поповића који је поcлужиo Ђорђевићу да докторира исте године на универзитету у Стенфорду.

Пуковник Поповић сведочи да је био присутан када је Јосип Висарионович пред зору 6. априла сазнао за Хитлеров говор којим објављује рат Југославији: „Стаљин је свечано потписивање уговора о сарадњи, па и ручак на који је био позвао Југословене који су присуствовали пријему у ноћи 5. на 6. април 1941, потпуно изиграо.“ 

Послушајте сведочење пуковника Поповића о томе, са најавом Драгослава Ђорђевића:

Немци објављују рат Југославији и бомбардују Београд 6. априла. Пилот поручник Жења Рупник се 15. априла 1941. године налази са својом летачком групом на аеродрому у Никшићу, са кога треба да полете чланови југословенске владе у емиграцију.

„Једини авиони који су били способни да полете биле су 'савоје' и ту се створила велика гужва у којој су се свађали ко ће се укрцати у малобројне авионе за Грчку“, сведочио је Рупник у разговору са мном.

(О евакуацији с никшићког аеродрома 15. априла 1941. можете прочитати овде.)

Тито у Крeмљу

Сачуван је и снимак говора маршала Тита пред Стаљином у Москви из априла 1945. године. Снимак је начинила немачка прислушна служба, која је функционисала све до самог слома Трећег Рајха. Снимак је пронашао Драгољуб Покрајац.

Послушајте Титов говор на руском пред Стаљином, с Покрајчевом најавом: 

Говорна историја

Домаћа радиофонија има мало сачуваних тонских записа који спадају у категорију говорне историје, насталих пре Другог светског рата. Немачким бомбардовањем 6. априла 1941. срушен је део четвртог спрата палате Академије наука у Кнез Михаиловој улици, одакле је Радио Београд емитовао програм од оснивања 1929. године.

Бомбардовањем су уништене и говорне плоче, грамофони и апарати за снимање плоча, на којима су биле емисије Радио Београда. Радио програм је тада ишао уживо. Магнетофони су код нас ушли у употребу тек после Другог светског рата.

Прашки снимци

На писмо потписника овог текста упућено 2003. године преко Међународног одељења Радио Београда разним радио станицама у свету, са питањем: „Имате ли шта сачувано од тонских записа из времена пре Другог светског рата, са ознаком 'Југославија'?“, одговорио је позитивно једино Радио Праг.

Најстарији снимци сачувани у Радио Прагу су из 1937. године. Реч је о говору др Милана Стојадиновића, тадашњег председника Владе Краљевине Југославије, одржаном на сахрани Томаша Масарика.

Послушајте Стојадиновићев говор из 1937:

У Чехословачкој је снимљена и емитована и репортажа са дочека југословенских „сокола“ на Десетом свесоколском слету у Прагу и Братислави 1938, у трајању од 45 минута. Домаћин, чехословачки генерал Милош Жаг, поздравља на српском југословенску војну делегацију, а одговара му генерал Кукавичић. 

На крају репортаже, седамнаестогодишња Јованка Јовановић, гимнастичарка из Земуна, преко радија поздравља своју домовину „из златне Прахе“ и позива своје младе другове „соколе“ да дођу у „нашу земљу 1941. године, када ће се код нас одржати следећи соколски слет“.

Послушајте њен глас:

Вести Радио Београда пре 84 године

У породици Златице Балтић, спикерке београдског радија, остала је сачувана грамофонска плоча говора Драгише Цветковића, председника Владе Краљевине Југославије, одржаног приликом обележавања годишњице споразума са Хрватима 1940. године, као и вести које ова спикерка чита на београдском радију исте године. На омоту плоче било је записано руком: „За Златицу“, из чега се може закључити да је одговорно лице из радија као поклон њој лично дало плочу.

Послушајте најстарије сачуване вести Радио Београда из 1940:

Једини живи сведок радија из предратног времена кога смо нашли био је професор Живомир Младеновић, који је фебруара 1941. у емисији „Национални час“, из студија Радио Београда читао свој тада актуелан текст „Родољубље старих српских биографа“. У редовном програму су „Национални час“ преносили Радио Загреб и Радио Љубљана.

Да ли је краљ Александар говорио „београдским“ или „цетињским“ акцентом, мање је важно од чињенице да је у једној приватној колекцији остао сачуван снимак његовог гласа, када је на пропутовању по балканским земљама августа 1934. године у Софији отпоздравио бугарском цару Борису и царици Ђовани на српском и бугарском језику. 

Покрајчева архива

Захваљујући др Драгољубу Покрајцу, професору електронике на универзитету Делавер у САД и истраживачу-аматеру наше радиофоније, у немачком радио архиву у Висбадену пронађен је низ вредних архивских снимака. Међу њима су:

• пренос сахране краља Александра октобра 1934. који врше немачки репортери;
• говор Михаила Константиновића, професора Правног факултета у Београду 1937;
• вест Радио Москве о ослобођењу Београда, октобра 1944;
• Титов говор у Москви априла 1945. који је снимила немачка прислушна служба.

Поред Висбадена, Покрајац је пронашао вредне снимке и у Вашингтону. Будући да му је један од хобија сакупљање старих снимака, скренуо ми је пажњу да се у Конгресној библиотеци у Вашингтону чувају још неки снимци од значаја за нашу историју. Међу њима је снимак Симфонијског оркестра Радио Београда под управом Михаила Вукдраговића, директан пренос забавног програма из Београда 1938, као и снимак говора кнеза Павла Карађорђевића на енглеском, емитован 5. марта 1939. поводом отварања Светске изложбе у Њујорку.

Послушајте кнеза Павла:

Драгољуб Покрајац је у Америци пронашао и откупио вредне снимке које смо пре десет година представили на Коларцу. Међу њима су:

• директан пренос емисије Краткоталасне радио станице Београд, емитован на америчком NBC-у уз поздрав америчким слушаоцима пред отварање Светске изложбе у Њујорку 1939. године. У емисији се могу чути Кнез Павле, председник Владе Краљевине Југославије Драгиша Цветковић, министар привреде Богољуб Јефтић, Симфонијски оркестар Радио Београда и друго. Емисија траје 30 минута;
• поздрав Драгише Цветковића америчким слушаоцима из Београда пред отварање Светске изложбе у Њујорку 1939;
• обраћање краља Петра II америчком сенату 1942. године;
• разговор краља Петра са југословенским радницима у фабрици авиона 1942, делимично на српском;
• радио драма „Дража Михаиловић“, снимљена 1942. у америчкој продукцији.

Послушајте емисију из 1939. намењену америчким слушаоцима:

Непознати снимци

Драгољуб Покрајац, позивајући се на јубилеј „100 година Радио Београда“, недавно је навео велики број непознатих снимака наше говорне историје, међу њима и следеће: „Посебно је занимљива серија звучних записа послатих из Београда 5. и 6. априла 1941. и емитованих на Националној мрежи за радиодифузију (NBC), тада највећој америчкој компанији која је укључивала велики број придружених радио станица на целој територији Америке. Хронолошки, први запис представља извештај репортера 'плаве мреже' (NBC Blue Network) Ловелa Едвардсa, пренет из Београда на кратким таласима у 20:00 часова по источноамеричком времену, што одговара 02:00 часа 6. априла 1941. по југословенском времену. Ово се делимично преклапа са емисијом за Северну Америку најављенoм у радио програму за станицу YUG 19.69 метара за 03:00 часа по југословенском времену.“

Напоменимо да у овом периоду није постојала могућност кабловског комуницирања телефонијом између Југославије-Европе и Сједињених Америчких Држава, па се пренос гласа одвијао на кратким радио-таласима, тако да је највероватније да је NBC преносио емисију Краткоталасне радио станице Централног прес бироа Краљевине Југославије, која је користила позивни знак YUG. Иначе, ова станица је имала просторије у данашњој згради Министарства спољних послова Србије и емитовала је вести на нашем и страним језицима за иностранство.

Постоји сачувана и колекција радио извештаја „црвене мреже“ (NBC Red Network), направљених од 23:30 часова 5. априла до 04:00 часова 6. априла. Снимци укључују и изјаву Константина Фотића, тадашњег посланика Краљевине Југославије у САД, дату у Вашингтону, као и неколико „флеш“ вести из радио програма. Наредни снимци направљени су 6. априла 1941. са програма NBC, и везани су за имена Ханса фон Калтенборна, познатог радио коментатора тог доба (1878-1965) и Џона Гунтера (1901-1970), новинара и експерта за европска питања. Они, у програму уживо, разговарају о ситуацији на Балкану.

Када би данас радио емисија „Југославија 1918-1991, кратак преглед распадања“ с почетка ове приче била поново монтирана, аутори би могли да користе све наведене снимке, али не и ова Покрајчева открића из Националне библиотеке у Вашингтону, снимане и слате у Америку из Београда априла 1941. Вредност ових емисија према садашњем курсу долара износи око 50.000 динара. Ко ће да плати? 

(извор: www.audioifotoarhiv.com)