„Делез“ против Србије: Како је држава завршила на суду и какве то име везе са трговачким праксама štampaj

Супермаркет против Јагоде. Тако би могао да се опише судски спор који је компанија „Делез“ покренула пред Међународним центром за решавање инвестиционих спорова (ICSID) у Вашингтону, о коме је пре неколико дана информисала јавност. Поводом те тужбе министарка трговине Јагода Лазаревић рекла је да ће се Србија борити за заштиту националних интереса.

За овај судски процес је најважније у којој је фази. Јер, пре него што арбитража почне постоји период мировања који обично траје три до шест месеци. То време назива се „период мировања“ (cooling off period), и током тог периода две стране у спору могу да се нагоде и проблем реше на миран начин.

„Период мировања је истекао“, каже за „Око“ Елвира Бос, портпарол компаније „Ахолд Делез“. „Започео је 9. септембра нашим првим формалним писмом. Након тога уследили су бројни покушаји да се пронађе споразумно решење, као што смо и описали, али они нису били успешни. Поступак је започет и следећи корак је именовање арбитражног трибунала.“

То значи да је „Делез“ у овај поступак ушао одмах након што је Уредба о ограничењу маржи ступила на снагу (1. септембар прошле године), али је о овом поступку држава такође морала бити обавештена.

Министарска трговине Јагода Лазаревић се 10. фебруара, гостујући на РТС-у, питала зашто баш сада и зашто баш у овом тренутку. Осим што није у овом тренутку, већ је процес практично почео 9. септембра, питање је шта је узрок судског спора?

„Делез“ против Србије

„Ахолд Делез“ је 6. фебруара саопштио да је поднео захтев за арбитражу како би заштитио своја права на основу Билатералног споразума о заштити инвестиција између Холандије и Србије, а у вези са регулаторним мерама које је Влада Србије увела у септембру 2025. године.

„Уведене регулаторне мере у Србији укључују законско ограничење малопродајних маржи, набавних цена и накнада добављачима, као и увођење права вета добављача на повлачење производа из асортимана и смањење поруџбина. Ова изненадна и преседанска државна интервенција на малопродајном тржишту утиче на више од 75% прихода 'Делеза Србија'. Наша компанија је остварила нето профитну маржу од 4,4% у 2024. години, а само четири месеца примене Уредбе у 2025. години довела су до значајних губитака. Како би наставила пословање, компанија је до сада морала да донесе тешку одлуку о затварању 25 продавница и обустави инвестиција планираних за 2026. годину, што је довело до губитка стотина радних места у Србији“, наводи компанија у саопштењу.

Из „Делеза“ додају и да одлуку о покретању арбитраже нису донели олако. Овај корак уследио је након месеци интензивних напора да се са српским властима успостави конструктиван дијалог у циљу проналажења уравнотежених решења која би била у интересу потрошача, привреде и дугорочног инвестиционог амбијента у Србији.

Ова реченица из саопштења управо је опис „cooling off perioda“, како се то стручно зове у арбитражама када две стране покушавају да нађу компромисно решење.

Упркос тим напорима, решење није постигнуто, додају у саопштењу:

„Као резултат тога, 'Ахолд Делез' је покренуо арбитражни поступак, док његов локални бренд 'Делез Србија' наставља да послује у условима који генеришу губитке, што материјално утиче на одрживост пословања и вредност инвестиције 'Ахолд Делеза' у Србији. Тражећи формално решење путем успостављених међународних арбитражних механизама, компанија има за циљ да обезбеди поштовање међународних уговорних обавеза и очување предвидивог, транспарентног и праведног инвестиционог окружења у корист инвеститора који послују у Србији, као и шире привреде и њених грађана. У међувремену, 'Делез Србија' остаје у потпуности посвећен локалном тржишту. Компанија наставља да послује са више од 500 продавница, пружа подршку за преко 11.000 запослених и њихових породица и одржава дугогодишња партнерства са локалним добављачима, од којих су већина српске компаније.“

Нацрт закона о трговачким праксама

Шта су у овом конкретном случају чињенице?

Нема сумње да су трговци због ове административне мере претрпели губитке. Ако је 75% промета обухваћено овом уредбом и ако су цене углавном ограничене, трговци могу да смањују оперативне трошкове. То су издаци за зараде, транспортни и логистички трошкови, енергенти... Међутим, трговцима су повећани и оперативни трошкови за зараде јер је минималац два пута повећан, у октобру и у јануару (9,4 и 10,1%), али је ова мера, колико год да оптерећује билансе трговаца, једнократног карактера.

Већи проблем из угла пословања малопродајних ланаца може бити Нацрт закона о трговачким праксама, који Влада још није усвојила, а који би требало из темеља да промени модел пословања великих трговинских ланаца у Србији. Нацртом се дефинишу недозвољене трговачке праксе које ће бити кажњаване законом, а основни циљ закона је спречавање нефер понашања којим се трошкови са јачих играча у ланцу пребацују на оне слабије.

Тако се у нацрту закона на такозваној црној листи наводе праксе које ће, ако се овај закон усвоји, бити забрањене. За пољопривредне производе више неће моћи да се на наплату чека дуже од 30 дана, а за прехрамбене рокови плаћања не могу бити дужи од 60 дана. Више неће бити могуће отказивање у целости наручених кварљивих пољопривредних и прехрамбених производа у року краћем од 30 дана од дана уговорене испоруке, односно у року у ком није разумно очекивати да снабдевач може пронаћи други начин стављања на тржиште или употребе тих производа, наводи се у нацрту овог прописа.

Такође, неће моћи ни једнострано да се мењају одредбе уговора са снабдевачем. Од добављача трговац више неће моћи да тражи да плати за пропаст или губитак пољопривредних и прехрамбених производа, који се десио у његовим малопродајним објектима, али неће моћи ни да захтева од снабдевача накнаду трошкова по рекламацији потрошача, ако није одговоран за то.

Осим тога, трговац више неће моћи од свих добављача да наплаћује накнаде за проширење или преуређење продајне мреже купца. Дакле, ако жели да прошири мрежу својих малопродајних објеката и у истом крају отвори и други супермаркет, тај терет неће моћи да пребаци на своје добављаче, што је до сада био случај.

На списку забрањених црних пракси биће и наплата трошкова додатне контроле квалитета пољопривредних и прехрамбених производа, такође на рачун добављача.

Нацртом закона предвиђене су и сиве трговачке праксе које ће само условно бити дозвољене, али кад се погледа само овај списак, као и увођење новчаних казни за кршење ових одредаба закона, потпуно је јасно да ће трговински ланци много веће губитке претрпети усвајањем овог закона него због доношења једнократне уредбе. Али због овог закона не може да се покрене судски спор, јер је реч о европској пракси и усклађивању са Директивом ЕУ.

Ако се зна да Комисија за заштиту конкуренције још од јесени 2024. године води поступак против четири велика трговинска ланца, чији епилог још нисмо видели, јасно је да арбитража у Вашингтону може бити и нека врста притиска на креаторе економске политике уочи доношења овог за потрошаче доброг закона, као и евентуалног решења комисије којом се кажњавају велики трговци.

Добре намере, лоше решење

А када је о уредби реч, она је лоше решење за потрошаче. Уосталом, о томе су написани бројни научни радови који показују да су намере креатора економске политике приликом доношења оваквих мера биле добре, али су њихови резултати лоши. Светска банка је о томе написала и студију која се зове „Контрола цена: добре намере, лоши исходи“.

Шта је лоше у чињеници да цене буду ниже, поготово ако подаци званичне статистике показују да је инфлација на крају децембра била 2,7 одсто и да је у границама циља, као и да су цене хране појефтиниле? У поређењу са претходном 2024. годином мање су 0,5%.

Чувени амерички економиста Кејси Малиган, професор на Универзитету у Чикагу, који је био члан Економског савета америчког председника Доналда Трампа у његовом првом мандату, у једном свом научном раду написао је да се предузећа и добављачи прилагођавају и то тако што уместо скупљих инпута за производњу (а то су сировине, енергенти) користе јефтиније. Такође, пада и квалитет производа, могуће су несташице, дуже је време чекања у редовима приликом куповине робе, нижи квалитет услуге.

У теорији, ефекат административног ограничења цена познат је као „ефекат воденог кревета“. То значи да се на тржишту догађа исто. Ако легнете на водени кревет све оно што је испод вас се спушта. Све оно около се подиже. Исто је и са ценама. А када устанете са воденог кревета, тај део кревета се такође подиже. У економским уџбеницима то се зове синдром потиснуте инфлације.

Ефекти уредбе о ограничавању цена у Србији

Слободан Минић је за „Квартални монитор“, публикацију коју издаје Економски факултет, још на почетку примене ове уредбе написао да је на основу детаљне анализе искустава Мађарске и Румуније, које су овакве мере већ примениле, могуће формулисати утемељена предвиђања о могућим ефектима и последицама примене сличне мере за контролу цена у Србији:

„Главне лекције научене у суседним земљама откривају да постоји јасан потенцијал за остваривање краткорочних користи, али и да постоје дугорочни ризици и структурне штете које може нанети ова политика уколико се њено трајање пролонгира. Прва и непосредна последица која се може очекивати јесте умерен пад цена код дела обухваћених производа, што може донети одређено олакшање потрошачима. Међутим, коначни нето ефекат на укупну инфлацију и буџет домаћинстава зависи од специфичности српског модела за ограничавање трговачких маржи, који се може описати као хибридни модел мађарског и румунског, и који има своје јаче и слабије стране у поређењу са мерама које су предузеле суседне земље. Имајући то у виду, наша прелиминарна анализа указује на то да би нова мера Владе требало да доведе до пада цена код једног дела обухваћених производа, али да њен ефекат на кретање укупне инфлације неће бити драматичан нити дуготрајан – слично као у Мађарској и Румунији. Аргумент који иде у прилог тези да би ефекат у Србији могао бити јачи него у суседним земљама јесте веома широк обухват производа. Према изјавама министра финансија, мера ће покрити чак око 20.000 артикала, што је значајно већи обухват него у Мађарској и Румунији. Овако широким обухватом, Влада је ефективно сузила простор за појаву ефекта 'воденог кревета', јер трговци имају мање могућности да компензују ниже марже на регулисаним производима подизањем цена на преосталом, малом броју нерегулисаних артикала.“

Минић пише да уредба неће  драматично успорити укупну инфлацију, али би њен утицај на пословање и профитабилност сектора малопродаје у Србији могао да буде изузетно неповољан, чак и у кратком року.  Суочени са истовременим падом прихода и растом трошкова, трговци би могли бити приморани на отпуштања радника.

„У екстремнијем сценарију, посебно уколико би се примена Уредбе продужила након првобитног периода од шест месеци, неки трговински ланци би могли да потраже уштеде и у рационализацији своје продајне мреже, односно затварању мање профитабилних објеката“, пише Минић. „Парадоксално, то би могло довести до даљег слабљења конкуренције на српском малопродајном тржишту, нарочито у мањим местима. Тиме би се мера, уведена да коригује последице недовољне конкуренције, на крају могла претворити у фактор који ту исту конкуренцију додатно угрожава.“

Минић додаје и да уколико у Србији постоји значајан степен концентрације на малопродајном тржишту, као што се претпоставља, административне мере не решавају суштински проблем асиметричног преноса цена. Штавише, пад профитабилности би могао да натера неке тржишне играче да смање обим посла у Србији, па би ова мера могла довести до још веће тржишне концентрације и слабије конкуренције у будућности.

„Имајући у виду негативна искуства суседних земаља и ризике на које смо указали, Влада Србије би требало да размотри ефикасније и мање штетне мере од опште контроле цена. Уместо административних мера које нарушавају тржиште, фокус би требало да буде на решавању фундаменталних узрока инфлације“, каже Минић.

А то решавање фундаменталних узрока инфлације значи усвајање Закона о нефер трговачким праксама, али вероватно значи и више посла за Комисију за заштиту конкуренције, чији је посао да се бави несавршеностима на тржишту. Један такав посао Комисија још није завршила, а ова институција трговце упознаје са чињеницама до којих је дошла током поступка. Што значи да трговци у овом тренутку знају о себи оно што потрошачи о њима још не знају, јер још није објављено решење Комисије. А то је да ли постоје докази о томе да су договарали цене.

Оно што су потрошачи видели је да је кад је Уредба ступила на снагу министар финансија Синиша Мали ишао у набавку и уштедео 700 динара, чиме је, како каже, доказао да Уредба има ефекте на смањење цена. А прави ефекат ових мера видеће се на крају марта ове године, месец дана након истицања Уредбе. Министар финансија Синиша Мали тада би исти списак требало да понесе у супермаркет кад крене у куповину и поново га покаже пред камерама.