Како се Швајцарци припремају за Песму Евровизије: Лумо позива у Базел, чека се Селин Дион

Базел, најсунчанији град у Швајцарској (300 дана у години), живи у знаку великих припрема за 69. Песму Евровизије, која ће се одржати од 13. до 17. маја. Због интересовања публике и гостију, протеклих месеци организатори и домаћини су се, како је речено на недавној конференцији за медије, највише бавили „померањем зидова“ – како да се у фестивалску халу Сен Јакоб смести што више посетилаца током две полуфиналне и финалне вечери. Јер, у старту се знало да девет хиљада седишта у дворани ни приближно није довољно за све оне који би хтели да буду део евровизијског спектакла.

Пуштене су у продају две серије карата, по цени од 40 до 350 швајцарских франака, и распродате у рекордном времену, за двадесетак минута. Биће улазница и за треће извлачење, почетком маја, када ће градом почети да се шета Лумо, званична маскота Песме Евровизије 2025, најављујући многобројне програме на улицама и трговима.

У евровизијски циркус Базел је ушао са оклевањима, негирањима и – великим очекивањима. Дан после победе певача Нема, небинарог активисте, са композицијом „Код“ на такмичењу у Малмеу прошле године, састао се Управни одбор Швајцарске телевизије да дефинише ко ће бити град-домаћин и ко ће то да плати. Одмах се израчунало да ће бити потребно 37,4 милиона евра (или 35 милиона швајцарских франака), а за град  који ће угостити Евросонг расписан је неформални конкурс.

Берн и Цирих су убрзо испали из конкуренције, Лозана се сама одрекла, Женева је, иначе, оптерећена међународним скуповима. Базел је храбро закорачио у свет забаве јер, како је том приликом рекла Андреа Штрам, посланица у општинском парламенту, „то је је град културе, ликовне уметности, али и музике“.

Удар на евровизијску музику

Сви воле музику, али је ударац на „евровизијску музику“ стигао из политичких редова, од ултраконзервативне Федералне конзервативне уније (УДФ), која се успротивила неразумном трошењу новца, који би „кантон могао употребити на паметније начине“. Мала партија која брани „темељне и ванвременске хришћанске вредности“ постала је „зупчаник који је хтео да заглави евровизијску машину“! Задала је озбиљан страх Едију Естерману, шефу комуникација за Евровизију 2025 да ће пропасти тако полетан догађај „у оригиналном формату током десет дана“ и да ће се све свести  на тужну „велику ТВ емисију у суботу увече“.

Критике су биле и остале оштре: Песма Евровизија је пропагандни догађај за ЛГБТ заједницу, фаворизује се сатанизам а антисемитизам чини прихватљивим. Уз напомену да странка нема ништа против музике и сексуалне оријентације учесника, ипак, пуна су кола примедби. Са таквим пледоајеом није било тешко скупити више него довољно потписа за одржавање референдума против Евросонга.

Референдум је дао је убедљиву подршку (са 66,4 одсто гласова за) онима који су се појавили са аргументима о богом даној, великој музичкој приредби, коју је 2024. пратило више од 180 милиона ТВ гледалаца широм света. То је најгледанији забавни програм на земаљској кугли. Има ли боље туристичке рекламе? Још је уверљивије звучало обећање да ће се кредит од 37,4 милиона евра вратити у процењеном приходу од 60 милиона евра, што је проверљиво искуство из Ливерпула и Малмеа, ранијих градова-домаћина. Дакле, не би требало да буде штете, вeћ економске користи.

Радосни амбасадор

Онда је све кренуло много лакше. Базел улаже солидан новац и креативне потенцијале да угости обожаван и негиран спектакл, у великом стилу. Покренут је цео град. Попуно је преображен фудбалско-рекреативни комплекс око дворане Сен Јакоб где се очекује публика и у слободном простору. Ту се сместило евровизијско село, евровизијски кафе и клуб, Трг Евровизије...

Организована је школска верзија Песма Евровизије у којој су учествовали средњошколци, чији ће се победници појавити у радио и ТВ емисијама и на више пропратних приредби на трговима и улицама, што је организацијски припало Швајцарској телевизији на немачком језику.

Са намером да се повежу са младим креативним снагама, град Базел и Швајцарска ТВ су организовали конкурс за маскоту, на којем је учествовало 1.100 студената Академије уметности дизајна и Школе за дизајн. Било је пријављено 36 радова, а победио је Лумо, маскота коју је креирала 20-годишња Лин Брунер из оближњег Туна, студенткиња графичког дизајна. Њен Лумо, срцолико наранжасто-плаво створење великих очију и јарких боја, стекао је право да буде свеприсутан на билбордима, у излозима продавница, на улицама и анимира грађане.

Како је објашњено у саопштењу које је потписала Швајцарска ТВ а које је, истовремено, програмски концепт предстојеће манифестације, Лумо је срце Песме Евровизије које стално куца, радосни амбасадор музичке радозноликости и заједништва. Његова неукроћена коса симболизује еуфорију такмичења. Лумо је позициониран као родно неутрална фигура чија је улога да окупи људе свих узраста и порекла у ноћима музике.

Подсетимо, прошлогодишњи победник Немо је први небинарни музичар који је победио на Евровизији и на овај начин му се, индиректно, признају музичке заслуге. Узгред, Швајцарска као земља не признаје постојање трећег пола. Или си мушко или си женско, што би рекао Доналд Трамп.

Језик Молијера

На врхунцу припрема, Швајцарска је објавила име свог овогодишњег представника. То је певачица из Базела Зое Ме, са песмом „Путовање“ оцењеном као „мека балада“ на француском језику. Промотивни спот је снимљен на пешачком прелазу. Делује сведено, али ефектно и, вероватно ће достојно репрезентовати земљу. Избор је обављен на интерном конкурсу, скоро у тајности. Прошао је кроз три провере, пред музичким експертима, жиријем младе публике и међународним жиријем. Не би смело да буде брукања.

Значајном се сматра одлука о „језику Молијера“ на којем ће, иначе, певати представници из пет земаља (уз Швајцарску, још Француска, Луксембург, Холандија и Израел). Франкофони су одушевљени и надају се да ће ојачати тренд и смањивати се број оних који бирају енглески, кад се већ нису определили за матерњи језик.

Могућност мењања језика уведена је 1999. године. Французима је блиско уверење да није неопходан енглески да би се победило. Али то сада улази у домен такмичења које ће, то се прво сазнало, водити три грације, Хејзел Бругер, америчко-швајцарска глумица, Мишел Хунзикер, водитељка Швајцарске ТВ и Сандра Студер, певачица и учесница Евросонга 1991.

Прослава кича

Колико код била означавана као прослава кича, Песма Евровизије ће, нема сумње, бити искоришћена за брендирање земље-домаћина. Не бежи се од клишеа, од белине алпских пропланака и плаветнила горских језера, чија је лепота искоришћена као сценографска инспирација уметнику Флоријану Видеру, о чему се као изненађењу и ремек-делу већ увелико говори.

Још 1863. године у путопису из земље сира и сата са кукавицом, Енглескиња Џемима Морел је описала узбудљивост планинских пејзажа, поглед на Луцерн језеро под првим зрацима сунца, звоњаву звона на кравама док пасу и магију звука алпског рога. И Швајцарци су имали своју Ребеку Вест.

Технолошке и комуникацијске предности модерног доба, које су нас довеле до стања „све се види, све се зна“, учиниле су да се овај караван забаве током година невидљиво расклима, сувише ослободи, па су овогодишњи организатори најавили да ће увести неке забране и кодекс понашања.

Биће одређене зоне без камера. Неће бити доступно свима све, неће сва снимања и пробе бити отворени за радозналце и новинаре. Делимично из разлога безбедности (највећа ставка расхода), али и због успостављања одређене дисциплине учесника и публике. Има и неочекиваних детаља: за певаче и музичаре, иза сцене биће присутан психотерапеут – да помогне у савладавању треме и психичких траума.

Раширене руке

Прво издање Песме Евровизије одржано је у Лугану 1956. године. Музичка приредба је била у повоју, скоро без правила, уз живо извођење композиција. Победила је швајцарска певачица Лис Aсија са песмом Refrain, кoja je била гост у Београду 2008. На крилима победе канадске певачице Селин Дион (легенда каже: са пресудним гласовима добијеним од југословенског жирија), Швајцарска је други пут организовала велико финале у Лозани 1989. године, када је рок-група „Рива“ својим успехом одвела Евросонг у Загреб.

Сада Базел живи у евровизијској грозници, а сви се питају хоће ли доћи мега звезда Селион Дион. Она и Евровизија иду једно уз друго. Организатори не обећавају али се надају, а сви би волели да виде канадску певачицу тамо где је почела њена интернационална каријера.

Спој мегазвезде и Евровизије је већ је испробан. Џастин Тимберлејк је био гост у Стокхолму (2016), а Мадона у Тел Авиву (2019). Иако спутана здравственим невољама, Селион Дион се недавно појавила на додели Греми награда, а прошле године је учествовала у свечаностима поводом Олимпијских игара у Паризу. Базел је чека раширених руку.