Рококо
29.01: ОСВИТ štampaj
петак, 29. јан 2021, 00:00 -> 15:50
Двадесет девети јануар
Песма се, у преводу Милана Милишића, зове „Ништа златно не опстаје", а иде овако:
Природа зелено
злати,
Немоћна то задржати.
Њен рани лист
је цват;
Ал и то само сат.
Тад лист преко
листа клоне.
Тако Рај у муку
тоне,
Од освита дан
настаје.
Ништа златно не
опстаје.
Песму је написао Роберт Фрост, један од најважнијих америчких песника, једини у историји који је четири пута освојио Пулицерову награду. Има у Фростовом стиху неке привидне једноставности која подсећа на народну поезију, а тај ритам и тон је Милишић вешто сачувао у овом преводу.
Фрост је написао ову песму као четрдесетосмогодишњак, болно свестан пролазности младости и лепоте. Тема банална и излизана до те мере да се Флобер пола века пре него Фрост пише ову песму спрдао са клишејизираним покушајима да се о томе уметнички ефектно пише. Фросту, међутим, успева да напише архетипску песму која делује древно, али не оставља утисак пастиша, него звучи неопозиво фростовски.
Фрост је живео дуго и за живота је препознат као живући класик америчке поезије, али живот га није штедео. Имао је шесторо деце, од којих га је само двоје надживело. Своју супругу је надживео за четврт века.
Такође, био је скептичан према идеји да човек самог себе сматра песником. „Рећи за себе да си песник, исто је као да кажеш да си добар човек", рекао је једном, помало иронично.
Умро је непуна два месеца пре свог деведесетог рођендана, 29. јануара 1963.
