Чудо из Придњестровља: Феномен Шерифа, клуба који је победио Звезду, Динамо и Реал Мадрид štampaj

Мало тога романтичног може да се веже за Придњестровље, малу, непризнату проруску територију коју цео свет, чак и Русија званично, сматра делом Молдавије. Последњи бастион Совјетског Савеза, како Придњестровље са правом називају, због тога што је и званична иконографија у потпуности задржала све елементе некадашње државе, ни у географском смислу није нарочито поетичан. Дњестар не називају реком чуда или нешто слично томе, а главни и далеко највећи град, Тираспољ, име је извео управо из грчког назива за поменуту реку. Сиромаштво и одсеченост од света су свакодневница тамошњег човека, а сивило брутализма барем једном недељно разбијају златни дресови Шерифа, клуба који је победом над Реалом у Мадриду у уторак увече, постао фудбалска тема број један у свету.

Гусанов клуб

Човек заслужан за све што се клубу дешава јесте педесетдеветогодишњи Виктор Гусан, некадашњи агент КГБ-а и локални бизнисмен, који је 1997. од годину дана старог Тираса из Тираспоља направио Шериф.

У Придњестровљу, мање више све је у знаку тог имена, јер Гусан држи потпуни тржишни монопол на овој територији. Ако желите да купите намирнице за свакодневни живот, мораћете у самопослугу „Шериф", ако желите да наточите гориво, то ћете морати да урадите на истоименој пумпи. Управо је та концетрација моћи у рукама једног човека и разлог због којег је фудбалски клуб рапидно сазревао и као представник „унитарне" државе већ 2009. успео да по први пут уђе у групну фазу Лиге Европе. У деловима земље који су де факто под контролом проевропски оријентисане Молдавије, а где не постоји општа концентрација државног апарата на један клуб, тимови не могу да приђу Шерифу у контексту финансијске моћи, па су од 2001. само два пута шампиони долазили са те стране Дњестра.

Шериф није клуб који своје успехе може објаснити претерано системским радом, бар не кроз сарадњу са тренерима. За 25 година колико клуб постоји, променио је чак 27 тренера, а само је Леонид Кучук, човек који је донео историјски први пласман у групну фазу великог такмичења, у клубу провео нешто више од четири године. Остали су се задржавали највише годину дана, а неретко би одлазили и за месец, попут јединог српског тренера у историји клуба - Милана Милановића. Уз многе брљотине, имали су и добра решења која су се испостављала као краткорочна, а актуелног тренера, Јурија Вернидуба, тешко ће ко надмашити.

Изгледа да постоји тајна веза између Вернидуба и руских градова ван матице, па је свој први озбиљан ангажман добио у Зорији из Луганска, 2011. године. Од тима на ивици испадања, постепено је, уз избеглиштво (Зорија због рата у својој области од 2014. године игра у Запорожју), тим довео до две узастопне Лиге Европе, 2016. и 2017.

Иако говорник руског језика, рођен у граду Житомиру ратне 2014, Вернидуб је дао изјаву да „није човек који може да промени своју државу". Ипак, пет година касније након што је Зорија раскинула уговор с њим, започео је своју проруску туру, прво као тренер белоруског Шахтјора из Солигорска, из којег након освојене титуле убрзо одлази, а онда и као тренер Шерифа, са којим је направио највећи резултат у историји клуба.

Скаутинг

Историјски, кључ Шерифовог успеха на спортском плану свакако јесте избор играча на тржишту. Логично, окренути су странцима као носиоцима игре, а некада доминантно оријентисани према Балкану, у последњих неколико година проширили су скаутинг мрежу, па је присутан и велики број афричких и јужноамеричких играча

Сетимо се Владимира Волкова, који је са 23 године и искључиво нижелигашким искуством у српском фудбалу отишао у Тираспољ, да би после пар сезона појачао Партизан, касније стекао статус репрезентативца Србије, а онда и Црне Горе.

Управо та навика да своја појачања не бирају искључиво након врхунских сезона које су играчи имали, већ да се упусте у субјективну процену карактеристика и потенцијала, Шерифу је донела много. То је можда навика проистекла и из нужде, јер колико год финансијски били надмоћни у односу на остале у држави, у европским оквирима су и даље скромни, али није то једина добра ствар проистекла из нужде за тај клуб.

Актуелна сезона јесте чудесна, и нико није могао да је предвиди, али се дефинитивно могло намирисати нешто битно већ после утакмице са Црвеном звездом, управо због очигледне диспропорције између тржишне вредности и реалног квалитета неких играча. Лош момак грчког фудбала, Димитриос Коловос, у тренутку када је летос потписао за Шериф, вредео је званично свега пола милиона евра.

У Тираспољу су свешно ушли у ризик, знајући да је по фудбалском умећу вредан можда и десет пута више новца, и да ће, уколико успеју да нађу заједнички језик са њим, добити врхунско појачање - што се и десило.

Гол одлуке против првака Србије постигао је колумбијски штопер Данило Арболеда, који је у фебруару ове године дошао за одштету од нула евра. Голом против Звезде али и невероватним дефанзивним партијама против ње али и Динама, Шахтјора и Реал Мадрида, допринео је да клуб заради десетине милиона евра, а извесно и још који милион када буде одлазио.

Чудо из Тираспоља

Погодак за победу, и то какав, у Мадриду - постигао је Себастијан Тил, момак који је у клубу на позајмици из луксембуршког Прогреса. Играч који чак није ни стандардан репрезентативац своје фудбалски скромне земље, прелепим шутем са 18 метара пред сам крај утакмице савладао је Куртоу. Тиме је донео чудо Шерифу, Молдавији и Придњестровљу, али и шести бод у групи у којој се осим Реала налази и још један бивши шампион Европе, Интер, али и Шахтјор, последњи првак Купа УЕФА, којег су и победили у првом колу са 2:0.

Иако најављени као потпуни аутсајдер, Шериф сада има изгледне шансе да по први пут у историји оствари пласман у нокаут фазу европског такмичења. У следећем колу чека га Интер, који је у прва два кола освојио само бод, без постигнутог гола,  и све осим пораза био би озбиљан корак ка освајању једног од прва три места.

Славни руски писац Антон Павлович Чехов рекао је да „нема и не може бити праведног богатства" али управо је једно такво, стечено у сумњивим околностима почетком деведесетих, Шерифу омогућило да у специфичним околностима, као представник најсиромашније европске земље и непризнате парадржаве у саставу исте, донесе историјски резултат из Мадрида који је обрадовао људе са обе обале Дњестра али и све фудбалске романтичаре на свету који фудбал и воле зато јер су чуда и даље могућа.