OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага

                    О срамоти и спорту

                    Писмо Звездиног навијача из Загреба: „Делије“ наших пораза štampaj

                    Читај ми!

                    Пише:  Чедомир Вишњић

                    четвртак, 10. феб 2022,  08:25 -> 18:48

                    Наши данашњи „насљедници“ дјеца су нашег пораза, они су тај исход интериоризирали, они га живе и враћају га у приватни и јавни живот на најружнији начин, уништавајући притом оно у што се куну. Жао нам је те дјеце, изузимајући покварењаке међу њима, а нама одавде је тешко процијенити колико је данас једних, а колико других. Они су синови данашње Србије, а међу њима готово сигурно има дјеце избјеглих пречана до које није лако допријети разумним аргументима. Од свега што не знају, најболније је то што не знају да нисмо ни најгори ни најслабији, а они се баш у такве гурају.

                    Наводници у наслову су овај пут постављени са јасном намјером. Да се разумијемо, знамо ми чему служе стадиони и трибине, још од грчко-римског свијета, да то нису академије, па ни гимназије, знамо да их не воде најпаметнији, него најгрлатији, и то у бољем случају, уосталом, тако је било и у наше вријеме. Вријеме старих „звездаша".

                    Све ми данас знамо, и родно мјесто и улогу, и зашто су предсједници били Крцун и Бугарчић, знамо да се ствар коначно уобличила и закотрљала половином 60-их, у времену у ком су по српским кафанима официрима Удбе почели свирати „Марш на Дрину". Много тога знамо и још више разумијемо, и немамо илузија. Чак ни око директне насљедне линије између нас и ових данашњих „навијача". Али, због неких новијих догађаја, присиљени смо ту везу испитати и објаснити. 

                    Влак са возним редом

                    Кад спомињем старе звездаше, мислим на оне који памте крај 60-их и идуће двије деценије, по прилици од Миљана Миљанића и његових „беба", од формације Дујковић-Ђорић-Јевтић..., до финала у Барију. А ако је икада и игдје једна екипа и једна утакмица симболизирала финале једног хисторијског периода, онда је то била та утакмица у граду у којем почивају мошти Светог Николе.

                    За нас из Хрватске, из крајева удаљенијих од Београда, утакмице Звезде, нарочито оне значајније, практично су значиле једну ноћ путовања влаком (влак „Учка" возио је на релацији Ријека-Београд, онај из Сплита путовао је још дуже), потом бурек на жељезничкој станици, шетњу градом, неко по кафанама, неко по књижарама, пјешачење до стадиона, и онда још једну ноћ у влаку за повратак кући.

                    Радили смо то са срцем, једино смо по томе тада знали за варошицу звану Книн, у школу смо носили црвено-бијеле шалове које су нам мајке исплеле, свакако и зато да добацимо изазов окружењу. Ми смо тада били црвени, око нас се све плавило. Изазов је био оштар, а формално легалан.

                    Звезда је за нас била симбол нама битне позиције: Срби у Југославији. Симболизирала је прижељкивану доминацију, представљала симболички надомјестак за њено реално одсуство, младима је била стожер идентитета. Она је не само укључивала, него претпостављала кориштење свих играчких потенцијала заједничке државе. Државе која је у том спорту најдаље и стигла у тој комбинацији најбољих Срба и њима придружених изабраних Хрвата, Муслимана, Елснера, Панчева и осталих Савићевића.

                    Да ли је цијела та прича била сасвим поштена и здраво утемељена? Нисам више тако сигуран, али апсолутно одбијам теоретичаре који на нас сваљују сву кривицу за оно што је услиједило. Ми на овим странама боље знамо како је све текло.

                    И кад нам је било стало до нашег национа прије свега, Звезда је за нас представљала клуб Топлака, Стипића, Ловрића, Мркушића, Зебеца, Рудинског, Такача, Чопа, Крмпотића, Јурића, Јуришића, Чакалића, Брачуна, Ивковића, Просинечког. Клуб Мусемића, Шабанаџовића, Сушића, Болића, вјероватно се нисам сјетио свих, Црногорце не издвајам, нерадо то чиним и са Македонцима. 

                    Кад се само сјетим Миливоја Брачуна! Мало је који играч у тако кратком времену тако поштено обавио свој посао за Звезду.

                    Био је само један из ешалона динамоваца који су прешли у наше редове и значајно допринијели стварању екипе која се попела на европски врх. Данас да наврати у Београд, без обзира на различите пригодне изјаве даване претходних година, требало би му направити шпалир до „Љутице Богдана" и испратити га са почастима.

                    И не само њега. То би била Звезда достојна своје прошлости и своје улоге. То би била Звезда коју би и из Загреба могли гледати некадашњим очима, без обзира на све што се догодило, једни са љубављу, други са завишћу.

                    Али одавно стварност не иде тим путем. Потуцајући се беспућима хисторијског реалитета, стигли смо до данашње ситуације, да од срамоте ни у црну земљу не можемо гледати. 

                    Дјеца нашег пораза

                    За примјер узимамо само два догађаја, а било их је више: вријеђање младих спорташа из Новог Пазара и недавни инцидент ватерполо „навијача", њихов напад на новог тренера, Црногорца, Хрвата, Миловог човјека, а Бог зна нема ли несретник још који „гријех". Притом озбиљно сумњамо да се ту ради о специфично рукометним и ватерполо навијачима, вјероватно је то „национални одред" за опште намјене.

                    Наравно, разумијемо ми што се догодило, али срамота остаје срамота. Нестао је друштвени и политички оквир нашег „звездаштва". И није га уништио само Аркан, ту теорију гурају они који су за такав исход много заслужнији од њега. Сви они који су жељели уништити свијет који је и нама нешто пружао.

                    Наши данашњи „насљедници" дјеца су нашег пораза, они су тај исход интериоризирали, они га живе и враћају га у приватни и јавни живот на најружнији начин, уништавајући при том оно у што се куну.

                    Жао нам је те дјеце, изузимајући покварењаке међу њима, а нама одавде је тешко процијенити колико је данас једних, а колико других. Они су синови данашње Србије, међу њима готово сигурно има дјеце избјеглих пречана до које није лако допријети разумним аргументима. Од свега што не знају, најболније је то што не знају да нисмо ни најгори ни најслабији, а они се баш у такве гурају.

                    Ако на крају морамо излучити хисторијски политички ген који узрокује такав однос, његово је име: Недићевштина. Иако сâм генерал, по свједочењу Адама Прибићевића, заслужује макар дјеломичну рехабилитацију - ако ни због чега другог, а оно због свега што су чинили људи попут Томе Максимовића - на жалост, психологија пораза, осјећај да су Србију незаслужено издали сви око ње, да су Срби сами на свијету, да се морају ослонити на своје домаћине, да је на Западу једно зло, а на Истоку друго, да једино њемачка окупација нуди поуздан оквир преживљавања, све су то елементи који у нашој политичкој култури носе његово име.

                    Тако се и наши несретни „звездаши" јављају одлучни да из наших редова протјерају „шиптаре, хрвате и балије". А медији свих тих „одбачених" са задовољством извјештавају о тој срамоти. 

                    Једино чему се још надамо, то је јасно и јавно изражено мишљење Драгана Џајића, Моке Славнића, Дулета Савића, Цвијетина Благојевића, Рајка Јањанина и другова о овим стварима. Није их ваљда толико поклопила владајућа атмосфера да не разумију како се овај тужни и јадни повод тиче свих нас. 

                     

                    Друштво
                    Једна идеологија за домаћу, а друга за спољну употребу, руски случај: Национализам (и)ли интернационализам?
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Једна идеологија за домаћу, а друга за спољну употребу, руски случај: Национализам (и)ли интернационализам?
                    Нобелова награда за физику 2025: Велики корак ка квантној технологији будућности
                    Пише:  Саша Марковић
                    Нобелова награда за физику 2025: Велики корак ка квантној технологији будућности
                    Приче из возова, песме о возовима: Сентиментално листање железничког Реда вожње
                    Пише:  Вуле Журић
                    Приче из возова, песме о возовима: Сентиментално листање железничког Реда вожње
                    Филмови за уреднике, новинаре, читаоце и гледаоце: Медији за масовно уништење на великом екрану
                    Пише:  Дарко Коцјан
                    Филмови за уреднике, новинаре, читаоце и гледаоце: Медији за масовно уништење на великом екрану
                    Економија
                    Необичан сусрет у једном њујоршком ресторану: Тезе о искушењима национализације
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Необичан сусрет у једном њујоршком ресторану: Тезе о искушењима национализације
                    Демографски бум у Африци и пад фертилитета у остатку света: Биће боље ако нас је мање?
                    Пише:  Горан Николић
                    Демографски бум у Африци и пад фертилитета у остатку света: Биће боље ако нас је мање?
                    Нови „црни лабуд“ за српску привреду: Еколошка такса од 250 милиона евра
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Нови „црни лабуд“ за српску привреду: Еколошка такса од 250 милиона евра
                    НИС и санкције: Да ли ћемо гледати пропаст најбоље фирме у Србији?
                    Пише:  Аница Телесковић
                    НИС и санкције: Да ли ћемо гледати пропаст најбоље фирме у Србији?
                    Политика
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Свет
                    Заљуљани брод Емануела Макрона: Француски експеримент са премијерским сменама
                    Пише:  Ана Оташевић
                    Заљуљани брод Емануела Макрона: Француски експеримент са премијерским сменама
                    Стварност узвраћа ударац: Успон и пад неолиберализма
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Стварност узвраћа ударац: Успон и пад неолиберализма
                    О фасцинацији и зависности, након повратка из Кине: Свест о границама учења и дубина истинског знања
                    Пише:  Бранко Милановић
                    О фасцинацији и зависности, након повратка из Кине: Свест о границама учења и дубина истинског знања
                    Дуга сенка Моамера ел Гадафија: Затвор за Николу Саркозија
                    Пише:  Ана Оташевић
                    Дуга сенка Моамера ел Гадафија: Затвор за Николу Саркозија
                    Историја
                    Како су стрељање у Крагујевцу 20. октобра 1941. преживели Мија Алексић, Љуба Тадић и Оља Ивањицки
                    Пише:  Биљана Бошњак Драгановић
                    Како су стрељање у Крагујевцу 20. октобра 1941. преживели Мија Алексић, Љуба Тадић и Оља Ивањицки
                    Муслимански браниоци Београда 1915: Заборављени хероизам Шемсе Мидовића и Сулејмана Балића, незнаног јунака са Авале
                    Пише:  Данило Шаренац
                    Муслимански браниоци Београда 1915: Заборављени хероизам Шемсе Мидовића и Сулејмана Балића, незнаног јунака са Авале
                    У служби Трећег рајха: Агенти Специјалне полиције и начини њиховог деловања у окупираној Србији
                    Пише:  Радосав Туцовић
                    У служби Трећег рајха: Агенти Специјалне полиције и начини њиховог деловања у окупираној Србији
                    Бриони пре Тита и Кокија: И тад су били пуни пансиони, собе и салони, зебре и бизони, мали авиони
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Бриони пре Тита и Кокија: И тад су били пуни пансиони, собе и салони, зебре и бизони, мали авиони
                    Култура
                    Андрић и Италија: Сведок рађања фашизма, силе која не уме ни да се свлада ни да влада
                    Пише:  Жанета Ђукић Перишић
                    Андрић и Италија: Сведок рађања фашизма, силе која не уме ни да се свлада ни да влада
                    Заборављени добри дух Београда који је помагао коме је стигао: Прича о Гилету Ђурићу
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Заборављени добри дух Београда који је помагао коме је стигао: Прича о Гилету Ђурићу
                    Сећање на добра јутра с Душком Радовићем: Живот је леп! Много лепши него што сте заслужили!
                    Пише:  Бранислава Милунов
                    Сећање на добра јутра с Душком Радовићем: Живот је леп! Много лепши него што сте заслужили!
                    Било једном у биоскопу: Последњи плес са Клаудијом Кардинале
                    Пише:  Жикица Симић
                    Било једном у биоскопу: Последњи плес са Клаудијом Кардинале
                    Музика
                    Јер је све у песми човеку што треба: Прича о групи Тајм
                    Пише:  Зоран Пауновић
                    Јер је све у песми човеку што  треба: Прича о групи Тајм
                    Отисак душе на најбољој соул плочи: Недовршени живот Отиса Рединга
                    Пише:  Жикица Симић
                    Отисак душе на најбољој соул плочи: Недовршени живот Отиса Рединга
                    Фајруз, носталгија за Либаном кога нема: Душа источног Медитерана из бејрутског музеја невиности
                    Пише:  Мохамед аби Самра
                    Фајруз, носталгија за Либаном кога нема: Душа источног Медитерана из бејрутског музеја невиности
                    Приче о музици из времена кад је свет још био млад: Инђија–Београд via Бирмингем, црна мачка и златни папагај
                    Пише:  Жикица Симић
                    Приче о музици из времена кад је свет још био млад: Инђија–Београд via Бирмингем, црна мачка и златни папагај
                    Спорт
                    Сећање на прву европску медаљу наших одбојкаша: „Бронза“ која је променила све
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Сећање на прву европску медаљу наших одбојкаша: „Бронза“ која је променила све
                    Како је Партизан остао без трија Праја-Кића-Кинђе: Неостварени сан о трилингу асова
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Како је Партизан остао без трија Праја-Кића-Кинђе: Неостварени сан о трилингу асова
                    Страна света Адиса Бећирагића: Како је Босна и Херцеговина ниоткуда дошла до осмине финала Евробаскета
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Страна света Адиса Бећирагића: Како је Босна и Херцеговина ниоткуда дошла до осмине финала Евробаскета
                    Србија после Финске: За доктора је касно, за попа је рано
                    Пише:  Горислав Папић
                    Србија после Финске: За доктора је касно, за попа је рано
                    Лектира
                    На Дан ослобођења Београда: Сећање на шест октобарских дана Битке за Београд 1944. године
                    Пише:  Историјски архив Београда
                    На Дан ослобођења Београда:  Сећање на шест октобарских дана Битке за Београд 1944. године
                    Шотрина сећања на његових 500 глумаца: Зоран Радмиловић, Бата Паскаљевић, Милена Дравић...
                    Пише:  Здравко Шотра
                    Шотрина сећања на његових 500 глумаца: Зоран Радмиловић, Бата Паскаљевић, Милена Дравић...
                    Осећање света, путовање и путописање: Сутрашњи суматраизам
                    Пише:  Владимир Пиштало
                    Осећање света, путовање и путописање: Сутрашњи суматраизам
                    По Егејском и другим морима: Голи оток и друга егзотична острва
                    Пише:  Радоман Кањевац
                    По Егејском и другим морима: Голи оток и друга егзотична острва
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2025 OKO. Сва права задржана.