OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо

                    Сећање на Тозу Веселиновића (1930-2017)

                    Кад наш Тоза има пара, у Новом Саду и мачке једу кремпите: Било је голгетера и пре Митровића и Влаховића

                    Читај ми!

                    Пише:  Јово Вуковић

                    субота, 01. окт 2022,  14:04 -> 22:06

                    Тодор Веселиновић је први у нашем фудбалу четири пута био најбољи стрелац лиге, једини је који је то урадио у три узастопне сезоне, а недостигнути су и још неки његови голгетерски учинци.

                    Голгетерски тандем Александар Митровић и Душан Влаховић требало би да буде главна снага наших „Орлова" на предстојећем Мундијалу у Катару, слаже се већина, пословично несложних, фудбалских навијача у Србији. Зато што та два корпулентна и даровита „шпица", већ дуже време, немилице тресу мреже и руше голгетерске рекорде тамо где је то најтеже - у Енглеској и Италији.

                    Двадесетосмогодишњи Митровић је, пре годину и по дана, постао и стрелац са највише голова у историји наше репрезентације, док се као његов наследник на „тобџијском" трону види управо, шест година млађи, Влаховић.

                    Занимљиво је - или логично, како би рекли фанови црно-белих - да су обојица били питомци Партизановог фудбалског колеџа, врло цењеног у Европи, и да је Митровић претекао Стјепана Бобека, такође аса клуба из Хумске, чији је рекорд - 38 голова на 63 наступа у дресу са државним грбом - одолевао пуних шест и по деценија.

                    Ово, међутим, није прича о поменутим асовима, него о Тодору Този Веселиновићу, такође расном стрелцу, бившем асу Војводине и Партизана, репрезентативцу још непревазиђеном по неким голгетерским учинцима. 

                    Кобра у налету

                    Одмах ваља истаћи да је Тозин голгетерски количник (однос броја одиграних утакмица и постигнутих голова) бољи од Бобековог и, врло је вероватно, недостижан за убојитог Митровића, који је, до сада, у 76 наступа мрежу ривала погодио 50 пута. Веселиновић је, наиме, у 37 утакмица у дресу репрезентације дао 28 голова или 0,76 по мечу.

                    Управо због спретности у савладавању голмана, Тозу су, на сва уста, хвалили навијачи и новинари, али и наши фудбалски великани, непосредни сведоци његових голгетерских радова, Бобек, Митић, Милош Милутиновић, Шеки... Уз њих и Пушкаш и Божик, ведете мађарске „Лаке коњице", средином прошлог века најбоље репрезентације на свету.

                    „Био је сјајан техничар и дриблер, са ретком интуицијом за гол", Бобекова је оцена новосадског фудбалског шармера, који је једну сезону, док га није сломила носталгија за родним Новим Садом, провео у Партизану.

                    Чувени Пушкаш је Тозину игру пред голом описао као „налете кобре". „Галопирајући мајор" је посебно памтио његов погодак из 1956. пред 110.000 људи на НЕП стадиону у Будимпешти, којим је Југославији донео коначних 2:2 у дуелу са домаћином.

                    Тоза и Пушкаш су се иначе, као тренери грчких великана Олимпијакоса и Панатинаикоса, доста дружили у Атини. Пребирајући по успоменама са „зеленог правоугаоника" разговарали су на мађарском, који је Веселиновић, као дечак, научио током мађарске окупације његовог завичаја у Другом светском рату, кад је и уочен његов фудбалски дар. 

                    Голгетерску изузетност Тозе Веселиновића потврђује чињеница да је први у југословенском фудбалу четири пута био најбољи стрелац прве лиге, од тога три пута узастопно. Први Тозин рекорд су, много касније, изједначили Сантрач и Панчев, али је овај о узастопности и даље само његов.

                    Гол по гол

                    Голгетерско умеће било је Тозина улазница за репрезентацију. Имао је 21 годину кад је доживео тај „најсрећнији тренутак младости". Пре се, реално, није могло, зато што је на делу, то јест на терену, био чувени „олимпијски тим". Састав који је, говорило се, течно декламовала читава Југославија: Беара, Станковић, Црнковић, Чајковски, Хорват, Бошков, Огњанов, Митић, Вукас, Бобек, Зебец. И који је, наводно, напамет знао и друг Тито, на чијој свирали фудбал није био ни она задња рупа.

                    Ти прекаљени асови су без сумње и подозрења прихватили само двојицу новајлија - технички префињеног Милоша Милутиновића и вазда голова жељног Тозу.

                    Веселиновић је на једној од првих утакмица у дресу са државним грбом на спектакуларан начин показао какав је стрелац. А то што је показао још није поновљено у нашем фудбалу. На тај меч, и то Този у част, често је подсећао и тадашњи селектор Александар Тирнанић, чувени „Тирке".

                    Југославија је играла „врућу" утакмицу против Велса у Кардифу, а прво полувреме, завршено без голова, Тоза је преседео на клупи за резерве. У паузи, Тирке је гласно и оштро „рибао" играче који су га слушали оборених глава. За то време, Веселиновић се, готово незаинтересован за план који је селектор спремао за наставак, забављао шуткајући лопту у зид свлачионице. Рачунао је да савете треба да памте само они који ће поново на терен.

                    У једном моменту, изнервиран лупкањем лопте, Тирнанић се гласно обрецнио на Тозу.

                    „Ти Веселиновићу као да знаш како да дамо гол."

                    „Знам", мирно је узвратио Тоза. „Потребно је да ја уђем".

                    Одговор најмлађег по стажу у тиму изненадио је све у свлачионици, па је настао мук. Док су остали играчи крили осмехе, селектор се огласио гласном наредбом Този да крене на загревање.

                    „Одмах, бата Тирке", уозбиљио се несташни 'Лала' и кренуо на извршење команде.

                    У другом полувремену, Велс је брзо повео са 1:0, а онда је судија досудио пенал за наше. Лопта је стављена на белу тачку, али јој нико од играча није прилазио. Бобек, Вукас, Хорват и остали којима је, по старини, припадало да шутирају, глумили су одсутност. Тада је капитен Бобек пришао Този и, склопљених руку, му шапнуо: „Мали, пробај ти." Тоза га је послушао не трепнувши и - изједначио резултат. Голмана и лопту је послао на супротне стране, хладан као шприцер.

                    До краја утакмице је још два пута погодио мрежу Велшана, и тако поставио рекорд још недостигнут код нас: хет-трик у дресу репрезентације за одиграно само једно полувреме! 

                    Друго полувреме било је његово

                    Тоза је касније на још два меча Југославије дао по три гола. Прво селекцији САД, на Олимпијским играма у Мелбурну 1956, чему се радовао као играч и - комуниста. А онда и, две године касније, врло јакој Аустрији у Бечу, чиме је натерао чувени „Пратер" да му громогласно аплаудира.

                    На Светском првенству у Шведској 1958. Тоза је био најбољи стрелац нашег тима, са три поготка. Два је „сместио" Французима, у чијем је саставу био и убедљиво најефикаснији играч тог мундијала Жист Фонтен, који је чак 13 пута матирао противничке голмане. Пре меча с „триколорима", Тоза је нудио опкладу да „страшни Фонтен" неће дати више голова од њега. Тако је и било: Тоза и Жист су се по два пута уписали у стрелце, али је Веселиновићев учинак био вреднији - „Плави" су његовим другим голом, славили са 3:2. 

                    Куриозитет Тозиног голгетерства је податак да је већину голова за репрезентацију дао у другом полувремену: од укупно 28 чак 21. То је лаконски објаснио: „Будност одбране увек је мања у другом делу утакмице - смањује је неизбежни умор, физички и психички".

                    Публика је Тозу волела не само због голова, него и због маштовите игре, због уживања у вицу, у враголији. По томе је био близак Шекуларцу и Милошу. И због тога су њих тројица за многе најбољи навални трио икада састављен на српском и југословенском простору.

                    Њихов „плес" на мечу Југославија-Енглеска 5:0, уџбенички је пример лепе и ефикасне игре, али и доказ Тозине голгетерске незаситости.

                    „Кад смо Енглезима дали четврти гол, одједном нам је спласнула жеља да их даље 'пунимо'. Такав осећај није имао само Тоза, увек 'гладан голова'", причао ми је Шекуларац. „Буквално нас је терао да још који пут погодимо мрежу великог ривала. Пети гол дали смо у 85 минуту, а стрелац је, наравно, био он."

                    Тозу су људи волели и зато што је био боем. И то боем широке душе, увек спреман за неку врсту коцкања и кафану, али и да сваком помогне.

                    Новосађани још памте изреку насталу у време Веселиновићеве највеће фудбалске и голгетерске славе: „Кад наш Тоза има пара, у Новом Саду и мачке једу кремпите".

                    Политика
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Пише:  Весна Кнежевић
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Друштво
                    „Извори тоталитаризма“ Хане Арент: Где је тоталитаризам данас
                    Пише:  Иван Радановић
                    „Извори тоталитаризма“ Хане Арент: Где је тоталитаризам данас
                    Антиколонијализам и право на историју: Поуке и заоставштина Франца Фанона
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Антиколонијализам и право на историју: Поуке и заоставштина Франца Фанона
                    Како су настајали хемијски елементи, од алхемије до CERN-а: Златна прашина са звезда
                    Пише:  Саша Марковић
                    Како су настајали хемијски елементи, од алхемије до CERN-а: Златна прашина са звезда
                    Расна хигијена и еугеничка истраживања доктора Јозефа Менгелеа: „Анђео смрти“ у белом мантилу
                    Пише:  Момчило Б. Ђорђевић
                    Расна хигијена и еугеничка истраживања доктора Јозефа Менгелеа: „Анђео смрти“ у белом мантилу
                    Економија
                    Eкономске последице израелско-америчко-иранског рата на читав свет: Избегнути или одложени хаос
                    Пише:  Горан Николић
                    Eкономске последице израелско-америчко-иранског рата на читав свет: Избегнути или одложени хаос
                    Две грешке западних либерала и левичара у односу на историју и глобализацију: Превише или премало Рикарда?
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Две грешке западних либерала и левичара у односу на историју и глобализацију: Превише или премало Рикарда?
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Америчко-кинески царински рат: Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије
                    Пише:  Горан Николић
                    Америчко-кинески царински рат: Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије
                    Свет
                    Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Пише:  Момир Турудић
                     Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Девет скупих и неуспешних лансирања ракете „Старшип“ и заљуљано царство Илона Маска: (Не) идемо на Марс
                    Пише:  Саша Марковић
                    Девет скупих и неуспешних лансирања ракете „Старшип“ и заљуљано царство Илона Маска: (Не) идемо на Марс
                    Ирански нуклеарни физичар, најопасније занимање на свету: Још четрнаест убијених научника у Техерану
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Ирански нуклеарни физичар, најопасније занимање на свету: Још четрнаест убијених научника у Техерану
                    Израел против Ирана, сукоб који може да запали планету: Хроника најављеног рата
                    Пише:  Момир Турудић
                    Израел против Ирана, сукоб који може да запали планету: Хроника најављеног рата
                    Култура
                    Бергманово „Лето са Моником“, седамдесет година касније: Шведски филм у коме плива гола жена
                    Пише:  Предраг Драгосавац
                    Бергманово „Лето са Моником“, седамдесет година касније: Шведски филм у коме плива гола жена
                    Имала је лице свачије прве љубави: Како је ФБИ уништио живот Џин Сиберг
                    Пише:  Жикица Симић
                    Имала је лице свачије прве љубави: Како је ФБИ уништио живот Џин Сиберг
                    Гутљаји слободе Булата Окуџаве: Три акорда и бура у души
                    Пише:  Дејан Новачић
                    Гутљаји слободе Булата Окуџаве: Три акорда и бура у души
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Пише:  Вуле Журић
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Историја
                    Наш човек на Колими из књиге Варлама Шаламова: Прича о Николи Котуру, осмом секретару СКОЈ-а
                    Пише:  Вуле Журић
                    Наш човек на Колими из књиге Варлама Шаламова: Прича о Николи Котуру, осмом секретару СКОЈ-а
                    Четири живота Франца Пирца у четири пропале државе: Пилот, падобранац, командант, амбасадор
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Четири живота Франца Пирца у четири пропале државе: Пилот, падобранац, командант, амбасадор
                    Битка на Сутјесци, највећа герилска битка у Другом светском рату: Минут ћутања за мртве и за живе
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Битка на Сутјесци, највећа герилска битка у Другом светском рату: Минут ћутања за мртве и за живе
                    Како је радило дипломатско представништво Павелићеве НДХ у Недићевој Србији: Усташки конзул у Београду
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Како је радило дипломатско представништво Павелићеве НДХ у Недићевој Србији: Усташки конзул у Београду
                    Музика
                    Све је боље што је некад било, а најбоље што никад није било: Врање у песмама Станише Стошића
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Све је боље што је некад било, а најбоље што никад није било: Врање у песмама Станише Стошића
                    Био једном један Булдожер: Колико глупости човек може да издржи ако иде пешке или Пљуни истини у очи
                    Пише:  Драган Амброзић
                    Био једном један Булдожер: Колико глупости човек може да издржи ако иде пешке или Пљуни истини у очи
                    Музичка мисија Слаја Стоуна и његове екипе: Ритмови лепше и светлије свакодневице
                    Пише:  Жикица Симић
                    Музичка мисија Слаја Стоуна и његове екипе: Ритмови лепше и светлије свакодневице
                    Скитница и херој у шљампавом костиму уличног плесача: Прича о песми „Mr. Bojangles“
                    Пише:  Жикица Симић
                    Скитница и херој у шљампавом костиму уличног плесача: Прича о песми „Mr. Bojangles“
                    Спорт
                    Породична везаност за Партизан: Браћа, очеви и синови у фудбалском црно-белом дресу
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Породична везаност за Партизан: Браћа, очеви и синови у фудбалском црно-белом дресу
                    У Улици Маријана Бенеша: И пад је лет или О рањеним шкољкама и бисерима
                    Пише:  Иван Радовановић
                    У Улици Маријана Бенеша: И пад је лет или О рањеним шкољкама и бисерима
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Кад је Албанија помогла Југославији да постане вицешампион Европе у фудбалу 1968. године: Чудо у Тирани
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Кад је Албанија помогла Југославији да постане вицешампион Европе у фудбалу 1968. године: Чудо у Тирани
                    Лектира
                    Курцио Малапарте, наш савременик: Европа поражена лудилом и злом, ослобођена и окупирана
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    Курцио Малапарте, наш савременик: Европа поражена лудилом и злом, ослобођена и окупирана
                    Латинска Америка у срцу и оку Емира Кустурице: Дијего Марадона, Пепе Мухика, Панчо Виља и Viva la revolución!
                    Пише:  Горан Гоцић
                    Латинска Америка у срцу и оку Емира Кустурице: Дијего Марадона, Пепе Мухика, Панчо Виља и Viva la revolución!
                    Поетика одметништва Боба Дилана: Хиљаду маски Роберта Зимермана
                    Пише:  Зоран Пауновић
                    Поетика одметништва Боба Дилана: Хиљаду маски Роберта Зимермана
                    Шта се десило с јунацима серије „Више од игре“ у рату и после њега: Поетични, дивни свет Слободана Стојановића
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Шта се десило с јунацима серије „Више од игре“ у рату и после њега: Поетични, дивни свет Слободана Стојановића
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2025 OKO. Сва права задржана.