OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо

                    Сећање на Тозу Веселиновића (1930-2017)

                    Кад наш Тоза има пара, у Новом Саду и мачке једу кремпите: Било је голгетера и пре Митровића и Влаховића

                    Читај ми!

                    Пише:  Јово Вуковић

                    субота, 01. окт 2022,  14:04 -> 22:06

                    Тодор Веселиновић је први у нашем фудбалу четири пута био најбољи стрелац лиге, једини је који је то урадио у три узастопне сезоне, а недостигнути су и још неки његови голгетерски учинци.

                    Голгетерски тандем Александар Митровић и Душан Влаховић требало би да буде главна снага наших „Орлова" на предстојећем Мундијалу у Катару, слаже се већина, пословично несложних, фудбалских навијача у Србији. Зато што та два корпулентна и даровита „шпица", већ дуже време, немилице тресу мреже и руше голгетерске рекорде тамо где је то најтеже - у Енглеској и Италији.

                    Двадесетосмогодишњи Митровић је, пре годину и по дана, постао и стрелац са највише голова у историји наше репрезентације, док се као његов наследник на „тобџијском" трону види управо, шест година млађи, Влаховић.

                    Занимљиво је - или логично, како би рекли фанови црно-белих - да су обојица били питомци Партизановог фудбалског колеџа, врло цењеног у Европи, и да је Митровић претекао Стјепана Бобека, такође аса клуба из Хумске, чији је рекорд - 38 голова на 63 наступа у дресу са државним грбом - одолевао пуних шест и по деценија.

                    Ово, међутим, није прича о поменутим асовима, него о Тодору Този Веселиновићу, такође расном стрелцу, бившем асу Војводине и Партизана, репрезентативцу још непревазиђеном по неким голгетерским учинцима. 

                    Кобра у налету

                    Одмах ваља истаћи да је Тозин голгетерски количник (однос броја одиграних утакмица и постигнутих голова) бољи од Бобековог и, врло је вероватно, недостижан за убојитог Митровића, који је, до сада, у 76 наступа мрежу ривала погодио 50 пута. Веселиновић је, наиме, у 37 утакмица у дресу репрезентације дао 28 голова или 0,76 по мечу.

                    Управо због спретности у савладавању голмана, Тозу су, на сва уста, хвалили навијачи и новинари, али и наши фудбалски великани, непосредни сведоци његових голгетерских радова, Бобек, Митић, Милош Милутиновић, Шеки... Уз њих и Пушкаш и Божик, ведете мађарске „Лаке коњице", средином прошлог века најбоље репрезентације на свету.

                    „Био је сјајан техничар и дриблер, са ретком интуицијом за гол", Бобекова је оцена новосадског фудбалског шармера, који је једну сезону, док га није сломила носталгија за родним Новим Садом, провео у Партизану.

                    Чувени Пушкаш је Тозину игру пред голом описао као „налете кобре". „Галопирајући мајор" је посебно памтио његов погодак из 1956. пред 110.000 људи на НЕП стадиону у Будимпешти, којим је Југославији донео коначних 2:2 у дуелу са домаћином.

                    Тоза и Пушкаш су се иначе, као тренери грчких великана Олимпијакоса и Панатинаикоса, доста дружили у Атини. Пребирајући по успоменама са „зеленог правоугаоника" разговарали су на мађарском, који је Веселиновић, као дечак, научио током мађарске окупације његовог завичаја у Другом светском рату, кад је и уочен његов фудбалски дар. 

                    Голгетерску изузетност Тозе Веселиновића потврђује чињеница да је први у југословенском фудбалу четири пута био најбољи стрелац прве лиге, од тога три пута узастопно. Први Тозин рекорд су, много касније, изједначили Сантрач и Панчев, али је овај о узастопности и даље само његов.

                    Гол по гол

                    Голгетерско умеће било је Тозина улазница за репрезентацију. Имао је 21 годину кад је доживео тај „најсрећнији тренутак младости". Пре се, реално, није могло, зато што је на делу, то јест на терену, био чувени „олимпијски тим". Састав који је, говорило се, течно декламовала читава Југославија: Беара, Станковић, Црнковић, Чајковски, Хорват, Бошков, Огњанов, Митић, Вукас, Бобек, Зебец. И који је, наводно, напамет знао и друг Тито, на чијој свирали фудбал није био ни она задња рупа.

                    Ти прекаљени асови су без сумње и подозрења прихватили само двојицу новајлија - технички префињеног Милоша Милутиновића и вазда голова жељног Тозу.

                    Веселиновић је на једној од првих утакмица у дресу са државним грбом на спектакуларан начин показао какав је стрелац. А то што је показао још није поновљено у нашем фудбалу. На тај меч, и то Този у част, често је подсећао и тадашњи селектор Александар Тирнанић, чувени „Тирке".

                    Југославија је играла „врућу" утакмицу против Велса у Кардифу, а прво полувреме, завршено без голова, Тоза је преседео на клупи за резерве. У паузи, Тирке је гласно и оштро „рибао" играче који су га слушали оборених глава. За то време, Веселиновић се, готово незаинтересован за план који је селектор спремао за наставак, забављао шуткајући лопту у зид свлачионице. Рачунао је да савете треба да памте само они који ће поново на терен.

                    У једном моменту, изнервиран лупкањем лопте, Тирнанић се гласно обрецнио на Тозу.

                    „Ти Веселиновићу као да знаш како да дамо гол."

                    „Знам", мирно је узвратио Тоза. „Потребно је да ја уђем".

                    Одговор најмлађег по стажу у тиму изненадио је све у свлачионици, па је настао мук. Док су остали играчи крили осмехе, селектор се огласио гласном наредбом Този да крене на загревање.

                    „Одмах, бата Тирке", уозбиљио се несташни 'Лала' и кренуо на извршење команде.

                    У другом полувремену, Велс је брзо повео са 1:0, а онда је судија досудио пенал за наше. Лопта је стављена на белу тачку, али јој нико од играча није прилазио. Бобек, Вукас, Хорват и остали којима је, по старини, припадало да шутирају, глумили су одсутност. Тада је капитен Бобек пришао Този и, склопљених руку, му шапнуо: „Мали, пробај ти." Тоза га је послушао не трепнувши и - изједначио резултат. Голмана и лопту је послао на супротне стране, хладан као шприцер.

                    До краја утакмице је још два пута погодио мрежу Велшана, и тако поставио рекорд још недостигнут код нас: хет-трик у дресу репрезентације за одиграно само једно полувреме! 

                    Друго полувреме било је његово

                    Тоза је касније на још два меча Југославије дао по три гола. Прво селекцији САД, на Олимпијским играма у Мелбурну 1956, чему се радовао као играч и - комуниста. А онда и, две године касније, врло јакој Аустрији у Бечу, чиме је натерао чувени „Пратер" да му громогласно аплаудира.

                    На Светском првенству у Шведској 1958. Тоза је био најбољи стрелац нашег тима, са три поготка. Два је „сместио" Французима, у чијем је саставу био и убедљиво најефикаснији играч тог мундијала Жист Фонтен, који је чак 13 пута матирао противничке голмане. Пре меча с „триколорима", Тоза је нудио опкладу да „страшни Фонтен" неће дати више голова од њега. Тако је и било: Тоза и Жист су се по два пута уписали у стрелце, али је Веселиновићев учинак био вреднији - „Плави" су његовим другим голом, славили са 3:2. 

                    Куриозитет Тозиног голгетерства је податак да је већину голова за репрезентацију дао у другом полувремену: од укупно 28 чак 21. То је лаконски објаснио: „Будност одбране увек је мања у другом делу утакмице - смањује је неизбежни умор, физички и психички".

                    Публика је Тозу волела не само због голова, него и због маштовите игре, због уживања у вицу, у враголији. По томе је био близак Шекуларцу и Милошу. И због тога су њих тројица за многе најбољи навални трио икада састављен на српском и југословенском простору.

                    Њихов „плес" на мечу Југославија-Енглеска 5:0, уџбенички је пример лепе и ефикасне игре, али и доказ Тозине голгетерске незаситости.

                    „Кад смо Енглезима дали четврти гол, одједном нам је спласнула жеља да их даље 'пунимо'. Такав осећај није имао само Тоза, увек 'гладан голова'", причао ми је Шекуларац. „Буквално нас је терао да још који пут погодимо мрежу великог ривала. Пети гол дали смо у 85 минуту, а стрелац је, наравно, био он."

                    Тозу су људи волели и зато што је био боем. И то боем широке душе, увек спреман за неку врсту коцкања и кафану, али и да сваком помогне.

                    Новосађани још памте изреку насталу у време Веселиновићеве највеће фудбалске и голгетерске славе: „Кад наш Тоза има пара, у Новом Саду и мачке једу кремпите".

                    Политика
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Пише:  Весна Кнежевић
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Друштво
                    Како су настајали хемијски елементи, од алхемије до CERN-а: Златна прашина са звезда
                    Пише:  Саша Марковић
                    Како су настајали хемијски елементи, од алхемије до CERN-а: Златна прашина са звезда
                    Хаксли против Орвела у књизи Нила Постмана о медијима будућности: Забава још траје
                    Пише:  Предраг Драгосавац
                    Хаксли против Орвела у књизи Нила Постмана о медијима будућности: Забава још траје
                    Реч владике Јована о култури сећања на јасеновачке жртве, о сликама монахиње Марије, Милу Ристићу, Бранку Ћопићу и Дану победе
                    Пише:  владика Јован Ћулибрк
                    Реч владике Јована о култури сећања на јасеновачке жртве, о сликама монахиње Марије, Милу Ристићу, Бранку Ћопићу и Дану победе
                    Дуга новопазарске гравитације: Родно место Гримизне вештице у харвардском гусларском архиву и роману Томаса Пинчона
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Дуга новопазарске гравитације: Родно место Гримизне вештице у харвардском гусларском архиву и роману Томаса Пинчона
                    Економија
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Америчко-кинески царински рат: Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије
                    Пише:  Горан Николић
                    Америчко-кинески царински рат: Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије
                    Фетиш берзанског капитализма: Брига због пада, страх од слома
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Фетиш берзанског капитализма: Брига због пада, страх од слома
                    Цена Трампових трговинских ратова: Колико ће коштати Америку, колико Кину, а колико остатак света
                    Пише:  Горан Николић
                    Цена Трампових трговинских ратова: Колико ће коштати Америку, колико Кину, а колико остатак света
                    Свет
                    Економско успоравање Русије: Убрзавање мировног споразума у Украјини или наставак рата другим средствима
                    Пише:  Горан Николић
                    Економско успоравање Русије:  Убрзавање мировног споразума у Украјини или наставак рата другим средствима
                    Четвородневни рат две нуклеарне силе, Индије и Пакистана: Сукоб који одувек траје
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Четвородневни рат две нуклеарне силе, Индије и Пакистана: Сукоб који одувек траје
                    Кинески капиталистички социјализам и Лењин: „Сада су ствари другачије, не смемо гледати у прошлост“
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Кинески капиталистички социјализам и Лењин: „Сада су ствари другачије, не смемо гледати у прошлост“
                    Поглед на свет: Која је цена незнања и равнодушности
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Поглед на свет: Која је цена незнања и равнодушности
                    Култура
                    Имала је лице свачије прве љубави: Како је ФБИ уништио живот Џин Сиберг
                    Пише:  Жикица Симић
                    Имала је лице свачије прве љубави: Како је ФБИ уништио живот Џин Сиберг
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Пише:  Вуле Журић
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Треба ли се машати за пиштољ када се помене култура: Има ли меке моћи код немоћних земаља и народа?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Треба ли се машати за пиштољ када се помене култура: Има ли меке моћи код немоћних земаља и народа?
                    Листајући Андрићеву библиотеку: Посвете писаца из којих се може ишчитати једно столеће
                    Пише:  Жанета Ђукић Перишић
                    Листајући Андрићеву библиотеку: Посвете писаца из којих се може ишчитати једно столеће
                    Историја
                    Кратка историја Одесе: Носталгије и ожиљци бисерне луке Црног мора
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    Кратка историја Одесе: Носталгије и ожиљци бисерне луке Црног мора
                    Како је један Југословен постао први борац против нацизма: Прича о Давиду Франкфуртеру из Дарувара
                    Пише:  Вуле Журић
                    Како је један Југословен постао први борац против нацизма: Прича о Давиду Франкфуртеру из Дарувара
                    Још једном о Дану победе: Стојанове ране и Гаврићев рафал
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    Још једном о Дану победе: Стојанове ране и Гаврићев рафал
                    Дванаестогодишњи пакао Трећег рајха: Последњи дани нацистичког царства и Гебелсова визија Европе у 21. веку
                    Пише:  Момчило Б. Ђорђевић
                    Дванаестогодишњи пакао Трећег рајха: Последњи дани нацистичког царства  и Гебелсова визија Европе у 21. веку
                    Музика
                    Али када би Звонко Богдан снимио ове Балашевићеве песме, е то би било нешто…
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Али када би Звонко Богдан снимио ове Балашевићеве песме, е то би било нешто…
                    Сиђи ми са облака: Друштвено-политички утицај музике Ролингстонса
                    Пише:  Жикица Симић
                    Сиђи ми са облака: Друштвено-политички утицај музике Ролингстонса
                    Срећан ти и овај рођендан, Бобе!
                    Пише:  Милош Војиновић
                    Срећан ти и овај рођендан, Бобе!
                    Било једном на Евровизији: Како је Руслана победила „Лане моје“
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Било једном на Евровизији: Како је Руслана победила „Лане моје“
                    Спорт
                    Кад је Албанија помогла Југославији да постане вицешампион Европе у фудбалу 1968. године: Чудо у Тирани
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Кад је Албанија помогла Југославији да постане вицешампион Европе у фудбалу 1968. године: Чудо у Тирани
                    Крешимир Ћосић: Бејбиситер који је променио историју кошарке
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Крешимир Ћосић: Бејбиситер који је променио историју кошарке
                    Сећање на Мундијал 1950: Дан када се бразилском Мараканом проломила најгласнија тишина у историји фудбала
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Сећање на Мундијал 1950:  Дан када се бразилском Мараканом проломила најгласнија тишина у историји фудбала
                    Зрењанин као чудо за Гиниса: Девет капитена државних репрезентација из града са 90.000 становника
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Зрењанин као чудо за Гиниса: Девет капитена државних репрезентација из града са 90.000 становника
                    Лектира
                    Мика Алас о Мији Сеферовићу Јагодинцу, најбољем циганском музичару његовог времена: С пун ћемер жути дукати
                    Пише:  Михаило Петровић Алас
                    Мика Алас о Мији Сеферовићу Јагодинцу, најбољем циганском музичару његовог времена: С пун ћемер жути дукати
                    Да ли ће универзитет преживети вештачку интелигенцију: Четбот против хуманистичких наука
                    Пише:  Д. Грејем Барнет
                    Да ли ће универзитет преживети вештачку интелигенцију: Четбот против хуманистичких наука
                    Kњига о злочинима у логору смрти Јасеновац, објављена 1942. године: Искази одбеглих заточеника
                    Пише:  АНТИФАШИСТИЧКО ВИЈЕЋЕ НАРОДНОГ ОСЛОБОЂЕЊА ЈУГОСЛАВИЈЕ
                    Kњига о злочинима у логору смрти Јасеновац, објављена 1942. године: Искази одбеглих заточеника
                    Нацистичка естетика и њена деца: Уметност у служби пропаганде
                    Пише:  Жан-Мишел Палмије
                    Нацистичка естетика и њена деца: Уметност у служби пропаганде
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2025 OKO. Сва права задржана.