Крај нервозног Самита НАТО-а: Расположени Бајден, љутити Зеленски и Кина у другом плану štampaj

Управо окончани Самит НАТО-а, одржан 11. и 12. јула у Вилњусу, може да се оцени као један је од најнервознијих који је ова организација, укалупљена у озбиљност и строгост, икада одржала и с којим се суочила. НАТО суштински „одржава у животу” рат у Украјини, али није спреман да формално заузме позицију коју он спроводи у пракси. То значи да није спреман да дâ јавно обећање Украјини да ће бити примљена у НАТО до одређеног датума. Такав став дубоко фрустрира украјинско руководство и председника Зеленског који је отворено оспорио овакво држање лидера алијансе. Његови коментари повредили су НАТО званичнике који су му потом и јавно одговорили. Али, још више, овакав став је Русији показао да је НАТО можда спреман и да се одрекне Украјине у његовом чланству, што је један од званично прокламованих руских циљева још од почетка војне операције.

Након завршетка самита амерички председник Џо Бајден је, говорећи пред више од 10.000 људи окупљених у центру Вилњуса, његове резултате сумирао на веома оптимистичан начин. Он је похвалио демократије које се боре за слободу против ауторитаризма и које остају јаке чак и када су суочене са највећим копненим ратом у Европи од Другог светског рата, затражио је заштиту и промоцију глобалне демократије не само у Украјини против Русије, већ и у будућности како би се диктатори и друге глобалне претње држали подаље од евроатлантског простора.

„Одбрана слободе није посао дана или године“, рекао је Бајден окупљенима који су носили америчке и украјинске заставе. „То је позив нашег живота. Спремни смо за борбу која је пред нама. Наше јединство се неће поколебати, обећавам вам. Избори које сада доносимо ће обликовати правац нашег света у деценијама које долазе. Уз нације које раде заједно са заједничким циљем, можемо одговорити на ове изазове питања“, рекао је амерички председник. „Наставите тако, само тако“, поручио је окупљеној публици која је узвратила клицањем сваки пут када је поменуо реч „НАТО“, да би на крају сви скандирали: „Ју–Ес-Еј”, „Ју–Ес–Еј”! 

Ердоганов гамбит

Бајденово очигледно добро расположење и оптимизам уследили су неколико сати након завршетка Самита НАТО-а обележеног неоспорним победама, како их је он разумео. Највећа победа догодила се пре него што је скуп уопште почео, када је Турска у понедељак окончала своју једногодишњу блокаду уласка Шведске у алијансу, отварајући пут овом војном блоку да дочека своју 32. чланицу. Тако је политика проширења НАТО остала отворена.

Да је Ердоган био тврдоглавији и остао при првобитним чврстим изјавама, политика проширења НАТО-а доживела би веома снажан ударац и можда би заувек била окончана. Ако се она заустави на једној земљи, онда не би било смисла улазити у неизвесност проширења с другим земљама. А тиме би питање чланства Украјине аутоматски било скинуто с дневног реда.

НАТО је према Украјини и овог пута био широке руке. Америка је одлучила да Кијеву испоручи авионе Ф-16, а амерички конгресмени већ су представили нацрт закона о почетку обуке украјинских пилота, што ће омогућити Сједињеним Државама да започну обуку чланова посаде на Ф-15, Ф-16 и другим авионима. Ови авиони били су снажно средство дипломатске акције које је преломило да турски председник Ердоган отвори Шведској пут у чланство.

Заузврат, Бајден је после састанка са шведским премијером у Вашингтону, одобрио испоруку Ф-16 Турској. У Турској, недалеко од престонице Анкаре, налази се фабрика ових америчких ловаца, али они због америчког ембарга не могу да се испоручују Турској. Од самог почетка, Ф-16 Фалкон дизајниран је као релативно јефтин „радни коњ” који је могао да обавља различите типове мисија и да се одржава уз релативно ниске трошкове. Много је једноставнији и лакши од својих претходника, и има ефикасну аеродинамику и авионику (укључујући електронски систем контроле лета, због чега је добио надимак „e jet“) који му помажу да постигне одличне перформансе. 

Украјина у НАТО-у

Тон током самог трајања Самита НАТО-а био је обележен нервозом због, за сада, незадовољавајућих резултата украјинских снага на фронту. Сам Зеленски је у неколико наврата образлагао зашто до сада нису постигнути очекивани резултати, док на страни НАТО-а полако понестаје стрпљења. Каква је релација између резултата на фронту и украјинског статуса у НАТО, дефинисао је генерални секретар алијансе Јенс Столтенберг. Он је рекао да у случају украјинског неуспеха на фронту, чланство Украјине у НАТО-у аутоматски отпада само по себи.

Коминике НАТО-а уклонио је једну препреку чланству Украјине, али није оцртао јасне услове приступања или временске оквире за приступање Кијева алијанси. „Бићемо у позицији да упутимо позив Украјини да се придружи Алијанси када се савезници сложе и када се испуне услови“, наводи се у заједничком саопштењу учесника самита.

То је разбеснело украјинског председника Зеленског, који је неколико сати пре доласка у Вилњус у уторак назвао овакав језик саопштења „без преседана и апсурдним“. „Ми ценимо наше савезнике“, написао је Зеленски на Твитеру. „Али Украјина такође заслужује поштовање. То је без преседана и апсурдно када временски оквир није одређен ни за позив ни за чланство Украјине. Док се у исто време додају нејасне формулације о 'условима' чак и за позив Украјини“, додао је он.

Савезници у НАТО-у тражили су компромис који би Украјини послао јасан сигнал о приближавању Алијанси и умирио посебно Вашингтон и Берлин, који сада оклевају да дају обећања која би послератно чланство Украјине у алијанси учинила аутоматским. Иако су на заједничког фотографији сви лидери НАТО одевени у идентично одело у неколико „нијанси плавог”, са краватама од истог дизајнера – изузев наших суседа Виктора Орбана, који увек носи светлозелену боју свог „Фидеса”, и Едија Раме, којем је кравата дизајнирана црвеним цветовима – па све делује скоро униформисано, као модна манифестација унутрашњег јединства, право стање ствари прилично је дифузније. Источне државе желеле би да се Украјини обећа датум уласка у НАТО, док Сједињене Државе, које прати Немачка, не желе преузимање обавезе која би била јасан увод у сукоб НАТО-а с Русијом. 

Зеленски је очекивао више од наведених реченица из саопштења. „Изгледа да нема спремности ни да се Украјина позове у НАТО, нити да постане чланица Алијансе“, написао је он. „То значи да је остављена прилика да се о чланству Украјине у НАТО-у преговара са Русијом. А за Русију то значи мотивацију да настави са својим терором”.

Амерички председник Џо Бајден рекао је генералном секретару НАТО-а Јенсу Столтенбергу да се „слаже са језиком предложeним у вези са будућим уласком Украјине у НАТО“.

„Све зависи од тога каква ће бити наша дејства на фронту“, рекао је Зеленски на конференцији за новинаре у Вилњусу. „То није само важно да би нас савезници подржали, већ и за нас, како бисмо били мотивисани. Не можемо само да стојимо у месту, јасно нам је да нас неће деценијама подржавати.“

Према његовим речима, док Украјина не уђе у НАТО, Кијев није заинтересован за распоређивање у земљи било каквих страних оружаних снага: „Ни чланице НАТО-а а ни ми нисмо заинтересовани за распоређивање било каквих страних оружаних снага код нас док не будемо део Алијансе. У овом случају имамо довољно наших оружаних снага, упитно је најновије наоружање НАТО-а. Када будемо део НАТО-а, сигуран сам оне могу бити позване да осигуравају безбедност на територији других земаља“, оценио је украјински лидер.

Зеленски је објавио и да за сада нема конкретних одлука да ће западни партнери снабдети Украјину новим испорукама артиљерије, додајући да не зна када Кијеву могу бити испоручене ракете „атакмс“ и да одлука о томе још није донета.

Председник Украјине је још поручио да никада неће пристати на размену територија за чланство у НАТО, рекавши како се његова земља никада неће одрећи било ког дела своје територије, чак и ако је то „једно село у којем живи један старац“. „Никада нећемо заменити (наше територије) ни за какав замрзнути сукоб. То се никада неће догодити. То је мој јасан став који знају и наши партнери“ поручио је. 

Украјинска (не)захвалност

Твит украјинског лидера је подигао обрве у Вилњусу. „Критичан сам према многим аспектима односа према Украјини, а посебно према ставу неких савезника, али мислим да то није промишљен и поштен приступ“, рекао је о наступу украјинског председника један високи дипломата из централне Европе, додајући да Зеленски „иде предалеко“.

Све ово наљутило је Британце и Американце. Британски министар одбране Бен Волас рекао је да би Украјина требало да покаже мало захвалности Западу који јој још шаље помоћ. „Свиђало нам се то или не, људи желе да виде мало захвалности“, поручио је Волас, упитан да прокоментарише изјаву Зеленског да је „апсурдно“ то што Кијев није добио тачан датум и услове за чланство у НАТО-у. Волас је рекао и да је прошле године отпутовао у Украјину где је добио списак оружја које треба испоручити Кијеву. „Али знате, ми нисмо 'Амазон'. Рекао сам им то прошле године, када сам се возио 11 сати само да бих добио списак захтева“, рекао је Волас. Међутим, додао је и да он разуме Зеленског, али да је коначан одговор који је добио на самиту добар за Кијев.

Зеленски није остао нем на ове примедбе. „Увек смо били захвални Уједињеном Краљевству, премијерима и министру обране“, истакао је и поновио да је народ Уједињеног Краљевства „увек подржавао Украјину“, додавши да је на томе захвалан. „Нисам разумео на шта он мисли и како бих другачије изразио своју захвалност. Могли бисмо ујутро да устанемо и министру лично да упутимо речи захвалности. Захвални смо Великој Британији“ закључио је Зеленски.

И Џејк Саливан, амерички саветник за националну безбедност, рекао је да амерички народ заслужује одређени степен захвалности Кијева, одговарајући на оштро питање украјинског активисте да ли Џо Бајден одбија чланство у НАТО јер се плаши да ће Русија изгубити, односно јер се плаши победе Украјине”. Саливан, очигледно изнервиран овим питањем, рекао је да су Сједињене Америчке Државе обезбедиле огромна средства како би осигурале да украјинска војска има муницију, противваздушну одбрану, пешадију, борбена возила, опрему за чишћење мина. 

У време самита у Вилњусу, у америчким медијима појавиле су се информације из извора блиских Бајденовој администрацији у вези понашања америчког председника. За разлику од спољне слике смиреног и помало неснађеног председника у поодмаклим годинама, Бајден има честе изливе беса према сарадницима када не добије оно што очекује или када информације нису потпуне. Али, такво понашање, како се сведочи, пре је последица председникових добрих намера него потцењивања сарадника. „Бајден је довољно дуго у политици да зна да постави критерујуме за свеобухватно анализирање одређене ствари или догађаја”, навели су његови сарадници.

Оваква вест вероватно се није случајно појавила баш у време самита. Она је, чини се, била креирана тако да украјинског страни, која је показала своје незадовољство, јасно стави до знања да Бајденова одлука није проистекла из његовог мањка пажње или концентрације. Напротив. 

Зеленски је, међутим, последњег дана самита неочекивано преокренуо курс, назвавши резултате самита „значајном безбедносном победом” за Украјину, рекавши уз то да је позив за придруживање НАТО-у жељени резултат. Један од разлога за новооткривену захвалност била је посвећеност чланица Г-7, укључујући Сједињене Државе, дугорочној војној и економској помоћи Украјини, укључујући обећана средства за оружје, обуку и обнову земље. Бајден је истакао да су се земље НАТО-а договориле да помогну Украјини да изгради моћан одбрамбени систем „на копну, у ваздуху и на мору“, а након састанка са америчким председником Зеленски је саопштио да постоји јасна визија како окончати украјински сукоб заједничком победом. 

План одбране НАТО-а од Русије

Немачка је открила детаље плана одбране НАТО-а у случају напада Русије, који садржи више од четири хиљаде страница, наводи немачки Билд. Врховни командант снага НАТО-а моћи ће да доноси неке одлуке сам, без додатних консултација са алијансом. Истовремено, водеће западне земље ће преузети на себе заштиту земаља источног крила. На пример, Немачка ће бити одговорна за Литванију, Велика Британија за Естонију, а Канада за Летонију.

Поред тога, према објављеним детаљима, Немачка се у том погледу појављује као најважније логистичко чвориште за НАТО снаге – за то ће алијанса отворити други штаб копнених снага алијансе у Визбадену у Немачкој. Такође, у случају руског напада, НАТО ће појачати заштиту цевовода и друге важне инфраструктуре. САД су спремне да распореде нуклеарне ракете не само у Пољској, већ и у Украјини. За случај одбране од руског напада, планира се распоређивање додатних 300.000 војника, од којих ће 100.000 бити у Пољској.

„Претпоставља се да, ако би дошло до напада, на пример, на Брестску капију, онда би око 100 хиљада војника НАТО-а могло бити послато на нашу територију ради хитне одбране“, рекао је пољски председник Анджеј Дуда и нагласио да је ова одредба одобрена у плановима за одбрану Алијансе. Он је додао да је НАТО донео одлуку у вези са распоређивањем складишта оружја у Пољској за оне снаге које би могле бити пребачене у земљу у случају претње. „Складишта наоружања НАТО-а потребна су да би се пребацивали само војници, а не да би се са њима превозила целокупна инфраструктура“, рекао је Дуда. „Одговарајућа одлука је донета. Имаћемо и складишта која ће се попуњавати“, изјавио је пољски председник додајући да ће ова складишта користити све земље на источном крилу Алијансе.

Калињинград на НАТО језеру

Улазак Шведске у НАТО променио је конфигурацију Балтика. Изненада очишћени пут Шведске ка чланству у НАТО-у баца регион Балтичког мора у ново стратешко светло. По први пут у модерној историји, свака држава у региону, осим Русије, биће део јединственог војног савеза, што је неке навело да вртоглаво прогласе Балтичко море језером НАТО-а. Осим судбине саме Украјине, стварање моћног североисточног блока у НАТО-у стратешки је најзначајнији резултат за Европу од одлуке руског председника Владимира Путина да крене у рат. Цевоводи, луке и каблови у и око Балтичког мора подједнако су важни, колико и рањиви.

Генерално, може се рећи да је Русија у региону Балтичког мора данас прилично изолована. Не треба очекивати да ће се променити став Европске уније и Северноатлантског пакта по овом питању. Оваква конфигурација имаће једно значење уколико Украјина буде примљена у НАТО, а друго уколико не буде. Прва опција са становишта Русије значи пут у даљу ескалацију и отварање врата „ирационалности“, док друга варијанта даје могућност рационалне изградње политике засноване на преговорима, што је сада прилично тешко, скоро неизводљиво.

Друга последица тиче се положаја руске енклаве Калињинграда. Калињинград сада има додатне тешкоће за комуникацију са Русијом и снабдевање енергентима и животним намирницама. Литванија је пре тачно годину дана зауставила железнички транзит преко своје територије до Калињинграда. Једина преостала опција је морски пут.

Уласком Шведске у НАТО и променама на Балтичком мору, ситуација постаје напетија са свакодневним могућностима за ескалацију. Према западним истраживачима, Калињинградска област „може играти улогу посебног оруђа руских власти да угрози државе региона Балтичког мора, као што то чине у односу на друге ексклаве и сепаратистичке регионе на постсовјетском простору“.

Калињинградска област се на Западу обично сматра реалном претњом региону Балтичког мора. Према речима команданта америчких ваздухопловних снага у Европи, генерала Џефа Харигана, „ако морамо да идемо тамо да уништимо, на пример, Калињинградски ИАДС (интегрисани систем противваздушне одбране), нека нема сумње да имамо план деловања после тога“. Капетан Данијел Инце, обавештајни официр 353. ескадриле за борбену обуку у Ејелсону, рекао је: „Због интензивирања руске агресије у Украјини 2014. и лекција научених из овог сукоба, лидери НАТО-a постали су више забринути због руске инвазије на балтичке државе Летонију, Литванију и Естонију због могућег ускраћивања приступа њеној територији, што би их увукло у сукоб с Русијом.“

Ове речи тешко да одражавају мишљење само неколико представника оружаних снага западних земаља. Наравно, то доводи до прилично јаких спекулација по питањима војне безбедности међу суседима Калињинградске области. Стога акције Пољске нису изненађујуће и, у целини, изгледају као наставак агресивне политике коју је земља водила раније. Конкретно, 17. марта 2023. пољски министар одбране Маријуш Блашчак изјавио је да „Пољска намерава да распореди прве вишецевне ракетне системе ’химaрс’, које су joj испоручиле Сједињене Државе, у близини границе са Калињинградом“. Блашчак је такође рекао да ће, поред овога, „дивизија добити тенкове К2 и артиљеријску опрему К9 купљене од Јужне Кореје“.

Све ово треба да заштити Пољску од евентуалног руског напада. Руска страна, заузврат, мора да умири становнике Калињинградске области и да им гарантује безбедност. Према речима шефа прес службе владе Калињинградске области Дмитрија Лискова, „становници региона не морају да брину о постављању система 'химарс' у Пољској. Упркос очигледно офанзивном потенцијалу 'химарс' лансера, људи у нашем региону немају чега да се плаше. Они су под поузданом заштитом делова Балтичке флоте и, уопште, руске армије“. 

Кина и НАТО

Док је рат у Украјини доминирао на Самиту НАТО-а у Вилњусу, Народна Република Кина била је најважнија тема „из другог плана“. Одбијање Кине да осуди руску инвазију на Украјину било је, наводно, сигнал алијанси о упорним изазовима које пред њу поставља Кина, а самит у Вилњусу је одразио ову нову реалност. Последњих година, НАТО је почео да помиње Кину у својим комуникацијама, укључујући саопштење из 2019, стратешки концепт из 2022. и декларацију с прошлогодишњег самита у Мадриду. Лидери „азијско-пацифичке четворке” – Јапана, Јужне Кореје, Аустралије и Новог Зеланда – који су учествовали на самиту у Мадриду, такође су присуствовали самиту у Вилњусу.

Саопштење самита у Вилњусу иде много даље од претходних. Кина је поменута невероватних 14 пута у поређењу са једним помињањем у прошлогодишњој декларацији самита у Мадриду. НАТО је покушао да створи равнотежу између ЕУ приступа – „светог тројства“ ЕУ према Кини – које Кину истовремено дефинише као партнера, економског конкурента и системског ривала. То је било неопходно за постизање сагласности о тексту саопштења од свих 31 НАТО савезника – од којих сваки има посебну политику према Кини.

По први пут једна изјава са самита Северноатлантске алијансе наглашава специфичне праксе и политике Кине које подривају безбедност, интересе и вредности НАТО-а. У саопштењу се као „изазови“ наводе продубљивање партнерства Кине са Русијом, коришћење економских полуга за стварање стратешких зависности и циљ Кине да контролише важну инфраструктуру и ланце снабдевања.

НАТО је овим одједном искорачио десетину корака напред у конфронтацији с Кином, што је можда најважнији резултат овог Самита, а на који нико у Европи не обраћа довољно пажње. НАТО је у Вилњусу Кину ставио у ред „изазова који прете да наруше јединство савеза, изазову евроатлантску безбедност и поткопају међународни поредак заснован на правилима“.

Некадашњи заменик генералног секретара НАТО и амерички амбасадор у Москви, Александар Вершбоу, оценио је да руски рат покреће НАТО у „правом смеру“ да се припреми за потенцијални сукоб са Кином и ван тог подручја. Али успешност ове димензије алијансе делимично зависи од тога шта НАТО сматра стратешким поразом Русије.

„У Европи постоји тенденција неких земаља да гурају Украјинце ка преурањеним преговорима, што би само ишло на руку руском председнику Владимиру Путину“, рекао је Вершбоу. „Не мислим да може да нас надживи, али можемо да направимо довољно грешака после којих би он могао да осети да је у праву и да је време на његовој страни”.

Могућност распуштања НАТО-а

Амерички сенатори настоје да НАТО учине вечним. Другог дана заседања у Вилњусу, на Самиту се чуло да су демократски и републикански сенатори опет почели припреме за заједничку резолуцију којом желе да блокирају било ког америчког председника да повуче Сједињене Државе из НАТО без одобрења Сената.

„Председник неће суспендовати, отказати или повући Сједињене Државе из Северноатлантског уговора, основаног у Вашингтону, 4. априла 1949, без сагласности Сената, под условом да се две трећине присутних сенатора слажу, или у складу са актом Конгреса“, наводи се у предлогу закона.

Међу главним предлагачима су демократски сенатор Тим Кејн, члан Комитета за спољне послове и оружане снаге, и републикански сенатор Марко Рубио, потпредседник обавештајног одбора. Предлог закона је у више наврата уношен у сенатску расправу последњих година, укључујући и током мандата бившег председника Доналда Трампа, који је изразио жељу да САД напусте ову војну алијансу. Да би овакав предлог закона прошао, пошто ограничава одлучивање председника, потребно је да за њега гласа цео Сенат, што је готово незамислива и немогућа мисија. Али, предлагачи се надају да ће за Самит у Вашингтону, када следеће године буде обележено 75 година постојања Северноатлантске алијансе, обезбедити место за НАТО на Пентеону бесмртних. Уколико, разуме се, развој догађаја у Украјини буде ишао у сусрет тој идеји.