Макронова најава демографског наоружавања све старије Француске: Подстицаји и последице štampaj

Проблем са падом наталитета немају само Срби, већ и Французи, иако су и даље на европском врху по броју рођених беба.

У Србији је прошле године рођено најмање беба од 1900, а у Француској овако слаба година није забележена од краја Другог светског рата. У 2023. се родило 678.000 Француза, што је 6 одсто мање него претходне године и 20 одсто мање него 2010, када је у овој земљи свет угледало 832.800 беба. Од тада Француска бележи готово непрекидно смањење броја рођених, што је забринуло државни врх. Да ли овај тренд значи да долази крај француском изузетку?

Макронове мере

Суочен са статистикама о паду наталитета и порасту стерилитета, што је назвао „табуом века“, Емануел Макрон је најавио план који предвиђа мере за подстицање рађања. Француски председник је рекао да ће породиљско одсуство били краће али боље плаћено, и да ће омогућити да оба родитеља остану уз дете током првих шест месеци.

Досадашње породиљско одсуство које је у Француској уведено 1977. а реформисано 2014, омогућава родитељима да се врате на посао када дете напуни три године. Надокнада од 429 евра месечно, мала за француске услове, није, међутим, била довољно подстицајна за тако дуго одсуство, које је користило само 14 одсто жена и 1 одсто мушкараца.

Макрон је привукао пажњу јавности и зато што је о свом плану говорио као о потреби да се нација „демографски наоружа“. Ова несрећна метафора разгалила је сатиричаре који коментаришу политичка дешавања у француским медијима и дигла на ноге феминисткиње. „Оставите наше материце на миру“, „наталистичке наредбе“, „у шта се то он то меша“, само су неке од реакција феминисткиња које су попут топовске паљбе биле усмерене на председника. У јеку иницијативе да се право на абортус прогласи уставним правом, оне су подсетиле на једну од најпознатијих парола из феминистичке борбе седамдесетих: „Дете ако желим и када желим“. 

Шта би тек рекле за слогане: „Доста речи, нек кмечи“ и „Рађај, не одгађај“, којима су српске власти желеле да подстакну наталитет у кампањи покренутој 2018, пре него што су од њих одустали. „Увођење наталистичких политика, које су дубоко супротне аутономији жена, представља забрињавајући политички и друштвени повратак уназад“, поручила је француска Федерација за информисање о правима жена и породица. Макрону је поручено да не користи жене за политички циљ повећања популације.

Штампа је његов „војно-наталистички“ приступ упоредила са Путиновим позивом Русима за повећање наталитета, али и са Ким Џонг Уном, председником Северне Кореје, који је на видео снимку из децембра плачући позвао Корејанке да рађају више деце .

„Наталистички повици су уобичајени у аутоританим режимима, али не служе ничему“, рекао је за француске медије Ерве Ле Бра, директор истраживања на Високој школи за друштвене науке у Паризу и истраживач на Националном институту за демографске студије. „Један од најбољих примера је Румунија под Чаушескуом. Он је 1967. забранио абортус, који је био једина метода контроле рађања којој су жене тада имале приступ у земљи. Следеће године, стопа наталитета је скочила са мање од 2 на 3,5 одсто, јер су Румунке биле затечене овом одлуком. Већ наредне године се, међутим, стабилизовала на 0,2 одсто повећања у односу на период пре забране. Тих 0,2 одсто односило се на децу рођену у породицама у којима жене нису могле да абортирају у суседним земљама или нису имале приступ тајним мрежама које су помагале женама да прекину трудноћу. Део те деце је потом пронађен у страшним сиротиштима која су откривена у Румунији након пада режима“, подсећа француски истраживач. 

Наталитет и политика

Просечна стопа фертилитета у земљама Европске уније је 1,5 деце по жени, са тенденцијом додатног пада. У свим земљама које су биле значајно изнад просека, као што су Шведска, Ирска и Француска, наталитет опада из године у годину. Оне које су биле испод просека стагнирају или расту, као што је Немачка која је доживела благи пораст. Разлике које постоје на европском нивоу временом се смањују.

„Питање наталитета никада није неутрално“, каже Фабрис Кан, истраживач на Институту за демографске студије. „Говорити о питању наталитета а не објаснити зашто је оно важно увек изазива сумњу коме је оно упућено, да ли је у питању слање сигнала једном делу политичке класе или бирачког тела“, примећује он.

Кан алудира на Макронове све отвореније кокетирање са гласачима са крајње деснице, одакле му прети највећа опасност јер им расте популарност. Наталитет је једна од омиљених тема деснице, односно пад наталитета код „правих“ Француза наспрам раста прираштаја код миграната, нарочито оних из бивших колонија. Партија Марин Ле Пен, Национано окупљање, поздравила је тако Макроново бављење овом темом, али је изнела сумње у најављене мере. „Пад наталитета је црвени аларм“, рекао је за француски радио портпарол станке Филип Балар. „Земља која рађа децу верује у себе, у будућност, што у Француској више није случај.“

Падови и успони

Природни прираштај у Француској је и даље позитиван, односно разлика између броја рођених и умрлих, али је у сталном паду од 2017. Прошле године ова разлика достигла је најнижи ниво од Другог светског рата – само 47.000 у корист новорођених.

У Србији се не рађа довољно деце за просту репродукцију још од средине прошлог века, а од почетка деведесетих се бележи негативни природни прираштај, односно већи број умрлих од рођених.

У Француској се у последњих педесет година периоди опадања смењују са периодима раста наталитета. Након послератне бејби бум генерације, осамдесетих и почетком деведесетих је дошло до успоравања наталитета, док је од 2000. поново почео да расте. Тенденција је сада поново у паду.

Францускиње су рађале у просеку 1,79 деце по жени у 2023 (у Србији је 1,53, колико и у Немачкој), али је тенденција сада пала на 1,68. Овако ниска стопа је претходно забележена 1993, у време економске рецесије, када је износила 1,66. Уз то, данашњи пад се односи на све узрасте, а не као раније на жене млађе од 30 година, због померања старосне границе за рађање. Сада се односи и на жене између 30 и 34 године, као и на оне између 40 и 50 година.

Демографи упозоравају да ће, уколико се ова тенденција настави, просек да буде испод 1,8 деце по жени и популација ће се смањивати. Главна брига француских власти је да ће то да угрози њихов модел социјалне државе, који великим делом почива на динамичној демографији и зависи од равнотеже између радно способних, који плаћају социјалне издатке и пензионера.

Пад наталитета значи старење Француске. Социјални систем у Француској је већ дуго у кризи, а број запослених непрестано опада у односу на број пензионера. Дужи животни век, својствен бројним послератним генерацијама, није нова тенденција, али је још израженија. Једна од пет особа у Француској има 65 и више година, а једна од десет је старија од 75. Ово не важи само за Француску, већ и за друге земље Европске уније. Особе старије од 65 година чине 21 одсто популације, у поређењу са 18 одсто колико су чинили 2012. и 16 одсто 2002. године „Стара Европа“ постаје све старија.

Разлози и поводи

Разлоге који утичу на то да парови одустану од родитељства или га одложе су бројни и не могу да се сведу на социоекономски статус родитеља, пошто је тенденција израженија код оних са бољим социјалним статусом и образовањем.

Најчешће се као разлог помиње економска криза и пораст незапослености, иако је незапосленост у Француској тек нешто мања него претходних година. Ту је затим криза са становањем у великим градовима која највише погађа младе, затим узастопни економски, здравствени и геополитички потреси, инфлација изазвана ратом у Украјини и енергетска криза, која се у Француској ипак није осетила тако снажно као у другим деловима Европе због француске политике енергетске независности.

Као један од разлога за одустајање од родитељства све чешће се помиње и забринутост због климатских промена и песимистички поглед у будућност због страха од тога какву ћемо планету оставити будућим генерацијама.

Као решење за проблем пада наталитета намеће се миграторна политика, односно отварање граница за мигранте, онако како је то урадила Ангела Меркел 2015. када је допустила да у Немачку уђе око милион избеглица са Блиског истока и из Африке. Показало се, међутим, да је то један од разлога за политички потрес који је потом уследио и успон крајње деснице која је постигла значајан успех на изборима у Немачкој и у низу европских земаља.

Наталитет је древна тема екстремне деснице. Француски десничари воле да говоре о „демографској зими” са којом се суочава Европа, због тога што је стопа фертилитета испод прага смене генерација која би одржавала равнотежу природног нараштаја (што би било када би жене рађале 2,1 дете у просеку).

Екстремна десница је на овој теми развила теорију завере о „великој замени” становништва имигрантима ваневропског порекла. У Француској мисле пре свега на Африканце и Арапе муслиманске вере, махом из бивших колонија, који ће променити европску цивилизацију. Мишел Уелбек је ову тему узео за потку романа „Покоравање”, играјући се страховима који су одувек били главни резервоар екстремне деснице. За њене представнике главни проблем није што се рађа мање деце, већ што мигранти ваневропског порекла рађају више деце од мајки рођених у Француској.

Лист „Фигаро“ је тако објавио податке једног десничарског тинк-тенка да се између 2000. и 2022. број рођене деце чији су родитељи рођени у Француској смањио за 22 одсто, а да се истовремено број рођених од родитеља чији је један родитељ пореклом ван Европске уније повећао за 40 одсто. У случају да су оба родитеља рођена ван Европске уније, пораст је 72 одсто.

Супротно тврдњама Ерика Земура, неславног кандидата екстремне деснице на последњим председничким изборима, да жене које живе у Француској а рођене су у иностранству рађају „све више деце”, односно „три до четири детета”, званични подаци показују да су те бројке последњих година стабилне (2,3 деце између 2006. и 2013, а потом 2,4 од 2014. до 2020). 

У Јелисејској палати, међутим, страхују да би европска тенденција раста екстремне деснице могла да се још снажније потврди и у Француској, укључујући и на овим питањима. Истраживање које су спровели француски медији показало је да је чак 69 одсто Француза против тога да  миграторна политика служи да се подигне наталитет и осигура демографска будућност Француске. „Ако су против имиграције (…) то значи да подржавају демографски пад француске популације. Због тога би требало да преузму одговорност“, каже Ле Бра.

Преузимање тема које су блиске крајњој десници би могло да се обије Макрону о главу, јер Французи, како каже Ле Пен, више воле оригинал од копије.