Шта чека Италију после хапшења Матеа Месине Денара: Мафија је жива, али је ндрангета моћнија и опаснија

Сицилијанска мафија у медијима, не само италијанским већ и планетарним, живи од „старе славе”. Мафија већ више од 20 година није најмоћнија криминална организација у Италији. Примат је преузела калабријска Ндрангета: делом због одлучне акције државе против мафије после убистава Ђованија Фалконеа и Паола Борселина, делом због организације калабреске криминалне организације која је хоризонтална и где је бос нека врста primus inter pares, и највећим делом због процвата трговине кокаином којем су кумовале веза ндрангетиста са колумбијским картелима, али и мега луком Ђоја Тауро у коју свакодневно стижу прекоокеански бродови са хиљадама и хиљадама контејнера. 

Хапшење боса ндрангете Пасквалеа Кондела јануара 2023. је изазвало много мање пажње и у Италији и светској јавности од хапшења Бернарда Провенцана или Матеа Месине Денара, иако је Кондела управљао  криминалним пословима који су били много уноснији од Провенцанових и Денарових. Ндрангета је једина криминална организација која је присутна на сва свих пет континената у више од 30 држава са преко 60 хиљада припадника.  

Највеће грешка коју би италијанска држава могла да направи јесте да хапшење Матеа Месине Денара класификује као победу над мафијом и последично њен крај, односно демонтирање законских оквира и структуре за борбу против мафије. Ђовани Фалконе је имао право када је говорио да „мафија апсолутно није непобедива, и да као све што су људи измислили или створили има свој почетак и имаће свој крај”, међутим још увек смо далеко од тренутка када би могли да констатујемо да мафија више не постоји.

Антимафија

Из Дирекције „Антимафија“ и од неколико тужилаца и судија који су посветили своје каријере борби против мафије и других криминалних организација стигла су алармантна упозорења по неколико основа: од промена закона којима се регулише прислушкивање, преко закона „41 bis“ (строги затвор без контакта са другим осуђеницима), до закона који регулише доживотне затворске казне без олакшица за лица осуђена за кривична дела из области организованог криминала.  

Изненадно хапшење Матеа Месине Денара се интерпретира и као покушај мафије да преко корумпираних политичара и медија створи климу за укидање закона „41 bis“ и доживотне затворе без могућности добијања олакшица. Било је индикативно да су појединци „истрчали” са идејама да треба преиначити поменута законска решења јер су сви босови одговорни за масакре током деведесетих година ухапшени или су умрли. Мафија се већ деценијама бори свим могућим средствима да промени поменуте законе покушавајући да злоупотреби Европски суд правде и Суд за људска права у Стразбуру. 

Од 1280 особа осуђених на доживотни затвор, чак 70 одсто су мафијаши који немају право на било какве олакшице или помиловања, скраћење казне итд. Такође, строг затворски режим који предвиђа закон „41 bis“, изгласан под огромним притиском јавности након убистава Ђованија Фалконеа и Паола Борселина, ноћна је мора за мафијаше јер их спречава да иза решетака наставе да руководе својим пословима. Резултати су недвосмислено показали ефикасност овог закона кроз неутралисање утицаја  криминалаца укључујући чак и најзначајније босове.  

Месинини наследници

Мафијашка аристократија је и даље жива мада је поприлично остарила и онемоћала. Међу мафијашким првацима готово да нема једног „боса” који је млађи од 70 године. Такође, мафијашки клан из Корлеонеа, који је са Тотоом Рином и затим са Бернардом Провенцаном командовао мафијом деценијама, у доброј је мери демонтиран. О томе сведочи да је Ђовани Мотизи, звани „Дебели”, у бекству од 1998. године, најпознатије име и то само зато што је припадао одредима смрти Тотоа Рине. Генерацијска промена са хапшењем Денара је све извеснија и није речено да се ради о доброј вести. 

Матео Месина Денаро је био „sui generis” шеф мафије који је примењивао принцип „laissez -faire”. У једном писму палермистанским мафијашима, који су му тражили подршку да реорганизују „комисију” у Палерму, одговорио је да „свако у својој кући ради шта хоће”. Подсетимо, у мафијашкој структури одмах испод тзв. куполе стоје „комисије” које се организују на провинцијалном нивоу и у себи окупљају тзв. мандаменте који су сачињени од неколико повезаних „фамилија” или „коски”. Будући да у Палерму, по информацијама Дирекције „Антимафија“ (ДИА), делује 33 фамилије окупљене око осам мандамената, јасно је зашто су појединци желели да се обнови некада најјача и најважнија мафијашка „комисија”. 

Обим послова и количина новца коју је Месина инкасирао упућује на то да се није лимитирао само на свој „феуд” у Трапанију, што ће рећи да је његова моћ била много већа од челника једне „комисије”. Чињеница је да у мафијашкој организацији није дошло до смене генерација и да  је челно место остало упражњено са смрћу Рине, односно да Месина није желео или могао да га наследи. 

Неколику других показатеља упућују да је мафијаш из Кастелветрана конструисао своју „Суперкозу ностру”. Реч је о сасвим другом типу мафије од оне сељачке, вулгарне, терористичке коју су симболизовали Ринини „корлеонези”. Рина је 1991. године ауторизовао Денара да преузме целу провинцију Трапани дајући му пуну аутономију. Тада млади мафијашки бос почиње да плете своју мрежу контаката у центрима моћи у Палерму и Риму. Нови стил деловања је обухватао инвестирање новца не само у мафијашке активности већ и у легалне или полуилегалне послове. Колико су то профитабилни послови сведочи акумулација капитала мафијаша из Кастелветрана: у последњих 10 година заплењено је преко пет милијарди евра покретне и непокретне имовине Месине Денара.  

Структура ндрангете

Било би погрешно размишљати о смени на трону мафијашке куполе на Сицилији као о промени монарха на челу једне краљевине. Пре ћемо у следећем периоду бити сведоци реорганизације најпознатије криминалне организације на планети него издизању новог боса над босовима. У том контексту више је вероватна хоризонтална реорганизација мафије – са неком врстом колегијалног тела на врху које би координисало мандаменте – него освајање мафијашког трона који је остао упражњен Ринином смрћу. 

Другим речима, мафија би могла да прекопира систем ндрангете који се показао ефикаснији и отпорнији у борби са државом и њеним апаратом. Наиме, ндрангета нема пирамидалну структуру са куполом на врху, већ има неку врсту „већа” који чине тзв. капобастони између којих се бира један primus inter pares који нема моћ да одлучује или да буде вођа ндрангете, „capo dei capi”. Његов основни задатак је да решава спорове између „ндрина” (ндрине су као фамилије у органиграму мафије, основна јединица) и завађених „капобастонеа”, поготово када ти сукоби могу да угрозе послове целе организације. 

Дакле, постоји реална моугћност да се сицилијанска мафија претвори у неку врсту ндрангете или чак каморе, што би био најгори сценарио, са читавом галаксијом гангстерских банди које су конкуренција једна другој. Али, не треба потценити традицију и склоност сицилијанских криминалаца да својој организацију дају и тзв. политички смисао кроз командни ланац и систем управљања и координације.

Прилично је веродостојно мишљење да ће у следећих пар месеци доћи до покушаја реорганизација комисија. Ако тај покушај пропадне, није искључено да уђемо у нову сезону мафијашких убистава у борби за превласт. 

Коза ностра новог доба

Ко год буде хтео да обнови куполу или да се наметне као нови главешина мораће да добије одобрење мафијашког крила из Катаније. Попут ндрангете која се држала по страни док је Тото Рина водио рат против државе, тако су се и мафијашке фамилије у Катанији одлучиле за низак профил.  За разлику од мафијаша из Корлеона  који су се користили простим сељачким лукавством и бескрупулозном силом у вођењу криминалних послова, Коза ностра из Катаније била је претеча модерне мафије.  

„Катанези” су први напустили диловање дроге на улици, рекетирање, уцене и остале ситне криминалне послове. У последњих 30 година направили су империју у којој се преплићу легални и илегални послови и где се не зна у којој је законски дозвољеној активности завршио „прљави новац”.

Нове генерације су од Малте направиле своју базу. Из Катаније полазе глисери са кешом за Ла Валету где Малтежани, они без кривичних дела у досијеима,  преузимају новац, стављају га у банку и затим инвестирају у разне пројекте на Сицилији и остатку Италије, наравно под контролом „катанеза”. Све „легално” и „чисто”. 

Серије истрага ДИА-е показују да и са босовима у затвору Коза ностра наставља да буде оперативна на терену. У одсуству харизматичних криминалаца, на површину су испливали другоразредни мафијаши. Будући да немају квалитет да буду аутентичне вође они се придржавају традиционалних правила рада мафије.

Сукоб између ривалских мафијашких група у Палерму највише забрињава „Антимафију“, јер за разлику од других градова на острву, у престоници се „мафијашка власт” котрља по улицама. 

У ДИА-и се уздају у логику да за саме криминалне групе  не би било добро да започну нови мафијашки рат, попут оног Рининог пре 40 и нешто више година, у којем је убијено више од хиљаду људи. То би  аутоматски значило повратак великих полицијских снага на терен а то је последње што мафијаши желе, будући да би присуство великог броја припадника полиције био сметња и опасност за њихове послове, али и за реораганизацију Коза ностре.