Западне санкције и руска економија: Цена блокаде и рата

Многи аналитичари сматрају да потенцијалне нове санкције Запада неће натерати Русију да одустане од својих амбиција у погледу украјинског питања, јер би штета могла бити подношљива, поред осталог и зато што Кремљ мисли да на њих има спреман одговор.

Наиме, дугогодишњи напори Русије да смањи своје ослањање на глобални финансијски систем учинили су земљу боље припремљеном да издржи могуће снажне санкције на које САД и ЕУ упозоравају ће уследити ако дође до војног конфликта са Украјином. Релативни успех онога што инвеститори називају стратегијом Москве ("Fortress Russia"), вероватно ће учинити западне претње мање одвраћајућим, иако су оне предвиђене да буду далеко опсежније од оних из 2014. Руско министарство финансија, које је годинама тестирало најгоре сценарије, сматра да би економија земље могла да издржи чак и такве мере.

Наиме, од 2014. повећане су девизне резерве и покренут је процес „де-доларизације" руске економије. Резерве централне банке порасле су за више од 70% од краја 2015. премашујући 638 милијарди долара средином јануара 2022. Променила се и њихова структура на штету долара чији је удео у сталном паду, чинећи 16,4% укупних резерви крајем 2021. (22,2% јуна 2020), док је око трећине резерви у еврима, 13,1% у јуанима, те 21,7% у злату.

Наравно, санкције из 2014. и напори да се санкције ублаже имали су своју цену: руска привреда је од 2013. расла скромних 0,8% у просеку, у поређењу са 3% раста светске економије. Конзервативна фискална политика, која је створила неку врсту стабилности у постсовјетском стилу (делимично жртвујући економски раст), ограничила је улагања у инфраструктуру и социјалну потрошњу, те су реални расположиви приходи данас 10% нижи него 2013. 

Русија се такође мање ослања на стране инвеституре, што је земљу учинило мање рањивом на будуће спољне шокове. Министарство финансија продало је већину каснијих емисија државних обвезница након западне забране рада државним банкама 2014. И руске компаније су научиле лекцију из првих санкција; сада су корпоративни зајмови од страних зајмодаваца скоро преполовљени - 80 милијарди долара 2021. у односу на 150 милијарди долара марта 2014.

Док је Русија радила на смањењу своје зависности од иностраног финансирања, ЕУ је, иако је 2014. имала за циљ да се енергетски диверзификује у односу на Русију, учинила мало да смањи своје ослањање на руски извоз енергије.

Запад се такође ослања на Русију за друге важне природне ресурсе као што је титанијум, што би могло да спречи било какве санкције против руске корпорације ВСМПО-АВИСМА, највећег добављача титанијума за Боингове авионе. Та међузависност отежава заједничке напоре Вашингтона и Брисела да донесу шире санкције против Руске федерације.

Индикативна је идеја избацивања Русије из СВИФТ-а (глобалног платног система). Будући да је Русија главни снабдевач енергијом ЕУ, чија је зависност само расла током протекле деценије - ЕУ из Русије добија 41% свог природног гаса, 27% нафте и 47% чврстих фосилних горива  - њено елиминисање из СВИФТ-а биће отежано, те се мора пронаћи креативно решење за плаћање нафте и гаса.

Могући сет санкција Запада

Сматра се да би САД и Запад генерално могли да казне Русију санкцијама на не-војне технологије или блокирање приступа страним финансирањима за компаније, затим забраном приступа западним фондовима за продају државног дуга, ретроактивном забраном страног учешћа у локалним државним дуговима (вредним око 60 милијарди долара), те поменутим заустављањем приступа СВИФТ-у, што би Русији знатно отежало наплату око 500 милијарди долара процењеног извозног прихода годишње (САД де факто могу да забране руским банкама да обављају доларске трансакције). 

Санкције, које би биле уведене одједном а не у фазама, погодиће руски финансијски сектор, одбрамбену и ваздухопловну индустрију, развој вештачке интелигенције и квантних рачунара. Санкције 2014, далеко мање строге од оних које сада разматра Вашингтон, које су обиватале пре свега ограничења улагања страног капитала у Русији, довела су до његовог рекордног капиталног одлива и практично преполовљавања вредности руске валуте према долару, док је руска централна банка била приморана да потроши 25% својих резерви за одржавање курса рубље.

Европска централна банка (ЕЦБ), која је супервизор за 115 највећих банака еврозоне,  упозорила је финансијске институције са значајном изложеношћу у Русији да се припреме за увођење међународних санкција Москви. ЕЦБ је затражила од банака да извештавају о томе колико су спремне за различите сценарије, међу којима је и искључење Русије из система СВИФТ. Могуће санкције би значиле значајне ризике за међународне банке са великом изложеношћу у Русији, укључујући француски Сосијете женерал, аустријски Рајфајзен, италијански Уникредит, Дојче Банк, холандски ИНГ, као и амерички Сити.

Једна од најслабијих тачака Русије је сложена технологија - ако Вашингтон прогура ембарго на многе врсте високотехнолошких производа, Русија ће бити у веома тешкој позицији. Чињеница је да за неке врсте опреме увозна зависност достиже 60-70%, а за опрему за обраду метала - 90%. Наравно, постоје алтернативни извори снабдевања из земаља које се неће придружити америчком ембаргу, али њихови производи су лошијег квалитета и скупљи. Према критичној номенклатури базе електронских компоненти, испоруке из САД у Русију се практично не врше, али би забрана коришћења америчких чипова и софтвера могла довести до недостатка производа попут лаптопова.

САД још нису одлучиле да ли да ограниче нове санкције на стратешке секторе или да их прошире и на „свакодневне уређаје". Евентуална потпуна забрана извоза из САД у Русији ће, према мишљењу аналитичара, утицати на основну електронику, као и на делове за авионе, телекомуникације и софтвер, али је амерички извоз у Русију, укључујући ове области, „релативно мали" тако да би таква забрана „имала ограничен ефекат".

Нова ограничења могла би да нашкоде „стратешкој руској индустрији", а такође и да утичу на испоруку паметних телефона, таблета и конзола за игре. Рестрикције ће довести до поскупљења потрошачке електронике у Русији, будући да скоро сви електронски уређаји имају полупроводнике направљене са америчким инпутима или америчким софтвером (стога Вашингтон и може да забрани извоз свих ових уређаја у Русију).

Власти САД такође разговарају са европским и азијским савезницима о забрани снабдевања „битним компонентама" за главне руске индустрије као што су цивилно ваздухопловство, поморски транспорт и висока технологија. Таква контрола извоза би ослабила способност ових сектора да постану кључни извор раста за руску економију, будући да Русија не производи високотехнолошке производе, посебно чипове „у великим количинама", односно не производи high-tech полупроводнике потребне за сложено рачунарство.

Нове санкције би могле да „задају ударац руској војсци" која користи Елбрус чипове, који су дизајнирани у Русији али се производе на Тајвану (корпорација ТСМЦ). Наиме, САД су већ забраниле ТСМЦ-у да испоручује чипове Хуавеију који је под санкцијама, а ако се забрана односи и на испоруке Русији, то би имало „разарајући ефекат".

Санкције САД могу наићи на неодобравање америчких и европских пословних кругова. Бизнис страхује да ће такве мере довести до руских узвратних акција у другим областима, а то ће на крају „натерати стране компаније да одустану од употребе америчких технологија у својим производима". Додатно, Русија може да рачуна на испоруке Кине (која је противник санкција), будући да је ова земља главни добављач електронике за Русију чинећи око 70% руског увоза рачунара и паметних телефона у 2020. Поред тога, Русија сама производи многе електронске компоненте.

Свака земља ЕУ покушава да изолује своју економију од негативних реперкусија санкција према Русији. Немачка влада инсистира на томе да санкције у случају инвазије на Украјину не би требало да се односе на руски енергетски сектор, а сличан став имају и друге велике западноевропске земље. Наиме, немачке власти су забринуте да би снабдевање Европе енергијом могло бити угрожено. Ипак, такав „изузетак" од санкција неће спречити могуће мере против руског гасовода Северни ток 2.

Генерално, природни гас (али и нафта) сада је посебно осетљива ствар, с обзиром да је Русија успоравала испоруке последњих неколико месеци. Цене су се утростручиле, што је повећало цену електричне енергије широм ЕУ, а рат са Украјином погоршао би ситуацију. Наиме, када би се увеле санкције на руски извоз енергената или би Русија користила извоз гаса као инструмент полуге, европске цене природног гаса би вероватно знатно порасле далеко премашујући врхунац постигнут 2021. Сходно томе, Бела кућа ради на шемама за снабдевање Европе гасом ако се Русија одлучи да ”вепонизује” своје испоруке природног гаса и сирове нафте, тако што ће се ЕУ обезбедити алтернативне испоруке гаса .

Неколико других великих европских земаља предложило је да се ограничења не проширују на већ постојеће пословне уговоре, а такође су се залагали за „прелазни период" пре него што санкције у потпуности ступе на снагу.

Немачка је спремна да подржи пакет санкција, који може укључивати: потпуно замрзавање средстава и забрана пословања за руске банке; додатне рестрикције везане за руски државни дуг и ограничења на тржишту капитала за државна предузећа; забрана трговине неким руским државним фирмама, које би практично биле избачене са берзи; ограничења на увоз појединих руских метала и хемикалија, као и на извоз одређених луксузних и високотехнолошких добара; пооштравање ограничења на робу која се може користити у цивилне и војне сврхе; забрана путовања и замрзавање имовине за руске олигархе; ограничења улагања у Русију. На крају, мало је вероватно да ће Запад увести ембарго на нафту и гас Русији, као што је то учинио Ирану. Наиме, Русија је највећи извозник нафте (после Саудијске Арабије) и суштински снабдевач гаса за Европу.

Дивергентни интереси ЕУ и САД

Са порастом инфлације и великим додатним притиском због пораста цена енергије, званичници ЕУ пажљиво вагају могућност санкција, желећи да Русија поднесе више штете него ЕУ, уз забринутост да би рат могао да исцрпи залихе природног гаса усред зиме, те да драматично подигне цене енергије. За казне наметнуте Русији 2014. високу цену су платиле привреде ЕУ, а не САД. Наиме, енергија остаје највећа тачка сукоба; САД су нето извозник, а ЕУ увозник, са Русијом као водећим добављачем нафте и природног гаса.

Док се Русија позиционира као пети највећи трговински партнер ЕУ и као и њен највећи снабдевач енергијом - она је за САД маргиналан економски партнер, једва међу првих тридесет. Сличан јаз постоји и у области инвестиција, с тим што Русија привлачи новац од европских најпознатијих компанија, међу којима су Икеа, Ројал Дач Шел и Фолксваген. Једноставно, ЕУ компаније могу више да изгубе јер су уложиле више у Русију од америчких корпорација, те ЕУ вероватно неће увести санкције тамо где су њени директни економски интереси угрожени.

Неке од великих америчких компанија упозоравају Вашингтон на негативне реперкусије санкција Русији. Трговинска група која представља Шеврон, Џенерал Електрик и друге велике америчке корпорације које послују у Русији, тражи од Беле куће да размотри могућност омогућавања овим компанијама да испуне своје обавезе и да пажљиво одмере који би производи могли имати изузеће од евентуалних санкција.

Такође, велике енергетске компаније лобирају у америчком конгресу да се ограничи обим и временски оквир санкција. Тражи се разматрање периода затварања како би се омогућило компанијама да испуне постојеће уговоре и обавезе, као и издвајање лекова и других хуманитарних аспеката из програма санкција, у складу са дугогодишњом политиком САД. Додатно, енергетске компаније се плаше да би њихова имовина могла бити заплењена ако не буду у стању да испуне пословне споразуме у Русији. Иначе, нафтне компаније из САД су годинама осећале последице америчких санкција на неке од већих руских бушотина, након што је Русија припојила Крим 2014.

Студија Киел института (2017) показала је да, иако је Русија претрпела највеће трговинске губитке након санкција 2014, Немачка је такође снажно погођена, као и друге економије ЕУ. Наиме, изгубљена трговина Немачке од 2014. до краја 2015. због санкција Русији износила је 23,2 милијарде долара, што је релативно смањење од 27% у односу на пројектовани извоз у Русију (што је еквивалентно губитку од 0,91% од укупног извоза Немачке). Тотални извозни губитак Русије био је 35,8 милијарди долара, чинећи чак 5,35% од укупног извоза земље.

Целокупан губитак услед санкција и контрасанкција процењује се на 114 милијарди америчких долара, и то у периоду од 2014. до краја 2015, од чега 44 милијарде долара сносе земље Запада. Занимљиво је да највећи део негативног утицаја на Запад потиче од производа који нису директно на мети руских контрасанкција (ембарго на увоз пољопривредних производа), већ да су западне санкције, односно прекид пружања услуга финансирања трговине, ту одиграле кључну улогу

Макроекономска позиција Руске федерације

Као што примећују и одређени амерички експерти (Кофман и Кендал-Тејлор, 2021), наратив о Русији као опадајућој сили је прецењен, будући да велики део доказа за то, као што је смањење становништва Русије и њена ресурсно зависна економија, нису толико важни за Кремљ. Путинова спољна политика ужива широку подршку владајуће елите земље. Уместо да на Русију гледају као на силу у опадању, амерички лидери би требало да је виде као перзистентну силу.

Истина, руска економија практично стагнира, корупција је свеприсутна, привредном доминирају неефикасна предузећа у државном власништву или под државном контролом, док међународне санкције ограничавају приступ капиталу и технологији. Држава хронично недовољно финансира научна истраживања, док лоше управљање омета технолошке иновације, те Русија знатно заостаје за САД и Кином у већини параметара научног и технолошког развоја.

Међутим, економски, демографски и војни потенцијал Русије остаје значајан. На пример, иако се истиче да је БДП Русије, коришћењем тржишних курсева, од око 1.700 милијарди долара упоредив са оним у Тексасу, по паритету куповне моћи он износи, грубо, 4.100 милијарди долара, те је Русија друга по величини економија у Европи и шеста у свету. Додатно, макроекономски показатељи су довољно стабилни да омогуће Москви да пројектује моћ у будућности.

Макроекономска позиција Русије за 2021. не изгледа лоше, али ипак треба имати у виду да побољшање долази после пандемијске 2020. године и са тим узрокованог погоршања економских индикатора. Међугодишњи раст БДП-а у трећем кварталу 2021. је 4,3%, међугодишње повећање индустријске производње у новембру 2021. било је 7%, док је у истом месецу 2021. стопа незапослености по ИЛО методологији износила 4,3%. У првих десет месеци 2021. робни извоз изражен у доларима порастао је за 12,8% у односу на исто раздобље у пред-пандемијској 2019. (и чак 45,3% у односу на 2020).

Инвестиције у основни капитал у првих девет месеци 2021. повећане су за 7%, али после пада у 2020. од 1,4%, док је реални међугодишњи промет робе у трговини на мало повећан за 7,3% у првих 11 месеци 2021. (после пада од 3,2% у 2020). Нето просечна плата у трећем тромесечју 2021. износила је 556 евра, нешто мање него у Србији новембра исте године (588 евра).

Међугодишња инфлација износила је 8,4% у децембру 2021. иако је таргетирани ниво упола мањи (4%). Вредност рубље према евру и долару лагано слаби последњих месеци, мада рубља још увек није достигла минимум с почетка 2021. На пад рубље према долару и евру, поред ратне психозе, последњих дана утицао је и позив амбасаде САД у Украјини својим грађанима да одмах напусте земљу. Донекле је охрабрујуће да су многи странци већ продали имовину деноминовану у рубљама, чиме се ограничава могућност даљег пада руске монете.

Геополитички фактор ће још дуго вршити притисак на рубљу и руску берзу, чији је главни индекс у снажном скоро константном паду од октобра 2021. И најава подизања камата од стране ФЕД-а, почевши од марта 2022, негативно је утицала на курс рубље према долару. Ипак, макроекономска ситуација у Русији је стабилна; државни дуг је један од најнижих у свету (18% БДП-а), док се очекује да ће у 2022. нето извоз вероватно премашити 220-230 милијарди долара, а да ће раст БДП-а бити 2,6-2,8%. Раст цена нафте ублажава притисак на руску валуту.

Нова политика супституције увоза, осмишљена као одговор на међународне санкције, удахнула је нови живот пољопривредном сектору, чији извоз сада износи више од 30 милијарди долара годишње. Кремљ је такође преусмерио трговину са Запада на Кину, која ће премашити 200 милијарди долара до 2024, двоструко више него 2013.

Продаја нафте и гаса и даље чини око 30-40% владиног буџета, што значи да ће будући прелазак са фосилних горива бити болан. Међутим, Русија производи енергију по тако ниској цени да ће друге земље извознице вероватно бити стиснуте пре него што руски буџет буде смањен. Наравно, ресурси Русије нису бесконачни. Производња нафте у Русији достићи ће врхунац у наредној деценији.

Иако Русија заостаје за САД у технолошким иновацијама, она се и даље налази међу првих десет у свету по потрошњи на истраживање и развој. У случају вештачке интелигенције, можда није ни важно да ли је земља лидер или следбеник: с обзиром на многе апликације и комерцијалну корисност ове технологије, Москва ће вероватно схватити неке предности "пратиоца", дозвољавајући САД и Кини да преузимају трошкове и ризике пионирског развоја. Москва има проблематичан али одржив технолошки сектор и развила је сопствене аналоге Фејсбуку, Гуглу и другим популарним онлајн платформама, које су све прилично успешне у Русији.

Рат би могао пуно да кошта Русију

Да се Русија припрема за могући рат сугерише и истраживање јавног мњења агенције Левада, које указује да су поруке државних медија успеле да утичу на јавност. Наиме, у децембарској анкети те организације, само 4% Руса је рекло да верује да је њихова земља крива за ескалацију тензија; око 50% окривило је САД и НАТО, док је 16% оптужило Украјину.

Друштво је спремно за рат, јер је апсорбовало став Кремља, односно државних медија, иако поменута анкета Леваде показује да 53% испитаника сматра да се оружани сукоб неће десити или да је мало вероватан. Додатно, фокус групе сугеришу да су људи уморни од егзистирања у сталном стању конфронтације са Западом и Украјином.

Јасно је да Москва природно заинтересована за радикално решење проблема војне безбедности на својим западним границима. Ипак, отворени рат са Украјином неће решити постојеће безбедносне проблеме, чак и ако су нове територије под контролом. Економски трошак рата може бити једноставно неприхватљив због квалитативно нових санкција.

Ипак, већа је вероватноћа да ће Русија имати користи од саме могућности ратног сценарија, који може послужити као сигнал Западу о потенцијално високој цени игнорисања безбедносних интереса Москве, као и подстицај, барем краткорочно, да се избегне војна интеграција Украјине и војна активност у близини руских државних граница. У интересу Москве је да не дозволи претерано заоштравање односа са Западом, уз одржавање сталне напетости, и поред тога што такво балансирање неће донети дугорочно решење безбедносног проблема на западним границама.

Тешко је проценити како би се евентуални рат одразио на руску економију, али јасно је да НАТО савезници имају моћ да у великој мери нашкоде руском финансијском и привредном систему. У случају инвазије, Русија ће вероватно бити суспендована из СВИФТ-а, њене највеће банке биће стављене под пуне санкције, а имовина њених најбогатијих грађана замрзнута.

Док Русија има значајне резерве и сопствену националну (иако несавршену) замену за СВИФТ, она ће доживети даље финансијске проблеме и банкротства, што ће утицати на куповну моћ обичних грађана.

Слабљење рубље, коју је 24. јануара 2022. централна банка Русије морала да подржи својом интервенцијом, пад цена руских државних обвезница, стропоштавање главних берзанских индекса сугерише негативну реакцију руског тржишта на потенцијалне санкције Запада. Све то и поред тога што је према Фискалном монитору ММФ-а Русија једина велика економија која је избалансирала свој буџет за 2022, са предвиђеним фискалним суфицитима у 2023. и 2024. Руски државни фонд износи 12% БДП-а, али упркос високим ценама нафте одлив капитала је висок. Средњорочно пројектоване стопе економског раста су знатно испод глобалног просека, доминантно зато што тржишта верују да најгоре тек долази, те да би прави рат могао много коштати Русију.