Анализа ребаланса буџета: И регрути и „рафали“ и „експлозивно“

Ребаланс буџета сада промовише експлозивнију фискалну политику. Ову реченицу су, као цитат новог председника Фискалног савета Благоја Пауновића, после седнице Одбора за финансије која је одржана 22. септембра пренели овдашњи медији.

Наравно да је реч о лапсусу и да је свако ко је бар једном отворио буџет или извештај Фискалног савета знао да ни нови ни стари председник те институције сасвим сигурно није изговорио реч експлозивно, већ експанзивно. Јер, постоје две врсте фискалне политике: рестриктивна, када се дефицит смањује и кад држава штеди и експанзивна, кад минус у државној каси расте и кад држава троши. Све између су нијансе, али је сасвим сигурно да се реч „експлозивно“ није нашла у извештају Фискалног савета. 

Та формулација није се нашла ни у једном од најкритичнијих извештаја Савета објављеног у мају 2012. године, већ је бираним речима саопштено да Србији прети банкрот. Тон је био следећи: „Србија клизи према кризи јавног дуга која може да се догоди и до краја ове године.“

Али нам та тешка реч „експлозивно“ која би, да је заиста изговорена, могла да инсинуира да нам прети банкрот, а на коју се нико није ни осврнуо, говори колико су заправо билe озбиљне анализе закона о буџету, који је „свето писмо“ економске политике једне земље, иако се данима о ребалансу расправљало у Народној скупштини.

Експанзивни буџет и његове последице

А шта су у причи око ребаланса чињенице? Чињеница је да је буџет експанзиван, да снажно повећава расходе, али је чињеница и да Фискални савет наводи да би овај буџет могао да буде корак у погрешном правцу. Тај потенцијални погрешни правац, судећи према извештају Савета, ипак није ескплозиван.

„Планирано погоршање фискалних кретања, ипак, нема тежину да угрози макроекономску стабилност Србије“, наводи се у анализи Фискалног савета. 

Шта је, онда, погрешан правац? Прошле, 2023. године буџет је био скројен на претпоставци да ће мањак у каси бити 3,2% бруто домаћег производа (БДП), односно свега што сви грађани и привреда створе за годину дана. Ребалансом је минус смањен на 2,8% да би на крају, у завршном рачуну, био још мањи и износио 2,2%.

Овим прекрајањем се дефицит у буџету повећава са 2,2% на 2,9%. Судећи по приходима, који су планирани опрезно, могуће је да ће поново дефицит у завршном рачуну бити мањи, али овим буџетом се снажно повећавају јавне инвестиције, са 467 на 570 милијарди  динара, што је скоро 7% БДП-а. Кад се на то додају и локалне и покрајинска каса, јавне инвестиције достижу чак 8% БДП-а и по том показатељу је Србија већ годинама за редом лидер у региону. Али је још у претходном извештају Фискалног савета изражена сумња да су улагања у инфраструктуру исцрпила свој позитиван ефекат на привредни раст.

Нови извештај, старе примедбе

У новом извештају Фискалног савета који потписује и нови председник Благоје Пауновић, налази се и стара примедба Фискалног савета, из извештаја који је као председник потписивао Павле Петровић. Инвестициону политику државе потребно је вратити у уређени, системски оквир, упозорава Фискални савет. Србија „на папиру“ има веома добре и транспарентне процедуре за селекцију и управљање јавним инвестицијама, али највећи део садашњих инвестиционих пројеката државе изузет је из ових процедура. То значи да се пројекти реализују без тендера и по хитном, поступку.

„Предложени ребаланс, којим се јавне инвестиције подижу на рекордно висок ниво, уз амбициозне планове у наредним годинама, још више наглашавају потребу за бољим уређењем и унапређењем садашње политике јавних инвестиција у Србији. У првом кораку, унапређење би требало да се односи на већу транспарентност. Порески обвезници морали би да буду далеко боље упознати са трошковима (и користима) великих државних пројеката, начином избора приоритета, да им се детаљно објасне разлози великог пробијања првобитно уговорене цене бројних започетих пројеката (Моравски коридор, пут Рума-Шабац-Лозница, Дунавска магистрала и друго)“, наводи се у извештају Фискалног савета.

Иначе, слична примедба стоји и у извештају Међународног монетарног фонда (ММФ).

Важно је и то што се све ове велике капиталне инвестиције финансирају из кредита, а тренутак за ново задуживање на међународном финансијском тржишту није повољан. Тако су се, на пример, наши дугорочни доларски папири на секундарном међународном финансијском тржишту 1. октобра продавали уз камату од 4,8% до 5,5%, док су се хартије у евро знаку продавале уз принос од 3,7% до 4,8%. То је цена по којој наша земља тренутно може да се задужи, што значи да ће издаци за камате у буџету за следећу годину морати да порасту, а већ сада достижу 185 милијарди динара, што је око 1,58 милијарди евра.

О коликим парама је реч говори и податак да је то више од укупних издатака за социјалну и дечију заштиту (183 милијарде динара) и знатно више од субвенција пољопривреди које износе 105,7 милијарди динара. Уосталом, то се и наводи у извештају Фискалног савета.

„Последње еврообвезнице које је емитовала држава имале су каматну стопу од преко 6%, а још неповољнији су били кредити који су се током 2024. узимали од комерцијалних банака за финансирање појединих јавних пројеката (обилазница око Крагујевца, саобраћајница Шабац-Лозница, Дунавска магистрала, Национални стадион). Каматне стопе на њих кретале су се између 8 и 9%. Због погоршања услова задуживања и (апсолутног) повећања јавног дуга, расходи републичког буџета за плаћање камата снажно су порасли у претходне две године – у 2022. су били 105 милијарди динара динара, а ребалансом за 2024. већ се пројектују на 185 милијарди, што је раст од скоро 700 милиона евра“, наводи се у извештају Фискалног савета.

Повећани издаци

А кад смо код „експлозивног“ и војне терминологије у буџету, већи издаци за одбрану и Експо су заправо главни разлог зашто су расходи у каси повећани.

Пре него што је законом уведен обавезни војни рок, ребалансом је планиран и новац за регруте – до краја ове године у уређење касарни за служење војног рока биће уложено 2,1 милијарда динара. У планском делу буџета, где се наводе и очекивани издаци за наредне две године, пише и да ће следеће 2025. године у уређење касарни бити уложене додатне две милијарде динара. У еврима, то је укупно 35 милиона.

Ништа од тих издатака није било планирано првобитним предлогом Закона о буџету, као што није био планиран ни новац за „рафале“. У прекројеној државној каси тај новац крије се иза скраћенице „ВнБА“, што значи вишенаменски борбени авиони. По том основу, ове године ће бити потрошено 48,59 милијарди динара (415 милиона евра).

У планском делу буџета види се да је исто толико новца планирано и за следећу, 2025. годину, док је план за 2026. годину нешто амбициознији. Тада ће, како може да се види у планском делу ребаланса, као трећа рата за „рафале“ бити потрошено 80,97 милијарди динара, што је 692 милиона евра. Укупно, за три године, то је око 1,5 милијарди евра, што значи да ћемо „рафале“  отплаћивати и 2027. године, јер се процењује да укупан трошак буде већи. Због ових издатака инвестициони део буџета Министарства одбране повећан је неколико пута: са 10, 89 на 62 милијарде динара.

Фискални савет у својој анализи приметио је да су ови нови издаци утицали на прављење уштеда на неким другим пројектима, као и да образовање, здравство и заштита животне средине – нису добиле раст инвестиција у неопходном обиму. Уз то, „није објективно очекивати да ће се у наредном периоду отворити већи буџетски простор за области које су дугорочно запостављене, попут образовања и заштите животне средине“, пише у анализи Фискалног савета.

Скупљи Експо и национални стадион

Још једно од изненађења у овом буџету је да је, упркос томе што се инфлација враћа у циљане оквире, нешто значајно поскупело. Трошкови за изложбу Експо, у коју је укључен и национални стадион са пратећом инфраструктуром, су удвостручени, са иницијално планираних 370 на 710 милиона евра. Такође, двоструко скупља је и пруга која спаја Земун поље са будућим националним стадионом. Тај расход повећан је 4,3 на 8,8 милијарди динара.

Оно што у планском делу буџета може да се види је и да је национални стадион поскупео и на дужи рок. Са 333 милиона евра, колико је планирано да се потроши током ове 2025. и 2026. године, тај издатак је сада повећан на 487 милиона евра. На средњи рок су повећани и трошкови за Експо: са 579 милиона, колико је укупно био трогодишњи план у иницијалном буџету, на 753 милиона евра.

Кад се ове две ставке саберу (и то без пратеће путне и железничке инфраструктуре), то значи да су издаци за Експо и стадион у наредном трогодишњем периоду повећани са 912 милиона евра на 1,24 милијардe евра.

Из буџета може да се види и по којим каматама се држава задужује код комерцијалних банака за изградњу националног стадиона. Тако је један део кредита (13 милиона евра) узет код Уникредит банке, а камата је променљива: шестомесечни белибор плус 3,3%. Белибор је иначе референтна камата за позајмице у динарима, а шестомесечни је тренутно на нивоу од 4,98%. То значи да је укупна камата на овај дуг за национални стадион тренутно већа од 8%, што није мало.

По истим условима држава се за национални стадион задужила и код банке Поштанска штедионица. Иако је реч о државној банци услови су исти као код комерцијалних банака, само је држава код Поштанске штедионице позајмила неколико пута већи износ – 70 милиона евра.

Ако је то све тако, како то да министар финансија Синиша Мали често истиче да „имамо шест милијарди евра на рачуну и све обавезе исплаћујемо у дан и у динар“? Тачно је да ми имамо те депозите, али су они последица чињенице да се држава и пре овог ребаланса којим се дефицит повећава унапред задужила. Отуда тај новац на рачуну.

Уз то, легитимно је и питање, ако се очекује да амерички ФЕД и Европска централна банка (ЕЦБ) смање камате, што може да значи и јефитиније задуживање, зашто се онда држава задуживала унапред по неповољнијим условима?

Ипак, ако овај ребаланс, како каже Фискални савет, може да буде корак у погрешном правцу, чини се да би овај извештај Фискалног савета могао да буде корак и у добром правцу. Јер, добро је да са персоналном променом на челу институције Фискални савет и даље озбиљно и са критичком дистанцом анализира буџет.

Фискални савети се и оснивају свуда у свету јер пореским обвезницима треба добронамерна критика фискалне политике. Нарочито ако је експанзивна. Јер, можда би мекши тон од оног на који смо навикли у извештају Савета по наше јавне финансије био најексплозивнији.